Kada sam rešio da kupim stan, moj plan je bio jasan: uštedim, nađem stan, potpišem ugovor i uselim se. Šta može da krene naopako? Skoro sve.
Niko mi nije rekao da ću morati da prikupljam uverenja iz svake opštine u kojoj sam ikada bio prijavljen. Niko me nije upozorio da povraćaj PDV-a zahteva dokumentaciju koju ni sama Poreska uprava ne objašnjava na isti način dva puta. Niko mi nije pomenuo da ću provesti više vremena u redovima i za računarskim ekranima nego u obilascima stanova.
Kada prvi put kupujete stan, neke greške koštaju nekoliko stotina evra, druge nekoliko hiljada, a najskuplje su gotovo uvek one koje se ne vide dok ne bude kasno. Koje se greške u kupovini prvog stana najčešće ponavljaju, gde novac iscuri bez potrebe, i kako ceo proces proći sa što manje skupih iznenađenja?
Periskop
9. KADA SE EU SPREMA ZA RAT: Specijalci iz staračkog doma
Pripreme EU za rat sa Rusijom su u punom jeku. Pare, već će se naći, ili zaduživanjem ili štampanjem. Oružje i municija, to će se nabaviti kada se nađu pare. Vojnici? E tu se javlja problem. Većinu mladih ne zanima ratovanje, a kako ćeš u rat bez vojske? Rješenje su – penzioneri.
12. OPSTANAK NAJMANJIH AVIOKOMPANIJA: Patuljci na nebu koji lete bogu iza nogu
U vreme kada „kriziraju“ i najveće aviokompanije, kako preživljavaju prevoznici sa samo jednom ili nekoliko letelica? Većina njih može svoj opstanak da zahvali zabačenim područjima koja nisu isplativa za konkurenciju, tome što ono malo zaposlenih rade sve moguće poslove i dovitljivoj štednji. Ali, sav trud može da uništi peh kada se avion pokvari, a mala firma nema sopstvenu letelicu koja može da ga zameni. Tada stupaju na scenu „dežurni lešinari“.
14. OBOLEVANJE ZDRAVSTVENOG TURIZMA U IRANU: Rekord završio u zavojima
Uprkos međunarodnim sankcijama koje traju decenijama, Iran je uspeo da od zdravstvenog turizma napravi privredno čudo, a Teheran je sve do izbijanja najnovijeg rata bio „svetska prestonica za operaciju nosa“. Sada, sa više od 300 razorenih medicinskih ustanova, celokupni zdravstveni sistem Irana je postao teški bolesnik, dok su planovi države da od zdravstvenog turizma ostvari rekordnih 6,2 milijarde dolara prihoda ove godine – završili u zavojima.
Biznis
16. EVROPSKE ZEMLJE U KOJE SRBIJA IZVOZI „NA KAŠIČICU“: Naizgled blizu, a tako daleko
Prilikom nabrajanja alternativnih tržišta na koja bi Srbija mogla da se udene, retko se pominje da i dalje postoje evropske zemlje do kojih naš izvoz slabo dobacuje, iako je u nekima od njih, poput članica Evropskog udruženja za slobodnu trgovinu (EFTA), kupovna moć stanovništva tri puta veća nego kod nas.
18. GOLGOTA POSLODAVCA KAD TREBA DA URUČI OTKAZ RADNIKU KOJI JE NAPUSTIO FIRMU BEZ OBAVEŠTENJA: Uhvati me ako možeš
Poslodavci u Srbiji mogu se suočiti u praksi sa bizarnim ali skupim problemom. Kada radnik prestane da dolazi na posao bez ikakvog obaveštenja i „nestane“, pravni mehanizmi za njegovu odjavu pretvaraju se u dugotrajnu birokratsku golgotu, koja može da traje mesecima. Za to vreme, firme su prinuđene da plaćaju poreze i doprinose za nekoga ko već radi na drugom mestu. Stručnjaci su saglasni da se mora naći rešenje za ovu pravnu rupu, ali upozoravaju da bi odluka o uvođenju vanrednog otkaza bila opasna u državi koja boluje od slabih institucija.
