Zagovornici digitalnih vizitkarata tvrde da oni koji u vreme elektronskih komunikacija još uvek koriste štampane vizitke, vode svoje poslovanje u „kliničku smrt“. Protivnici ovakvog stava odgovaraju da je prerano za takvu dijagnozu, jer fizički kontakt u sklapanju iole ozbiljnijeg posla i dalje ništa ne može da zameni. U susretu „licem u lice“, originalna vizitkarta značajno doprinosi prvom utisku, ona je „ledolomac za uspostavljanje poslovne komunikacije i podsetnik koji ostaje za vama kada se sastanak završi“. To naročito važi za vlasnike manjih firmi, tvrde marketinški stručnjaci, ali i preduzetnici.

Vizitkarta već stolećima predstavlja poslovnu ličnu kartu, gde se na malom komadu papira nalaze najvažnije informacije o pojedincu ili preduzeću i podaci za kontakt. Ideja da se na ovaj način uspostave društveni i poslovni odnosi rođena je u Kini, tokom 15 veka. Preteče savremenih vizitki nosile su naziv „meiši“ i koristili su ih pripadnici kineske aristokratije.

Kada bi jedan od njih želeo da se sastane sa drugim predstavnikom kineskog plemstva, prethodno je slao meiši, kao specijalnu pozivnicu. Onaj ko bi primio ovu kartu, mogao je na osnovu njenog sadržaja da odluči da li želi da ode na sastanak.

Vizitkarte su počele da se koriste u Evropi tek u 17. veku, pre svega u Engleskoj. Po ugledu na kineske plemiće, prvi „promoteri“ su bili pripadnici britanske aristokratije, da bi kasnije među poslovnim ljudima postala popularna takozvana trgovačka karta.

Ona je predstavljala Linkdin tadašnjeg vremena, kada nečije podatke i adresu nije bilo moguće naći na Gugl mapi. Poslovni ljudi u Londonu su, zato, na trgovačkoj karti štampali na jednoj strani mapu koja vodi do njihove kancelarije, trgovine, lekarske ordinacije ili apoteke, a na drugoj su ukratko opisivali ko su i čime se bave. Predstavnici firme bi potom ove kartice delili na gradskim trgovima kako bi pokrenuli posao.

Nove protiv starih navika

Savremene vizitkarte razvijale su se uporedo sa napretkom štamparskih tehnologija. One se danas prave na različitim vrstama papira i u različitim formatima, ali najčešće u maloj veličini koja može da stane u džep. Sada se koriste i 3D modeli, pa postoje vizitke koje se rasklapaju, ili su osmišljene na neki drugi način. Ima mnoštvo saveta na internetu koja vrsta dizajna je najpogodnija da se na tako malom prostoru smeste svi neophodni podaci, uključujući i „adrese“ na društvenim mrežama, a da vizitkarta bude originalna i da skrene pažnju potencijalnih partnera i kupaca.

Pored standardnog papira za vizitke, upotrebljavaju se i specijalne vrste papira velike gustine. Kada se kartica odštampa, ona kroz završnu obradu može dodatno da se poboljša senčenjem, plastifikacijom, UV lakom ili blindruk metodom, kojom se dobijaju kartice sa reljefom. Moderna i luksuzna varijanta su vizitkarte u vidu USB memorije.

Međutim, posvećeni zagovornici digitalnog doba tvrde da su vizitke koje moraju da se uručuju fizički „odsvirale svoje“ u vreme komunikacije „na daljinu“. Oni promovišu digitalne vizitkarte, koje se šalju na „klik“. Proizvođači ih reklamiraju kao onlajn sredstvo koje korisnicima omogućava da u svakom trenutku, uz pomoć QR koda ili linka, brzo i jednostavno podele svoje poslovne kontakte sa velikim brojem potencijalnih partnera i kupaca.

Njihove prednosti su i to što su dostupne na mobilnom telefonu u bilo koje doba i onome ko ih šalje i onome ko ih prima. Za razliku od papirne varijante, promene u podacima mogu odmah da se unesu, virtuelne kartice ne skupljaju prašinu i ekološki su mnogo pogodnije, jer se zbog njih ne seče drveće i ne proizvodi otpad.

Zagovornici digitalnih vizitkarata tvrde da u vreme kada oko 5,7 milijardi ljudi u svetu koristi mobilne telefone, oni koji i dalje upotrebljavaju štampane vizitkarte pokazuju vidljive simptome da ih je vreme uveliko pregazilo i da njihov posao čeka „klinička smrt“.

