EkonomijaVesti

Rojters: Nepoznata srpska kompanija ponudila 2 milijarde evra za ruski udeo u NIS-u

by bifadmin

Nedavno osnovana srpska kompanija ponudila je 2 milijarde evra (2,35 milijardi dolara) ruskom Gasprom njeftu i Gaspromu za njihov zajednički udeo od 56,1% u NIS-u  koji upravlja jedinom rafinerijom nafte u Srbiji, izjavio je njen vlasnik Ranko Mimović, dodajući da su ruski vlasnici NIS-a „u načelu prihvatili” ovu ponudu, objavila je danas agencija Rojters.

Ponuda kompanije KFT Senator Treasury G.T.7 Two LLC (Senator), koja je osnovana prošlog leta, predstavlja izazov za mađarski MOL  koji pokušava da kupi većinski udeo u NIS-u, koji se od oktobra prošle godine nalazi pod američkim sankcijama, ocenjuje čuvena novinska agencija.

Šta kaže kompanija Senator o akviziciji NIS-a?

Kompanija Senator je za Rojters navela da je 30. oktobra pokrenula postupak pred američkim OFAC-om kako bi obezbedila dozvolu za akviziciju većinskog udela u NIS-u, a da je o svojim planovima je obavestila Gasprom njeft 4. novembra.

Na veb-sajtu OFAC-a se navodi da je zahtev „na pregledu kod rukovodstva” (pending management review).

Mimović je takođe izjavio da je 21. aprila obavestio kabinet predsednika Srbije Aleksandra Vučića o svojim planovima. Vučićev kabinet nije odgovorio na Rojtersov zahtev za komentar.

Odgovor gasprom njefta

Sat vremena pošto je Rojters objavio ovu vest, ruska agencija Interfax prenela je saopštenje ruskog Gaspromnjefta povodom  informacije o novom ponuđaču za kapital NIS-a.

„Gasprom njeft se nalazi u aktivnoj fazi pripreme transakcije za prodaju svog udela u NIS-u mađarskoj kompaniji MOL. Trenutno se sprovode neophodne korporativne i regulatorne procedure. Kompanija ne vodi nikakve druge pregovore o ovom pitanju”, saopštio je Gasprom njeft.

MOL Grupa saopštila je 19. januara  da je potpisala glavne odredbe obavezujućeg okvirnog sporazum (Heads of Agreement) sa kompanijom Gazprom Neft o kupovini udela od 56,15% u NIS-u.

Rok za okončanje pregovora o akviziciji koji je MOL-u odobrio američki OFAC ističe 22. maja.

Izvor: Nedeljnik

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i naukaVesti

Future & AI summit: Čovek ipak ostaje u centru budućnosti

by bifadmin

U svetu u kojem algoritmi postaju sve moćniji, čovek ne gubi svoju ulogu, već je nužno redefiniše, to je ključna poruka poslata sa Future & AI summita 2026, koji je  održan u Ložionici.

Zaključak panelista bio je da veštačka inteligencija (AI) ne može u potpunosti da zameni čoveka, iako evidentno menja način na koji se stvara, odlučuje i razume svet. Upravo zato, budućnost ne pripada tehnologiji, već ljudima koji znaju kako da je koriste.

“Tokom veoma intenzivnih diskusija u kojima su učestvovali međunarodni eksperti, tehnološki lideri i futuristi, činjenica oko koje se slažu jesu da svet ulazi u fazu ubrzane transformacije, u kojoj se pravila menjaju brže nego ikada ranije. AI nužno menja i tržište rada, prosvetu, zdravstvo, biznis, a ključno postaje koliko brzo će pojedinci, institucije i sistemi moći da se prilagode promenama. Poseban fokus bio je na ulozi čoveka u svetu algoritama, gde je zaključeno da tehnologija neće zameniti ljude, ali hoće one koji je ne razumeju i ne koriste. U tom kontekstu, profesije se ne gase, ali se redefinišu. Otpor promenama će naravno imati svoju cenu, dok će oni koji prihvate novu realnost i razvijaju veštine rada uz veštačku inteligenciju biti nosioci razvoja”, rekao je Miloš Jovanović, osnivač Future & AI summita i kreator Kampster AI platforme.

Prema njegovim rečima, danas se ne menjaju samo alati, već se pre svega menja način razmišljanja.

“U svetu u kojem informacije generišu algoritmi, ključna veština postaje sposobnost da ih razumemo, tumačimo i primenimo. Kroz primere iz medicine, obrazovanja i IT sektora, danas smo se uverili da AI već donosi konkretne rezultate, od preciznije dijagnostike, preko personalizovanog učenja, do radikalnog povećanja produktivnosti u razvoju softvera. Istovremeno, otvorena su i važna pitanja odgovornosti, etike i bezbednosti podataka, koja će u narednom periodu zahtevati širi društveni dijalog”, rekao je Jovanović.

