Kako sačuvati vrednost kapitala kroz generacije, kako pokrenuti novac koji danas miruje i kako promeniti način na koji građani i kompanije razmišljaju o investiranju, bila su neka od ključnih pitanja prve konferencije „Kapital u pokretu“, održane u Sava Centru u Beogradu.

Konferencija je na jednom mestu okupila predstavnike države, finansijskih institucija, investicionih fondova, Beogradske berze, privrede i akademske zajednice, a kroz četiri panela otvorene su teme dugoročnog očuvanja kapitala, budućnosti tržišta kapitala u Srbiji, pokretanja pasivne štednje i ulaganja za narednu generaciju.

Jedna od centralnih poruka konferencije bila je da Srbija kapital ima, ali da značajan deo tog kapitala i dalje nije uključen u aktivne investicione tokove. Prema podacima iznetim na skupu, domaća industrija investicionih fondova upravlja imovinom vrednom oko 2,44 milijarde evra, dok je broj klijenata premašio 95.000. Istovremeno, domaće kompanije sve više traže alternativne izvore finansiranja, budući da bankarski krediti ne mogu uvek da odgovore na potrebe velikih investicionih ciklusa.

Među učesnicima konferencije bili su i predstavnici Društva za upravljanje investicionim fondovima Vista Rica – izvršna direktorka Stanislava Petković i predsednik Nadzornog odbora Zoran Popović. Njihova izlaganja otvorila su dve povezane teme koje će biti sve važnije za budućnost investiranja: kako se menjaju potrebe i navike investitora i šta ubrzani razvoj veštačke inteligencije znači za profesionalno upravljanje kapitalom.

Investitor prvo mora da zna šta želi od svog novca

Govoreći o promenama u ponašanju građana, Stanislava Petković ukazala je na rastuće interesovanje za kompleksnije investicione proizvode, kao i za ulaganja na domaćim i inostranim tržištima.

„Sve više građana pokušava i želi da razume kompleksnije investicione proizvode, uključujući proizvode listirane na domaćem i inostranim tržištima. Sve je više investitora koji ne investiraju samo u Srbiji, već i u inostranstvu, i žele da vide šta domaće tržište može da im ponudi“, rekla je Petković.

Ona je istakla da rast interesovanja za investicione fondove treba posmatrati i kroz razvoj finansijske pismenosti, ali i kroz potrebu građana da svoj kapital usmere izvan tradicionalnih oblika štednje.

Istovremeno, veći izbor investicionih proizvoda zahteva i bolje razumevanje rizika, troškova i načina na koji profesionalno upravljanje funkcioniše.

„Najbitnije je razgovarati o svim investicionim proizvodima, ukazivati na rizike koje nose i objasniti šta znači profesionalno upravljanje portfoliom i novcem investitora. Potrebno je razumeti šta znači kada to za vas radi Društvo za upravljanje, a šta kada investirate sami i koji su troškovi“, navela je Petković.

Prema njenim rečima, izbor investicionog proizvoda treba da počne od samog investitora – njegovog odnosa prema riziku, vremenskog horizonta, očekivanja i potrebe za likvidnošću.

„Investitor treba da odluči koji nivo rizika je za njega prihvatljiv, na koji period želi da investira, koliki prinos očekuje, da li će investirati jednokratno i da li mu je deo novca potreban za kratkoročnu likvidnost. U skladu sa tim treba da izabere fond koji mu odgovara“, objasnila je Petković.

Uloga Društva za upravljanje dolazi nakon toga – da, u skladu sa profilom fonda i potrebama investitora, proceni dostupne investicione prilike.

„Nama je na prvom mestu interes investitora, pa vrlo kontrolisano i sa velikom dozom opreza prema riziku biramo investicione prilike koje bi trebalo da uvećaju kapital“, rekla je Petković.

Veštačka inteligencija ubrzava proces, ali ne donosi konačnu odluku

Na temu budućnosti investiranja govorio je Zoran Popović, predsednik Nadzornog odbora Društva Vista Rica, koji se osvrnuo na sve veću ulogu veštačke inteligencije u upravljanju imovinom. AI već može da preuzme deo poslova koji zahtevaju obradu velikog broja podataka, analizu i identifikovanje faktora koji utiču na investicione odluke.

„Poslove koje može da obavi brže treba prepustiti veštačkoj inteligenciji“, rekao je Popović.

Ipak, kako se proces približava konačnoj investicionoj odluci, uloga tehnologije postaje ograničenija, dok iskustvo i znanje portfolio menadžera ostaju ključni.

„Veštačka inteligencija veoma efikasno obrađuje podatke, ali donošenje odluke i dalje zahteva veliko iskustvo portfolio menadžera i znanje koje čini njihovu profesiju“, istakao je Popović.

Upravo je odgovornost prema kapitalu, smatra Popović, granica koju tehnologija ne može da preuzme.

„Čoveka ne možemo da se odreknemo. On jeste i biće najvažniji kapital u investicionom procesu. Kada upravljate kapitalom građana i privrede, investitori očekuju da konačna odluka bude ljudska, zasnovana na iskustvu i znanju portfolio menadžera“, rekao je Popović.

AI, prema njegovom mišljenju, može imati važnu ulogu u edukaciji i pomoći pojedincima da dođu do osnovnih informacija o tržištu kapitala i investicionim proizvodima, ali profesionalno upravljanje kapitalom ostaje oblast u kojoj su iskustvo i odgovornost nezamenljivi.

„Veštačku inteligenciju vidim kao izvor početnih i osnovnih informacija. Upravljanje kapitalom ipak bih prepustio profesionalcima“, zaključio je Popović.

Tehnologija i energetika među sektorima sa najvećim potencijalom

Govoreći o investicionim prilikama koje bi mogle obeležiti naredni period, Popović je izdvojio tehnologiju i energetiku, uz poseban fokus na kompanije koje razvijaju ili podržavaju primenu veštačke inteligencije.

„U narednom periodu i dalje vidim tehnološki sektor kao dominantan, posebno sve njegove delove koji podržavaju AI“, rekao je Popović, dodajući da bi voleo da fondovi imaju više prilika da ulažu u domaće tehnološke kompanije.

Energetiku je izdvojio kao drugi važan sektor, imajući u vidu rastuće potrebe za električnom energijom, između ostalog i zbog razvoja data centara.

„Glad za energijom na globalnom nivou veoma je velika. Tehnologija i energetika su sektori koje bih izdvojio za naredni period, bez obzira na upozorenja da su vrednovanja pojedinih kompanija možda iznad realnog nivoa“, naveo je Popović.

Ipak, izbor sektora sam po sebi nije dovoljan za dobru investicionu odluku. Kako je istakao, čak i kompanija sa kvalitetnim poslovanjem može biti loša investicija ukoliko je njena tržišna cena previsoka.

„Vrednovanje AI kompanije ne znači automatski da je svako ulaganje u nju dobro. Ako je cena previsoka, možete da ne zaradite ništa ili da izgubite novac bez obzira na kvalitet poslovanja te kompanije“, rekao je Popović.

Zbog toga je, kako je naveo, važno posmatrati kompanije šire od samog sektora u kojem posluju, uključujući njihove dobavljačke lance i geografsku izloženost, i graditi diversifikovan portfolio.

Dugoročnost i disciplina ostaju ključne

Uz procenu investicionih prilika, Popović je kao važan princip izdvojio dugoročnost. Investiranje, prema njegovim rečima, ne treba posmatrati kroz kratkoročne promene na tržištu.

„Investiranje je dugoročna štednja. Ne možete da ga posmatrate na kratak rok. Različiti instrumenti ponašaju se različito i ulaganje treba procenjivati tokom pet ili deset godina“, naveo je Popović.

Istovremeno, likvidnost ostaje važan deo upravljanja portfoliom, jer omogućava investitoru da reaguje kada se pojavi nova prilika.

„Svaki neinvestirani dinar praktično je propuštena šansa. Međutim, taj isti dinar omogućava vam da brzo reagujete kada prepoznate novu investicionu priliku“, rekao je Popović.

U tom balansu između prinosa, rizika i likvidnosti vidi i važan deo otpornosti portfolija.

„Svi treba da rade na stvaranju otpornog portfolija. Današnjem investitoru stabilnost postaje toliko važna da će pre prihvatiti nešto niži prinos nego veći rizik“, zaključio je Popović.

Kapital traži i priliku i disciplinu

Razgovori na konferenciji „Kapital u pokretu“ pokazali su da razvoj investicione kulture ne zavisi samo od toga koliko je kapitala dostupno, već i od toga koliko su investitori informisani, koliko razumeju rizik i koliko kvalitetnih prilika postoji na tržištu.

Za Društvo Vista Rica, odgovorno investiranje počinje razumevanjem potreba investitora i njegovog odnosa prema riziku, dok se profesionalno upravljanje zasniva na pažljivoj proceni investicionih prilika.

Foto: Marko Edge / Kapital u pokretu

Koliko proizvoda sa našeg spiska za kupovinu zaista kupimo samo jednom? Većina svakodnevnih kupovina zapravo počinje od potreba koje su nam dobro poznate. Nečega ponestane, nešto potrošimo brže nego što smo očekivali, a neke proizvode gotovo po navici ponovo dodajemo na spisak. Pasta za zube, šampon, proizvodi za negu i domaćinstvo, omiljeni prehrambeni proizvodi, a u porodicama sa malom decom pelene i maramice – mnogo toga što danas stavimo u korpu, vrlo verovatno ćemo kupiti i narednog meseca.

Kada među proizvodima za svakodnevnu upotrebu pronađemo one koji nam odgovaraju, prestajemo mnogo da razmišljamo o izboru – ali ne i o ceni. Upravo kada je reč o proizvodima koje kupujemo redovno, najviše nam znači mogućnost da ih nabavimo onda kada su nam potrebni, bez čekanja na posebne akcije ili pravljenje zaliha „dok traje ponuda“. Zato se potrošačka korpa retko kada formira od nule. Menjaju se pojedine stavke, potrebe i navike, ali njen veliki deo čine proizvodi kojima se iz kupovine u kupovinu vraćamo. Upravo takvim proizvodima dugoročno povoljna cena daje pravi smisao.

Na toj ideji zasniva se koncept dm uvek povoljno. Veliki broj artikala dostupan je po dugoročno povoljnim cenama, tako da nemamo potrebu da kupovinu prilagođavamo kratkim promotivnim periodima ili limitiranim ponudama. To nam omogućava da kupujemo onda kada nam nešto zaista treba, bilo da je reč o proizvodima za negu, domaćinstvo, ili o hrani i potrebama najmlađih.

Neke navike ostaju s nama mnogo duže nego što traje trenutak kupovine, baš kao i proizvodi kojima verujemo i kojima se godinama vraćamo. Primer za to su proizvodi babylove i Jessa, dm marki koje ove godine obeležavaju 30 godina postojanja. Babylove je 1996. godine započeo sa svega osam proizvoda za negu beba, dok danas asortiman broji više od 400 proizvoda koji prate porodice kroz različite faze odrastanja njihovog deteta. Istovremeno, Jessa je tokom tri decenije razvijala svoj asortiman prateći različite potrebe žena u oblasti intimne higijene. Zato jubilej Jesse govori i o nečemu što nam je svima blisko – potrebe se s vremenom menjaju, ali se dobrim i proverenim izborima uvek vraćamo.

A kada se određenim proizvodima vraćamo iznova, povoljna kupovina dobija vrednost koja traje duže od jedne pune korpe. Koncept dm uvek povoljno, uz dugoročno povoljne i transparentne cene, omogućava da ono što nam redovno treba kupujemo onda kada nam zaista zatreba, bez čekanja posebnog trenutka za kupovinu.

Sadržaj naše korpe možda nije svaki put isti, ali jedno uglavnom jeste: u njoj se iznova nalaze proizvodi koje poznajemo, omiljene marke i izbori na koje možemo da računamo.

Kompanija ACIS Automotive svečano je otvorila novi BYD prodajno-servisni salon na adresi Temerinska 106 u Novom Sadu, čime je nastavljen razvoj prodajne i servisne mreže električnih i hibridnih vozila u Srbiji.

Novi, moderno opremljen prodajno-servisni salon kupcima iz Novog Sada i okoline omogućiće bržu, pristupačniju i kvalitetniju uslugu, u segmentu prodaje i u oblasti održavanja vozila. Na svečanom otvaranju je rečeno da, nakon uspešnog rada dva BYD salona u Beogradu, trećeg koji je otvoren u Nišu, otvaranje četvrtog prodajno-servisnog centra u Novom Sadu, potvrđuje rastuće interesovanje za električnu i hibridnu mobilnost i značaj daljeg širenja BYD mreže na tržištu Srbije.

Aleksandar Velić, regionalni menadžer prodaje za Balkan i Moldaviju kompanije BYD, zahvalio je svim partnerima na saradnji i angažovanju. “Pokazali ste da znate da radite i da donesete rezultate. Plan je da se u narednom periodu intenzivno radi na širenju mreže punjača. Očekujemo puno u svim segmentima poslovanja i od svih sa kojima sarađujemo, a očekujte i vi puno od kompanije BYD”, rekao je Velić.

Govoreći o rezultatima koji su ostvareni samo u tekućoj godini, Miloš Jevtić, generalni direktor kompanije CG TDV Automotive, zvaničnog uvoznika brenda BYD za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru, kaže da je vozačima isporučeno 1.230 vozila, što je pet odsto tržišnog učešća u segmentu putničkih vozila i 50% kada je reč o električnim i plug in vozilima.

Konstantin Plužarević, predstavnik kompanije ACIS Automotive, zvaničnog prodajnog dilera BYD-a za Vojvodinu je rekao da se otvaranjem novog salona u Novom Sadu, otvara put u budućnost u kojoj su zastupljena poslednja tehnološka rešenja, kada je reč o automobilima.

Velić, Jevtić i Plužarević, presekli su svečanu vrpcu presekli zajedno sa Elenom i Nađom Divjak, ćerkama osnivača kompanije ACIS Automotive Vladimira Divjaka. Prisutni su zatim obišli novi izložbeni prostor i upoznali se sa modelima iz aktuelne BYD ponude, njihovim tehnološkim karakteristikama, naprednim baterijskim sistemima i rešenjima u oblasti bezbedne i održive mobilnosti.

Nakon svečanog dela, organizovano je razgledanje novog izložbenog prostora, gde su predstavljeni modeli iz aktuelne ponude brenda BYD, njihove tehnološke karakteristike i prednosti koje donose u oblasti održive i bezbedne mobilnosti, imajući u vidu da električna i hibridna vozila predstavljaju ekološki vid transporta.

Posetioci su takođe mogli da se uvere u kvalitet izrade, inovativna tehnološka rešenja i napredne baterijske sisteme po kojima je kompanija BYD poznata širom sveta, kao i da razgovaraju sa stručnim timom o mogućnostima pojedinačnih modela, uslovima kupovine i servisnoj podršci.

Otvaranjem novog salona u Novom Sadu, BYD i ACIS Automotive još jednom potvrđuju posvećenost razvoju tržišta vozila na novu, električnu energiju, kao i posvećenost unapređenju dostupnosti savremenih automobilskih tehnologija i postavljanju novih standarda u automobilskoj industriji Srbije.

Električna i hibridna vozila više nisu samo tema budućnosti. Promene koje donose već su deo svakodnevnog saobraćaja, ali i šireg pitanja kako će izgledati mobilnost u godinama koje dolaze. Manja emisija CO2, razvoj infrastrukture za punjenje električnih vozila, nove tehnologije i drugačije navike vozača postavljaju pred kompanije, industriju i osiguravače nova pitanja kako da se ova tranzicija podrži i učini sigurnijom.

Upravo o tome biće reči na manifestaciji EV Days, koja se 10. i 11. septembra održava na Novosadskom sajmu. Triglav osiguranje biće deo ovog događaja, kao kompanija koja održivost posmatra kao deo dugoročnog poslovanja.

Održiva mobilnost podrazumeva mnogo više od prelaska s vozila s motorima s unutrašnjim sagorevanjem na električni pogon. Ona donosi promene u načinu na koji razmišljamo o energiji, infrastrukturi, korišćenju vozila, investicijama i, naravno, njihovoj zaštiti. Za osiguravajuće kompanije to znači potrebu da razumeju nove rizike i da proizvode i usluge prilagođavaju tehnologijama koje sve više postaju deo saobraćaja i deo naše svakodnevice.

Triglav upravo kroz takav pristup posmatra razvoj mobilnosti. Održivi razvoj jedan je od važnih elemenata strategije Grupe Triglav, koja posebnu pažnju posvećuje razvoju osiguranja povezanih s održivom mobilnošću i drugim oblastima zelene tranzicije.

Električna vozila, na primer, donose i neke specifičnosti kada je reč o osiguranju. Baterija predstavlja jedan od najvažnijih i najvrednijih delova vozila, dok se pitanja poput načina procene vozila, asistencije na putu ili zaštite opreme za punjenje sve češće nalaze na listi pitanja vlasnika električnih automobila. Triglav je upravo tim temama posvetio pažnju i kroz edukativne sadržaje namenjene vozačima električnih i hibridnih vozila.

Zato će posetioci EV Days manifestacije imati priliku da o osiguranju vozila razgovaraju direktno sa stručnjacima Triglava. U Master hali Novosadskog sajma, na izložbenom prostoru kompanije, kolege iz Triglav osiguranja biće na raspolaganju posetiocima da odgovore na pitanja i pomognu im da pronađu odgovarajuće rešenje za zaštitu njihovog vozila, bez obzira na to da li je reč o klasičnom, hibridnom ili električnom automobilu.

Važan deo prisustva Triglava na EV Days biće i učešće Ivana Grujića, člana Izvršnog odbora Triglav osiguranja a.d.o. Beograd, na panelu „Pametne investicije: kako finansirati, osigurati i ostvariti novi model održive mobilnosti”. Panel će okupiti predstavnike vodećih osiguravajućih kompanija, a razgovor će biti usmeren na pitanje kako finansijski i osiguravajući sektor mogu da odgovore na promene koje donosi nova era mobilnosti.

Takva diskusija pokazuje da tranzicija ka održivijem saobraćaju nije samo tehnološko pitanje. Da bi novi modeli mobilnosti zaživeli u široj upotrebi, potrebno je da ih prati čitav ekosistem, od infrastrukture i investicija, preko odgovarajućih finansijskih modela, do osiguranja koje može da odgovori na specifične potrebe novih tehnologija.

EV Days zato predstavlja priliku da se o mobilnosti ne govori samo kroz automobile i njihove tehničke karakteristike već i kroz širu sliku promena koje oni donose društvu i poslovanju. Triglav osiguranje svojim prisustvom želi da bude deo tog razgovora, i da kroz iskustvo u osiguranju doprinese tome da mobilnost koja se razvija bude istovremeno inovativna, odgovorna i sigurnija.

Foto: Pixabay