Deo zgrade Palate „Albanija“ u centru Beograda se prodaje. Tačnije sedam spratova prvog oblakodera prestonice oglašeno je po ceni od 10 miliona evra, odnosno za oko 3.000 evra po kvadratu.

Agencija za osiguranje depozita, kao stečajni upravnik Beogradske banke a.d. Beograd u stečaju i Univerzal banke a.d. Beograd u stečaju, oglasila je još u septembru prodaju imovine metodom javnog prikupljanja ponuda.

Potreban depozit

Predmet prodaje su dva atraktivna poslovna prostora Beogradske banke u centru Beograda. Prvi se nalazi u Palati Albanija, površine 3.324 metara kvadratnih, a za učešće u nadmetanju potreban je depozit u iznosu od 1,5 miliona evra.

Beograđani su emotivno vezani za ovu zgradu na kojoj je, recimo, 20. oktobra bila istaknuta zastava posle oslobođenja u Drugom svetskom ratu, a takođe označava i kapiju ulaska u najveću pešačku zonu – Knez Mihailovu. Po mišljenju istoričara, „Albanija“ spada u red objekata koji određuju Beograd.

Prvi oblakoder u Beogradu

Palata Albanija u strogom centru srpske prestonice je ujedno i njen prvi oblakoder, izgrađen 1939. godine. Zgrada je dugo bila najviša u Beogradu, a druga u Jugoistočnoj Evropi. Deo ovog velelepnog objekta, odnosno 381 kvadratni metar, procenjen na 3,88 miliona evra, ponuđen je na prodaju još 2022. godini. Ime kupca zvanično nije saopšteno, kao ni tačan iznos te kupovine, a mediji su spekulisali da verovatno nije bila po punoj tržišnoj vrednosti.

Iako je zgrada Palate „Albanija“ još 1984. proglašena za kulturno dobro, propisi kažu da može da se stavi u promet. U ovom slučaju, ipak, vlasnik nepokretnosti mora prvo da ponudi objekat Zavodu za zaštitu spomenika i to po istoj tržišnoj ceni kao i ostalim kupcima, a to mogu da budu pravna i fizička lica, domaća i strana.

Pošto stigne zahtev, služba procenjuje da li su obezbeđena sredstva za kupovinu i da li postoji razlog da Zavod otkupi, koji nastupa u ime države. Kasnije se promet kulturnih dobara obavlja u skladu sa propisima, sa kojima se, inače, prodaju objekti..

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Slovenačka vlada potvrdila je zakon kojim se uvodi obavezni božićni bonus za sve zaposlene u javnom i privatnom sektoru.

Oni bi bonus trebali da prime najkasnije do 18. decembra, a iznos će biti 639 EUR, odnosno polovina bruto minimalne plate.

Nagrada za radnike

Prema najavi potpredsednika vlade Mateja Arhona, božićni bonus neće biti obavezan samo ove godine, već će postati trajna zakonska obaveza.

Iznos će biti polovina bruto minimalne plate, odnosno 639 EUR i biće oslobođen poreza i doprinosa.

Cilj je, kako kaže Arhon, „da zaposleni budu pravednije nagrađeni“, saopštila je Radiotelevizija Slovenije.

Vlada je takođe predvidela dva izuzetka za kompanije koje imaju problema s likvidnošću.

Njima je dopuštena isplata božićnog bonusa sa odlaganjem do 31. marta 2026. godine ili u posebnim slučajevima samo 160 EUR.

– Firme koje koriste ovu mogućnost neće imati pravo na isplatu dividendi ili bonusa upravi – objasnio je Arhon.

Poslodavci podeljenog mišljenja

Poslodavci su odluku dočekali s različitim reakcijama. Pozdravili su fleksibilnost vlade, ali traže dodatna pojašnjenja i smatraju predlog nepotpunim.

– Mogućnost smanjenog božićnog bonusa za ovu godinu vidimo kao odraz dobre volje vlade. Međutim, još nismo zvanično primili predlog i potrebna su nam dodatna pojašnjenja – rekao je Mitja Gorenšček, glavni direktor Gospodarske komore Slovenije.

Gorenšček je dodao da poslodavci žele da božićni bonus ostane dobrovoljan, ali i da se povisi prag poreskog oslobođenja.

On navodi da će o detaljima u petak razgovarati s premijerom Robertom Golobom.

Slično mišljenje ima i Blaž Cvar, predsednik Obrtničke komore Slovenije (OZS), koji upozorava da predlog postavlja više pitanja nego odgovora.

Prema njegovim rečima, više od 20.000 slovenačkih firmi s negativnim poslovnim rezultatima moglo bi da ima ozbiljnih problema s isplatom obaveznog božićnog bonusa.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

Odlukom Upravnog odbora Agencije za osiguranje depozita, stopa za obračun redovne tromesečne premije osiguranja depozita umanjuje se sa sadašnjih 0,15 odsto na 0,10 odsto osiguranih iznosa depozita u bankama, a primenjivaće se u 2026. godini.

Od iduće godine, iznos premije će zavisiti i od stepena rizika u poslovanju svake banke. To znači da će one banke koje budu imale više faktore rizika plaćati više iznose premije. Faktore rizika u poslovanju banaka Agencija će dobijati od Narodne banke Srbije, institucije nadležne za kontrolu poslovanja banaka.

Očekuje se da smanjenje stope za obračun premija bankama donese znatno finansijsko rasterećenje, ali i da uvođenje obračuna premija na osnovu rizika u poslovanju banaka istovremeno utiče na jačanje tržišne discipline i podstiče smanjenje rizika u bankarskom poslovanju.

Premije osiguranja depozita plaćaju isključivo banke, a ne korisnici njihovih usluga.

Prema poslednjim raspoloživim podacima, ukupni osigurani depoziti fizičkih lica, preduzetnika, kao i mikro, malih i srednjih pravnih lica u domaćim bankama iznosili su 33,7 milijardi evra i na godišnjem nivou su porasli za 8,2%.

Prema dostupnim pokazateljima, poverenje građana u banke raste. Već duže od 15 godina, osigurani depoziti u bankama rastu po prosečnoj stopi od oko 10 odsto godišnje. Najbrojniji su depoziti fizičkih lica, sa oko 15,7 miliona partija.

Sistemom osiguranja depozita u celosti je pokriveno 99 odsto građana, budući da ukupan iznos koji čuvaju u jednoj banci ne prelazi osiguranu sumu od 50.000 evra.

Prosečni mesečni prihodi u novcu i u naturi po domaćinstvu u Srbiji prošle godine su iznosili 97.705 dinara, a izdaci za ličnu potrošnju 98.165 dinara, objavio je Republički zavod za statistiku.

U odnosu na 2023. godinu, prosečni mesečni prihodi u novcu i u naturi veći su za 11,1 odsto, a izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava za 11,2 odsto nominalno.

Najveći udeo u prihodima u novcu i u naturi činili su prihodi iz redovnog radnog odnosa 53,4 odsto, zatim penzije 30,6 odsto, prihodi od poljoprivrede, lova i ribolova 3,9 odsto, naturalna potrošnja 2,6 odsto, prihodi van redovnog radnog odnosa 2,3 odsto, primanja od socijalnog osiguranja 2,3 odsto, a 4,9 odsto su činili prihodi iz ostalih izvora.

Kada je reč o ličnoj potrošnji domaćinstava, najveći udeo činili su izdaci za hranu i bezalkoholna pića 36,6 odsto i za stanovanje, vodu, struju, gas i ostala goriva 16,3 odsto.

Slede izdaci za transport 8,9 odsto, za ostale lične predmete i ostale usluge 5,9 odsto, za komunikacije 5,4 odsto, za rekreaciju i kulturu 5,2 odsto, za odeću i obuću 4,7 odsto, za alkoholna pića i duvan 4,4 odsto, za zdravlje 4,1 odsto, a 8,5 odsto činili su izdaci za ostale grupe lične potrošnje.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Najstrože kazne slede i za pokušaje sprečavanja prinudne naplate, odbijanje predaje zaplenjene imovine ili ometanje popisa i uvida.

Novi set izmena u Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji donosi znatno strože sankcije za firme, preduzetnike i institucije koje ne poštuju poreske propise. Najveće kazne, u iznosu do dva miliona dinara, predviđene su za one koji prikrivaju podatke, ne prijavljuju poslovne prostore ili ometaju rad Poreske uprave.

Strože kazne za pravna lica i preduzetnike

Prema novim odredbama, pravna lica koja ne podnesu prijavu za registraciju, ne dostave tražene knjige i dokumentaciju ili onemoguće inspektore u obavljanju dužnosti, suočiće se sa kaznama od 100.000 do 2.000.000 dinara.

Najstrože kazne slede i za pokušaje sprečavanja prinudne naplate, odbijanje predaje zaplenjene imovine ili ometanje popisa i uvida. Posebno su na udaru firme koje ne obezbede pristup elektronskim evidencijama, poslovnim knjigama, softveru ili bazama podataka, što je u savremenom digitalnom poslovanju postala standardna obaveza.

Za odgovorna lica unutar kompanija predviđene su kazne od 10.000 do 100.000 dinara, dok preduzetnici mogu biti kažnjeni iznosima od 50.000 do 500.000 dinara.

Kazne i za banke, APR i fizička lica

Zakon predviđa i kazne za Agenciju za privredne registre (APR) – od 100.000 do 2.000.000 dinara – ukoliko izbriše firmu ili preduzetnika iz registra tokom poreske kontrole, izvrši promene u podacima ili registruje novo preduzeće osnivača kojem je ranije zabranjeno osnivanje zbog poreskih nepravilnosti.

Banke su, prema novim pravilima, pod još većim nadzorom. Ukoliko dozvole isplatu plata i drugih prihoda bez unetog broja odobrenja koji dodeljuje Poreska uprava, ili ne dostave podatke o računima i transferima u propisanom roku, mogu biti kažnjene istim rasponom kazni – od 100.000 do 2.000.000 dinara.

Kada je reč o fizičkim licima, kazne se kreću od 5.000 do 150.000 dinara. Sankcije slede za one koji ne prijave otvaranje računa u inostranstvu, ne obaveste Poresku upravu o punomoćniku, ometaju kontrolu, daju netačne podatke ili ne dostave traženu dokumentaciju.

Ni manje greške se više ne tolerišu

Nepružanje adekvatnog prostora inspektorima, odbijanje učešća u kontroli, kao i izostanak poreskog identifikacionog broja (PIB) u prijavi, sada se kažnjava sa 100.000 do 500.000 dinara.

Zakon uvodi i precizne kazne za kašnjenje u plaćanju poreza:

za dug do 50.000 dinara – kazna 10.000 dinara

za dug od 50.000 do 200.000 – kazna 20.000 dinara

za dug od 200.000 do 1.000.000 – kazna 40.000 dinara

za dug veći od 1.000.000 dinara – kazna 50.000 dinara

Takođe, svaki poreski obveznik koji zakasni sa podnošenjem prijave platiće kaznu od 10.000 dinara.

Novi zakonski okvir, poručuju nadležni, ima za cilj da poveća poresku disciplinu i onemogući zloupotrebe koje oštećuju budžet države. Inspekcijski nadzor biće pojačan, a digitalne evidencije i automatske kontrole biće ključne u otkrivanju nepravilnosti u realnom vremenu.

Izvor: Biznis.rs

Foto: Pixabay

Ovogodišnje istraživanje o fizičkoj formi i zdravlju, koje je sprovela farmaceutska kompanija Galenika, otkriva glavne zdravstvene izazove sa kojima se susreću stanovnici Srbije sa viškom kilograma.

Procenjujući svoj višak kilograma, 37 odsto muškaraca kaže da ima između pet i deset kilograma viška. Istog je mišljenja 45 odsto žena.

Najčešći zdravstveni problem u vezi sa viškom kilograma i gojaznošću su srčane bolesti, uključujući visok krvni pritisak. Njih prijavljuje čak 32 odsto ispitanika iz Srbije (19 odsto muškaraca i 13 odsto žena).

Procenat muškaraca koji kaže da nije imao zdravstvene probleme povezane sa viškom kilograma iznosi 63. Znatno je manje žena bez zdravstvenih problema – 46 odsto. Ova razlika između muškaraca i žena govori u prilog tome da su žene kritičnije i svesnije kada je reč o zdravlju, pregledima i prevenciji.

Ugroženiji su u gradovima i preduzetnici

U Beogradu od depresije i migrene pati 9 odnosno 10 odsto ispitanika, a i ova stanja mogu biti posledica viška kilograma. Ovakve emocionalne i neurološke posledice su posebno izražene u urbanim sredinama, usled ubrzanog načina savremenog života.

Podatak da 17 odsto samozaposlenih ispitanika ima kardiološke probleme može ukazati na to da oni, vodeći računa o sopstvenom biznisu, zanemaruju zdravlje, a kao rezultat telo trpi posledice.

Okruženje može biti motivacija za pozitivne promene

Čak i gojaznost članova porodice utiče na ispitanike tako da se osećaju ravnodušno ili razočarano (43 odsto) ili zabrinuto (29 odsto). Skoro trećina ispitanika navodi da crpi motivaciju iz porodičnih problema sa viškom kilograma. Svi ovi podaci naglašavaju emocionalnu težinu problema gojaznosti i percepcije viška kilograma.

Kada se neki član njihove porodice bori sa viškom kilograma, skoro trećina (32 odsto) žena oseća se zabrinuto, odnosno plaši se da je to nešto što će i njih zadesiti i što ne mogu da spreče, a takav način razmišljanja može da dovede do odustajana. Isto oseća 25 odsto muškaraca. Odustajanje od borbe protiv gojaznosti zbog porodične istorije je zabrinjavajuće i rizično.

S obzirom da gojaznost dovodi do drugih, kompleksnijih oboljenja tokom života, naglašen je značaj podizanja svesti o prevenciji i aktivnoj borbi protiv viška kilograma.

Savremene terapije – prilika za edukaciju

Globalno gledano, lekovi na bazi peptida protiv gojaznosti i dijabetesa uživaju sve veće poverenje zbog svoje efikasnosti i bezbednosti za pacijente.

U Srbiji su se žene pokazale kao nešto otvorenije da po preporuci lekara prihvate neku od savremenih terapija gojaznosti – njih 16 odsto naspram 11 odsto muškaraca.

U grupi gojaznih ispitanika, kojima je ovakva terapija najpotrebnija, procenat je najviši i iznosi čak 25 odsto. Skoro 40 odsto gojaznih nisu sigurni, čime se otvara prostor za zdravstvenu edukaciju.

Milenijalci i Generacija X su vest o gašenju nekada popularnih muzičkih kanala dočekali sa nelagodom dok mlađe generacije maltene da nisu reagovale. Njihove reakcije su zapravo dobar uvod u priču o razlozima gašenja MTV-a.

Da podsetimo, kompanija Paramount Global je najavila da će do 31. decembra 2025. godine ugasiti pet muzičkih kanala brenda MTV u Velikoj Britaniji i Severnoj Irskoj, čime se završava gotovo tri decenije njihovog emitovanja na tom tržištu.

Kanali koji će prestati sa radom su: MTV Music, MTV 80s, MTV 90s, Club MTV i MTV Live. U saopštenju ove kompanije je navedeno da je njena odluka “odgovor na promene u navikama publike, koja sve češće muziku konzumira putem digitalnih platformi poput YouTube-a, Spotify-ja i društvenih mreža”, dok linearna televizija beleži kontinuiran pad gledanosti.

Nema interesovanja za spotove na televiziji

Zaposleni u proizvodnji muzičkih spotova potvrdili su za Gardijan da je ovo tačno, odnosno da više niko nije zainteresovan da izdvaja velike svote novca za njihov rad, kao ni za promovisanje muzičkih videa na televiziji. Jer danas se spotovi za muzičke numere najviše gledaju na društvenim mrežama.

Ipak, saglasni su u tvrdnji da gašenje MTV-ovih kanala neće mnogo uticati na njihovo poslovanje jer je ono palo znatno ranije. Razlog tome je hronična potreba umetnika da izbacuju što više sadržaja kako publika, bombardovana tuđim spotovima i muzikom, ne bi zaboravila na njih. Dakle, čim realizuju neki projekat, muzičari ga odmah puštaju na tržište, za razliku od ranije prakse da se od izlaska svake pesme pravi spektakularan događaj, uključujući tu i kreiranje visokobudžetnih spotova.

Iz pomenutog razloga izvođači su se masovno okrenuli kreiranju kratkih videa, poput onih za TikTok, za koje postoji veliko interesovanje publike. Ova vrsta spotova može se praviti i običnim pametnim telefonom ili čak ilustrovati uz pomoć veštačke inteligencije, tako da je poslovanje cele jedne industrije – kreatora muzičkih spotova – ozbiljno narušeno.

Foto: Pixabay