Future & AI Summit 2026 potvrdio je da se nalazimo na početku nove faze razvoja, u kojoj će sposobnost prilagođavanja biti ključna konkurentska prednost, kako za pojedince, tako i za organizacije i države.

Završna poruka Summita je izričita i glasi: tehnologija neće čekati. Oni koji razumeju promenu, vodiće je, a oni koji je ignorišu pokušaće da je sustignu. U svetu koji se ubrzano menja, jedino pitanje koje ostaje jeste ko će biti spreman na vreme.

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Gotovo polovinu budnog vremena provodimo pred ekranima – da li smo tu kada smo zajedno?

by bifadmin

Da li ste znali da čak 26% ljudi traži telefon iako im je već u ruci*? Istraživanja pokazuju i da prosečno provodimo 6 sati i 40 minuta dnevno online, dok telefon prvi put proveravamo već nekoliko minuta nakon buđenja**. U takvom okruženju sve češće gubimo balans između online i offline sveta i manje smo prisutni u svakodnevnim trenucima.

Tehnologija nam danas olakšava komunikaciju, rad, učenje i svakodnevne obaveze, povezuje nas sa porodicom i prijateljima i otvara brojne mogućnosti. S druge strane, prekomerna upotreba telefona i vreme pred ekranom negativno utiče na fokus, energiju i odnose sa drugima, dok se „samo da nešto proverimo“ često pretvara u mnogo više vremena nego što smo planirali.

Upravo zato A1 Srbija kroz platformu #BoljiOnline pokreće društvenu temu prekomerne upotrebe tehnologije i njenog uticaja na kvalitet života.

„U A1 Srbija verujemo da se naša odgovornost ne završava obezbeđivanjem pouzdane i kvalitetne mreže. Jednako je važno i kako tehnologiju koristimo u svakodnevnom životu. Verujemo da tehnologija treba da nam olakša život i povezuje nas, a kroz platformu #BoljiOnline pružamo konkretne savete, alate i podršku koji pomažu ljudima da je koriste pametnije, sigurnije i da sebi omoguće prostor za trenutke u kojima je nepodeljena pažnja najvažnija. Porukom „Budi tu kada smo zajedno“ podsećamo da tehnologija treba da nam služi, ali i da znamo kada je vreme za pauzu. Zato A1 Srbija poziva sve građane da posete platformu i pronađu sadržaje korisne za sebe i svoje bližnje.“, izjavila je Judit Albers, generalna direktorka A1 Srbija.

Na platformi boljionline.rs stručnjaci Instituta za digitalne komunikacije kreirali su praktične alate i savete koji pomažu ljudima da smanje osećaj stalne dostupnosti, bolje upravljaju vremenom pred ekranom i razviju zdravije digitalne navike. Kroz teme poput digitalnog detoksa, fokusa, mentalnog blagostanja i kvalitetnijeg vremena sa najbližima, #BoljiOnline nudi podršku svima koji žele da tehnologija radi za njih, a ne obrnuto.

Takođe, u okviru ove društvene inicijative, Škola odgovornog influensa, koja je jedan od važnih činioca platforme, dobija nove module posvećene balansu u digitalnom prostoru, dok će kroz #BoljiOnline nacionalno takmičenje učenici širom Srbije imati priliku da kroz testove znanja i lično iskustvo sagledaju sopstvene navike i nauče kako da uspostave zdraviji odnos prema tehnologiji.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Proizvodnja nameštaja i drvna industrija: osnova tržišne i izvozne konkurentnosti

by bifadmin

Drvna industrija i proizvodnja nameštaja u Srbiji ostaju među važnim osloncima prerađivačke baze, a izvoz potvrđuje njihov strateški značaj. Prema podacima Privredne komore Srbije, izvoz nameštaja i proizvoda od drveta, plute, slame i papira u periodu januar–novembar 2025. iznosio je oko 1,7 milijardi evra, odnosno 5,8 odsto ukupnog izvoza Srbije, uz međugodišnji rast od 4,7 odsto. Istovremeno, izvoz nameštaja dostigao je 793,5 miliona evra, uz rast od 9,3 odsto i pozitivan spoljnotrgovinski saldo od 537 miliona evra.

Analiza PKS za prvih devet meseci 2025. pokazuje i da je izvoz drvnih proizvoda, izuzev nameštaja, porastao 6,3 odsto, dok je izvoz nameštaja povećan 14,6 odsto, uprkos blagom padu proizvodnje. U isto vreme, proizvodnja nameštaja u Srbiji u periodu januar–novembar 2025. beleži pad od 3,3 odsto, dok je prerada drveta ostvarila rast od 0,4 odsto. U takvom okruženju tržišna pozicija sve više zavisi od sposobnosti da se kvalitet, efikasnost, razvoj asortimana i usklađenost sa standardima održavaju u kontinuitetu.

U tom okviru, proizvodnja u Forma Ideale predstavlja jedan od ključnih temelja ukupne tržišne pozicije kompanije. U proizvodnom sistemu kompanije zaposleno je 528 ljudi što dodatno potvrđuje obim i značaj proizvodnje u okviru domaće industrije nameštaja. U okviru pločastog programa godišnje se proizvede više od 1.200 artikala gotovih proizvoda, dok se u tapaciranom programu proizvodi 40 različitih modela, odnosno približno 100 artikala kada se uključe različiti dezeni. Dodatnu vrednost daje činjenica da se i pločasti i tapacirani nameštaj razvijaju unutar kompanije, u sektoru za projektovanje i razvoj.

„Pored kontinuiranog unapređenja tehnoloških i organizacionih procesa, posebnu pažnju posvećujemo usaglašavanju sa svim relevantnim tehničkim zahtevima i standardima bezbednosti proizvoda, kao i korporativnim upravljanjem koje se temelji pre svega na odgovornom odnosu prema zaposlenima, kroz bezbednost i zaštitu na radu, zaštiti životne sredine i odgovornim upravljanjem šumama u skladu sa odgovarajućim međunarodno priznatim propisima, standardima i kodeksima. U proizvodnim procesima koristimo drvo kontrolisanog porekla i iz obnovljivih izvora i garantujemo da naši proizvodi do krajnjeg korisnika dolaze strogo praćeni kroz ceo lanac snabdevanja – od sertifikovanih šuma do gotovih proizvoda.

Samo dosledna primena strategije održivog poslovanja i operativno stabilan sistem može dugoročno da odgovori zahtevima domaćeg i međunarodnog tržišta“, poručuju iz Forma Ideale.

Takav pristup oslonjen je na mašine poslednje generacije brendova Biesse i Homag, uz primenu Industry 4.0 standarda, kao i na savremena rešenja za obradu MDF ploča, oblaganje folijom i 3D aplikacije na frontovima i automatizaciju pakovanja.

Kontinuiranim unapređenjem se obezbeđuje stalnost kvaliteta i visoka produktivnost, čime se garantuje spremnost kompanije da odgovori na trendove razvoja u industriji nameštaja. Taj put potvrđuje i primena Lean metodologije, u okviru koje je samo tokom 2025. godine usvojeno oko 300 korisnih sugestija zaposlenih, a u poslednje dve godine realizovano približno 500, što je doprinelo još boljem funkcionisanju različitih segmenata proizvodnje.

Na tržištu na kojem sektor istovremeno beleži rast izvoza i pad proizvodnje, a proizvođači se suočavaju sa pritiskom troškova, sve zahtevnijim tehničkim i regulatornim standardima i rastućim očekivanjima kupaca, prednost neće imati oni sa najvećim obimom, već oni sa najstabilnijim sistemom.

U tom kontekstu, proizvodnja u Forma Ideale nije samo oslonac poslovanja, već ključni instrument očuvanja i daljeg jačanja tržišne pozicije kompanije.

U industriji u kojoj će se uspeh sve više meriti pouzdanošću procesa, sledljivošću sirovina, brzinom prilagođavanja i doslednim kvalitetom, upravo takvi proizvodni sistemi imaće najveći kapacitet da zadrže konkurentnost i prošire prisustvo na domaćem i inostranim tržištima.

Foto: Forma Ideale

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Rudarski inženjeri su veoma traženi na tržištu rada

by bifadmin

Rudarski inženjeri su među najtraženijim stručnjacima u Srbiji ali nažalost to se ne vidi po njihovim platama.

Prema pisanju Infostuda, to je najverovatnije razlog što se mladi nerado odlučuju za studije rudarstva. Dodatni razlozi su i činjenica da su studije za ovu profesiju zahtevne a da se po njihovom završetku radi težak i vrlo odgovoran posao. Naime, oni koji odaberu tu karijeru tvrde da inženjerski posao u rudnicima, koji je uglavnom terenski i izazovan, mogu da rade samo oni koji ga istinski vole.

„Na budžet se upiše oko 125 studenata na tri studijska programa – rudarsko inženjerstvo, inženjerstvo zaštite životne sredine i inženjerstvo nafte i gasa. Studije u proseku traju sedam godina, a kada je reč o rudarstvu, diplomu godišnje stekne tek oko deset inženjera“, navodi prof. dr Aleksandar Cvjetić, dekan Rudarsko-geološkog fakulteta. On smatra da će tražnja za ovim profilom dodatno rasti, ali napominje da je posao izuzetno zahtevan jer inženjer koji silazi u jamu snosi odgovornost za bezbednost ljudi i proizvodnju mora biti adekvatno plaćen.

Kako izgleda rad u Kolubari?

Deo rudarskih inženjera karijeru gradi na površinskim kopovima, gde se proizvodnja odvija u kontinuitetu i podrazumeva rad sa velikim sistemima i mehanizacijom. Aleksandar Kostić, rudarski inženjer operative u Kolubari, šest godina radi u velikom EPS-ovom sistemu i bavi površinskom eksploatacijom lignita, ključne sirovine za proizvodnju električne energije u Srbiji.