Mrtve? Neće biti

Malo je prerano za takvu dijagnozu, ogovara suprotni tabor, među kojima su i poznati marketinški stručnjaci. Oni navode da je pandemija koronavirusa nedvosmisleno dokazala kako nema te tehnologije koja može uspešno da zameni fizički kontakt i da se bez susreta „licem u lice“ teško može sklopiti bilo koji ozbiljniji posao. Postalo je jasno i da ranije toliko propagirani rad „na daljinu“ pati od nekih ozbiljnih mana.

A kod komunikacije u stvarnom svetu, vizitkarta je vrlo važan činilac za prvi utisak koji neko ostavlja na druge. Tačno je da se veliki broj vizitki izgubi ili završi u kanti za smeće, ali ko kaže da se to ne dešava i sa podacima u elektronskoj komunikaciji, ako oni nisu zanimljivi primaocu? Da li će neka vizitkarta privući pažnju i izdvojiti se od ostalih, zavisi od toga koliko je maštovit dizajn i od kvaliteta njene izrade.

To je posebno važno za preduzetnike i vlasnike manjih firmi, da i na taj način skrenu pažnju na sebe u ogromnoj konkurenciji, tvrde stručnjaci za reklamu i, naravno, oni koji i dalje štampaju vizitke.

Rasprave na poslovnim forumima sugerišu da najveći broj privrednika razmišlja „hibridno“, odnosno da koriste i klasične i digitalne vizitkarte. Mnogi od njih ističu da su one štampane posebno korisne prilikom upoznavanja na sajmovima, za koje se takođe uveliko najavljivalo da će izumreti u elektronskoj eri, što se još nije dogodilo.

Neki napominju i da su klasične vizitke neophodne svakome ko želi da posluje sa firmama iz Azije. One su u tom delu sveta obavezne, šta više postoje posebna pravila kako se ovo malo parče papira razmenjuje među potencijalnim poslovnim partnerima. Primera radi, u Japanu je obavezno da vizitkartu uzmete sa obe ruke, posvetite nekoliko minuta proučavanju njenog sadržaja i zatim je pažljivo odložite u novčanik ili unutrašnji džep. Vizitkartu koju ste dobili od japanskog partnera ne smete da gužvate, savijate ili da po njoj pišete, jer se smatra da time pokazujete nepoštovanje prema njenom vlasniku.

Povratak kineskoj tradiciji

Istraživanja američkog finansijskog portala CreditDonkey pokazuju da je nakon kraha tokom korone, kada je prodaja klasičnih vizitkarata opala za 70%, ovo tržište počelo da se oporavlja od 2021. godine. U svetu se trenutno štampa oko 27 miliona vizitkarata svaki dan, odnosno između sedam i 10 milijardi godišnje. Njihova prodaja je 2023. ostvarila godišnji rast od 13%, a predviđa se da će ovo tržište do 2027. vredeti oko 232,3 miliona dolara.

Štampane vizitkarte još uvek koristi skoro 90% kompanija u svetu, pri čemu 57% vlasnika preduzeća smatra da su one i dalje „ledolomac za uspostavljanje poslovne komunikacije i podsetnik koji ostaje za vama kada se sastanak završi“. Stručnjaci američkog portala tvrde da istraživanja na tržištu ukazuju da preduzeće na 2.000 podeljenih vizitkarata uvećava prodaju u proseku za 2,5%.

Zanimljivo je i da se sve veći broj firmi odlučuje za vizitke koje se štampaju na recikliranom papiru, uključujući i onaj koji se pravi od materijala poput konoplje, lana ili bambusa. Upravo to su bile neke od osnovnih sirovina koje su koristili Kinezi, kada su napravili prvi papir tokom ranog 2. veka.

Strastveni kolekcionari malog parčeta papira

Pojedinci širom sveta strastveno prikupljaju vizitkarte za svoje privatne kolekcije. Najtraženije su one veoma stare, a visoko se kotiraju i vizitkarte slavnih ličnosti, ili kartice koje su napravljene od neobičnih materijala. Tako je u martu ove godine, Eplova vizitkarta iz 1983. koju je potpisao Srtiv Džobs, prodata za više od 180.000 dolara. Među najvećim udruženjima ovakve vrste u svetu su Međunarodni kolekcionari vizitkarata (IBCC), čiji članovi međusobno razmenjuju kartice po ceni poštarine. Najveću kolekciju od 55.200 vizitki trenutno poseduju sestre bliznakinje Šri Harša i Šri Naiva iz Indije, koje su posle smrti svog ujaka nastavile njegovu kolekcionarsku strast prema ovom malom, ali posebnom parčetu papira.

Marina Vučetić

Biznis & finansije 228/229, decembar 2024/januar 2025

Foto: Van Tay Media, Unsplash