Novi brojevi

B&F 247/248: Priče o staklu – Delić po delić, novi univerzum

by bifadmin

Prva fabrika koja je u 19. veku otvorena u Kneževini Srbiji bavila se proizvodnjom stakla. Izrada stakla je tokom većeg dela istorije bila strogo čuvana poslovna tajna, pa je i pokretanje Srpske fabrike stakla u Paraćinu prvi poznati slučaj industrijske špijunaže kod nas. Danas, ova jedina preostala staklara u našoj zemlji posluje u stranom vlasništvu i proizvodi skoro 100.000 tona predmeta od stakla godišnje. Svojim kvalitetom izdvojile su se i pojedine zanatske i umetničke radionice, a umetnici su sve prisutniji i u kreativnoj reciklaži stakla, stvarajući od otpada novi univerzum, istaknuto je na ovogodišnjem Forumu kreativno staklo koji su organizovali Institut za kreativno preduzetništvo i Fondacija za razvoj ekonomske nauke.

Periskop

6. AMERIČKI SAN O DRŽAVNOM TROŠKU: Nije CIA cicija
Ostvarenje američkog sna i put do bogatstva ne vodi samo preko Silicijumske doline, već može i preko Centralne obavještajne agencije (CIA). Tu nedostatak univerzitetske diplome nije nikakva prepreka da se postane multimilioner, parama poreznih obveznika.

8. DAR-MAR U TURSKOJ ŽIVINARSKOJ INDUSTRIJI: Pilićarska posla
Vlasti u Turskoj uvele su prinudnu upravu u 13 kompanija koje drže oko 80% domaćeg tržišta piletine i uhapsile njihove rukovodioce pod optužbom da su putem šifrovanih aplikacija i tajnih sastanaka mesecima unapred dogovarali cene i namerno izazivali nestašice na tržištu kako bi poskupeli svoju robu. Ovo je jedna od najvećih privrednih afera u Turskoj poslednjih godina, ali ekonomski stručnjaci tvrde da pohlepa nije jedini razlog za probleme u domaćoj živinarskoj industriji, već i „pilićarsko ponašanje“ države.

10. PAKISTAN, SVETSKA FABRIKA FUDBALSKIH LOPTI: Nekom sjaj, nekom očaj
Pakistan se nikada u svojoj istoriji nije kvalifikovao za završnicu svetskog prvenstva u fudbalu, ali je uprkos tome apsolutni vladar ovog sporta. Sa svojih 1.000 fabrika i armijom od preko 60.000 specijalizovanih radnika, ova država proizvodi oko 70% ukupnog broja fudbalskih lopti na planeti, što godišnje iznosi između 40 i 50 miliona komada. Ali, iza ovog sjaja krije se očaj, jer samo jedna profesionalna lopta koja se proda u Evropi košta više nego cela mesečna plata pakistanskog radnika koji je napravi.

Biznis

14. PARTNERSTVO DOMAĆEG INVESTICIONOG FONDA I NIŠKOG PREDUZEĆA: Povezao ih preduzetnički duh
U Srbiji je još uvek retkost da domaći investicioni fond kupi udeo u vlasništvu lokalnog preduzeća, ali upravo to se dogodilo u Nišu. Susret u Naučnotehnološkom parku u ovom gradu između Dušana Šarkovića, osnivača i vlasnika preduzeća DMV, i Stefana Dobrića, investicionog menadžera fonda Adval Capital, nije bio slučajan. Kasnije se ispostavilo da je bio veoma koristan za obe strane, koje povezuje isti preduzetnički duh.

16. PREVOZ PUTNIKA AUTOBUSIMA U SRBIJI RAĐA NOVU ELITU MONOPOLISTA: Kako raste tajkun
Privatna firma za prevoz putnika Strela posle kupovine državne Laste planirala je da preotme i poslove GSP Beograd, ali je taj aranžman nedavno otkazan posle pobune radnika u ovom javnom preduzeću. U strukovnim udruženjima ocenjuju da svi imaju jednak pristup tržištu, pa ako monopoli postoje, nisu krivi prevoznici, nego vlast.

18. POSLOVANJE RENTAKAR INDUSTRIJE U SRBIJI: Škripi van sezone
Posao sa rentiranjem automobila u mnogim stvarima nalikuje turizmu – konkurencija na domaćem tržištu je ogromna, a većina prihoda se obezbeđuje tokom udarne letnje i zimske sezone. Zato pojedine rentakar agencije tokom „sušnog perioda“ u poslovnoj godini posežu i za kratkoročnim pozajmicama kako bi obezbedile likvidnost. Vlasnici ovih firmi se žale da troškovi poslovanja rastu mnogo više od cena najma automobila, pa neki od njih traže rešenja u dugoročnom iznajmljivanju vozila domaćim i stranim preduzećima.

Finansije

22. TROŠKOVI RADA OD KUĆE: Koliko košta posao „u pidžami“?
Rad od kuće je za poslodavce najčešće sinonim za „rad u pidžami“ i „hvatanje krivina“, a za zaposlene prilika da uštede vreme koje gube u prevozu ali i opasnost da se više ne zna šta je posao a šta kuća. Za razliku od ovih tema, u našoj javnosti se manje govori o tome koliki su troškovi rada od kuće i ko ih plaća? Srpsko zakonodavstvo je po ovom pitanju prilično zastarelo i stvara više problema nego što nudi mogućnosti za logična rešenja.

24. POSEBNA FINANSIJSKA USLUGA – ŠTEDNJA ZA MLADE: Kad vreme radi u korist dece
Nekada su roditelji, koji su to mogli, štedeli za školovanje i finansijsku sigurnost svoje dece uglavnom u bankama, a sada je sve više onih koji uz savete finansijskih stručnjaka traže mogućnosti da dobiju što veći prinos na tu štednju. Novina je i to da se sa štednjom za decu počinje već od njihovog rođenja, jer roditelji sve više razumeju da im u tome vreme može biti najveći saveznik.

26. INVESTITORSKO KOLEKCIONARSTVO U SRBIJI: Prinos na strast
Sve više ljudi u Srbiji kupuje predmete koje istovremeno doživljavaju kao ličnu strast i dugoročnu imovinu. Kolekcionari ne ulažu samo u umetnička dela, dijamante, luksuzne satove i oldatajmere, već i u vrhunske boce vina, pa čak i u retke primerke bele tehnike, reklamne table…

Temat – Priče o staklu

31. UZBUDLJIVA ISTORIJA STAKLA: Od vulkana do špijuna
Danas smo većinom skloni da staklo doživljavamo zdravo za gotovo, ali njegova istorija je bila toliko uzbudljiva i puna obrta, da je nadahnula i neka od najpoznatijih književnih i filmskih ostvarenja. Srbija se uključila u industrijsku proizvodnju stakla tek u 19. veku, a neki od preduzetnika pribegli su i industrijskoj špijunaži. Domaće staklo preživelo je dva svetska rata, ali ne i privatizacije početkom ovog veka, kada je preostala samo jedna fabrika koja je od 2022. godine u stranom vlasništvu.