„Tu se kopa ugalj koji se dalje transportuje do termoelektrane u Obrenovcu, gde se proizvodi gotovo polovina električne energije u Srbiji. Na godišnjem nivou iskopa se oko 28 miliona tona lignita, što dovoljno govori o obimu i značaju sistema u kojem radimo“, kaže on. Njegov posao kao rudarskog inženjera operative podrazumeva svakodnevno planiranje i praćenje proizvodnje, od izrade trasa i vodosabirnika, do kontrole rada bagera i pomeranja transportnih sistema.

Kako kaže, posao je zahtevan, radi se u teškim uslovima, uz veliku mehanizaciju i stalnu potrebu za oprezom. Bezbednost je uvek na prvom mestu, a inženjer je taj koji donosi ključne operativne odluke.

„Kao šef smene, inženjer ima ogromnu odgovornost, jer svaka odluka direktno utiče na bezbednost i kontinuitet proizvodnje. Iako ja lično ne bih menjao ovu profesiju, smatram da zarade ne prate nivo odgovornosti. Kao inženjer angažovan preko eksterne kompanije, zarađujem oko 800 evra, dok kolege zaposlene direktno u sistemu imaju značajno više, i do 150.000 dinara za iste ili slične poslove. Taj disbalans je nešto što bi u budućnosti moralo da se menja ako želimo da zadržimo ljude u struci“, kaže Kostić.

I miniranje kao specijalnost

Koliko karijera rudarskog inženjera može da bude raznolika, svedoče i priče još dvojice stručnjaka – Nikole Simića i Nemanje Pešića.

„Već deset godina se bavim ovim poslom, moja oblast je površinska eksploatacija, a specijalnost su mi miniranja. Moj zadatak je da odredim količinu dinamita, kao i dubinu bušenja, da procenim efekte eksplozije, uz vrlo visok stepen opreza i bezbednosti. Moju firmu angažuju u različitim situacijima, npr kada se podiže nova zgrada ili garaža na mestu na kom bi prethodna trebalo da bude porušena. Svoj posao volim, zanimljiv mi je, a kako je i moj otac rudarski inženjer, odrastao sam u takvom okruženju i oduvek video i sebe u tom pozivu“, priča Pešić.

I njegovom kolegi rudarskom inženjeru Nikoli Simiću takođe je u opisu posla i miniranje, za koje priznaje da mu je među zanimljivijim projektima. Naime, njegova karijera je trenutno kompleksna. Sa jedne strane, nakon završenih studija i upisivanja mastera 2015. godine zaposlio se kao Istraživač-naučnik pri katedri za površinsku eksploataciju Rudarsko geološkog fakulteta. Osim toga, uključen je u projektne timove kada privatne kompanije angažuju Fakultet za različite analize, istraživanja ili akcije.

„Sledeća faza kao naučnika bi bila istraživač saradnik, koja zahteva određeni broj objavljenih naučnih radova, učestvovanja na konferencijama, ali me mnogo više privlače operativne aktivnosti i rad u privredi“, kaže Simić. Prema njegovim rečima, plate u obrazovanju su skromne, od oko 1.000 evra, a rastu okvirno oko 100 do 150 evra po novom zvanju.

Prvi koraci u profesiji

Rudarski inženjer Žarko Milošev je odmah nakon završetka studija pronašao posao. Preselio se iz rodnog Pančeva u rudarski centar Bor, gde je kroz program zapošljavanja mladih stručnjaka dobio priliku da radi na velikim projektima.

Na Fakultetu je stekao dobru teorijsku osnovu, bazu praktičnih znanja kroz vežbe, terensku nastavu i stručnu praksu, ali priznaje da se najveći deo praktičnog znanja stiče tek na terenu.

„Nema nas dovoljno u Srbiji i verujem da se u svakoj kompaniji traži inženjer više. Posao je izuzetno dinamičan, ali i pruža stabilnost i mogućnost napredovanja. Zaposlen sam na poziciji inženjera rudarstva, koja podrazumeva praćenje procesa izgradnje novog sistema, proveru da li su svi sistemi izgrađeni po prethodno isprojektovanom planu, ali i konstantan rad i saradnju sa podizvođačkim kompanijama“, objašnjava Žarko.

Kada započinjete karijeru rudarskog inženjera mnogo možete da naučite od rudara koji poznaju teren „u prste“ a najveći izazov u tim trenucima biće vam – preuzimanje odgovornosti. „Na fakultetu učite teoriju i proračune, ali u praksi svaka odluka ima direktan uticaj na bezbednost ljudi, opreme i proizvodnju. Taj prelaz iz uloge studenta u ulogu inženjera koji mora da donosi odluke nije lak. Najveći pritisak nose odluke koje su direktno vezane za bezbednost ljudi i stabilnost radilišta“, tvrdi on.

Što se tiče plate, kaže da se zarada rudarskog inženjera razlikuje od kompanije do kompanije. Kao pripravnik, u prvih godinu dana, zarađivao je 120.000 dinara, a trenutno je njegova plata 180.000 dinara. Veruje da su rudarski inženjeri traženi van Srbije, ali za sada ne razmišlja o tome.

Zarada i perspektiva

Budući doktorand ovog je fakulteta Jeremija Baralić iz Čačka nada se da će kada izađe na tržište situacija biti mnogo bolja. Prednost ove grane, kako kaže, leži i u činjenici da je nezasićena akademski obrazovanim kadrom, što stručnjacima otvara mogućnost brzog zapošljavanja i napredovanja u struci. Ipak, Baralić još nije doneo konačnu odluku o tome da li će svoju budućnost graditi u industriji ili u akademskoj karijeri.

„Oduvek su me fascinirale priče o rudnicima koji su nekada postojali u mom rodnom kraju. Tokom školovanja imao sam priliku da obiđem mnoge rudnike, u zemlji i inostranstvu. Tokom studija praksu sam sticao širom Srbije, u rudnicima JP PEU Resavica, u kompaniji Srbija Ziđin Koper i u rudniku Rudnik“, kaže Baralić i dodaje da je praktična obuka bila ključna da teorijsko znanje iz učionice dobije upotrebnu vrednost na terenu.

Izvor: Infostud

Foto: Kevinpalmer13, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Ekonomska cena apatije : Srbija rekorder po „neiskorišćenoj sreći“ na poslu — šta to znači za profit kompanija?

by bifadmin

Najnoviji Galupov izveštaj State of the Global Workplace 2026 otkriva zabrinjavajući paradoks. Zaposleni u Srbiji među su najzadovoljnijima u Evropi po pitanju privatnog života, ali su na radnom mestu emotivno gotovo potpuno „odjavljeni“. Samo 15% zaposlenih u Srbiji istinski je angažovano na poslu i upravo tu, prema Sanji Jevđenijević, osnivačici konsultantske kuće HR Xcel, kompanije gube profit.

Cena apatije: oko 7,5 milijardi dolara godišnje

Galup procenjuje da neangažovanost košta svetsku ekonomiju više od 10 biliona dolara godišnje što je ekvivalent 9% globalnog BDP-a. Primenjena na Srbiju, čiji BDP iznosi oko 85 milijardi dolara, ova proporcija sugeriše da neangažovanost domaće radne snage košta srpsku privredu oko 7,5 milijardi dolara godišnje. Uz napomenu da je angažovanost u Srbiji (15%) ispod globalnog proseka (20%), realni trošak može biti i viši.

„To je prostor u kojem curi profit,“ kaže Jevđenijević. „Ako su zaposleni zadovoljni kod kuće, a venu u kancelariji, problem nije u njima, problem je u sistemu vođenja koji ne ume da mobilizuje tu energiju.“

 

Paradoks od 41 procentni poen: Gde nestaje energija zaposlenih?

Prema Galupu, 56% zaposlenih u Srbiji zadovoljno je svojim životom, što je iznad proseka EU. Istovremeno, svega 15% njih angažovano je na radnom mestu. Taj jaz od 41 procentnog poena nije apstraktna statistika već je merljiv odliv produktivnosti, efikasnosti i profita.

Srednji menadžment: „Ugašeni motori“ koji drže kompanije

Galup beleži globalni pad angažovanosti menadžera na rekordno niskih 22%. U Srbiji, srednji menadžment istovremeno trpi pritisak rukovodstva za rezultatima i apatiju timova kojima upravlja.

„Srednji menadžment je brana koja sprečava da se nezadovoljstvo prelije na klijente i ta brana sada puca,“ upozorava Jevđenijević. „Podatak da se 31% lidera oseća bez podrške u odnosu na svoje timove govori da smo ih ostavili na cedilu. Bez reanimacije tog sloja liderstva, svaka strateška inicijativa,  uključujući uvođenje veštačke inteligencije, osuđena je na sporu smrt.“

AI u tajnosti: Znak nepoverenja, ne digitalnosti

Više od 75% zaposlenih koristi alate veštačke inteligencije bez znanja rukovodstva, pokazuje Gallupov izveštaj. Jevđenijević to ne vidi kao tehnološki uspeh, već kao liderski problem.

„Zaposleni u Srbiji su digitalno pismeni i snalažljivi, ali njihova ‘gerilska’ upotreba AI-a služi samo da im olakša dan, ne i da unaprede biznis. Lider koji koristi tehnologiju da oslobodi vreme za ljude zameniće onog koji se krije iza starih procesa.“

Regionalni kontekst: Srbija ima najbolju polaznu tačku

U poređenju sa Hrvatskom (13% angažovanosti) i Slovenijom (12%), Srbija sa 15% angažovanosti i nižim nivoom stresa ima objektivno bolju startnu poziciju u regionu.

