Svetski javni dug bi mogao da premaši 100 odsto globalnog bruto domaćeg proizvoda do kraja ove decenije, što bi bio najviši nivo duga od 1948. godine, nakon Drugog svetskog rata, navodi se u danas objavljenom izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda(MMF).

Fond u svoj najnovijem Fiskalnom monitoru upozorava da rastući troškovi servisiranja duga opterećuju državne budžete, dok istovremeno rastu izdaci za odbranu, a starenje stanovništva dodatno povećava pritisak na finansije.

Postoji rizik da svetski javni dug do 2029. godine dostigne čak 123 odsto globalnog bruto domaćeg proizvoda, napominje MMF.

U izveštaju se navodi da je period jeftinog zaduživanja, koji je trajao između globalne finansijske krize i pandemije virusa korona, završen, a troškovi servisiranja duga već opterećuju budžete, prenosi Blumberg.

– Kamatne stope su značajno porasle na globalnim tržištima, a njihova buduća putanja je vrlo neizvestna – dodaju autori Fiskalnog monitora.

Fond takođe naglašava da značajan deo državne potrošnje odlazi na plate – u proseku 25 odsto u razvijenim ekonomijama, odnosno 28 odsto u zemljama u razvoju.

Kada se državni dug već nalazi na visokom nivou, upravo takvi stalni troškovi ograničavaju fiskalni prostor vlada, jer je veliki deo budžeta već unapred vezan za ove stavke.

Ove nedelje ministri finansija i guverneri centralnih banaka sastaju se u Vašingtonu na godišnjim sastancima MMF-a i Svetske banke, gde se, između ostalog, razmatraju političke opcije zai podsticanje ekonomskog rasta i napredak u borbi sa inflacijom i rastućim dugom.

Izvor: Tanjug

Foto: Merio, Pixabay

Od 9. oktobra 2025. godine, sve banke u eurozoni obavezne su da omoguće instant bankarske transfere koji traju svega nekoliko sekundi – bez obzira na vreme, dan ili praznik. Novac sada putuje brže, sigurnije i uz automatsku proveru primaoca pre nego što napusti račun, čime Evropska unija ulazi u novu fazu digitalne finansijske revolucije.

Nova pravila o instant bankarskim transferima stupila su na snagu 9. oktobra, čime je završena druga faza plana Evropske unije za modernizaciju platnih sistema i jačanje zaštite potrošača.

Cilj je jasan: da svaki transfer u eurima stigne do primaoca u roku od nekoliko sekundi, u bilo koje doba dana ili noći, tokom cijele godine, piše The Portugal News.

Pravilnik se odnosi na sve banke, štedionice i pružaoce platnih usluga koji već nude standardne SEPA transfere, a oni koji nisu – morali su da unaprede svoje IT sisteme kako bi ispunili nove obaveze.

Automatska provera primaoca – zaštita od grešaka i prevara

Najveća novina je uvođenje tzv. provjere korisnika (beneficiary verification).

Prije nego što se transfer izvrši, sistem automatski provjerava da li se ime primaoca podudara sa unijetim IBAN brojem. Ako postoji neslaganje, korisnik odmah dobija upozorenje i može odlučiti da li želi da nastavi transakciju.

Ova funkcija je besplatna i odnosi se i na instant i na klasične transfere. Cilj je da se smanji broj grešaka prilikom unosa podataka i spriječe prevare sa lažnim IBAN računima.

Kako navodi Centralna banka Portugala, ova mjera „jača bezbjednost plaćanja i povećava povjerenje korisnika u digitalne servise“.

Instant transferi nijesu obavezno besplatni – ali moraju biti jeftiniji

EU propisi ne zahtevaju da banke nude instant transfere besplatno, već da cena bude ista ili niža od standardne SEPA transakcije.

Dakle, ako banka naplaćuje jedan euro za običan transfer, instant transakcija mora koštati jedan euro ili manje – nikako više.

Brojne evropske banke, među njima i portugalske, već su odlučile da uslugu učine besplatnom za sve klijente kako bi povećale konkurentnost.

Novac stiže za manje od 10 sekundi – čak i vikendom

Instant transfer znači da novac stiže na račun primaoca u roku kraćem od deset sekundi, bez obzira na dan ili praznik.

Sistem mora raditi neprekidno, a banke ga mogu privremeno obustaviti samo radi tehničkog održavanja, uz prethodno obaveštenje korisnika.

Do sada su prekidi bili česti van radnog vremena banaka – od sada će biti izuzetak.

Kraj limita od 100.000 eura i više kontrole za korisnike

Još jedna važna promjena je ukidanje starog limita od 100.000 eura po transferu.

Svaka banka sada može postaviti sopstvene limite, u zavisnosti od tipa klijenta i kanala plaćanja.

Istovremeno, nova pravila obavezuju banke da omoguće personalizovane dnevne limite – što korisnicima daje veću kontrolu i dodatni nivo sigurnosti.

Zemlje EU koje ne koriste euro imaće duži rok za prilagođavanje – banke će morati da primaju instant transfere do januara 2027., a da ih šalju do jula iste godine.

Elektronske novčane institucije i fintech servisi u eurozoni dobiće još više vremena – do aprila 2027. da u potpunosti ispune zahteve.

Instant plaćanja kao nova norma

Osim brzine, novi sistem otvara vrata i dodatnim funkcijama: u narednim mesecima biće moguće zakazati instant transfere za budući datum ili kreirati ponavljajuće plaćanja koja se izvršavaju trenutno.

Evropska unija veruje da će ovaj korak stvoriti transparentnije, konkurentnije i sigurnije finansijsko okruženje – za građane, kompanije i tržišta.

Izvor: Investitor.me

Foto: jarmoluk, Pixabay

U avgustu ove godine u odnosu na isti mesec prošle godine zabeležen je blagi rast prometa u industriji.

Prema podacima koje je objavio RZS, promet u industriji u Srbiji u avgustu ove godine veći je za jedan odsto u poređenju sa avgustom prošle godine.

Promet u industriji na domaćem tržištu je u padu od 3,9 odsto, dok promet u industriji na stranom tržištu beleži rast od 7,6 odsto.

Prometu u industriji najviše doprinosi rudarstvo, sa ukupnim rastom od 14,9 odsto i rastom na stranom tržištu od 24,8 odsto, što se pre svega veže za poslovanje kineske rudarske kompanije Ziđin Majning u Boru.

Izvor: Beta

Foto: hangela, Pixabay

Prema odluci Narodne banke Srbije, od 15. oktobra počinje primena mera olakšica za korisnike kredita koji imaju opravdane razloge za nemogućnost otplate.

Generalni direktor Sektora za zaštitu korisnika finansijskih usluga NBS Bojan Terzić kaže da nove mere omogućavaju građanima u teškim životnim situacijama – poput gubitka posla, bolesti ili porodičnih problema – da zatraže pomoć u otplati kredita, prenosi RTS.

Banke su dužne da sarađuju sa klijentima i mogu, u zavisnosti od okolnosti, da odobre odlaganje, restrukturiranje ili čak delimičan otpis duga, tvrdi Terzić. Ističe da ove mere ne podrazumevaju automatsko povećanje kamata i da je cilj zaštita građana koji su privremeno u finansijskim poteškoćama.

Generalni direktor Sektora za zaštitu korisnika finansijskih usluga Narodne banke Srbije Bojan Terzić kaže da je odluka o olakšicama za korisnike kredita koji imaju opravdane razloge za nemogućnost otplate znači da u praksi građani koji imaju „tešku životnu situaciju“ imaju pravo na ovakvu vrstu pomoći.

„Ovo nisu olakšice na koje treba da se prijave svi, već oni koji se nađu u takvoj situaciji koja utiče na mogućnost da redovno otplaćuju kredit. To može da bude svaki korisnik koji izgubi posao, doživi neku tešku povredu ili bolest, ima komplikovanu situaciju u porodici – poput toga da mu je supružnik teško bolestan ili da je u toku razvod. Dakle, sve ono što otežava redovno izmirivanje obaveza prema banci“, ističe Terzić u razgovoru za Beogradsku hroniku.

Na pitanje da li to u praksi znači da građani koji kasne sa otplatom kredita posle tri meseca neplaćanja sami treba da se prijave za ovu vrstu pomoći ili ih o tome obaveštava banka, Terzić naglašava da su moguće obe opcije.

„Banke su dužne da vode računa o otplati kredita. S druge strane, korisnik kredita ima više informacija o svom finansijskom stanju od same banke – ako vidi da ima problem, trebalo bi da ode u filijalu“, navodi sagovornik.

Pojašnjava da u tom slučaju korisnik kredita treba da dokaže razlog za olakšicu u otplati, bilo da je to gubitak posla ili dijagnoza teške bolesti, pa čak i mogućnost da su njegovi prihodi smanjeni.

„Banke spremne za saradnju“

Bojan Terzić tvrdi da ove olakšice ne znače da bi nakon toga došlo do dodatnog i nepredviđenog povećanja kamata nekog od kredita.

„Ovo zavisi od korisnika, odnosno toga koliki je iznos kredita i preostali rok otplate, kao i o kojoj životnoj okolnosti je reč i na koliki period bi bila smanjena mogućnost otplate“, ukazuje Terzić.

Podvlači da među korisnicima ima onih koji imaju stambene, gotovinske i potrošačke kredite i da su svi oni obuhvaćeni ovim merama.

„Postoje i oni koji imaju istovremeno i stambeni i gotovinski ili potrošački kredit. U toj situaciji banka može da pronađe način da restrukturira otplatu i produži rok za naplatu. Bitno je da su banke spremne da sarađuju po ovom pitanju“, smatra generalni direktor Sektora za zaštitu korisnika finansijskih usluga Narodne banke Srbije.

„Moguć delimičan otpis duga u određenim slučajevima“

Terzić napominje da je u određenim slučajevima moguć i delimični otpis duga korisnika prema banci.

„To je navedeno kao opcija među devet tačaka koje smo preuzeli iz strategije. Otpis duga je moguć, na primer, ako ste imali dobit u nekom periodu – pa dok ste se dogovorili s bankom, tu je obračunata određena zatezna kamata, da vam se taj deo otpiše“, ističe sagovornik.

Navodi da ne zavisi sve od procene banaka i da ukoliko korisnik bude odbijen, ima pravo na podnošenje žalbe takozvanoj komisiji za olakšice.

„Onda komisija još jednom razmatra prijavu. Mi to nadziremo. Ako vidimo da banke pokušavaju da izbegnu primenu odluke, kaznićemo ih“, zaključuje generalni direktor Sektora za zaštitu korisnika finansijskih usluga Narodne banke Srbije Bojan Terzić u razgovoru za Radio-televiziju Srbije.

Izvor: RTS/N1

Foto: Pixabay