22. PREDUZETNIŠTVO I MAJČINSTVO U SRBIJI: Kada trudnoća postane poslovni rizik
Iako je poslednjih godina položaj žena koje rade za sebe delimično unapređen, mnoge preduzetnice i dalje se suočavaju sa izborom koji nijedna žena ne bi trebalo da pravi – između majčinstva i opstanka posla koji su same izgradile.
Finansije
24. TROŠKOVI SANACIJE ZAGAĐENOG ZEMLJIŠTA: Skupa „štednja“
Proizvođači se žale da su troškovi za sanaciju zagađenog zemljišta i zbrinjavanje industrijskog otpada preveliki, dok pojedini operateri koji se bave tim poslom tvrde da je on potpuno neisplativ u Srbiji. U međuvremenu, stručnjaci su izračunali da svaki evro koji država ili firme danas „uštede“ odlažući rešavanje ovih problema, za 10 do 15 godina koštaće Srbiju i do 20 puta više, usled rasta troškova za lečenja stanovništva, pročišćavanje pijaće vode, uvoz hrane i zbog gubitka tržišne vrednosti zemljišta.
26. UPRKOS DIGITALIZACIJI VREDNOSTI SE JOŠ UVEK DRŽE POD KLJUČEM: Bankarski sefovi i dalje u modi
U vreme kada se novac uglavnom nalazi na računima, dokumenta čuvaju u digitalnim fajlovima, a porodične fotografije u „oblaku”, moglo bi se očekivati da bankarski sefovi zvrje prazni i da sve brže odlaze u zaborav. Banke u Srbiji, međutim, svedoče da za ovom uslugom interesovanje ne jenjava, naročito tokom letnjih meseci. Građani i dalje čuvanje svojih dragocenosti poveravaju bankarskim trezorima, uz godišnju naknadu koja, u zavisnosti od veličine sefa i banke, može iznositi do maksimalnih 30.000 dinara.
28. EVROPSKI REVIZORSKI SUD O BORBI PROTIV PREVARA U EU: Ključno pitanje nije šta je urađeno, već šta je postignuto
Zaštita javnog novca nikada nije bila samo tehničko pitanje. Ona je pitanje poverenja građana, kvaliteta institucija i sposobnosti javnog sektora da odgovorno upravlja zajedničkim novcem. Efikasna strategija za borbu protiv prevara mora da prati kako se menjaju rizici, tehnologije, modeli finansiranja i način na koji posluju korisnici javnih sredstava. Na to upućuju i najnoviji nalazi Evropskog revizorskog suda o efikasnosti zaštite EU budžeta od prevara.
Temat – Stvarna cena prvog kvadrata
31. KIRIJA ILI RATA: Dve cene istog krova nad glavom
Kada se računa da li je isplativije plaćati kiriju ili ratu za stambeni kredit, suštinska razlika između ova dva iznosa ne leži tamo gde je većina traži.
34. TROŠKOVI NA KOJE NIKO NE RAČUNA KADA KUPUJE PRVI STAN: Cena u oglasu je samo ulaznica
Cifra koju u oglasu navodi prodavac stana predstavlja najmanje iznenađenje kada kupujete prvi krov nad glavom. Pravi šok stiže malo kasnije, kroz izdatke za porez, notara, bankarske naknade, procenu, agencijsku proviziju i adaptaciju. Sve su to stavke koje se nigde ne pominju dok ne dođu na naplatu, a na primeru stana koji se u oglasu prodaje za 200.000 evra, ta razlika može dostići i nekoliko desetina hiljada evra. Gde i koliko novca najčešće iscuri i pre nego što dobijete ključeve?
36. PRESUDNE ODLUKE KADA UZIMATE KREDIT ZA STAN: Cifra koju ćete otplaćivati decenijama
Odobrenje kredita za stan je ispit koji počinje procenom banke o kreditnoj sposobnosti potencijalnog dužnika, a nastavlja se odlukama o učešću, kamati i roku otplate. Koje su informacije najvažnije kada razmatrate uslove stambenog kredita, imajući u vidu da nije reč samo o iznosu, već i o obavezi koju ćete otplaćivati decenijama?
38. NOVOGRADNJA ILI STAROGRADNJA: Nije stvar ukusa nego računice
Razlika u ceni za istu kvadraturu na sličnoj lokaciji može biti značajna, zavisno od toga da li kupujete starogradnju ili novogradnju. Gde se ta razlika stvarno vidi u budžetu, i kako to da stan koji je skuplji u oglasu na kraju može biti jeftiniji?
40. PRIUŠTIVOST STANOVANJA U SRBIJI: Kako nemoguća misija može postati ostvariva
Trenutno za jedan jedini kvadrat u Beogradu treba izdvojiti oko tri prosečne, ili skoro četiri medijalne neto plate. Ako je taj račun toliko surov, kako mladi u Srbiji sa prosečnim primanjima uopšte kupuju stanove? Odgovor se krije u domaćoj praksi da se za te namene koristi više izvora novca i u spremnosti na dugogodišnju finansijsku disciplinu.
Intervju
42. VLADIMIR STAKIĆ, GLAVNI UREDNIK LISTA „RIBOLOV“: Imao sam sreću da za novac radim ono što bih radio i besplatno
Vladimir Stakić je novinarsku karijeru započeo osamdesetih na radiju i u muzičkim časopisima, ali je tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji zaključio da pisanje o politici i rokenrolu više nema smisla i otisnuo se među ljubitelje ribolova. Već četvrt veka uređuje sopstveni časopis o ribolovu, jedino specijalizovano štampano izdanje te vrste u Srbiji. Za sebe kaže da je srećnik jer je ceo život za novac radio ono što bi radio i besplatno – nekada jureći rok grupe, a danas ribe, slatkovodne i morske.
Skener
46. ZAŠTO SU SRBIJI POTREBNE ZDRAVSTVENE ZADRUGE: Preci bili pametniji od nas
Srbija je pre jednog veka imala razvijeno zadrugarstvo u zdravstvu, a danas takvi oblici udruživanja praktično ne postoje, iako bi ono moglo biti važna podrška zdravstvenom sistemu. To se posebno odnosi na sveobuhvatniju prevenciju, kao i na veću i ravnomerniju dostupnost zdravstvenih usluga.
48. KAKO JE NEZNANJE POSTALO ROBA: Društvo na ispitu
Kupovina diploma samo je vrh ledenog brega u nagomilanim problemima obrazovnog sistema u Srbiji. Varanje na ispitima, kopiranje tuđih naučnih radova, „bubanje“ bez stvarnog razumevanja gradiva postali su toliko česti na našim fakultetima, da to ozbiljno dovodi u pitanje kvalitet stečenog znanja. Zato bi jedno od rešenja moglo biti uvođenje obaveznog, centralizovanog i nezavisnog stručnog ispita, kao što se to već radi u mnogim zemljama EU. Položeni ispit bi direktno predstavljao dozvolu za rad u datoj profesiji, licencu koja se izdaje na osnovu objektivnog, merljivog rezultata stvarnih sposobnosti, a ne samo na osnovu fakultetske diplome.
Nove tehnologije
50. KAKO JE BEOGRADSKA KOMPANIJA TRIDESETRI UŠLA U NVIDIA INCEPTION PROGRAM: Ako napravite nešto zaista korisno, tržište će to prepoznati
„Najvažnije nam je da napravimo nešto što će ljudi zaista želeti da koriste, zato što im svakodnevno rešava konkretne probleme“, ističe Tijana Naprta, suosnivačica kompanije Tridesetri, čiji startap tim je razvio platformu Hexavera za bolje upravljanje zaposlenima u proizvodnji. Odluka svetskog tehnološkog giganta NVIDIA da uključi beogradsku firmu u svoj Inception program, potvrđuje da softversko rešenje Hexavera može biti značajno za kompanije iz celog sveta.
Nauka
54. KIBERNETIKA BIOSFERE: Da li Zemlja razmišlja?
Klimatske promene izazvane ljudskom neodgovornošću aktuelizovale su debate da li je Zemlja „svesna“, odnosno da li je naša planeta samoregulišući sistem koji kroz kvantne i biološke mreže održava uslove za život, ili je živi svet puki rezultat zakona fizike i evolucije. Bilo da Zemlja „razmišlja“ ili ne, ekstremne suše koje su obeležile i ovo leto upozoravaju nas da je priroda počela da doživljava ljudsku vrstu kao virus. Možda zato ključno pitanje nije da li Zemlja „misli“, već da li misli čovek.
Koktel
56. JUGOISTOK SRBIJE IMA SAMO JEDNOG TERZIJU: Poslednji čuvar narodne nošnje
Milan Ristić, tridesetčetvorogodišnji inženjer modnog dizajna iz Svrljiga, u svojoj kolekciji narodne nošnje ima oko 4.000 odevnih komada, od kojih neki datiraju još iz 19. veka. Ristić radnim danima neguje srpsku tradiciju igrajući folklor, a vikendom šije i prikuplja narodnu nošnju u selima širom naše zemlje. On je na jugoistoku Srbije već duže vreme jedini terzija – majstor za ručnu izradu jeleka, anterija, kecelja, suknji, tkanica, marama…
58. KAD KUHINJA POSTANE LABORATORIJA: Jelovnici iz budućnosti
Molekularna gastronomija je sve prisutnija i u domaćim restoranima, a ova kuhinja iz budućnosti nekim kuvarima iz Srbije poslužila je da svetu predstave našu prošlost sa dvora Nemanjića. Tako se na jelovniku na Novom Zelandu mogu naći cicvara sa karpaćom od jezika i duvan-čvarcima, kačamak i potaž od dunja, krušaka i bundeve sa metil-celulozom.
Komunikacije
60. KVALITET JAVNIH PODATAKA O PRIVREDI SRBIJE: Proveriti pre upotrebe
Iako je ekonomska statistika u Srbiji bolja od one u regionu, javni podaci pate od brojnih praznina i nelogičnosti, a najveća teškoća nastaje onog trenutka kada se sa opštih pređe na detaljnije analize, ukazuju ekonomski analitičari. Od kvaliteta podataka još problematičnije je njihovo selektivno tumačenje, pa ne čudi što građani često imaju utisak da se stvarnost u kojoj žive drastično razlikuje od one kojom se hvale političari.
Reprint
62. SULUDI ZAHTEVI TURISTA: Promaja u mozgu
Turističke agencije širom sveta suočavaju se sa nizom suludih tužbi putnika, poput zahteva za odštetu zbog neželjenog začeća na „all-inclusive“ letovanju, neprimerenih seksualnih aktivnosti životinja tokom safarija, zato što je Sredozemno more slano, Španija prepuna Španaca, ili zbog toga što naša planeta nema dva sunca koja rade u smenama!
Vremeplov
64. KONTRAVERZNI KREDITI ZA IZGRADNJU STANOVA U KRALJEVINI JUGOSLAVIJI: Vile zidane od novca siročadi
Državna hipotekarna banka bila je glavni igrač na finansijskom tržištu Kraljevine Jugoslavije za izdavanje kredita namenjenih izgradnji stanova. Veliki deo sredstava obezbeđivala je zahvaljujući upravljanju sudskim i takozvanim fondovima siročadi, što je stvorilo duboki paradoks u društvu – kapital prikupljen od nesreće i pravne nesigurnosti običnih ljudi postao je pogonsko gorivo za rentijerski kapitalizam bogatih.