„Naši zaposleni su emocionalno otporniji od zaposlenih u regionu, a to je ogroman kapital za privlačenje investicija,“ kaže Jevđenijević. „Ali samo ako ponudimo moderno liderstvo. U 2026. godini, jedina održiva retencija je zdrava organizaciona kultura. Strategija, kultura i liderstvo čine trijadu transformacije i upravo je kultura vezivno tkivo koje spaja sve ostalo.“

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Deficit budžeta za tri meseca 113 milijardi dinara

by bifadmin
Deficit konsolidovanog budžeta Srbije posle tri meseca dostigao je 112,9 milijardi dinara, pokazuju podaci o izvršenju budžeta koje je objavilo Ministarstvo finansija.
U istom periodu prošle godine, deficit je iznosio blizu 28,6 mmilijardi dinara, skoro četiri puta manje nego početkom ove godine. Takođe, ukupan deficit prošle godine iznosio je 252,8 milijardi dinara. Ako bi se državna kasa praznila tempom kao u prva tri meseca, prošlogodišnji manjak bi se ostvario već u julu.

Budžetski prihodi beleže solidan rast, od 10,6 odsto realno. Međutim, rashodi rastu znatno brže, za 18,8 odsto više nego u istom periodu prošle godine.

Na prihodnoj strani, porez na dobit je veći realno za 29 odsto, ali je najizdašniji poreski prihod PDV, povećan za 5,8 odsto. To je recimo manje nego što je realni rast prometa na malo u prva tri meseca, koji je prema RZS, povećan za 8,3 odsto.

Takođe, prihodi od akciza, koji su inače drugi po značaju poreski prihod za budžet, su realno smanjeni za 1,4 odsto i to je u potpunosti posledica slabije naplate akciza na gorivo koja je pala za 17 odsto međugodišnje.

Na rashodnoj strani, troškovi države eksplodiraju. To se pre svega odnosi na kapitalne rashode koji beleže realni rast od 64,4 odsto u odnosu na prva tri meseca lane. Realni rast troškova za subvencije je čak 68,8 odsto, a čak 71 odsto je povećana potrošnja na stavci „ostali tekući rashodi“.

U ovu stavku spadaju dotacije nevladinim organizacijama, finansiranje redovnog rada političkih subjekata, finansiranje granskih sportskih saveza, materijalna podrška radu pravosudnih organa, podrška udruženjima i lokalnim zajednicama, plaćanja za poreze, obavezne takse, kazne, penale i kamate, zatim novčane kazne i penale po rešenju sudova, naknade štete za povrede ili štetu nanetu od strane državnih organa, funkcionisanje MO i VS itd. U saopštenju Ministarstva nema objašnjenja otkuda ovoliki skok ovih rashoda.

najveći rashod u budžetu, za zaposlene, povećan je za 12,9 odsto, a kupovine roba i suluga za 15,7 odsto. Izdaci za penzije povećani su za 10 odsto.

Izvor: Danas Online
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Banca Intesa uspešno realizovala prve SEPA transakcije

by bifadmin

Banca Intesa, članica međunarodne bankarske grupacije Intesa Sanpaolo, uspešno je započela realizaciju plaćanja i priliva u okviru SEPA platnog sistema, čime je građanima i privredi omogućila brže i povoljnije transakcije u evrima ka i iz više od 40 zemalja SEPA područja.

Već prvog dana primene SEPA sistema, Banca Intesa je realizovala preko 700 transakcija i time potvrdila spremnost da odmah po pokretanju novog modela međunarodnih plaćanja klijentima obezbedi stabilnu i pouzdanu uslugu.

Uvođenjem SEPA plaćanja, klijenti Banca Intesa ostvaruju uštede do 80 odsto u odnosu na standardne međunarodne devizne transfere, uz viši stepen transparentnosti, predvidivosti troškova i efikasnosti u realizaciji transakcija.

Zahvaljujući jednoj od najpovoljnijih naknada, Banca Intesa se u oblasti međunarodnih evro plaćanja kroz SEPA sistem pozicionira među najkonkurentnijim bankama na domaćem tržištu, potvrđujući posvećenost unapređenju platnih usluga i primeni savremenih evropskih standarda u interesu svojih klijenata.

Pristupanje SEPA platnom prostoru, koji obuhvata zemlje Evropske unije, Evropskog ekonomskog prostora, Ujedinjeno Kraljevstvo, Švajcarsku, kao i više zemalja regiona, predstavlja važan korak u daljoj modernizaciji platnih usluga i usklađivanju domaćeg finansijskog sistema sa evropskim praksama.

Fotografije: Banca Intesa

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Više od 50% kompromitovanih lozinki završava se cifrom, pokazuje najnovije istraživanje kompanije Kaspersky

by bifadmin
Povodom 7. maja, Svetskog dana lozinki, stručnjaci kompanije Kaspersky analizirali su 231 milion jedinstvenih lozinki pronađenih u velikim curenjima podataka u periodu od 2023. do 2026. godine i uočili nekoliko ključnih obrazaca. Čak 68% savremenih lozinki može se razbiti u roku od jednog dana. Pored toga, pokazalo se da ogromna većina kompromitovanih lozinki ili počinje ili se završava cifrom – čest obrazac koji ih čini potencijalno ranjivim na brute-force napade (napade grubom silom). Konačno, korisnici često biraju pozitivne i aktuelne reči; na primer, tokom poslednjih nekoliko godina, upotreba reči „Skibidi” u analiziranim lozinkama porasla je 36 puta, prateći rast tog internet trenda.

Pravila za bezbedne lozinke postala su široko diskutovana tema poslednjih godina. Sve više servisa zahteva lozinke koje imaju najmanje 10 karaktera, sadrže veliko slovo i uključuju broj ili simbol. Međutim, uporedna analiza kompromitovanih lozinki iz prethodnih godina pokazuje da čak ni poštovanje nekih od ovih pravila ne garantuje otpornost na brute-force ili napade vođene veštačkom inteligencijom (AI-driven attacks).

Stručnjaci kompanije Kaspersky dele praktične savete kako učiniti lozinke složenijim i bezbednijim, kao i kako izbeći najčešće greške.

Budite kreativni pri korišćenju simbola i brojeva

Među kompromitovanim lozinkama koje sadrže samo jedan simbol, znak „@” zauzima prvo mesto i pojavljuje se u 10% slučajeva. Sledeća po učestalosti je tačka (.), prisutna u 3% lozinki. Kada se posmatraju sve analizirane lozinke, „@” je drugi najzastupljeniji simbol, dok je na trećem mestu „!”.

Brojevi takođe prate predvidive obrasce:

53% analiziranih lozinki završava se ciframa
17% počinje ciframa
skoro 12% sadrži numerički niz koji liči na datum (od 1950. do 2030.)
3% kompromitovanih lozinki uključuje sekvence sa tastature poput „qwerty” ili „ytrewq”, ali većina su numeričke sekvence poput „1234”

Alexey Antonov, rukovodilac Data Science tima u kompaniji Kaspersky, ističe da često korišćeni simboli, brojevi ili datumi – naročito kada su postavljeni na očiglednim mestima (kao što su početak ili kraj lozinke) – značajno olakšavaju brute-force napade sajber kriminalcima. Zato se preporučuje korišćenje manje uobičajenih karaktera i izbegavanje numeričkih ili tastaturnih sekvenci.

„Bruteforce funkcioniše tako što sistematski isprobava sve moguće kombinacije karaktera dok ne pronađe tačnu lozinku. Kada napadači već znaju koje karaktere korisnici najčešće biraju, vreme potrebno za pogađanje lozinke drastično se smanjuje. Da biste izbegli izbor predvidivih simbola, prepustite generisanje lozinki namenskim generatorima koji proizvode nasumične kombinacije slova, brojeva i simbola sa jednakom verovatnoćom”, kaže Antonov.

Između… raja i pakla: izbegavajte reči u lozinkama

Istraživanje pokazuje da emocionalne i aktuelne reči često čine osnovu lozinki. Na primer, od 2023. do 2026. godine, upotreba reči „Skibidi” u lozinkama porasla je 36 puta.

Stručnjaci su takođe analizirali prisustvo pozitivnih i negativnih reči u lozinkama i ustanovili da su pozitivne znatno češće. Među najčešćima su: „love”, „magic”, „friend”, „team”, „angel”, „star” i „eden”. Ipak, pojavljuju se i negativne reči poput „hell”, „devil”, „nightmare” i „scar”.

„Korišćenje jedne reči kao lozinke, čak i uz dodatak broja ili specijalnog znaka, predstavlja loš izbor. Takav obrazac je previše predvidiv i lako ga je pogoditi. Umesto toga, kreirajte lozinku u obliku fraze (passphrase) koja kombinuje više nepovezanih reči, uz dodatak brojeva i simbola unutar njih, kao i nekoliko namernih pravopisnih grešaka. Što je lozinka duža, nasumičnija i nepredvidivija, to ju je teže razbiti. Kao dodatnu meru zaštite, omogućite dvofaktorsku autentifikaciju (2FA) gde god je to moguće”, preporučuje Alexey Antonov.

Da li je dužina lozinke važna?

Poznato je da su duže lozinke teže za razbijanje, a analiza to potvrđuje. Međutim, sa razvojem AI alata, sama dužina više nije dovoljna garancija bezbednosti – čak i duge lozinke mogu biti kompromitovane ako prate predvidive obrasce.

Istraživanje pokazuje da se kratke lozinke (do osam karaktera) obično razbijaju brute-force napadima za manje od jednog dana. Međutim, zahvaljujući pametnim algoritmima zasnovanim na veštačkoj inteligenciji, više od 20% lozinki dužine 15 karaktera može biti razbijeno za manje od jednog minuta.

Štaviše, 60,2% svih analiziranih lozinki – bez obzira na dužinu – može biti razbijeno za oko sat vremena, a 68,2% u roku od jednog dana. U datim primerima, proračuni su zasnovani na korišćenju jedne RTX 5090 grafičke kartice i MD5 algoritma. U stvarnim uslovima, napadači mogu koristiti više grafičkih procesora – desetine ili stotine – što višestruko povećava brzinu razbijanja lozinki.

U savremenim uslovima, zaista bezbedne lozinke ne samo da ispunjavaju zlatni standard od 16+ karaktera, već se sastoje i od nasumičnih, neponavljajućih kombinacija slova, brojeva i simbola, i jedinstvene su za svaki nalog. Kako bi pomogao korisnicima da kreiraju takve lozinke, Kaspersky je dodao funkciju generisanja lozinki na veb-sajtu Kaspersky Password Generator. Sada korisnici ne samo da mogu da provere da li su njihove lozinke kompromitovane, već mogu i besplatno da generišu bezbedne lozinke.

Za jednostavno i bezbedno upravljanje lozinkama, automatsko popunjavanje i sinhronizaciju između uređaja, preporučuje se korišćenje menadžera lozinki u kojem su svi akreditivi sačuvani u bezbednom „trezoru” i zaštićeni jednom glavnom lozinkom. Time se eliminiše potreba za pamćenjem stotina lozinki, uz njihovu zaštitu od kompromitovanja. Štaviše, ne samo lozinke, već i passkey akreditivi mogu se kreirati i čuvati direktno u Kaspersky Password Manageru, što omogućava prijavljivanje na podržane servise jednim dodirom, kao i pristup passkey akreditivima na svim uređajima zahvaljujući bezbednoj sinhronizaciji.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

MaxBet SPORT obeležio jubilej u znaku sporta i zajedništva

by bifadmin

Povodom osam godina postojanja, portal MaxBet Sport obeležio je jubilej u prisustvu brojnih zvanica iz sveta sporta, medija i javnog života.

Događaj je protekao u znaku sporta, dobrog raspoloženja i zajedništva, uz tortu, svećice, koktele i dodatne zabavne sadržaje. Posebnu pažnju privukla je prilika da zaposleni i gosti “ukrste reket” sa našim bivšim reprezentativcem i proslavljenim stonoteniserom, Aleksandrom Karakaševićem, dok su najuspešniji učesnici ovog izazova nagrađeni simboličnim poklonima.

Događaju su prisustvovali predstavnici dva najveća fudbalska kluba u Srbiji, sa kojima kompanija MaxBet i portal MaxBet Sport imaju dugogodišnju saradnju, među kojima su bili Svetozar Mijailović i Predrag Mijatović, kao i predstavnici Fudbalskog saveza Srbije. Među zvanicama su bili i brojni bivši sportisti i sportski radnici, uključujući i proslavljenog košarkaša Igora Rakočevića, što je dodatno potvrdilo značaj i ugled koji portal danas ima u sportskom okruženju.

Prisutnima se obratio i Savo Bakmaz, CEO kompanije MaxBet, koji je naglasio značaj daljeg razvoja portala.

„MaxBet SPORT je važan deo naše strategije u digitalnom prostoru i dokaz da možemo da gradimo relevantan medijski proizvod. U narednom periodu fokus će biti na daljem unapređenju sadržaja i jačanju prisustva na svim platformama, uz stalno prilagođavanje potrebama publike“, rekao je Bakmaz.

Ovaj dan bio je lepa prilika da se osvrnemo i na put koji je MaxBet SPORT prošao od svojih početaka. MaxBet SPORT je pokrenut u maju 2018. godine, neposredno pred Svetsko prvenstvo u fudbalu u Rusiji, sa idejom da postane brz i relevantan izvor sportskih informacija. Od prvog intervjua sa tadašnjim trenerom Finiks Sansa Igorom Kokoškovim, pa do danas, portal je izrastao u relevantan i prepoznatljiv sportski medij koji pokriva najvažnija dešavanja iz sveta sporta – od Lige šampiona i Evrolige do domaćih takmičenja.

„Osam godina za nas predstavlja više od brojke – to je dokaz da smo zajedno sa našom publikom izgradili poverenje koje nas obavezuje da budemo još bolji. Pred nama je novo poglavlje u kojem želimo dodatno da unapredimo sadržaj, proširimo formate i još snažnije se povežemo sa sportskom zajednicom“, izjavila je Irena Trifunović, direktorka sektora za korporativne komunikacije, iskustvo brenda i strateška partnerstva u kompaniji MaxBet.

Jubilej je obeležen u duhu sporta, zajedništva i pozitivne energije, uz jasnu poruku da MaxBet Sport nastavlja da raste i razvija se zajedno sa svojom publikom i partnerima.

Foto: Stefan Burmazević

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci