EkonomijaVesti

Zašto su neki od najvećih svetskih biznisa rođeni u trenucima velikih ekonomskih padova?

by bifadmin

Postoji jedna stvar koju ekonomske krize rade bolje od svega drugog: teraju ljude da razmišljaju drugačije. Kada normalnog puta nema, kada stara rešenja više ne funkcionišu i kada više nema sigurnog korporativnog posla koji ih čeka, nekima ne preostaje ništa drugo osim da izmisle nešto novo. I upravo tada, u toj kombinaciji neizvesnosti i pritiska, nastaju kompanije koje godinama kasnije menjaju čitave industrije.

Kada nema alternative, rađa se ideja

Finansijska kriza 2008. godine srušila je tržišta, dovela kompanije do bankrota  i ostavila milione ljudi bez posla. Bila je to, po svim merilima, ekonomska katastrofa globalnih razmera. Ali u toj istoj godini, ili nedugo nakon nje, nastali su Instagram, Uber, Airbnb i WhatsApp. Kompanije koje danas vrede milijarde dolara i koje su trajno promenile način na koji putujemo, komuniciramo i iznajmljujemo stanove.

Istraživanja ovog fenomena ukazuju na jedan ključni mehanizam. Kriza ljudima često oduzima alternativu. Ambiciozni ljudi koji bi u stabilnim vremenima pronašli siguran posao u bankama ili konsultantskim kućama odjednom ostaju bez tih mogućnosti, pa umesto da čekaju da se tržište oporavi, počinju da grade. To nije romantizovanje patnje niti pokušaj da se ekonomski kolaps prikaže kao nešto poželjno. To je jednostavno posmatranje onoga što se stvarno dešava kada pritisak dostigne određenu tačku i mogućnost čekanja boljih vremena nestane.

Airbnb je nastao iz nužde. Osnivači nisu imali novac za kiriju, pa su iznajmili dušeke u stanu za vreme jedne konferencije u gradu. Nije to bila promišljena poslovna strategija. Bio je to izlaz koji su imali u tom trenutku. I upravo ta nužda ih je gurnula da reše problem koji je postojao za milione ljudi. Nedostatak resursa tera ljude da budu precizniji. Kada su resursi ograničeni, nema prostora za rasipanje, i svaki korak mora da ima konkretan smisao.

Ugljenokop koji je postao programski kod

U istočnom Kentakiju, dvojica ljudi iz rudarske industrije razmišljala su šta da rade sa gradom koji polako nestaje. Rasti Džastis i Lin Pariš proveli su godine u ugljenokopima. Industrija koja je decenijama hranila tu zajednicu gasila se postepeno, rudnik po rudnik. Politike usmerene protiv uglja i zatvaranje pogona doveli su do masovnih otpuštanja. Region je klizio u dugotrajno siromaštvo bez jasnog izlaza.

Dvojica osnivača razmatrala su, po sopstvenim rečima, gotovo sve moguće opcije, od vetroparkova do farmi za uzgoj svinja, pre nego što su osnovali Bit Sors.

Ideja je, naizgled, delovala suludo: pretvoriti bivše rudare u programere i prodavati softverske usluge kompanijama. Međutim, Džastis i Pariš primetili su nešto što se nije dalo videti sa strane. Rudari su godinama rešavali složene probleme pod zemljom, u uslovima u kojima greška može da znači smrt.

Logičko rezonovanje, preciznost u izvršavanju, rad pod pritiskom su veštine koje se ne mogu naučiti za godinu dana u učionici, ali koje su ti ljudi već odavno posedovali. Odabrali su desetak bivših rudara koji su pokazali najviše sklonosti na testu za programiranje. Obučili su ih i počeli da potpisuju ugovore s kompanijama. Bit Sors i danas radi iz stare fabrike Koka-kole pored reke Bigi Sendi. I to nije priča o milijardama, već o zajednici koja je pronašla izlaz tamo gde ga, naizgled, nije bilo.

Šta kriza otkriva kod kompanije

Pandemija kovida 19 bila je, u poslovnom smislu, svojevrsni test otpornosti koja je pokazala ko ima fleksibilnu strukturu sposobnu za brze promene, a ko je zarobljen u procesima koji ne trpe iznenađenja. Čita, aplikacija za veleprodaju namenjena restoranima iz San Franciska, izgubila je 80 odsto prihoda praktično preko noći kada su lokdauni zatvorili restorane. Umesto da čekaju na kraj krize, lansirali su potrošačku verziju aplikacije kojom su korisnici mogli da naruče direktno od veletrgovaca i pokupe robu sledećeg dana bez kontakta. Iskoristili su infrastrukturu koju su već imali. Prilagodili su je novoj situaciji i rešili problem koji milioni potrošača nisu ni znali da će imati. U aprilu 2020.

Čita je zatvorila investicionu rundu od 36 miliona dolara, čime je ukupan prikupljeni kapital od osnivanja 2015. premašio 66 miliona, i to usred pandemije.

Na drugom kraju spektra, u bolnici Vorington i Holton u Engleskoj, mali tim lekara i medicinskih sestara suočio se sa ozbiljnom nestašicom respiratora. Uzeli su aparate koji se inače koriste za lečenje apneje u snu i prilagodili ih za pacijente obolele od kovida. Te adaptirane mašine, nazvane crnim kutijama, postale su oslonac odeljenja intenzivne nege, a medijski izveštaji govorili su da je bolnica na kraju značajno smanjila broj smrtnih slučajeva od kovida u severozapadnoj Engleskoj, upola manji od nekih obližnjih bolnica.

Čovek koji je izgradio rešenje za sebe

Pau Bač imao je 18 godina kada je nakon saobraćajne nesreće ostao kvadriplegičan. Bio je student industrijskog dizajna, strastveni biciklista, naviknut na aktivan način života, a pomagala koja su mu bila dostupna jednostavno nisu bila dovoljna za način života koji je zamišljao. Pa je počeo da ih pravi sam, ručno izrađujući posebne biciklističke dodatke koji su se mogli prikačiti na invalidska kolica koristeći tehnologiju iz biciklizma i električnih vozila.

