Predsednik kompanije, Si Si Vej, izjavio je da je potražnja za čipovima namenjenim primeni veštačke inteligencije i dalje „izuzetno snažna“, zbog čega TSMC očekuje da će u trećem kvartalu 2026. ostvariti prihode u rasponu od 44,6 do 45,8 milijardi dolara, uz operativnu maržu od 56 do 58%.

Posmatrano po segmentima tržišta, visokoperformansno računarstvo, koje obuhvata čipove za veštačku inteligenciju i data centre, učestvovalo je sa 66% u prihodima kompanije tokom 2026. godine, dok su pametni telefoni činili 22%, a sektor interneta stvari (IoT) 5%.

Firma je najavila i dodatnu investiciju od 100 milijardi dolara u Arizoni, čime će ukupna ulaganja u toj američkoj saveznoj državi državi dostići 265 milijardi dolara.

Akcije kompanije TSMC su od početka godine porasle za više od 58%.

Kada je reč o prometu koji je oslobođen plaćanja PDV-a, najveći deo postojećih rešenja ostaje nepromenjen. Poresko oslobođenje i dalje se primenjuje na promet novca i kapitala, uključujući platni promet, kredite, depozite, hartije od vrednosti, investicione i dobrovoljne penzijske fondove, kao i na promet virtuelnih valuta i njihovu zamenu za novčana sredstva u skladu sa propisima o digitalnoj imovini.

Bez obračuna PDV-a i dalje će biti promet zemljišta, zakup zemljišta, određeni promet objekata, usluge osiguranja, zakup stanova za stambene potrebe, zdravstvene usluge, obrazovanje, socijalna zaštita, kultura, nauka, verske usluge, javni radiodifuzni servis, igre na sreću, kao i pojedine sportske aktivnosti koje pružaju organizacije koje nisu osnovane radi ostvarivanja dobiti.

Predlog zakona zadržava i pravilo da se poresko oslobođenje ne može primeniti na promet dobara za koja je obveznik prilikom nabavke imao pravo na delimičan odbitak prethodnog poreza.

Međutim, menja se period tokom kojeg obveznik koji dobrovoljno uđe u sistem PDV-a mora da ostane u njemu. Umesto dosadašnjeg pravila da obaveza traje najmanje dve godine, predloženo je da obveznik ostane u sistemu PDV-a tokom tekuće i naredne kalendarske godine. Tek po isteku tog perioda moći će da podnese zahtev za prestanak obaveze plaćanja PDV-a.

Kada poljoprivrednik prometuje poljoprivredne ili šumske proizvode, odnosno poljoprivredne usluge obvezniku PDV-a, obveznik je dužan da obračuna PDV nadoknadu u iznosu od osam odsto vrednosti primljenih dobara ili usluga i da taj iznos isplati poljoprivredniku. Predlog zakona precizira da se isplata vrši uplatom na tekući račun ili račun štednje poljoprivrednika.

Predviđeno je i da, ukoliko se naknadno promeni vrednost isporučenih dobara ili usluga, obveznik izdaje novu priznanicu kada je vrednost povećana, odnosno dokument o umanjenju kada je vrednost smanjena.

I za poljoprivrednike ostaje prag od osam miliona dinara ukupnog prometa za obavezan ulazak u sistem PDV-a. Oni koji ne prelaze taj limit neće obračunavati PDV, neće imati pravo da ga iskazuju u računima niti da odbijaju prethodni porez.

Kao i kod malih obveznika, menja se i period obaveznog ostanka u sistemu PDV-a za poljoprivrednike koji se dobrovoljno opredele za oporezivanje. Umesto najmanje dve godine, predlaže se da obaveza traje tokom tekuće i naredne kalendarske godine, nakon čega će moći da podnesu zahtev za izlazak iz sistema PDV-a.

Predviđeno je i da ministar finansija propiše ne samo obrazac prijave za registraciju i brisanje iz PDV evidencije, već i obrasce potvrda koje izdaje Poreska uprava prilikom registracije i prestanka statusa PDV obveznika.

Izmene obuhvataju i pravila o poreskim periodima. Osnovna podela ostaje ista – mesečni obračun za obveznike sa prometom većim od 50 miliona dinara, a tromesečni za one ispod tog praga. Međutim, precizira se način prelaska sa jednog poreskog perioda na drugi kada se promeni visina prometa.

Novina je i da će obveznici koji dobrovoljno zatraže prelazak sa tromesečnog na mesečni poreski period morati da zadrže taj režim do isteka naredne kalendarske godine u odnosu na godinu u kojoj podnesu zahtev za njegov prestanak. Zahtev za promenu ili ukidanje odobrenog poreskog perioda podnosiće se svake godine od 20. do 31. decembra.

Jedna od najznačajnijih novina odnosi se na slučajeve kada obveznik ne podnese poresku prijavu u propisanom roku. U tom slučaju Poreska uprava će po službenoj dužnosti podneti poresku prijavu na osnovu preliminarne poreske prijave, pri čemu će takva prijava sadržati isključivo podatke o obračunatom PDV-u.

Predlog uređuje i situacije u kojima lice tokom istog poreskog perioda postaje obveznik PDV-a. U tom slučaju biće u obavezi da podnese dve odvojene poreske prijave – jednu za period kada je bilo poreski dužnik koji nije bio evidentiran za PDV, a drugu za period nakon registracije za PDV.

Dodatno se uređuje i položaj obveznika koji su zakasnili sa registracijom. Njima će biti omogućeno da u prvoj poreskoj prijavi nakon evidentiranja izvrše korekciju PDV-a za prethodne poreske periode. Zakonom se precizira da će se takva korekcija smatrati ispravkom greške u vezi sa poreskom obavezom, uz primenu pravila iz Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji koja se odnose na izmenjene poreske prijave i eventualnu prekršajnu ili krivičnu odgovornost.

Novim tekstom zakona precizira se da je obveznik za svaki poreski period dužan da plati iznos PDV-a koji odgovara pozitivnoj razlici između ukupno obračunatog PDV-a i prethodnog poreza, i to u roku predviđenom za podnošenje poreske prijave. Ista obaveza ostaje i za poreske dužnike koji nisu evidentirani kao obveznici PDV-a, a porez će i oni morati da izmire u roku za podnošenje prijave.

Predlog uvodi i dodatne obaveze obveznika prema Poreskoj upravi. Sve promene podataka iz prijave za registraciju koje mogu da utiču na obračun i plaćanje PDV-a moraće da budu prijavljene elektronskim putem najkasnije u roku od pet dana od njihovog nastanka.

Predložene izmene navode i odredbe koje se odnose na povraćaj PDV-a. Umesto dosadašnje formulacije koja govori o poreskoj obavezi, ubuduće će se navoditi da pravo na povraćaj postoji kada je prethodni porez veći od obračunatog PDV-a. Ostala pravila ostaju ista – obveznik može da traži povraćaj ili da razliku koristi kao poreski kredit, dok rokovi za isplatu ostaju 45 dana, odnosno 15 dana za izvoznike koji pretežno prometuju robu u inostranstvo.

Predlog zakona sadrži i prelazne odredbe koje uređuju primenu novih pravila. Za promet dobara i usluga za koji je avans ili deo naknade plaćen pre početka primene izmena, primenjivaće se važeći Zakon o PDV-u, bez obzira na to što će promet biti izvršen nakon stupanja na snagu novih propisa.

Postupci za brisanje iz evidencije obveznika PDV-a koji budu započeti do 31. decembra 2026. godine biće završeni po pravilima važećeg zakona. Isto važi i za zakasnele ili izmenjene poreske prijave koje se odnose na poreske periode zaključno sa decembrom, odnosno četvrtim tromesečjem 2026. godine – uz njih neće biti potrebno podnositi pregled obračuna PDV-a predviđen dosadašnjim propisima.

Predviđeno je da zakon stupi na snagu osmog dana od objavljivanja u Službenom glasniku, dok će se najveći deo novih odredbi primenjivati od 1. januara 2027. godine. Pojedine odredbe primenjivaće se ranije – član koji se odnosi na donošenje podzakonskih akata odmah po stupanju zakona na snagu, deo izmena od 15. decembra 2026. godine, dok će određene poreske odredbe početi da važe od prvog poreskog perioda u 2027. godini, odnosno od januara ili od prvog tromesečja naredne godine.

Predlog prvi put detaljno uređuje i rokove. Obveznik će sam određivati datum prestanka PDV aktivnosti, pri čemu taj datum može biti prvi dan poreskog perioda u kojem su ispunjeni uslovi za izlazak iz sistema. Zahtev za brisanje moraće da podnese u roku od pet dana od prestanka PDV aktivnosti, uz obavezno navođenje tog datuma.

Posebna pravila predviđena su za statusne promene privrednih društava. Kada obveznik prestane da postoji zbog pripajanja, spajanja ili druge statusne promene, pravni sledbenik biće dužan da u roku od pet dana obavesti Poresku upravu o sprovedenoj promeni. U tom slučaju postupak brisanja iz PDV evidencije sprovodiće se po službenoj dužnosti.