34. INDUSTRIJA STAKLA U VREME GLOBALNE NESTABILNOSTI: Negde se fabrike gase, negde ustaju iz pepela
Višegodišnji potresi na svetskom tržištu uzdrmali su i staklarsku industriju, ali dok se u nekim državama poput Grčke staklare gase, Turska sa svojim proizvodima ulazi i u Evropu. Staklara u Paraćinu, koja je jedina preostala na domaćem tržištu, protiv sve oštrije konkurencije bori se modernizacijom proizvodnje i planira nova rešenja za efikasniju upotrebu energije, koja čini značajan deo troškova. Paraćinska fabrika bila bi konkurentnija kad bi u proizvodnji imala veći udeo reciklata, ali proces sakupljanja upotrebljenog stakla država još nije regulisala.

36. ZANATSKE I UMETNIČKE RADIONICE ZA IZRADU PREDMETA OD STAKLA: Iskustvo je najveća tajna zanata
Staklo je očaravajuće ali zahtevno i ne prašta greške, pokazuje iskustvo stvaralaca koji izrađuju različite predmete od ovog materijala, vitraže, skulpture, instalacije, nakit… Pored teškoća da se napravi finansijska kalkulacija koja neće biti na „staklenim nogama“, problem u ovom poslu je selektivno i škrto deljenje znanja, ali i sve veći generacijski jaz jer se staklarske škole zatvaraju širom sveta.

38. OBRAZOVANJE ZA STAKLARSKU INDUSTRIJU: Tajne starih majstora zamenio digitalni šegrt
Staklarska škola u Rogaškoj Slatini u Sloveniji danas je jedina obrazovna ustanova na teritoriji bivše Jugoslavije koja školuje kadrove specijalizovane za staklarsku industriju. Srbija više nema takvu školu, ali Srpska fabrika stakla i Mašinskoelektrotehnička škola u Paraćinu sarađuju na obrazovanju novih profila za potrebe industrije. Zahvaljujući inicijativi Kreativno staklo Srbije, nove generacije mogu da izučavaju stare tehnike nekadašnjih paraćinskih majstora kroz edukativnu igru „Digitalni staklarski šegrt“ i da ih ožive na potpuno nov način.

40. KREATIVNA RECIKLAŽA: Novi život staklenog otpada
Slabost tradicionalnih poslovnih modela reciklaže stakla je u tome što je za fabrike taj proces isplativ samo za obično, uglavnom ambalažno staklo i to pod uslovom da postoji organizovan sistem prikupljanja i sortiranja. Ali, što ne može industrija, mogu umetnici koji su razvili sopstvene tehnike kako da raznovrsnom staklenom otpadu udahnu novi život.

Intervju

42. MILOŠ PEŠIĆ, OSNIVAČ FONDACIJE 1% KOJA PODRŽAVA MLADE TALENTE: Ako svako izdvoji po malo, to može napraviti veliku promenu
„Jednom talentovanom detetu koje se bavi naukom potrebno je između 2.000 i 10.000 evra godišnje samo za učešće na najvećim međunarodnim takmičenjima. To je ogroman teret za roditelje, ali ne i za zajednicu ako svako izdvoji po malo. Jer mnogo malih doprinosa zajedno može da napravi veliku promenu“, ističe Miloš Pešić koji se posvetio podršci mladim talentovanim ljudima kako bi mogli da razvijaju ono najbolje u sebi i društvu oko sebe.

Skener

46. ALEKSANDAR MILANOVIĆ, EDUKATOR U ORGANIZACIJI SOS DEČIJA SELA SRBIJE: Odluke koje su mi promenile život
„Mladi sa kojima radim ne moraju ništa da kažu, dovoljni su pogled ili ćutanje da prepoznam šta ih muči. Trudim se da se osećaju prihvaćeno, da ih saslušam i da znaju da postoji neko ko ih razume. Da nisu sami. To je ono što je meni nekada najviše nedostajalo, pa verujem da je potrebno i njima“, kaže Aleksandar Milanović, uspešan student i edukator u organizaciji SOS Dečija sela Srbija, koji je ranije i sam dobio podršku ove humanitarne fondacije. Njegova borba za dostojanstven život, prvo svoj a potom i drugih ranjivih mladih ljudi, budi veliko poštovanje.

48. ZAŠTO SU ELEKTRONSKE KNJIGE I UDŽBENICI ISPLATIVIJI ZA SRBIJU: Papir, tehnologija, makaze
Dugoročno gledano, korišćenje elektronskih knjiga umesto štampanih podrazumeva niže troškove, lakše i brže promene sadržaja, veću dostupnost i znatno manji otpad. To ih čini posebno pogodnim u savremenom svetu, u kome se nauka ubrzano razvija, a stručna znanja i informacije se stalno ažuriraju.

Nove tehnologije

52. PODVODNO RAČUNARSTVO: Iz oblaka pod more
Geografija računarstva do sada je pratila ljude i gradove, ali razvoj veštačke inteligencije pomera glavne puteve što bliže prirodnim resursima. Neke od takvih potraga završavaju pod morem, poput prvih podvodnih data centara u svetu koji se koriste u komercijalne svrhe, a napravila ih je Kina.

Nauka

54. USPEŠNO OBAVLJANJE VIŠE POSLOVA U ISTO VREME: Poslovni mit van mozga
Očekivanja da zaposleni funkcioniše kao multipraktik i efikasno obavlja više zadataka istovremeno nailaze na prirodnu prepreku. Ljudski mozak nije u stanju da kvalitetno obrađuje dva složena zadatka uporedo, već preusmerava pažnju sa jednog na drugi. Posledica je da zaposleni ne završi nijedan od njih kako treba. Forsiranje multitaskinga na kraju se svodi na to da „mislimo široko a ne duboko“. A površnost je „kraljevski put“ u glupost.

Koktel

56. KAKO SU GRAĐANI ODBRANILI ALMAŠKI KRAJ U NOVOM SADU: Sve se može kad se komšije slože
Počelo je pobunom nekolicine građana protiv izgradnje saobraćajnice koja bi uništila Almaški kraj, najstariji deo Novog Sada koji je svojim nasleđem oblikovao identitet vojvođanske prestonice. Dve decenije kasnije, Udruženje građana za zaštitu kulturnog nasleđa „Almašani“ dobitnik je najznačajnijih evropskih priznanja i ističe se kao primer izuzetne građanske inicijative u odbrani kulturnog identiteta lokalne zajednice. Kako su u tome uspeli?

58. JEDAN OD NAJSTARIJIH FALSIFIKATA U BIBLIOTECI FIKTIVA: Lažni reporteri tokom Trojanskog rata
Današnji tvorci lažnih vesti u medijima i na društvenim mrežama nisu ni do kolena dvojici antičkih falsifikatora koji su lažirali izveštaje o Trojanskom ratu. Priča o „ratnim reporterima“, od kojih je jedan izveštavao na strani Grka a drugi na strani Trojanaca, predstavlja jedan od najfascinantnijih primera kada je reč o fabrikovanju istorijskih obmana.

Komunikacije

60. DA LI KOMPANIJE TREBA DA PRILAGOĐAVAJU SVOJ IDENTITET DRUŠTVENIM PROMENAMA: Odbačeno u javnosti, prihvaćeno na tržištu
Dok na internetu služi kao predmet podsmeha jer „liči na toster na točkovima“ i vređa osećanja „pravih muškaraca“, u stvarnom svetu svi primerci prvog električnog Ferarija rasprodati su do kraja 2027. godine. Ovaj paradoks otvara pitanje s kojim se danas suočavaju mnoge firme: da li im se više isplati da tvrdoglavo čuvaju identitet koji im je doneo uspeh, ili da ga prilagođavaju promenama u društvu?

Reprint

62. KAKO JE LEK ZA DECU POSTAO DROGA ZA RATNIKE: Podzemna imperija kaptagona
Kaptagon je prvobitno bio lek koji je napravljen u Nemačkoj i između ostalog se koristio za lečenje poremećaja pažnje i hiperaktivnosti kod dece, ali je kasnije povučen sa tržišta jer se pokazalo da uzrokuje veliku zavisnost, halucinacije i konvulzije. Danas je to droga koja se ilegalno proizvodi na Bliskom istoku, najviše u Siriji, sa prihodima od preko 50 milijardi dolara godišnje. Kaptagon stiže u Evropu preko ruta u koje je uključena i Srbija, ali primarna tržišta su Nemačka i Holandija, gde sada niču i tajne laboratorije za proizvodnju ove sintetičke droge koja „diže iz mrtvih“.

Vremeplov

64. KAKO JE SKROMNI RUMUNSKI ČINOVNIK PORAZIO DRŽAVNE LUTRIJE U SVETU: Čovek koji je prevario verovatnoću
Siromašni rumunski računovođa Stefan Mandel ostao je upamćen kao čovek koji je ojadio državne lutrije širom sveta i to potpuno zakonito, koristeći osnovne principe matematike. Zajedničku istragu protiv njega pokrenuli su FBI, CIA i Interpol, ali slučaj je zatvoren bez ijedne optužnice. Mandelov sistem je bio toliko razoran, da su nadležni za igre na sreću morali da promene zakone.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Građani osnovnu potrošnju sve češće finansiraju zaduživanjem u vidu keš kredita

by bifadmin

Građani Srbije sve se više zadužuju putem keš kredita, koji su za godinu dana porasli za četvrtinu i glavni su pokretač rasta zaduženosti stanovništva. Iako stručnjaci upozoravaju da građani još nisu prezaduženi, činjenica da dug raste gotovo dvostruko brže od plata ukazuje da se sve veći deo potrošnje finansira pozajmljenim novcem.

Građani Srbije zadužuju se sve više po osnovu gotovinskih, odnosno keš kredita. Prema najnovijim podacima Narodne banke Srbije (NBS) za maj 2026. godine, ukupno stanje keš kredita dostiglo je oko 991,5 milijardi dinara, što je za gotovo četvrtinu, odnosno 23,7% više nego godinu dana ranije, piše Danas.

Samo u jednom mesecu ukupan dug građana po ovom osnovu povećan je za više od 16 milijardi dinara. Istovremeno, banke su samo tokom maja odobrile novih 67,3 milijarde dinara gotovinskih kredita. Iako je to nešto manje nego u aprilu, i dalje je reč o veoma visokom nivou zaduživanja.

Najvažnije je to što gotovinski krediti već duže vreme predstavljaju glavni pokretač rasta ukupnog zaduživanja stanovništva. Danas se gotovo svaki drugi dinar koji građani duguju bankama odnosi upravo na keš kredite, dok gotovo dve trećine svih novih kredita koje banke odobre građanima čine nenamenski gotovinski krediti.

Trend je posebno izražen u poslednje dve godine. Podaci pokazuju da je od maja 2024. do maja 2026. godine stanje gotovinskih kredita poraslo sa 688,5 na 991,5 milijardi dinara, odnosno za čak 303 milijarde, što predstavlja rast od oko 44%.

To znači da građani iz godine u godinu sve češće posežu za keš kreditima, koji se uglavnom koriste za potrošnju, refinansiranje starih dugova ili pokrivanje tekućih troškova, a ne za kupovinu nekretnina ili druge investicije.

Međutim, prema oceni stručnjaka, ovo za sada nije toliki razlog za brigu, jer domaćinstva u Srbiji još nisu ušla u zonu sistemske prezaduženosti. Bankarski sektor je i dalje stabilan, a broj problematičnih kredita ostaje nizak.

Ono što zabrinjava jeste da gotovinski krediti rastu gotovo duplo brže od plata.

Dok je prosečna neto zarada u aprilu ove godine bila veća za 11,5% nego godinu dana ranije, ukupno stanje gotovinskih kredita u aprilu poraslo je za 22,9%.

Jednostavno rečeno, dug građana raste gotovo dvostruko brže od njihovih primanja. To još ne znači da su građani prezaduženi, ali jeste upozorenje da se sve veći deo potrošnje finansira pozajmljenim novcem.

Ako se taj trend nastavi, sve više građana moglo bi da ima problem sa otplatom rata. Upravo zato stručnjaci upozoravaju da najveći rizik trenutno nije ukupan nivo zaduženosti građana, već činjenica da se rast sve više oslanja na nenamenske, neobezbeđene gotovinske kredite, koji su po pravilu rizičniji od stambenih zajmova.

Da sumiramo, Srbija još uvek nije ušla u fazu prezaduženosti stanovništva, ali podaci pokazuju da se kreće u pravcu koji zahteva mnogo veći oprez nego prethodnih godina.

Upravo na to je ukazao i MMF u svom izveštaju, koji navodi da Srbija trenutno nema problem sa bankama niti sa prezaduženošću građana, ali upozorava na to da krediti stanovništvu rastu veoma brzo, a da država to dodatno podstiče kroz program garantovanih stambenih kredita za mlade, zbog čega smatraju da taj program ne treba dodatno širiti.

Još jedan zanjimljiv podatak koji je objavio Republički geodetski zavod (RGZ) za prvi kvartal ove godine pokazuje da se od ukupno kupljenih stanova svega 32,7 odsto finansira stambenim kreditom, što znači da se čak 67,3% stanova kupi bez kredita, odnosno za keš.

Da li će se trend rasta keš kredita nastaviti?

Profesor Ekonomskog fakultetu u Kragujevcu u penziji Veroljub Dugalić za Danas kaže da to što rastu keš krediti je iznuđeno.

– Keš kreditima se plaća i letovanje i zimovanje, pa kad počne školska godina tim kreditima se kupuje školski pribor… jer nema ograničenja u pogledu namene tih sredstava. To je iznuđeno i jako opasno – upozorava Dugalić.

Kako pojašnjava, kada uzmete stambeni kredit, zna se tačno za šta ste ga uzeli – nećete plaćati stanarinu već rešavate životni problem.

– Međutim, keš kreditima se plaća mnogo toga i olako se troši, a kada se olako zadužujete, teško vraćate te dugove. To je velika opasnost i za banke, ali, pre svega, za građane – napominje sagovornik Danasa.

Dugalić poručuje da je ovaj rast keš kredita, koji se uzimaju za neke osnovne životne potrebe, odraz našeg životnog standarda.

– Uzmete keš kredit da biste otišli na more ili da biste kupili nešto za kuću, dakle neka osnovna pitanja ljudi rešavaju keš kreditima. To je samo pokazatelj opšteg standarda u kom većina građana živi, tačnije, pokazuje bedu u kojoj većina građana Srbije živi – ukazuje on.

Ako se ovakav trend rasta keš kredita nastavi, Dugalić smatra da će morati nešto da se promeni.

– Međutim, nema puno opcija. Možda može NBS da uvede neka privremena ograničenja, ali trajno rešenje je samo rast standarda. Nama nije problem rata, već plata. Problem nam je opšti standard jer kada nemate dovoljno novca iznuđeno uzimate keš kredite. Ljudi često nemaju drugi način da reše neka pitanja – navodi on.

Poražavajuće je, smatra on, da keš krediti tako rastu, ali po svemu sudeći možemo da očekujemo nastavak tog trenda.

– U dogledno vreme teško je očekivati neki porast standarda, pa se može očekivati i rast takvih kredita. Banke mogu to da ograniče, ali njihov interes je da daju kredite, one nisu filantropske institucije, njihov posao je da se vi zadužite – zaključuje Dugalić.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

 

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Uspon bakra stigao do kraja jer se mnogi okreću zameni

by bifadmin

Bakar, čija je cena dostigla gotovo rekordnih više od šest dolara po funti, postaje preskup za pojedina tržišta. To primorava neke proizvođače da ga zamene aluminijumom. Ne mogu se sve primene jednostavno prebaciti na aluminijum, ali razlika u ceni, merena odnosom cene bakra i aluminijuma, porasla je na jedan od najviših nivoa u istoriji.

Iz investicione perspektive, to bi moglo da znači da je bakarni bum, koji traje poslednjih pet godina, dostigao svoj vrhunac, jer sve veća zamena bakra aluminijumom počinje da uzima maha.

Jedan od najboljih primera zamene bakra aluminijumom može se videti u najnovijim modelima automobila kompanija Ferari i BMV. Oni koriste veći udeo aluminijumskih kablova, nastavljajući trend koji su ranije započeli kineski proizvođači električnih vozila i Tesla.

Veliki proizvođači klima-uređaja, poput japanskog Daikina, takođe smanjuju troškove povećavajući upotrebu aluminijuma.

Dugoročni prosečan odnos cene bakra i aluminijuma iznosi 3,7. To znači da je funta bakra tradicionalno oko 3,7 puta skuplja od funte aluminijuma.

Najnoviji odnos iznosi 4,3. Pri čemu se bakar prodaje po ceni od 6,11 dolara po funti, a aluminijum po 1,41 dolar za funtu.

Potrebni su deblji provodnici

Prelazak na aluminijum nije motivisan isključivo finansijskim razlozima. On donosi i manju težinu, ali aluminijumski kablovi moraju biti deblji od bakarnih jer aluminijum ima samo 61 odsto električne provodljivosti bakra.

Investicione banke pažljivo prate rast odnosa cene bakra i aluminijuma kao pokazatelj mogućih budućih kretanja cena. Ali, i kao signal kada bi sadašnji trend mogao da se preokrene.

UBS je u izveštaju upućenom klijentima ranije ove sedmice naveo da je od 2020. ovaj odnos u proseku iznosio 3,7. I da je tokom poslednja dva meseca, nakon što je cena bakra pala za oko osam odsto, a aluminijuma za 16 odsto, odnos porastao na 4,3.

„Visok odnos cene bakra i aluminijuma mogao bi da podstakne zamenu bakra aluminijumom. Time bi potražnja za aluminijumom dobila podršku u odnosu na bakar“, navodi UBS.

Povratak ka dugoročnom proseku

Međutim, banka dodaje da se ovaj odnos istorijski uglavnom vraća ka svom dugoročnom proseku, iako za to može biti potrebno određeno vreme.

„To odražava činjenicu da je potrebno vreme da se zamena jednog metala drugim sprovede kroz čitave lance snabdevanja, kako iz perspektive proizvođača, tako i iz ugla preferencija kupaca“, navodi UBS.

„Iako je teško unapred prepoznati okidače za promenu, ističemo da se ovako visok odnos cene bakra i aluminijuma retko zadržava tokom dužeg perioda“.

Izvor: Tim Tredgold, saradnik Forbes

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Porez veći za 20 odsto ako se kupi nekretnina u vlasništvu firme

by bifadmin
Kupovina stana ili kuće od firme može na prvi pogled delovati kao dobra prilika, ali takve transakcije imaju niz specifičnosti koje kupci ne bi smeli da zanemare.
Mitić upozorava da vlasništvo firme nad nekretninom ne znači automatski da je kupovina potpuno bez rizika. Naprotiv, pravna lica mogu imati specifične obaveze i terete koji zahtevaju detaljnu proveru pre zaključenja ugovora, piše Biznis.rs
Među najčešćim problemima izdvajaju se hipoteke i sudske zabrane, jer kompanije često koriste nekretnine kao obezbeđenje za kredite ili imaju blokade i izvršne postupke zbog dugovanja.

„Dodatnu pažnju zahteva i provera da li postoje sve potrebne odluke organa upravljanja firme. Kada je reč o imovini velike vrednosti, za prodaju nije dovoljan samo potpis direktora, već je često neophodna i odluka skupštine društva ili odbora direktora. Bez takve saglasnosti, ugovor može biti osporen. Rizik predstavlja i eventualna loša finansijska situacija preduzeća. Ako se firma nalazi pred stečajem, prodaja nekretnine neposredno pre otvaranja stečajnog postupka može kasnije biti osporena od strane stečajnog upravnika“, naglašava Mitić.

Kupcima koji razmatraju ovakvu kupovinu Mitić savetuje da ne ulaze u postupak bez stručne pravne i agencijske podrške. Kao prvi korak navodi detaljnu proveru statusa firme u Agenciji za privredne registre (APR), uključujući podatke o tome da li je preduzeće aktivno, da li mu je račun u blokadi i ko je ovlašćen za potpisivanje ugovora.
Jednako važna je i provera poreskog tretmana transakcije. Potrebno je utvrditi da li se plaća PDV od 20 odsto ili porez na prenos apsolutnih prava od 2,5 odsto, jer ta razlika može značajno uticati na ukupne troškove kupovine.
„Na kraju, neophodno je proveriti kako je nekretnina evidentirana u katastru. Da li se vodi kao stambeni ili poslovni prostor utiče ne samo na visinu poreza na imovinu i mesečnih troškova, već i na mogućnost dobijanja stambenog kredita ukoliko nekretninu kupuje fizičko lice“, zaključuje Miloš Mitić, generalni direktor agencije City Expert.
Izvor: Biznis.rs
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Zapošljavanje maloletnika: kada mogu da rade i pod kojim uslovima?

by bifadmin
Tokom letnjeg raspusta mnogi učenici i studenti, ali i maloletnici koji ne pohađaju školu, žele da iskoriste slobodno vreme da rade i na taj način zarade džeparac. Najčešće su to poslovi u ugostiteljstvu, turizmu, zatim prodaja, pomoć u organizaciji događaja, logistika, promocije, IT poslovi, korisnička podrška. Na koji način oni mogu da rade za sajt Poslovi Infostud objašnjava pravnik Milan Predojević.

Pošto postoje jasna ograničenja u radu maloletnika, najpre ćemo se baviti tim granicama koje se strogo moraju poštovati. Potom ćemo detaljnije govoriti o razlikama u radu kroz radni odnos i van radnog odnosa, navodi sajt Poslovi Infostud.
Zabrana angažovanja dece mlađe od 15 godina

Prema članu 66. stav 4. Ustava Republike Srbije, deca mlađa od 15 godina ne mogu biti zaposlena niti, ako su mlađa od 18 godina, mogu da rade na poslovima štetnim po njihovo zdravlje ili moral.

Shodno navedenom, lica mlađa od 15 godina ni na koji način ne mogu da budu radno angažovana i to je apsolutna ustavna zabrana, te se odnosi na rad kroz radni odnos, ali i na eventualni rad van radnog odnosa.

Što se tiče rada maloletnika starijih od 15 godina, rad je dozvoljen, ali postoji navedeno ustavno ograničenje u pogledu vrste poslova, koje se dalje razrađuje kroz zakon.

Prema tome, maloletna lica starija od 15 godina mogu da rade. Pod kojim uslovima se zapošljavaju maloletnici i na koji način uživaju posebnu zaštitu – o tome mora da vodi računa poslodavac, o čemu ćemo pisati u nastavku teksta.

Imajući u vidu rečeno, prema Ustavu i zakonima Republike Srbije, dete sa 15 godina već stiče ograničenu radnu sposobnost. Radna sposobnost znači da lice, pa tako i maloletnik preko 15 godina starosti, može da se zaposli, da bude nosilac prava i obaveza po osnovu ličnog vršenja rada, te da ostvaruje zaradu i raspolaže samostalno istom.

Ograničenja te radne sposobnosti maloletnika ogledaju se u zabrani obavljanja određenih poslova. Ograničenje postoji i kod zasnivanja radnog odnosa, u smislu potrebne dozvole roditelja i lekarskog uverenja, o čemu pišemo u nastavku.

Deca koja imaju radnu sposobnost, to jest imaju najmanje 15 godina starosti, mogu da rade kroz formu radnog odnosa ili na osnovu ugovora o angažovanju van radnog odnosa.

Zasnivanje radnog odnosa sa maloletnikom

Zakon o radu predviđa jedan opšti (univerzalni) uslov za zasnivanje radnog odnosa koji važi za sva radna mesta, sve poslodavce i sva lica koja traže zaposlenje – to je uzrast od 15 godina. Na taj način i maloletna lica mogu zasnovati radni odnos.
Kako bi maloletno lice koje je navršilo 15 godina starosti zasnovalo radni odnos, potrebno je da poslodavac utvrdi da su ispunjena tri uslova za to:

Potrebna je pismena saglasnost roditelja. Roditelji mogu kasnije, sve do punoletstva njihovog deteta koje je zasnovalo radni odnos, tu saglasnost da opozovu, što dovodi do prestanka radnog odnosa;

Lice mlađe od 18 godina života može da zasnuje radni odnos samo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa (medicina rada) kojim se utvrđuje da je sposobno za obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos i da takvi poslovi nisu štetni za njegovo zdravlje;
Posao koji će maloletnik obavljati ne sme da ugrožava njegovo zdravlje, moral i obrazovanje, odnosno takav rad ne sme da bude zabranjen zakonom.

Zakonom o radu je već utvrđeno koji poslovi mogu da budu opasni za maloletnika, pa je tako propisano da zaposleni mlađi od 18 godina ne može da radi na poslovima:

a) na kojima se obavlja naročito težak fizički rad, rad pod zemljom, pod vodom ili na velikoj visini;

b) koji uključuju izlaganje štetnom zračenju ili sredstvima koja su otrovna, kancerogena ili koja prouzrokuju nasledna oboljenja, kao i rizik po zdravlje zbog hladnoće, toplote, buke ili vibracija;

v) koji bi, na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa, mogli štetno i sa povećanim rizikom da utiču na njegovo zdravlje i život s obzirom na njegove psihofizičke sposobnosti.

Poslove ovde navedene pod tačkama a) i b) mogu pod određenim uslovima da obavljaju i srednjoškolci i studenti.

Naime, navedene poslove mogu da rade i lica koja imaju između 18 i 21 godine života (mlađa punoletna lica) na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa kojim se utvrđuje da takav rad nije štetan za njihovo zdravlje.

Međutim, i pored opisane mogućnosti zasnivanja radnog odnosa, maloletnici, učenici i studenti najveći deo godine nisu u mogućnosti da rade, pa se uglavnom angažuju na osnovu ugovora bez zasnivanja radnog odnosa – pre svega na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima. Moguće je, ali i veoma retko, i rad na osnovu ugovora o delu.

Ugovori – omladinske i studentske zadruge

Kao što smo naveli, učenici i studenti uglavnom rade na osnovu ugovora bez zasnivanja radnog odnosa. Još preciznije, rad maloletnika obavlja se najčešće na osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova, i to preko omladinskih i studentskih zadruga.

Poslodavac može za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa:

nezaposlenim licem;

zaposlenim koji radi nepuno radno vreme – do punog radnog vremena;

korisnikom starosne penzije;

sa licem koje je član omladinske ili studentske zadruge.

Zakon predviđa da se ovakav ugovor obavezno zaključuje u pisanom obliku, što ga svrstava u ugovore sa obaveznom formom.
Mora se raditi o poslovima koje poslodavac ne obavlja konstantno, tokom čitave godine, već samo povremeno (periodično, s vremena na vreme) ili privremeno (u kratkom vremenskom periodu), s tim da to ne sme biti duže od 120 radnih dana u jednoj kalendarskoj godini.

Ugovor se može zaključiti samo sa gore navedenim kategorijama lica.

Najčešće primere ovakvog angažovanja zapažamo u ugostiteljstvu, poljoprivredi i turizmu. Dakle, radi se o privrednim granama za koje su tipični sezonski poslovi (npr. samo leti) i poslovi koji se obavljaju u kraćem vremenskom periodu tokom godine.

Imajući u vidu navedene zakonske odredbe, kada se radi o maloletnicima, oni mogu potpisati ovakvu vrstu ugovora ako imaju status nezaposlenog lica ili ako su članovi omladinske ili studentske zadruge.

Maloletnik može imati status nezaposlenog lica samo ako je završio osnovnu školu i nije upisao nikakvu srednju školu. Takođe mora imati bar 15 godina, saglasnost roditelja i lekarsko uverenje da poslovi nisu štetni za njega.

Zapošljavanje preko omladinskih i studentskih zadruga zakonski je uređeno kao rad van radnog odnosa, i to kroz Zakon o zadrugama i Zakon o radu.

Omladinske zadruge su posrednici između poslodavaca i mladih koji rade po osnovu privremenih i povremenih poslova kod poslodavca. Zadruga je ta koja formalno ima ugovor i sa poslodavcem i sa studentom/omladincem.
Mladi koji žele da rade preko omladinske zadruge učlanjuju se u zadrugu koju odaberu dostavljanjem potrebne dokumentacije i plaćanjem članarine.

Zadruga za njih pronalazi adekvatne poslove i oni zaključuju ugovore ako i kada žele da rade.

Osim toga, zadruga vrši prijavu i odjavu na socijalno osiguranje, vrši obračun naknade i isplatu iste, te plaćanje poreza i doprinosa.

Poslodavac plaća za navedene usluge direktno zadruzi.

Ovde treba naglasiti da se ne radi o radnom odnosu, pa angažovano lice nema ni prava iz radnog odnosa (bolovanje, godišnji odmor itd.). Omladinci dobijaju naknade samo za sate provedene na radu. Naravno, imaju pravo na bezbedne uslove rada, kao i svi zaposleni.

Zadrugari mogu biti mladi od 15 do 35 godina. To obuhvata učenike, studente i nezaposlena lica.

Sa poslodavcem se sklapa ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova. Po tom ugovoru jedno lice može raditi kod istog poslodavca na istom poslu najduže 120 radnih dana u kalendarskoj godini. Nakon isteka, lice može nastaviti rad kod istog poslodavca na drugim poslovima.

Pre početka rada, zadruga izdaje poslodavcu uput za rad.

Poslodavci često biraju ovaj vid angažovanja za učenike i studente (do 26 godina), jer plaćaju samo porez na dohodak i doprinose za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti. Zbog ovih povoljnosti, stopa dažbina na neto zaradu je znatno niža (iznosi oko 31,6%). Radni staž se ne evidentira.

Dakle, zadrugar koji je učenik ili student do 26 godina starosti ne stiče penzijski staž radeći na osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova preko studentske zadruge.

Za nezaposlena lica (od 26 do 35 godina), dakle zadrugare koji nisu učenici ni studenti, poslodavac uplaćuje celokupne doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, čime se obezbeđuje upisivanje radnog staža. Zbog toga su dažbine na neto zaradu više (oko 59%).

Ugovori o delu

Poslodavac može sa određenim licem da zaključi ugovor o delu, radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku određene stvari, samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla. Ugovor se zaključuje u pisanom obliku.

Ovaj model rada se retko koristi za maloletnike i za letnje poslove zbog visokih poreza i strogo definisanih pravila u pogledu vrste posla.

Prvo, jer se koristi isključivo za poslove van delatnosti poslodavca (npr. prevod teksta, izrada internet sajta itd.). Ne sme se potpisati za poslove koji su sistematizovani kod poslodavca (npr. market ne može da potpiše takav ugovor za rad na kasi, restoran za konobare itd.).

Drugo – ovo je najskuplji vid angažovanja. Država uzima oko 50% na neto zaradu (porez na dohodak i doprinosi za PIO i zdravstvo). Zadruge su jeftinije, pa poslodavci radije biraju omladinske zadruge jer su porezi za đake i studente tamo znatno niži (oko 26–28%).

Posebna zaštita na radu

Sem zaštite u smislu zabrane obavljanja određenih poslova (koji su navedeni u prethodnom poglavlju teksta), zaposleni mlađi od 18 godina uživaju i sledeću zaštitu:

maksimalno trajanje punog radnog vremena maloletnika je 35 časova nedeljno i osam časova dnevno;

maloletnicima je zabranjen prekovremeni rad i preraspodela radnog vremena;

zabranjen je noćni rad maloletnika, osim u sledećim situacijama: Ako obavljaju poslove u oblasti kulture, sporta, umetnosti i reklamne delatnosti;

Kada je neophodno da se nastavi rad prekinut usled više sile, pod uslovom da takav rad traje određeno vreme i da mora da se završi bez odlaganja, a poslodavac nema dovoljno punoletnih zaposlenih.

Izvor: Infostud
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Stiglo 27.900 prijava za porez na dohodak građana za 2025.

by bifadmin

Na adresu Poreske uprave Srbije za obračun godišnjeg poreza na dohodak građana za 2025. godinu stiglo je ukupno 27.900 poreskih prijava, saopštila je ova institucija.

Kako se navodi u saopštenju, oje četvrta godina zaredom kako građani svoje poreske prijave podnose na osnovu unapred pripremljenih prijava koje im Poreska uprava dostavlja elektronskim putem, čime je postupak prijavljivanja značajno pojednostavljen i unapređen.

Menadžer, direktor i inženjer

Obavezu podnošenja prijave imali su građani koji su u 2025. godini ostvarili godišnji dohodak veći od 5.439.096 dinara,
što predstavlja trostruki iznos prosečne godišnje zarade po zaposlenom u Republici Srbiji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Poreski obveznici prijave podnose isključivo u elektronskom obliku, preko portala „ePorezi“.

Poreska uprava u saopštenju navodi da su, prema podacima iz podnetih prijava, najčešća zanimanja među poreskim
obveznicima menadžer, direktor, inženjer, ekonomista, IT stručnjak i pravnik.

Najviše prijava u Beogradu

Takođe, muškarci prednjače i čine čak 88% ukupnog broja prijavljenih obveznika.

Najveći broj prijava, kako stoji u saopštenju, 18.302 podnet je sa teritorije koju pokriva Odsek za koordinaciju poreske kontrole Beograd.

Istovremeno, čak 72% od 100 najvećih prijavljenih prihoda odnosi se na obveznike sa tog područja, a prednjače centralne gradske opštine sa 5.012 prijava, pa Novi Beograd sa 4.645 podnetih prijava, Voždovac sa 2.003 prijave, Zvezdara sa 1.851, Čukarica 1.569, Zemun 1.438 prijava.

Loznica je zabeležila 112 podnetih poreskih prijava, Požarevac 109, Smederevo 182, Šabac 184 i Valjevo 170 prijava.

Odsek za koordinaciju poreske kontrole Novi Sad najviše prijava je registrovao na teritoriji Novi Sad 2, čak 3.413, a najmanje u Vršcu 129.

Kragujevac prednjači u Kragujevačkom odseku poreske kontrole sa 538 prijava, au niškom Niš sa 942 podnete prijave i Zaječar sa 538.

Prijavljeni prihodi kod 100 fizičkih lica sa najvećim prihodima, od kojih su 96% domaći državljani, kreću se od oko 148 miliona do 1,6 milijardi dinara.

Izvor: Ekapija

Foto: maurice98, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Prosečna starost muža pri razvodu braka iznosi 45,6 godina, a za žene 42,1 godinu

by bifadmin
Republički zavod za statistiku (RZS) saopštio je danas da su u Srbiji prošle godine zaključena 29.402 braka, a da je 10.148 razvedeno.
„U 2025. godini u Republici Srbiji zaključena su 29.402 braka, što predstavlja pad od 3,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Istovremeno, 24.309 zaključenih prvih brakova pokazuje pad od 2,8 odsto u odnosu na 2024. godinu. Broj zaključenih brakova na 1.000 stanovnika iznosi 4,5. Prosečna starost pri zaključenju braka za mladoženje iznosi 34,4 godine, a za neveste 31,4 godine“, naveo je RZS.

Prema statistici, najzastupljeniji su brakovi koje su zaključili supružnici iste nacionalnosti – 24.258 (82,5 odsto).

„Isti stepen obrazovanja supružnika svojstven je najvećem broju zaključenih brakova – 20.180 (68,6%), a kada posmatramo ekonomsku aktivnost mladoženje i neveste, u 21.734 zaključena braka (73,9 odsto) oba supružnika su ekonomski aktivna lica. Najveći broj brakova zaključen je između državljana Republike Srbije, i to 26.687 (90,8 odsto)“, objavio je RZS.
Ističe se da je u Srbiji, u 2025. godini, razvedeno 10.148 brakova, odnosno za 4,4 odsto manje u odnosu na prethodnu godinu.

„Broj razvedenih brakova na 1.000 stanovnika iznosi 1,5. Prosečna starost muža pri razvodu braka iznosi 45,6 godina, a za žene 42,1 godinu. Najveći broj razvedenih brakova čine brakovi s decom – 5 318 (52,4 odsto). U ukupnom broju razvedenih brakova s decom, najčešći su razvedeni brakovi s jednim detetom – 2 647 (49,8 odsto). Nakon razvoda, izdržavana deca najčešće su dodeljena ženi, i to u 3.487 razvedenih brakova (65,6 odsto). Prosečno trajanje razvedenog braka u 2025. godini iznosi 13,9 godina“, saopštio je RZS.

Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i nauka

Koliko su okeani zapravo vreli? Odgovor staje u 7,6 milijardi šolja čaja

by bifadmin

Zamislite da gotovo svaka osoba na Zemlji neprestano kuva šolje čaja – danju i noću, po jednu svake sekunde – i svaku od njih prosipa u more.

Zvuči apsurdno. Ipak, ovo je slikovit prikaz promena koje se danas dešavaju našoj planeti. Naime, iako globalno zagrevanje najčešće doživljavamo kroz sve topliji vazduh i rekordne toplotne talase, atmosfera je zapravo samo sporedni deo priče, koji najviše primećujemo zato što u njoj živimo. Mnogo važnije je to što okeani apsorbuju oko 90% viška toplote koja se zadržava na Zemljinoj površini.

Količina te toplote iz godine u godinu meri se sve preciznije pomoću mreže satelita i instrumenata postavljenih u okeanima. Kineski klimatolog Liđing Čeng i njegove kolege objedinili su podatke za 2021. godinu i izračunali da su okeani tada apsorbovali oko 15 zetadžula energije.

Šta ta jedinica zapravo znači?

Jedan zetadžul predstavlja jedinicu sa 21 nulom iza broja jedan, što je veoma teško zamisliti. Pojam postaje još apstraktniji kada se uporedi sa običnim džulom odnosno količinom energije potrebnom da se 0,239 grama vode zagreje za jedan stepen Celzijusa.

Zato naučnici često koriste poređenja. Jedno od najpoznatijih kaže da je 15 zetadžula jednako energiji sedam atomskih bombi veličine one bačene na Hirošimu koje eksplodiraju svake sekunde. To jeste upečatljiva slika, ali većini ljudi ipak veoma daleka.

Zato su autori ovog poređenja odlučili da upotrebe nešto mnogo svakodnevnije – šolju čaja.

Šta se „krčka“ u okeanima?

Za zagrevanje jedne šolje čaja potrebno je oko 100.000 džula energije. Kada se 15 zetadžula podeli tom vrednošću, a zatim i brojem sekundi u godini, dobija se da su okeani tokom 2021. apsorbovali energiju jednaku 4,8 milijardi vrelih šolja čaja svake sekunde.

Autori su čak predložili i novu, neformalnu jedinicu. Po uzoru na prefiks „giga“, koji označava milijardu, nazvali su je gigamug u sekundi (GMug/s). Prema toj meri, okeani su 2021. godine apsorbovali 4,8 GMug/s.

Poređenje postaje još upečatljivije kada se zna da je ukupna energija koju čovečanstvo potroši tokom cele godine iz svih izvora znatno manja: nešto više od pola zetadžula, odnosno oko 0,2 milijarde šolja čaja u sekundi prema ovoj novoj jedinici.

Ako skuvate jednu šolju čaja koristeći energiju dobijenu iz fosilnih goriva, ugljen-dioksid koji se pri tome oslobodi dugoročno doprinosi zadržavanju toplote jednake energiji još najmanje desetak vrelih šolja čaja koje završavaju u okeanu.

Okeani danas upijaju još više toplote

Globalno zagrevanje nije stalo posle 2021. godine, naprotiv, ubrzava se. Razlog je pre svega rast koncentracije gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi. Tome doprinosi i čistiji vazduh, koji propušta više Sunčeve svetlosti, ali i potencijalno smanjenje oblačnosti usled zagrevanja koje omogućava da Zemlja apsorbuje još više toplote. To je primer tzv. pozitivne povratne sprege – zagrevanje izaziva promene koje dovode do dodatnog zagrevanja.

Najnovije analize pokazuju da su okeani tokom 2025. godine apsorbovali oko 23 zetadžula dodatne energije. To je približno 50% više nego 2021. godine, iako na konačnu vrednost utiču prirodne oscilacije i određena merenja imaju marginu greške.

Prevedeno na „jezik čaja“, to znači da okeani danas svake sekunde apsorbuju energiju jednaku 7,6 milijardi vrelih šolja čaja. Drugim rečima, gotovo svaki stanovnik planete mogao bi svake sekunde da skuva po jednu šolju čaja i sipa je u more, i tek tada bismo dobili predstavu o količini toplote koju okeani danas upijaju.

Ta dodatna toplota posledica je više od bilion tona ugljen-dioksida, uz druge gasove sa efektom staklene bašte, koje je čovečanstvo ispustilo u atmosferu otkako je pre oko dva veka počelo masovno da koristi fosilna goriva. Ona podiže nivo mora, izaziva morske toplotne talase i ubrzava topljenje polarnih ledenih pokrivača.

Poređenje sa šoljama čaja samo je jedan način da se dočara razmera problema – Zemlja iz godine u godinu apsorbuje sve više toplote. To je važno imati na umu u trenutku kada se obećanja država o dostizanju klimatske neutralnosti sve češće odlažu, ublažavaju ili zaboravljaju, dok ulaganja u fosilna goriva i dalje rastu.

Izvor: The Conversation

Ilustracija: ChatGPT

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Banca Intesa i ove godine najbolja banka u Srbiji

by bifadmin

Banca Intesa, deo Intesa Sanpaolo grupe, osvojila je nagradu internacionalnog finansijskog magazina Euromoney za najbolju banku na tržištu Srbije za 2026. godinu, svoju devetu do sada.

Prema navodima časopisa, nagrade za najbolje banke dodeljene su institucijama koje su tokom 2025. godine ostvarile snažan uticaj na industriju, uz izuzetne finansijske rezultate i kvalitet poslovanja u ključnim segmentima bankarstva. U procesu ocenjivanja posebno su vrednovani realizacija strategije, ulaganja u proizvode, distributivne kanale, korisničko iskustvo i digitalizaciju, kao i inicijative koje doprinose jačanju dugoročnih odnosa sa klijentima, finansijskoj inkluziji i razvoju zaposlenih.

„Priznanje magazina Euromoney za najbolju banku u Srbiji potvrđuje našu dugogodišnju lidersku poziciju na tržištu, održiv rast i sposobnosti da klijentima pružimo sveobuhvatnu podršku kojom transakciono bankarstvo, finansiranje, upravljanje imovinom, finansijsko planiranje i osiguranje povezujemo u celovito i dosledno korisničko iskustvo. Iza takvog pristupa stoje finansijska snaga, tehnološka transformacija, inovativnost i stručnost ljudi usmerenih ka istom cilju: da građanima, privredi i zajednici pružimo relevantnu podršku i trajnu vrednost“, izjavio je Darko Popović, predsednik Izvršnog odbora Banca Intesa.

Pored Banca Intesa, nagrađene su i druge članice Divizije međunarodnih banaka Intesa Sanpaolo grupe. ALEXBANK prepoznata je kao najbolja banka za poslovanje sa stanovništvom u Egiptu, Privredna Banka Zagreb (PBZ) proglašena je najboljom bankom za poslovanje sa stanovništvom i najboljom ESG bankom u Hrvatskoj, dok se CIB banka izdvojila kao najbolja banka za stambeno kreditiranje u Mađarskoj. Među ovogodišnjim dobitnicima je i IMI Divizija za poslovanje sa privredom i investiciono bankarstvo Intesa Sanpaolo, koja je dobila priznanje za najbolju investicionu banku u Italiji.

Banca Intesa već 18 godina zauzima vodeću poziciju na domaćem tržištu mereno glavnim pokazateljima poslovanja. Banka je i 2025. nastavila da beleži izuzetne poslovne rezultate, sa udelom od 15.3 odsto u ukupnoj neto aktivi, 15.6 odsto u depozitima klijenata i 14.4 odsto u ukupnom kapitalu na kraju godine, oslanjajući se na diversifikovan poslovni model i organski rast kako bi dodatno učvrstila svoju konkurentsku prednost.

Magazin Euromoney, osnovan 1969. godine, jedan je od najuticajnijih izvora analiza, istraživanja i tržišnih uvida za globalnu finansijsku industriju. Časopis od 1992. godine dodeljuje nagrade za izvrsnost koje predstavljaju jedno od najuglednijih priznanja u globalnoj bankarskoj i finansijskoj industriji i ključno međunarodno merilo uspeha, inovativnosti i tržišnog uticaja finansijskih institucija.

 

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Yettel Bank najbolja digitalna banka za korisnike u Srbiji: Euromoney nagrada iz Londona

by bifadmin

Renomirani svetski ekonomski časopis Euromoney proglasio je Yettel Bank najboljom digitalnom bankom za korisnike u Srbiji i dodelio joj nagradu Serbia’s Best Digital Bank for Consumers, jedno od najznačajnijih međunarodnih priznanja u bankarskoj industriji.

Od preko 800 prijavljenih banaka iz čak 128 zemalja, Yettel Bank se nalazi među 40 nagrađenih banaka koje postavljaju nove standarde u bankarstvu.

„Priznanje iz Londona potvrđuje da znanje, ideje i tehnologija razvijeni u Srbiji mogu da postavljaju svetske standarde. Naša aplikacija nastala je na domaćem terenu, razvijali su je naši ljudi i danas može da stane rame uz rame sa najboljim digitalnim bankama na svetu. Naša dodatna vrednost istaknuta je i ranije jer smo, prema Kantar BrandZ bazi, svrstani među tri odsto najbrže rastućih brendova na svetu. Ovo su postignuća po kojima smo međunarodno prepoznati, ali naš cilj ostaje isti – da u Srbiji gradimo najbolju banku za korisnike i nastavimo da pomeramo granice onoga što očekuju od bankarstva“, rekao je Aleksandar Bogdanović, predsednik Izvršnog odbora Yettel Bank.

Yettel Bank je samo u prethodnih godinu dana omogućila potpuno besplatno svakodnevno bankarstvo bez naknada za čak milion i po Yettel korisnika, za gotovo sve korisnike uvela drugu generaciju Liveness tehnologije koja dodatno unapređuje zaštitu od prevara, kao i instant digitalnu karticu koja omogućava plaćanje telefonom odmah po otvaranju računa. Sve ove inovacije deo su strategije banke da u potpunosti digitalizuje bankarske procese i korisnicima vrlo brzo omogući otvaranje računa za svega nekoliko minuta i potpunu samostalnost pri upravljanju novcem bez odlaska u poslovnice.

Euromoney Awards for Excellence već više od tri decenije predstavljaju jedno od najprestižnijih međunarodnih priznanja u finansijskoj industriji. Dobitnike bira međunarodni stručni žiri na osnovu poslovnih rezultata, nivoa digitalnih inovacija, kvaliteta korisničkog iskustva i dugoročnog uticaja na razvoj bankarskog tržišta.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci