Savet Evropske unije je zazuzeo stav da uvoz ruskog gasa u zemlje Evropske unije treba da bude zabranjen od 1. januara 2026. godine, što se odnosi i na tranzit tog energenta kroz EU u treće zemlje.

Ministri energetike članica EU postigli su na sastanku u Luksemburgu dogovor o pregovaračkoj poziciji za nacrt uredbe o postepenoj obustavi uvoza ruskog prirodnog gasa, saopštio je Savet EU.

Nakon što Evropski parlament definiše svoju pregovaračku poziciju, Predsedništvo Saveta EU započeće pregovore sa tim zakonodavnim telom o konačnom tekstu uredbe.

Uredba, koja je ključni element plana EU za okončanje zavisnosti od ruske energije, uvodi pravno obavezujuću, postepenu zabranu uvoza gasa iz Rusije, dok će potpuna zabrana biti na snazi od 1. januara 2028. godine.

Pregovaračka pozicija Saveta EU uključuje stav da kratkoročni ugovori koji su zaključeni pre 17. juna 2025. mogu da budu realizovani do 17. juna 2026. godine, a dugoročni ugovori do 1. januara 2028. godine.

Izmene postojećih ugovora biće dozvoljene jedino za usko definisane operativne svrhe i one ne mogu da dovedu do povećanja obima, osim za neke specifične fleksibilnosti za članice EU bez izlaza na more, pogođene nedavnim promenama u pravcima snabdevanja, navodi se.

U saopštenju takođe piše da su predstavljeni i dodatni mehanizmi za nadzor i obaveštavanje radi sprečavanja ulaska u EU ruskog gasa u okviru tranzitnih procedura – prolaska gasa kroz Uniju na putu ka drugoj destinaciji, bez ulaska na tržište EU.

Povodom današnjeg dogovora ministara energetike članica EU, ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je da se Srbija nalazi „u veoma teškoj i gotovo bezizlaznoj situaciji, pošto je Savet EU usvojio zabranu tranzita ruskog gasa kroz EU u treće zemlje“.

„Suština je da Bugarska neće dozvoliti protok ruskog gasa kroz Balkanski tok, čime će biti oštećena i Srbija u budućnosti. Nadamo se da ćemo naći rešenje i radimo sve što je u našoj moći, ali situacija je gotovo bezizlazna, imajući u vidu i trenutnu situaciju u vezi sa Naftnom industrijom Srbije“, navela je Đedović Handanović.

Dodala je da se Srbija „našla pogođena ni kriva ni dužna“, ali da će vlada „uprkos svemu dati sve od sebe da građani ne osete probleme sa kojima se zemlja suočava“, prenelo je Ministarstvo rudarstva i energetike.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Da se u Balkan svrstavaju bivše zemlje Jugoslavije, najveće zarade na ovoj teritoriji imali bi stanovnici Hrvatske, koja je jedina članica EU.

Naime, prema poslednjim zvaničnim podacima prosečna neto plata u ovoj zemlji je u junu 2025. godine iznosila 1.444 evra.

Hrvatsku na ovoj listi sledi Crna Gora koja je ujedno i najrevnosnija kada je u pitanju objavljivanje statističkih podataka. Ona već poseduje podatke za avgust, kada je prosečna zarada bez poreza i doprinosa iznosila 1.015 evra.

Mi kaskamo i u pogledu vremena objavljivanja podataka ali i visine zarade, jer je u Srbiji prosečna plata u julu iznosila 932 evra.

Bosna i Hercegovina pak ima podeljenu statistiku. Naime, u avgustu 2025. prosečna plata u u Federaciji BiH iznosila je 797 evra, što je pad sa julskih 814 evra. S druge strane, Republika Srpska objavila je samo podatke za jun kada je zarada dostigla 782 evra.

U Severnoj Makedoniji se zna tek kolika je bila prosečna zarada u aprilu ove godine – oko 740 evra.

Dakle, Balkan se ovog leta kretao između 740 I 1.444 evra, a mi smo se našli na sredini te liste.

 Foto: johannafriebe, Pixabay

Evro je izgubio više od 80 odsto svoje vrednosti izmerene u zlatu od uvođenja 1999. godine, izjavio je u intervjuu njemačkom FAZ-u Bernhard Matthes, upravnik imovine u Bank für Kirche und Caritas eG.

To je, prema njegovim rečima, posledica mera centralnih banaka koje sprovode izuzetno labavu monetarnu politiku, pa novac vredi manje, a evro je najviše izložen.

Četvrtog januara 1999. za jedan evro moglo se dobiti 128 miligrama zlata, a danas samo 23 miligrama. Sličan je primer i prema dolaru, dok je švajcarski franak izgubio dve trećine vrednosti.

Zanimljivo je i poređenje s nekim proizvodima. Godine 1906. na Oktoberfestu je krigla piva koštala 0,38 maraka ili 0,14 grama zlata, a na ovogodišnjem pivskom festivalu u Minhenu trebalo je izdvojiti 11,50 eura za pivo, odnosno 0,26 grama zlata, što je gotovo dvostruko više nego pre 113 godina.

Izvor: Indikator.ba

Foto: Markus Winkler, Unsplash

“Mir u duši, osmeh na licu“, kako to volim da kažem sam pronašla u svom zavičaju, selo Ratari, opština Smederevska Palanka, nakon suočavanja sa dijagnozom kancer. Nakon oporavka sam donela odluku da se ne vraćam na svoj prethodni posao i podnela zahtev za invalidsku penziju sa nepunih 40 godina i postala “Diplomirani oficir policije na slobodi i poljoprivrednik u pokušaju.”

Gazdinstvo Arsenijević je u selu Ratari, opština Smederevska Palanka, udaljeno 15 km od Mladenovca. Suncem je okupano od izlaska do zalaska, pa tako sve što se poseje daje odličan plod.

Počeli su od parcele Slađanine dedovine koju su suprug i ona dobili od njenih roditelja. Narednih godina su kupovali okolne parcele i sada imaju nekoliko hektara u okviru gazdinstva. Mladi zasad šljive je podignut decembra 2023. godine i ima oko 2.500 sadnica šljive i to više vrsta – čačanska lepotica, čačanska rodna, stenlej i crvena ranka.

„Raznovrsnost je dobra zbog kupaže rakija i zbog džema i slatkog od šljiva. Ove godine smo kupili kazan i ispekli prve količine loze. Iskreno još učimo o rakiji i vinu“

Vinograd je tu za njihove potrebe na oko 30 ari, jedan deo je stari vinograd, podignut osamdesetih godina, koji su kupili sa jednom parcelom a onda su podigli i novi vinograd sorte muskat hamburg jer je odlična za proizvodnju rakije loze.

„Prvi voćnjak od 70 stabala, raznog voća je zasađen 2015. godine i bio je za potrebe našeg domaćinstva, da deca beru, penju se na drveće, da znam kada i koliko se prska i šta jedemo. Poslednje dve godine višak voća upakujem u teglice i ponudim instagram zajednici.“

U prodaji joj znači snaga društvenih mreža, ali naravno kvalitet je ono što je najjači marketing. Vredna Slađana pravi slatko od divlje kupine, višnje, šljiva, džem od šljive i kajsije, sok od zove, ajvar. Kako kaže „Sa puno ljubavi na „smederevcu““.

Pravi u malim količinama, onako kako su naše bake spremale, uživa dok to radi. Ne juri količine i ne želi čak ni mešač na struju. Založi „smederevac“, čita knjigu dok vatrica pucketa i lagano krčka i meša.

„Ove godine ćemo imati samo džem od šljiva, slatko od višanja, slatko od divljih kupina, sok od zove je rasprodat i nadamo se da će biti šljiva za slatko od šljiva sa rozetlom naravno. Prošle godine smo imali i orahovaču sa medom, slatko i kompot od trešanja i slatko od divljih trešanja, džem od kajsija. Ove godine dosta toga neće biti, jer je kasni mraz uništio veći deo voća.”

Petnaest godina Arsenijevići grade gazdinstvo, od 2009. i svaka je specifična na svoj način. Klimatske promene itekako vidljive. Ili je velika suša, ili kasni mraz ili su česte kiše pa je puno bolesti na biljkama.

„Prošle godine je bio kasni mraz, i tada je stradao vinograd i voće u jednom delu. Ove godine mraz je bio u dva termina i oštetio je voće 95 procenata. Jedva da smo imali da naberemo po nekoliko kilograma trešanja i kajsija. Šljiva je ostalo nešto ali zbog jakog sunca ona bila spolja meka, a unutra i dalje zelena.“

Uzgoj voća zahteva i određena znanja i to je Arsenijevićima značajno iskustvo i znanje poljoprivrednog savetnika dipl. ing Radoslava Cvetkovića koji prati rast i razvoj zasada sa šljivama i vinogradu. Kod prerade Slađani je dragocena pomoć majke koja je ceo radni vek radila u fabrici za preradu voća i povrća “Voćar-Palanka”. kao i komšinice Cece koja ima dugogodišnje iskustvo u pravljenju zimnice.

Arsenijevići žive na relaciji Beograd-Ratari, a što je na nešto manje od jednog sata vožnje. Od potpunog preseljenja u selo su odustali, za sada, jer Slađanin suprug radi u Beogradu, stariji sin je sada upisao srednju školu i nisu želeli da se razdvajaju. Ali od juna do septembra i januar, odnosno kada su raspusti svi su u Ratarima.

Na Šumadijskim danama šljive koja se tradicionalno održava početkom avgusta u Stragarima, poljoprivredno gazdinstvo Arsenijević je osvojilo drugo mesto za najlepši štand. Pitamo šta su dalji planovi za razvoj i dobijamo odgovor:

„Planovi su da sačuvamo mir i osmeh, a da opet uspemo i da zaradimo. Nadamo se rodu dogodine u mladom zasadu šljiva, kako bi krenuli neku porodičnu destileriju i napravili rakiju od sopstvene šljive“, kaže uz osmeh za Plodnu zemlju Slađana Arsenijević dok priprema tegle za džem od šljiva, za koje se uveliko interesuju kupci sa društvenih mreža.

Izvor: Plodna zemlja

Foto: Danijela Nišavić

Cena zlata i dalje ruši rekorde, a glavni razlog koji se najčešće navodi jeste masovna kupovina od strane centralnih banaka. Međutim, analiza Financial Times Alphavillea pokazuje da zvanični podaci i medijski narativ ne idu ruku pod ruku – i da se “rekordna” potražnja možda više zasniva na procenama nego na činjenicama.

Evropska centralna banka (ECB) je u junu objavila da su centralne banke 2024. godine činile preko 20% globalne potražnje za zlatom — dvostruko više nego u projeku tokom 2010-ih.

Međutim, kada se pogledaju zvanični podaci, brojke nisu toliko spektakularne. Prema evidenciji, centralne banke su u proteklih godinu dana povećale svoje zlatne rezerve za 228 tona — što, iako impresivno (težina oko 40 afričkih slonova), zapravo spada u donju četvrtinu kupovina u poslednjih 5, 10 i 15 godina.

Pa zašto se onda govori o „nezapamćenoj potražnji“?

Tajanstvena kategorija: „Neprijavljene“ kupovine

Odgovor leži u tzv. unreported (neprijavljenim) kupovinama. Kada se one dodaju zvaničnim brojkama, ukupna kupovina centralnih banaka skače na čak 804 tone — što je količina teška koliko i sedam i po plavih kitova.

Ali šta su uopšte “neprijavljene” kupovine? Zvanični podaci o rezervama centralnih banaka potiču od MMF-a, ali prijavljivanje je dobrovoljno. Neke zemlje, poput Rusije, prestale su da dostavljaju podatke još pre uvođenja sankcija, iako se zna da su u tom periodu bile veliki kupci.

Zbog toga se analitičari i ECB oslanjaju na procjene World Gold Councila (WGC) – udruženja rudarskih kompanija čiji je cilj, između ostalog, promocija zlata. WGC od 2014. koristi podatke nezavisne konsultantske firme Metals Focus, koja procenjuje ukupne neto kupovine zlata od strane centralnih banaka i fondova suverenog bogatstva.

Kako i sami priznaju u svojoj metodologiji, “s obzirom na netransparentnost tržišta, statistike o ponudi i potražnji treba posmatrati kao procene – neke tačnije od drugih”.

Drugim rečima, iako iza brojki stoje profesionalci, podaci se često zasnivaju na razgovorima “iza zatvorenih vrata” sa rudarima, rafinerijama i trgovcima zlatom – što znači da se preciznost tih procena ne može nezavisno proveriti.

Zašto centralne banke okreću leđa dolarima?

Nakon što su zapadne sankcije 2022. zamrzle ruske devizne rezerve, mnoge zemlje su počele da preispituju sigurnost držanja deviza u dolarima ili eurima.

U takvom okruženju, zlato – taj “sjajni kamenčić” – deluje kao sigurnija alternativa od elektronskih obaveza koje kontrolišu geopolitički rivali.

Zato nije iznenađenje što je veza između prinosa na američke obveznice indeksirane inflacijom (TIPS) i cene zlata potpuno pukla – investitori sve više biraju zlato kao svojevrsno osiguranje od političkih i finansijskih rizika.

Zlato možda i dalje “sija”, ali priča o rekordnoj kupovini centralnih banaka više je nijansirana nego što se čini. Iza bombastičnih naslova krije se složen svet procena, neobjavljenih podataka i ekonomskih instinkata koji oblikuju globalnu potragu za sigurnošću.

Izvor: Investitor.me

Foto: Stevebidmead, Pixabay

Međunarodni monetarni fond (MMF) predviđa značajno usporavanje privrednog rasta Srbije u 2025. godini, uz prognoze koje je svrstavaju u donji deo tabele u poređenju sa većinom država nastalih na teritoriji nekadašnje Jugoslavije.

U svom oktobarskom izveštaju „Svetski ekonomski izgledi“, MMF za Srbiju projektuje rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 2,4 odsto u 2025. godini, što je značajno usporavanje u odnosu na 3,9 odsto iz 2024. godine.

Poređenje sa ex-YU prostorom

Projektovani rast od 2,4 odsto niži je od onog za Crnu Goru (3,2 odsto), Hrvatsku (3,1 odsto) i Severnu Makedoniju (3 odsto).

Srbija se tako nalazi na istom nivou kao Bosna i Hercegovina, dok jedino Slovenija u ovom poređenju beleži sporiji rast, sa projektovanom stopom od 1,1 odsto, ali uz daleko viši nivo razvijenosti.

Kada je reč o inflaciji, Srbija sa prognoziranih 4,6 odsto za 2025. ima višu stopu od svih ostalih bivših jugoslovenskih republika, uključujući Crnu Goru (4,1 odsto), Hrvatsku (4,4 odsto), Bosnu i Hercegovinu i Severnu Makedoniju (obe 3,5 odsto), te Sloveniju (2,5 odsto).

Na samom smo vrhu i ukoliko se ovoj grupaciji oduzmu Slovenija i Hrvatska a doda Albanija – što znači da posmatramo države Zapadnog Balkana.

Projekcija za Srbiju od 4,6 odsto ne samo da je najviša u tom regionu, već je i za 0,5 procentnih poena viša od sledeće na listi, Crne Gore, i više nego dvostruko viša od projektovane stope za Albaniju (2,3 odsto).

Srbija i „evropa u razvoju“

U širem regionalnom kontekstu, koji obuhvata i Albaniju, Rumuniju i Bugarsku, prognoza rasta Srbije od 2,4 odsto niža je od predviđenog za Albaniju (3,4 odsto) i Bugarsku (3,0 odsto), ali je viša od one za Rumuniju (1 odsto).

Zanimljivo je da, uprkos tome što je rast Srbije ispod regionalnog proseka, on je iznad proseka kategorije u koju je svrstava MMF. Naime, za grupu „Evropa u razvoju“ (Emerging and Developing Europe), kojoj pripada i Srbija, prosečan rast u 2025. godini projektovan je na svega 1,8 odsto.

Prosečna inflacija u ovoj grupi zemalja iznosi visokih 13,5 odsto, što znači da je Srbija sa 4,6 odsto znatno ispod proseka kategorije kojoj pripada.

Ipak, naš deficit tekućeg računa od 5,3 odsto BDP-a znatno je veći teret u odnosu na prosek grupe, koji iznosi 1,1 odsto.

Globalni rizici i preporuke Fonda

Ove projekcije dolaze u kontekstu globalnih rizika koje MMF identifikuje kao „produženu neizvesnost politika, šokove u ponudi radne snage i fiskalne ranjivosti“.

U takvom okruženju, Fond preporučuje sprovođenje „kredibilnih, predvidivih i održivih ekonomskih politika“ kao ključnih za vraćanje poverenja. Za sve zemlje, pa tako i za Srbiju, sugeriše se obnavljanje fiskalnih rezervi i osiguranje održivosti javnog duga.

U Vašingtonu je, inače, u toku Godišnja skupština MMF i Grupacija Svetske banke, kojoj prisustvuje guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković a od danas i ministar finansija Siniša Mali.

Izvor: Nedeljnik

Foto: Positive_Images, Pixabay