Odlučio je 2006. da iste te uređaje ponudi i drugima, a dve godine kasnije pokrenuo je sopstvenu liniju proizvoda u Španiji koja je danas dostupna u više od 20 zemalja i koju su kupile hiljade korisnika invalidskih kolica. Kompanija Batek Mobiliti nije nastala iz analize tržišta niti iz preporuke investitora, već iz konkretne i lične potrebe. I upravo ta autentičnost problema koji rešava daje joj trajnost koju je izuzetno teško kopirati.

Kriza i šta sve ovo zapravo govori o prilikama

Ekonomske krize objektivno ne čine posao lakšim. Resursi nestaju, potražnja se menja, investitori se povlače, a uslovi na tržištu postaju nepredvidivi na načine koji mogu ugroziti i dobro pozicionirane kompanije. Ali krize istovremeno rade još jednu stvar koju retko ko pominje: uklanjaju sve ono što je zapravo uvek stajalo na putu. Sporost u donošenju odluka, neodlučnost pred rizikom, birokratski slojevi koji usporavaju svaki korak, sve to postaje manje važno kada opstanak postane jedino pitanje koje je stvarno važno.

Instagram nije nastao jer je 2010. bila idealna godina za pokretanje biznisa u oblasti mobilnih aplikacija, već zato što je problem koji je rešavao bio stvaran i specifičan, tim fokusiran i nije bilo prostora za čekanje savršenih okolnosti koje, ionako, nikada ne dolaze same od sebe. Ono što krize zapravo rade, ako ih posmatramo bez sentimentalnosti, jeste da stvaraju kratke periode prilike u kojima sposobnost brzog delovanja vredi više od bilo koje druge prednosti na tržištu.

Izvor: Forbes

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

DIRECT MEDIA OBELEŽAVA 25 GODINA POSLOVANJA

by bifadmin

Direct Media obeležava 25 godina poslovanja kao jedna od vodećih agencija u regionu. Od začetnika medijskog planiranja i zakupa medijskog prostora do današnjeg kompleksnog komunikacijskog okruženja, Direct Media je tokom dve i po decenije učestvovala u postavljanju standarda tržišta i gradila poziciju jednog od njegovih prepoznatljivih lidera.

Tokom tog perioda advertising industrija prošla je kroz velike promene – od nastanka novih medija, digitalizacije i razvoja novih tehnologija do potpuno novih načina na koje ljudi konzumiraju sadržaj i komuniciraju sa brendovima. Direct Media se razvijala zajedno sa tržištima, uvodila nova znanja i trendove i prilagođavala ih potrebama lokalnih i regionalnih klijenata. Danas povezuje medije, podatke, tehnologiju i kreativnost kako bi stvarala nove poslovne prilike za svoje partnere.

Svoj jubilej Direct Media obeležava i predstavljanjem novog vizuelnog identiteta i komunikacijske platforme Always Ahead. Novi vizuelni identitet donosi odvažniji i energičniji izraz brenda, u skladu sa ambicijom Direct Medije da ne prati samo razvoj tržišta, već učestvuje u njegovom oblikovanju. Always Ahead daje ime načinu razmišljanja koji je pratio razvoj kompanije – posvećenosti, ekspertizi, spremnosti da preispituje ono što danas funkcioniše i sposobnosti da na vreme prepozna promene i pripremi se za ono što dolazi.

„Biti lider od samog osnivanja je izuzetan uspeh i na to smo veoma ponosni. Ali liderstvo sa sobom nosi i odgovornost – prema klijentima, ljudima i tržištima koja zajedno razvijamo. Direct Media ima snažne temelje i vrednosti koje su postavljene na samom početku, a integritet i poverenje koje smo gradili godinama omogućili su nam da ostanemo stabilni kroz velike promene. Upravo na tim temeljima želimo da gradimo i ono što dolazi“, izjavila je Marija Matić, direktorka za strategiju i klijente Direct Media.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusPolitika i društvo

Tadžikistanske kazne za rasipništvo: Skromnost je vrlina, osim za predsednika

by bifadmin

Stanovnici Tadžikistana ne mogu da organizuju slavlja i sahrane kako njima padne na pamet, već moraju da se pridržavaju zakona koji radi štednje u „sitna crevca“ propisuje šta je dozvoljeno a šta ne. Glavni cilj je uterivanje skromnosti u društvo, a inspektori naplaćuju drakonske kazne čak i za „ekstravagantno tugovanje“ na sahranama, što obezbeđuje i do milion dolara budžetskih prihoda godišnje. Predsednik i njegova porodica zvanično se takođe zlopate i žive od minimalca, a nezvanično se baškare u bogatstvu čija vrednost se procenjuje na milijardu dolara.

Amirdžon Holmatov, stanovnik Tadžikistana, dobio je od države rođendanski poklon za pamćenje. Državni inspektori uručili su mu kaznu zato što je prekršio zakon tokom proslave svog 29. rođendana. Važeći propisi nalažu da se rođendani obavezno slave u kući, isključivo u krugu članova porodice koji žive u tom domaćinstvu. Zakon strogo zabranjuje pozivanje prijatelja, kolega sa posla, komšija, pa čak i šire rodbine, a kažnjivo je i ukoliko osoba koja slavi rođendan tim povodom organizuje posluženje na svom radnom mestu.

U slučaju prekršaja, kazne najčešće iznose oko 500 dolara. Ali, novčani iznos koji su inspektori odredili Holmatovu zbog kršenja zakona oborio je sve rekorde i beskrajno obradovao ministra finansija u Tadžikistanu Fajzidina Kahorzoda, kada je izračunao koliki su to prihodi za budžet.

Holmatov je, naime, okupio nekoliko prijatelja na ručku koji je organizovao u restoranu. Da se zadržao samo na tome, verovatno bi se uklopio u onaj prosek od 500 dolara. No, Holmatov nije odoleo a da se ne pohvali na društvenim mrežama. Slavljenik se izgleda baš potrudio, jer je njegova rođendanska žurka imala više od 1.500 pregleda.

Državni inspektori za kvarenje veselja su procenili da je ovolikim razmetanjem u javnosti Holmatov naneo veliku štetu društvu u kojem skromnost predstavlja svetinju. Zato su odredili da slavljenik za svaki pregled mora da plati 8,2 dolara, pa je kazna samo po tom osnovu dostigla 12.300 dolara, što je skoro 40 puta veći iznos od prosečne plate u Tadžikistanu.

Uvreda za siromašne

Nesrećni slavljenik trenutno je najčuvenija žrtva Zakona o regulisanju proslava i ceremonija, koji propisuje pravila za organizovanje privatnih događaja u Tadžikistanu, od venčanja do sahrana. Ovaj zakon se u domaćoj javnosti naziva „Tanzim“, što znači „dovesti u red“. Zakon je doneo još 2007. godine doživotni predsednik Tadžikistana Emomali Rahmon, da bi doveo u red rasipnike koji zloupotrebljavaju običaje i tradiciju radi bahaćenja.

Vođa nacije, kako zvanično nazivaju predsednika u Tadžikistanu, neprekidno ističe u javnosti da je skromnost najveća vrlina i da imućniji građani svojim rasipništvom vređaju siromašne porodice koje sebi ne mogu da priušte tako raskošna slavlja.

Zakon detaljno propisuje pravila za organizaciju svečanih skupova kao što su svadbe, rođenje deteta, rođendani, ceremonije povodom obrezivanja muške dece, povratak sa hadžiluka, ali se odnosi i na sahrane i pomene preminulima. Pravila strogo ograničavaju trajanje skupa, broj gostiju i količinu hrane koja se služi tom prilikom.

Mahala doušnici

Država je formirala posebne organe na saveznom i lokalnom nivou koji kontrolišu kako se zakon sprovodi i poštuje u praksi. Oni na teren šalju inspektore, sa zadatkom da iznenada upadnu na slavlja i tako uhvate nespremne i domaćine i goste.

No, kako se pokazalo da su i inspektori kvarljiva roba, te ponekad pokleknu i progledaju kroz prste domaćinima kada im ovi ukažu „sitnu pažnju“, Rahmon se oslanja na još jedan stub kontrole. Uporedo je razvio mrežu „mahala doušnika“, sačinjenu od najodanijih građana. Naime, svaka četvrt (mahala) ima odabranog patriotu, koji pomno nadgleda šta se događa u komšiluku.

On prijavljuje gde se održava neka svečanost, ali njegov glavni zadatak je da dodatno nadgleda i domaćine skupa i inspektore. Ako uoči nešto iole sumnjivo, o tome mora hitno da obavesti nadležne prema dogovorenim procedurama. Kazne za kršenje zakona su veoma stroge, posebno za državne službenike i imućnije građane.

Globa i za ekstravagantno tugovanje

Slavlje povodom venčanja, na primer, može da traje do tri sata, u propisanim terminima vikendom. Mladenci mogu da pozovu najviše 150 gostiju kojima se služi samo jedno toplo jelo, uglavnom pirinač kuvan sa mesom i povrćem, a velikodušnije opštine dozvoljavaju da uz to ide i hladno predjelo.

U svadbenoj koloni mogu biti najviše četiri vozila. Zabranjeno je da se u te svrhe iznajmljuju luksuzni automobili, a nije dozvoljeno ni darivanje skupe odeće, nakita i drugih preterano dragocenih poklona. Porodice mladenaca su dužne da troškove svadbenog slavlja podele „na ravne časti“, dakle svaka plaća polovinu ukupnih izdataka.

Državni inspektori redovno dolaze nenajavljeni na venčanja. Oni prebrojavaju svaki detalj, od kuhinjskog inventara i stolica, preko gostiju do količine skuvane hrane. Ako se na svadbi prekrši bilo koje pravilo, pojavi se makar jedna „prekobrojna“ zvanica ili višak pirinča, kazne za mladence i njihove roditelje iznose od 500 do nekoliko hiljada dolara.

Za državne službenike i bogatije građane iznosi su drastično veći, dok za vlasnike ugostiteljskih objekata koji organizuju svadbena slavlja „u ilegali“, kazne se kreću od 10.000 dolara pa naviše.

Za razliku od proslava, broj ljudi na sahranama nije ograničen. Međutim, porodica preminulog ne sme da poslužuje hranu niti piće gostima nakon sahrane, kao ni tokom održavanja parastosa i pomena. Država je zabranila i „ekstravagantno tugovanje“ na sahranama, poput glasnog jadikovanja ili angažovanja profesionalnih narikača i objavila je poseban vodič kako ožalošćeni mogu da plaču „u okviru zakona“.

A za predsednika šta ostane

Tadžikistan je poznat po tome da ima izuzetno stroge adminstrativne kazne, sa novčanim iznosima koji daleko prevazilaze prosečan standard i znatno su rigoroznije u poređenju sa drugim zemljama u regionu. Maksimalna administrativna kazna u Tadžikistanu za pojedince premašuje prosečan mesečni prihod u zemlji za više od 2,8 puta, dok u Kazahstanu iznosi oko 80% prosečne mesečne plate, nešto više od 50% u Kirgistanu i približno 35% u Uzbekistanu.

Sudovi u Tadžikistanu svake godine pokrenu između 1.200 i 1.500 prekršajnih postupaka protiv građana, vlasnika firmi i državnih službenika koji su se oglušili o pravila za regulisanje privatnih svečanosti. Po tom osnovu, u državni budžet se slije između 750.000 do preko milion dolara godišnje, što je za zemlju sa niskim standardom i malim budžetskim prihodima značajna suma.

Zakon očigledno daje rezultate, pošto većina stanovnika Tadžikistana živi više nego skromno. Prosečna plata jedva prelazi 300 dolara, a preko polovine tog iznosa prosečno domaćinstvo troši samo na hranu. Od 10 miliona stanovnika, petina živi ispod granice siromaštva. Doznake dostižu i do 40% domaćeg bruto proizvoda, pa se nameće pitanje gde završava milion dolara budžetskih prihoda od kazni koje inspektori tako revnosno svake godine naplate rasipnicima?

Tog novca nema na zvaničnom računu predsednika, koji takođe živi od minimalca. Ipak, zahvaljujući činjenici da doživotni Vođa nacije nikada ne spava jer dan i noć rešava nagomilane probleme, kao i mukotrpnom radu članova njegove porodice, kapne nešto i sa strane. Njegov sin, ćerke i zetovi kontrolišu sve u zemlji što donosi novac, banke, telekomunikacije, rudnike, aviokompanije, dok su unuci skloniji ulaganjima u luksuzne nekretnine u Dubaiju. Kad se sve sabere, procenjuje se da porodična imperija na čelu Tadžikistana raspolaže „nezvaničnim“ bogatstvom od oko milijardu dolara.

Imitatori iz komšiluka

Primer dobre prakse za uterivanje skromnosti u Tadžikistanu, pokušava da presadi u svoje dvorište i predsednik Uzbekistana Šavkat Mirzijojev, koji je, uzgred, promenio Ustav da bi što duže ostao na vlasti. Na njegovo insistiranje, 2020. godine Uzbekistan je praktično prekopirao zakon od suseda, s ciljem da se država obračuna s „besramnim ponašanjem“ raspikuća. Međutim, imućniji građani nalaze načine da ova pravila zaobiđu, pa se tako organizuju svadbe „u smenama“. Pošto zakon dozvoljava da mladenci na slavlje pozovu najviše 200 zvanica, prvo se upriliči proslava za goste u godinama. Kada se ona završi, sala se isprazni i organizuje se nova proslava, ovog puta za mlade svatove.

Pevači, muzičari i vlasnici ugostiteljskih objekata u Uzbekistanu više puta su protestovali na ulicama zbog usvajanja ovog zakona, a neke od vodećih muzičkih zvezda su pokretale i kampanje preko društvenih mreža da se on ukine.

Zorica Žarković

Finansije Top 2025/26 u izdanju časopisa Biznis & finansije

Foto: glebchik, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Zašto druge zemlje zarađuju na maslinovom ulju koje proizvodi Tunis?

by bifadmin

Tunis bi ove godine trebalo da postane drugi najveći proizvođač maslinovog ulja na svetu, ali retko gde se ono prodaje pod oznakom „proizvedeno u Tunisu“.

Tokom sezone 2025/2026. čak 86 odsto tuniskog izvoza maslinovog ulja prodato je u rinfuzi, kako bi bilo flaširano pod stranim brendovima, navodi lokalni proizvođač OLYFO. Tri najveća tržišta su Španija, Italija i SAD, gde se ono meša sa lokalnim uljima i flašira. Zato se na tuniškom maslinovom ulju retko gde u svetu može videti oznaka „proizvedeno u Tunisu“.

Sara Ben Romdane, osnivačica tuniskog brenda organskog ekstra devičanskog maslinovog ulja KAÏA, rekla je CNN-u da uprkos tome što u toj zemlji ima više stabala maslina nego stanovnika i što su njegove masline kvalitetne, Tunis se uglavnom svodi na ulogu dobavljača jeftine sirovine, dok se kvalitet njegovog ulja zanemaruje, a njegov značaj na svetskom tržištu potcenjuje.

Ko kontroliše lanac vrednosti?

Tuniski ekonomista Fadhel Kaboub smatra da je problem u tome ko kontroliše lanac vrednosti. Prema njegovom mišljenju, kolonijalno nasleđe i danas Tunis svodi na dobavljača jeftine sirovine, umesto premium proizvoda.

Tunis je bio pod francuskom vlašću od 1881. do 1956. godine, a Kaboub smatra da se posledice tog nasleđa i danas osećaju u trgovini maslinovim uljem. Istovremeno, proizvođače opterećuju i savremeni problemi, poput skupе proizvodnje i otežanog pristupa finansiranju, zbog kojih tuniski uzgajivači maslina svoj rod unapred prodaju italijanskim i španskim otkupljivačima. „U takvoj situaciji nije važno da li imate najbolju berbu na svetu jer je cena, koja je obično niska u odnosu na kvalitet i količinu proizvedenog ulja, već unapred određena“, pojašnjava Kaboub.

Takav model održava siromaštvo u ruralnim delovima zemlje, dok sezonski radnici, uglavnom žene, rade u veoma lošim i često nebezbednim uslovima. Berači se neretko prevoze u kamionima namenjenim robi i stoci, što je tokom prethodne decenije dovelo do brojnih nesreća i smrtnih slučajeva.

Borba za mesto na svetskom tržištu

Zbog svega navedenog raste broj nezavisnih proizvođača koji žele da tuniskom ulju obezbede mesto i cenu koju zaslužuje, ali i da njegovom proizvodnjom doprinesu boljem životu u zemlji.

Jedna od njih je Ben Romdane, koja je poreklom Tunišanka ali je odrasla u Londonu. „Tokom pandemije Kovida 19 osetila sam potrebu da se ponovo povežem sa svojim korenima, pa sam uložila u stabla maslina starija od 100 godina koja moja porodica uzgaja već pet generacija“, pojašnjava ona kako je nastao brend KAÏA.

Za samo pet godina, zahvaljujući visokokvalitetnoj autohtonoj sorti maslina chemlali i ambiciji da prodaje premium proizvod a ne sirovinu, KAÏA maslinovo ulje stiglo je do nekih od najprestižnijih delikatesnih prodavnica na svetu: La Grande Épicerie, Berrie, Causses i G. Detou u Parizu; Selfridges i Harrods u Velikoj Britaniji; koncept prodavnice Sabah u Njujorku i Monsieur Marcel u Los Anđelesu.

Brend snabdeva oko 100 delikatesnih prodavnica i oko 50 restorana širom Francuske, od restorana Pluto, koji preporučuje Mišlen, do bistroa Café Les Deux Gares i ugostiteljske grupe Savoir Vivre. U to nisu uračunate lokacije u Tunisu, među kojima su i butik-hoteli.

Potražnja za uljem Sare Ben Romdane raste uprkos njegovoj visokoj ceni – u maloprodaji u SAD ono pola litra košta 34,99 dolara. Takva cena joj, međutim, omogućava da razvija drugačiji poslovni model: Ben Romdane zapošljava oko 50 žena i plaća ih isto kao muškarce, što je u Tunisu retkost. Umesto da se takmiči cenom kao proizvođač ulja u rinfuzi, ona na svetsko tržište plasira tunisko ulje kao premium proizvod.

Šansa je u udruživanju

Ben Romdane nije jedina. Sve je više nezavisnih proizvođača koji žele da povećaju vidljivost tuniskog maslinovog ulja, ali i da od njegove proizvodnje naprave posao od kojeg mogu bolje da žive i proizvođači i radnici.

Kaboub veruje da bi njihovo udruživanje moglo da im omogući da se ozbiljnije suprotstave velikim zapadnim proizvođačima i tunisko ulje, koje je za sada uglavnom prisutno u delikatesnim prodavnicama, uvedu i na police supermarketa.

Izvor: CNN

Foto: mareefe, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Plišani medvedić kao simbol velike podrške: Pepco širi humanitarnu kampanju širom Evrope

by bifadmin

Mali medvedić sada može da napravi veliku razliku širom Evrope. Pepco po prvi put predstavlja svoje humanitarne medvediće u svih 19 zemalja u kojima posluje, pružajući milionima kupaca jednostavan način da podrže decu i mlade u svojim lokalnim zajednicama. Celokupna dobit od prodaje svakog medvedića biće donirana u humanitarne svrhe.

 

Medvedić po medvedić za podršku deci širom Evrope

Kao jedan od vodećih evropskih maloprodajnih lanaca koji nudi proizvode po pristupačnim cenama, Pepco je danas prisutan na 19 tržišta. Uporedo sa rastom kompanije raste i njena posvećenost društveno odgovornom poslovanju. U julu su Pepco humanitarni medvedići, sada dostupni u formi privezaka, predstavljeni u svim zemljama u kojima brend posluje.

Humanitarni medvedići već godinama predstavljaju važan deo Pepco aktivnosti usmerenih na podršku lokalnim zajednicama. Samo tokom prošle godine, zahvaljujući njihovoj prodaji na 13 tržišta, Pepco je donirao više od 2,5 miliona poljskih zlota organizacijama koje pružaju podršku deci i mladima. Zahvaljujući Pepco kupcima, hiljade dece širom Evrope je bilo uključeno u obrazovne, razvojne i sportske programe, kao i programe podrške mentalnom blagostanju.

„U Pepcu verujemo da i najmanji gestovi mogu da pokrenu značajne promene kada delujemo zajedno. Naši humanitarni medvedići predstavljaju jednostavan i pristupačan način da kupci, tokom svakodnevne kupovine u našim prodavnicama, pruže podršku deci kojoj je ona potrebna. Ove godine, njihovom dostupnošću na svih 19 tržišta, ovu inicijativu podižemo na novi nivo i dodatno jačamo podršku lokalnim zajednicama širom Evrope“, izjavila je Carola Okhuijsen, direktorka korporativnih komunikacija kompanije Pepco.

Novi kolekcionarski privesci u obliku medvedića

Novi medvedići dolaze u osveženom, savremenijem dizajnu i u formi mekanih privezaka koji se lako mogu zakačiti za ranac, torbu ili ključeve. Prvi modeli, inspirisani voćnim motivima, avokadom i lubenicom, označavaju početak kolekcionarske serije koja će u narednim mesecima biti proširena novim likovima.

Ova promena oslikava i samu ideju kampanje: pomaganje drugima može da počne jednom malom, svakodnevnom odlukom. Ono što ostaje nepromenjeno jeste najvažniji deo programa – celokupna dobit od prodaje svakog medvedića biće usmerena u humanitarne svrhe.

Kako će prikupljena sredstva pomoći lokalnim zajednicama

Proširenje programa na sva tržišta predstavlja i novu fazu u organizaciji ove inicijative. Sredstva prikupljena prodajom medvedića objedinjuju se u zajednički evropski fond, a potom se raspoređuju humanitarnim partnerima u pojedinačnim zemljama, u skladu sa lokalnim potrebama i dogovorenim prioritetima projekata.

Na ovaj način Pepco povezuje obim panevropskog programa sa odlučivanjem na lokalnom nivou. To omogućava kompaniji da podrži projekte koji odgovaraju na konkretne potrebe dece i mladih u zajednicama u kojima posluje, dok cilj inicijative ostaje isti na svim tržištima

Lokalna podrška deci u Srbiji

U Srbiji, dobit ostvarena prodajom Pepco humanitarnih medvedića biće usmerena na podršku humanitarnoj organizaciji SOS Dečija sela Srbija, čiji su programi usmereni ka osnaživanju porodica u riziku, ekonomskom osamostaljivanju mladih iz ranjivih grupa i pružanju pomoći u urgentnim situacijama.

Prikupljena sredstva pomoći će za pružanje bolje budućnosti deci kojoj je podrška potrebna.

Kroz ovo lokalno partnerstvo, Pepco želi da osigura da sredstva prikupljena zahvaljujući kupcima budu usmerena na inicijative koje odgovaraju na stvarne potrebe dece i mladih u lokalnim zajednicama.

Foto: Pepco

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Stupio na snagu Pravilnik: Trgovcima od ovog vikenda kazne od 200.000 dinara za nepoštovanje registra „Ne zovi“

by bifadmin

Novi Pravilnik o registru potrošača koji ne žele da primaju pozive i/ili poruke u okviru promocije i/ili prodaje telefonom stupio je na snagu ovog vikenda, a on predviđa da trgovci pre svakog promotivnog telefonskog kontakta moraju da provere da li se broj potrošača nalazi u registru „Ne zovi“, gde su evidentirani potrošači koji žele da izbegnu poruke i pozive trgovaca u okviru promocije i prodaje.

Za nepoštovanje ove obaveze predviđena je novčana kazna od 200.000 dinara za trgovca, dok se odgovornom licu u firmi može izreći kazna od 50.000 dinara, piše Paragraf Lex.

Istovremeno, Zakon o elektronskim komunikacijama za neposredno oglašavanje bez prethodnog pristanka krajnjeg korisnika propisuje novčanu kaznu za prekršaj u rasponu od 500.000 do dva miliona dinara.

Upis ili ispis broja iz registra „Ne zovi“ obavlja se besplatno, preko operatora javno dostupnih elektronskih komunikacionih usluga sa kojima korisnik ima zaključen ugovor.
Građani zahtev mogu podneti elektronskim putem, preko internet stranice ili aplikacije svog operatora, ali i lično na njegovom prodajnom mestu, uz prethodnu identifikaciju.

Prilikom elektronskog podnošenja zahteva proveravaće se identitet korisnika, ime i prezime, broj telefona koji glasi na njegovo ime i JMBG.

Nakon prijema zahteva, korisnik će dobiti potvrdu, a promena će u registru biti vidljiva prvog narednog dana od izvršenog upisa ili ispisa.

Za isti broj zahtev za upis ili ispis iz registra „Ne zovi“ može da se podnese jednom tokom kalendarskog meseca. To, međutim, ne znači da potrošač mora svakog meseca ponovo da se prijavljuje u registar.

Korisnici koji promene operatora, ali zadrže odnosno prenesu svoj broj, neće morati ponovo da podnose zahtev za upis ili ispis iz registra.

Novi Zakon o zaštiti potrošača dodatno je pooštrio pravila kada je reč o direktnoj prodaji i promotivnim događajima.

Trgovac može telefonom da kontaktira potrošača koji nije upisan u registar „Ne zovi“ i pozove ga na promotivni događaj, ali pre njegovog prisustva mora da pribavi njegovu pisanu saglasnost.

Potrošaču pritom mora biti jasno predočeno da je reč o komercijalnoj aktivnosti na kojoj će mu biti ponuđeni proizvodi ili usluge, kako se ne bi dovodio u zabludu da je, na primer, pozvan na besplatnu večeru ili događaj koji nema prodajnu svrhu.

Istovremeno, trgovac ne može da prikriva svoj identitet ili razlog pozivanja, već mora jasno da kaže ko je, iz koje kompanije zove i da je svrha poziva promocija ili prodaja proizvoda i usluga.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Na birou bravari i čistači traženiji od programera

by bifadmin
Poslodavci u Srbiji su u avgustu tražili 13.133 radnika, a najtraženiji su bili bravari za koje je oglašeno 687 slobodnih radnih mesta.
To pokazuju podaci Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ).

Slede čistači prostorija, i to hotela, kancelarija, toaleta sa 594 konkursa za posao, operatori na linijama za automatsku proizvodnju sa 555.
Nekada najtraženiji programeri, u avgustu su bili na četvrtom mestu, sa 531 oglašenim slobodnim radnim mestom.

Traženo je 300 redara, 271 radnik na utovaru i istovaru, 263 lična pratioca dece sa inveliditetom ili smetnjama u razvoju.
Građevinski radnici su tradicionalno tražena branša, pa na listi najtraženijih zanimanja slede tesari za koje su raspisana 244 slobodna radna mesta, zidari sa 242 mesta i manuelni radnici za niskogradnju sa 221 konkursom.

Na drugoj strani liste, gde je potražnja bila mala, ističe se više od 20 zanimanja za koje je raspisan jednocifren broj radnih mesta.

Tako je u avgustu, između ostalih, traženo manje od 10 nastavnika ruskog jezika, vodoinstalatera, automehaničara, defektologa, arhitekata, stomatologa, veterinara, farmaceuta, pekara.

Od ukupnog broja traženih radnika, za njih 8.905 nuđen je radni angažman na određeno vreme, a za 3.713 radnika na neodređeno vreme.

Na evidenciji nezaposlenih u avgustu je bilo 330.453, od čega su većinu činile žene – 186.501.

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Da li se pored energetske sprema i kriza na tržištu obveznica?

by bifadmin
Ratovi u Iranu i Ukrajini ne proizvode samo energetsku krizu, već stvaraju i uslove za krizu na finansijskim tržištima, a pre svega na tržištu obveznica.
Naime, prinos na američke desetogodišnje obveznice skoro da je na veoma visokih pet odsto. Drugim rečima, investitori traže toliku kamatu da bi kupili američki dug. Na početku godine prinos na desetogodišnje američke obveznice, koje služe kao benčmark za obveznice drugih zemalja, bio je oko 4,1 odsto.

Ono što su američke za dolarsko tržište, to su nemačke obveznice za tržište u evrima. I nemačka država se sve skuplje zadužuje. Prinos na desetogodišnji „Bund“ skočio je sa 2,8 odsto početkom ove godine, na oko 3,5 odsto.

Najveći relativni rast prinosa, među velikim ekonomijama, zabeležio je Japan. Država koja već decenijama ima nisku kamatnu stopu i jeftino zaduživanje, došla je do prinosa na desetogodišnje obveznice od oko tri odsto. Napočetku godine prinos je bio oko 1,6 odsto, a na početku prošle godine manje od jedan odsto.
Nije problem samo rast prinosa, već i ogroman dug na koji se primenjuje. Javni dug SAD-a je nedavno preskočio fantastičnih 40 biliona dolara, što je skoro 130 odsto BDP-a. Japan, poznat po ogromnom, ali i održivom javnom dugu je na oko 250 odsto BDP-a.

Nemački javni dug je znatno umereniji, „svega“ oko dva biliona dolara i oko 65 odsto BDP-a.

Računicu pogoršava inflacija, izazvana rastom cene nafte, koja je ovih dana opet preko 100 dolara po barelu. Centralne banke da bi se izborile sa inflacijom povećavaju referente kamatne stope, ECB je to uradila u četvrtak, a očekuje s ejoš jedno povećanje do kraja godine.

Nikola Stakić iz Eklektika kapitala objašnjava da su prinosi najznačajnijih desetogodišnjih obveznica na višedecenijskim maksimumima i u razvijenim ekonomijama i u zemljama u razvoju.

„Ako prinosi ostanu na visokim nivoima to može uticati na mogućnost ekonomskog oporavka. Visoka inflacija uz usporenu ekonmsku aktivnost može dovesti do stagflatornog okruženja. Najvažnija komponenta prinosa je očekivana inflacija. U razvijenim ekonomijama cilj je da ona bude oko dva odsto, ali je u mnogim zemljama znatno viša. Takođe, veliki neto dužnici, poput SAD moraju da zanavljaju dugove po viskim kamatnim stopama što dalje povećava opterećenje budžeta. To se dešava i u Evropi, u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Italiji“, objašnjava Stakić i dodaje da će tako ostati sve dok se ne obori inflacija.

„Dok ne dođe do primirivanja geopolitičkih sukoba, neće pasti ni prinosi“, napominje on.

On ističe da su države u situaciji da biraju između obuzdavanja inflacije i inflatornih očekivanja i veće privredne aktivnosti.

„SAD moraju da biraju između inflacije i zaposlenosti, jednom merom ne mogu da pogode oba cilja. Guverner FED-a bio je prilično kategoričan da je inflacija prioritet. To znači povećanje kamatne stope i to je gorka pilula, koja znači i veće prinose na obveznice. Cilj je da se smanji inflacija, pa da se onda smanje i prinosi“, ocenjuje on.

Američka ekonomija u poređenju sa evropskom deluje zdravo. Privreda na Starom kontinentu već dugo deluje anemično, a sa pooštravanjem monetarne politike dodatno se isisava potencijal za privredni rast koji je ionako ispod jedan odsto.

„Ipak, cilj je da se opbuzda inflacija, ali u evrozoni to traje duže, jer je ekonomija slaba i to, čini se, zbog strukturnih problema“, objašnjava on.

Glavni broker Momentum sekjuritiz Nenad Gujaničić podseća da je glavni okidač dešavanja na tržištu obveznica kriza na Bliskom istoku i cene nafte koje su opet iznad 100 dolara za barel.

„Od marta imamo pritisak na kamatne stope i inflaciju. Međutim, u septembru u odnosu na tada, osećaj investitora je da će ovo duže potrajati. U junu je došlo do primirja, a cene nafte su skoro vratile na predratni nivo. Međutim, najnovija zaoštravanja pokazuju da će sukob potrajati, uprkos tome što se približavaju izbori u SAD i to im ne odgovara“, ocenjuje Gujaničić.

On napominje i da velike ekonomije, a pre svega SD, imaju velike budžetske deficite, a visoki prinosi na dug, uazuju da će inflacija i više kamatne stope ostati duže.

„Visoke kamatne stope nepovoljne su i za građane i za privredu. One znače skuplje kredite, a to znači da će ih privreda i građani manje uzimati, a to znači manju ekonomsku aktivnost“, napominje naš sagovornik.

On ističe da se taj efekat već sada vidi kod onih koji imaju kredite vezane za evro, odnosno euribor. Od početka godine euribor je povećan za oko 0,7-0,8 procentnih poena,, što se preliva i na rate kredita, uglavnom stambenih kod nas.

„Prinosi i na obveznice naše države beleže rast, trenutno je preko pet odsto. To znači da kada budemo morali, zaduživaćemo se skuplje. Na naših 40 milijardi evra javnog duga, ako se prinos poveća za jedan procentni poen to znači veće troškove kamata u budžetu za 300-400 miliona evra. To nije malo“, upozorava Gujaničić.

Prinosi na obveznice Srbije u dinarima sa dospećem 2031. godine su 5,28 odsto, a za one koje dospevaju 2035. godine 5,95 odsto. Za desetogodišnje evroobveznice prinos je 5,1 odsto.

Narodna banka Srbije u četvrtak, opet, nije dirala kamatnu stopu. Ostala je na 5,75 odsto još od se3ptembra 2024. godine.

Nikola Stakić ističe da že buduće kretanje kamate zavisiti od poljoprivredne sezone, kao i od toga da li će biti udara cena energenata na zimu.

„Nakon odluke ECB da poveća kamatnu stopu, i naša centralna banka moraće dobro da razmisli šta dalje. Ako bude došlo do rasta unutrašnjeinflacije verovatno ćemo i mi morati da pooštravamo monetarnu politiku. Pa i ako dođe do poskupljenja energenata usled spoljnih faktora, opet se može očekivati povećanje kamatnih stopa“, ističe Stakić dodajući da ne deluje da nas očekuje mirnodopska zima.

Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Koliko godišnje košta kućni ljubimac?

by bifadmin
Kada se podvuče crta, zdrav pas srednje veličine, bez većih vanrednih veterinarskih intervencija, može da košta vlasnika približno 70.000 do 120.000 dinara godišnje.
Pas koji nas dočeka na vratima ili mačka koja se uveče smesti na omiljeni deo kauča za većinu vlasnika odavno nisu samo životinje. Oni su članovi porodice. Ali kao i svaki član domaćinstva, imaju svoje potrebe, a one koštaju. Hrana, veterinar, vakcine, zaštita od parazita, posip, šišanje, igračke i oprema pojedinačno možda ne izgledaju kao veliki izdaci. Kada se, međutim, saberu na kraju godine, račun može da iznenadi.

Koliko nas, zapravo, godišnje koštaju pas ili mačka?

Najveća redovna stavka je hrana. Upravo je kod nje gotovo nemoguće odrediti jedinstvenu cenu. Kilogram hrane za mačke može da košta nekoliko stotina dinara, dok premijum proizvodi dostižu cenu od 1.500, 2.000, pa i više od 3.000 dinara po kilogramu. Slično je sa hranom za pse, pri čemu potrošnja zavisi i od veličine životinje.

Mali pas i nemačka doga, razumljivo, ne utiču isto na kućni budžet. Za psa srednje veličine koji jede kvalitetnu komercijalnu hranu vlasnik može da računa na približno 4.000 do 7.000 dinara mesečno. To je između 48.000 i 84.000 dinara godišnje. Kod velikih pasa, naročito ako se koriste skuplje vrste hrane, samo ishrana može da pređe 100.000 dinara godišnje. Mačka pojede manje, ali računica nije nužno mnogo jednostavnija.

Kombinovanje granula i vlažne hrane, što je danas čest izbor vlasnika, može mesečni račun da dovede na 3.000 do 5.000 dinara, a kod premijum ishrane i znatno više. Na godišnjem nivou to je najmanje nekoliko desetina hiljada dinara. A hrana je tek početak.

Veterinar može da promeni celu računicu

Tu su vakcinacija, redovni veterinarski pregledi i zaštita od unutrašnjih i spoljašnjih parazita. Jedan opšti veterinarski pregled danas može da košta oko 1.500 dinara, dok je vakcinacija oko 2.000 dinara. Ako je životinja zdrava, to nije veliki godišnji izdatak. Problem nastaje onda kada nije. Dovoljna je jedna infekcija, problem sa uhom ili stomakom, povreda ili nekoliko dijagnostičkih procedura da račun iznenada poraste.

Ultrazvučni pregled može da košta oko 3.000 dinara, laboratorijske analize i terapija donose nove troškove, a ozbiljnije intervencije račun mogu da povećaju za više desetina hiljada dinara. Zato bi vlasnici, pored redovnog mesečnog budžeta, trebalo da računaju i na svojevrstan fond za hitne slučajeve. Životinja ne bira trenutak kada će se razboleti, a veterinarski trošak gotovo nikada nije planiran.

Zaštita od buva, krpelja i drugih parazita takođe je redovan izdatak. Preparati se koriste tokom godine u skladu sa preporukom veterinara, a njihova cena zavisi od vrste preparata i težine životinje. Kada se sve sabere, nekoliko hiljada dinara godišnje lako postane desetak hiljada, piše Politika magazin

Šišanje, posip i oprema

Kod pojedinih rasa pasa treba računati i na šišanje. Jedan odlazak kod grumera možda ne deluje kao veliki trošak, ali ako pas zahteva uređivanje svaka dva ili tri meseca, na kraju godine nastaje još jedna ozbiljna stavka. Dugodlake pse potrebno je češljati i održavati, kupovati šampone, četke, makaze ili druge preparate za negu. Mačke su u tom pogledu uglavnom ekonomičnije, ali za njih postoji trošak koji vlasnici pasa nemaju – posip. U zavisnosti od vrste, kvaliteta i potrošnje, samo posip može mesečno da odnese od 1.000 do nekoliko hiljada dinara.

Kada se pomnoži sa 12 meseci, postaje jasno da ni mačka koja nikada ne izlazi iz stana nije ljubimac bez troškova. A onda dolazi oprema.

Povodac, ogrlica, am, krevet, transporter, posude za hranu i vodu, četke, igračke, grebalica za mačku, kućica, odeća za pojedine pse…Dobra vest je što se najveći deo toga ne kupuje svakog meseca. Loša je što se povremeno mora zameniti.

Prva godina je zato gotovo uvek najskuplja. Novi vlasnik kupuje praktično sve – od transportera i kreveta do činija i povoca. Tu su prvi veterinarski pregledi, vakcinacije, čipovanje, eventualna sterilizacija ili kastracija. Početna cena životinje, ako je kupljena od odgajivača, u ovu računicu uopšte nije uračunata.

Koliko košta čuvanje ljubimca tokom letovanja?

Postoje i troškovi kojih se setimo tek kada nam zatrebaju. Šta kada porodica ode na more? Ako ljubimac ne putuje sa vlasnicima, potreban je hotel za pse ili mačke ili osoba koja će ga čuvati. Desetodnevno ili dvonedeljno letovanje tako dobija još jednu stavku. Ako putuje sa porodicom, pojavljuju se drugi troškovi – transporter, dokumentacija, veterinarske potvrde, eventualne doplate za smeštaj ili prevoz. Kada se podvuče crta, zdrav pas srednje veličine, bez većih vanrednih veterinarskih intervencija, može da košta vlasnika približno 70.000 do 120.000 dinara godišnje.
Izvor: Kamataica
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Inflacija u avgustu 2,2 odsto, najviše poskupeli komunalije i gorivo

by bifadmin
Cene u avgustu ove godine u odnosu na jul povećane su za 0,5 odsto. U odnosu na avgust prošle godine inflacija je iznosila 2,2 odsto.
U odnosu na decembar 2025. godine inflacija je u proseku tri odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.

Međugodišnja inflacija u julu bila je 1,9 odsto.

U odnosu na prethodni mesec najviše je poskupela oblast Transport za 1,7 odsto, pre svega usled poskupljenja goriva za tri odsto.
Usluge iz oblasti Rekreacija, sport i kultura poskupeli su za 1,3 odsto u odnosu na prethdoni mesec.

Nameštaj, oprema za domaćinstvo i tekuće održavanje stana i Predmeti i usluge lične nege, socijalna zaštita i ostale usluge zabeležili su mesečni rast cena od 0,9 odsto. Grupa Hrana i bezalkoholna pića, Alkoholna pića i duvan i Restorani i hoteli su poskupeli na mesečnom nivou za po 0,4 odsto.

Oblasti Stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva i Zdravlje i Osiguranje i finansijske usluge su poskupeli za za po 0,3 odsto, a usluge u grupama Informisanje i komunikacije i Obrazovanje za po 0,1 odsto. Pad cena je zabeležen u grupi Odeća i obuća (-0,5 odsto).

Ako gledamo međugodišnju stopu inflacije, odnosno kretanje cena u odnosu na avgust prošle godine, najveći rast cena zabeležen je u oblasti transporta za 9,3 odsto, a što je posledica poskupljenja goriva od 15,4 odsto.
Iznadprosečan rast cena imali su i alkoholna pića i duvan – 6,9 odsto. Pivo je poskupelo za 8,9 odsto, žestina za 3,9 odsto duvan za 7,1 odsto.

Jedina, ali najznačajnija, oblast u kojoj su smanjene cene na međugodišnjem nivou je hrana. U odnosu na avgust prošle godine hrana je jeftinija za 7,2 odsto. Najveći pad cena je kod voća usled rodne godine, za 22 odsto. Povrće je jeftinije za 14 odsto. Svi ostali prehrambeni proizvodi, osim bezalkoholnih pića i kafe u avgustu ove bili su jeftiniji nego u avgustu prošle godine.

Foto: billiondigital, Depositphotos
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci