U Srbiji se nove cene putarine primenjuju od 1. januara, a uskoro se očekuje i naplata putarine za kamione, autobuse i kombije sa prikolicom i na magistralnim putevima, rečeno je u Putevima Srbije.

Izmene i dopune Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara počele su sa primenom od početka 2026. i njima se uvodi i naplata putarine za kamione, autobuse i kombije s prikolicom i na magistralnim putevima, ali je početak naplate odložen iz tehničkih razloga.

Te kategorije vozila do sada su putarinu plaćale samo na autoputevima.

Kako je predviđeno zakonom, svaki pređeni kilometar moto-puta iznosiće 29,3 dinara.

Cena putarine se na regionalnim putevima kreću od oko 26 dinara po kilometru, a na autoputu oko 32,56 dinara po kilometru uz planirano godišnje usklađivanje cena sa inflacijom.

Izmenjenim zakonom propisane su naknade za korišćenje javnog puta, kao i naknade za korišćenje putnih objekata, odnosno mostova, vijadukta i tunela.

Naknade za putne objekte su uvećane i sada iznose za mostove i vijadukte 2,5 puta i za tunele pet puta u odnosu na visinu putarine za kilometar javnog puta, a do sada su iznosile 50 odsto za mostove i vijadukte i 100 odsto za tunele.

Novo povećanje cena važi za vozila svih kategorija na deonicama autoputeva koje uključuju mostove, vijadukte i tunele.

Koliko je sada putarina?

Iz Puteva Srbije navode da je visina putarine za jedan kilometar javnog puta uvećana na osnovu dužine putnog objekta koje vozilo prelazi na tom putu.

Putarina od Pakovraća do Obrenovca biće 720, a od Preljine do Obrenovca 640 dinara, saopšteno je iz JP Putevi Srbije.

Za putničke automobile, nova cena putarine od Beograda do Preševa sada iznosi 2.060 dinara, a od prestonice do Niša 1.180 dinara.

Putarina od Beograda do Novog Sada iznosi 340 dinara, a od Beograda do Subotice 850 dinara.

Vrednost putarine od glavnog grada do Šida sada je 520 dinara, od Beograda do Dimitrovgrada 1.800 dinara.

Potpuni pregled novih cena po deonicama i kategorijama vozila, dostupni su na sajtu Službenog glasnika.

Poslednje povećanje cena putarine bilo je 4. jula prošle godine. Tada je putarina poskupela u proseku za 4,3 odsto po pređenom kilometru.

Izvor: Blic Biznis

Foto: Pixabay

U Nemačkoj najviše novca zarađuju indijski radnici, pokazuje nova studija Nemačkog ekonomskog instituta.

Bruto prosečna plata za indijske radnike u 2024. godini iznosila je 5.393 EUR mesečno, navodi se u dokumentu, a slede ih Austrijanci sa 5.322 EUR, Amerikanci sa 5.307 EUR i Irci sa 5.233 EUR, prenose Nezavisne novine.

Nemački radnici imaju prosečnu bruto zaradu od 4.177 evra, dok strani zaposleni ukupno u proseku zarađuju 3.204 EUR mesečno.

Institut navodi da je razlog za visoke prihode Indijaca jer često rade u akademskim profesijama u oblastima nauke, tehnologije, inženjerstva i matematike.

Oko trećine indijskih radnika sa punim radnim vremenom u dobi između 25 i 44 godine zaposleno je u ovim sektorima.

Između 2012. i 2024. godine njihov broj se povećao gotovo devet puta, na više od 32.800, prenosi agencija DPA.

Prema studiji, ovo je posledica naglog povećanja broja indijskih studenata u Nemačkoj. Mnogi su uspešno završili studije, a zatim ostali u Nemačkoj i doprineli istraživanju, pišu autori studije.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

Savremeni kritičari društva ništa dobro ne vide u aktuelnom prekomernom konzumerizmu. Potrošnja je životni stil.

„Trošimo više nego što mislimo da trošimo.

Zaduženiji smo nego što to priznajemo.

Ignorišemo mnoge moralne dileme koje se tiču kupovine pre 25 godina napisala je ekonomista Džulijet Šor.

Cenjena analitičarka ljudskog ponašanja posvetila je svoju karijeru potrošnji i tražila razloge zbog kojih Evropljani u Amerikanci toliko kupuju. Kupovina koja nema granice posledica je jurcanja za statusnim simbolima i znači napredovanje na društvenoj lestvici. Ali, na kraju, prekomernom kupovinom svako prođe loše, kako kaže Šor, i ostane nezadovoljen. Po njenim istraživanjima deca koja su obuzeta kupovinom sklonija su depresiji i anksioznosti i imaju lošije odnose sa roditeljima.

Potrošnja vremena na Zemlji

Ako malo zastanete i pogledate sa strane, mogli biste reći da je kupovina stvari koje čoveku objektivno nisu potrebne, temelj savremenog načina života. Ovo je i mišljenje istoričara kulture Lorensa Samjuela.

„Ne treba vam kafa ’za poneti’, deset ili dvadeset pari cipela, televizor 75 inča. Svi radimo da zaradimo novac koji trošimo na stvari i iskustva koja pre želimo nego što nam trebaju. Kupovinom trošimo i vreme koje nam je dato na Zemlji“, komentar je Samjuela.

Pitanje je zašto je ovo stil života većine? Kakva je korist ako na kraju svako ostane nezadovoljen što je velika cena?

Kulturolog Semjuel daje objašnjenje i na prvo mesto kao razlog navodi ljudsku prirodu koja je u suštini potrošačka jer traži sreću i ispunjenje u kupovini.

„Da biste imali mnogo stvari, morate mnogo da kupujete i to košta. Imati više stvari znači i veće iznose i to daje osećaj da uvek postoji još nešto, nešto drugo i bolje što može da se kupi. Ovakav stav je dobar za ekonomiju. Dobar je i za osećaj nagrade koja je samo trenutna. Ali, nikako nije dobar za ispunjenje ljudskog bića, za osećaj trajne ispunjenosti i zadovoljstva“, piše Samjuel.

Socijalni status je druga potka u pojavi kakva je prekomerno trošenje. Jasno je da sticanje statusa među ljudima ima veze sa kupovinom nepotrebnih stvari. To kako vas vide i doživljavaju drugi emitujete tržišnim simbolima na sebi, oko sebe, počev od kola i kuće u kojoj živite. To je vaš ’lični portfolio’ u kome veću ulogu igraju nepotrebni predmeti nego potrebni. Otuda je luksuz poželjan za svakoga ko ima za cilj visoku poziciju na statusnoj lestvici.

„Materijalan svet predstavlja odličan način i priliku da kažete svetu (i vama samima) ko ste, a ko to niste. Svaki predmet nosi neko značenje i govori mnogo. Tragovi koji vode do vas i vašeg identiteta su u kući u kojoj živite, u kolima kojima se vozite, garderobi koju nosite, pa čak i u hrani koju jedete. Tako je izražavanje ličnog identiteta ključna komponenta suvišne potrošnje“, objašnjava Samjuel.

Biti vladar

Ipak, mora da postoji neka korist u prekomernoj kupovini stvari koje čoveku nisu realno potrebne.

Postoji osećaj moći koji se pojavi u čoveku kada postane vlasnik stvari i predmeta. Istina je da je mnogo toga što se u svetu dešava van kontrole pojedinca i zato ’vladanjem’ bar malog dela tog sveta pruža osećaj trenutnog ispunjenja i kontrole. Pogotovo ako su u pitanju stvari koje čoveku zaista ne trebaju.

„Zamenom stvari za novac postajete vladar delića svemira i imate utisak da svoj život držite pod kontrolom. Ovo je siguran način da se osetite sigurno, stabilno, obezbeđeno u svetu gde je mnogo toga nepoznatog“, istakao je kulturolog Samjuel.

Izvor: Bonitete.com

Foto: Blake Wisz, Unsplash

Neki antički jezici jednostavno ne mogu da se dešifruju, kao indusko pismo, rongorongo, linear A. Može li veštačka inteligencija jednog dana da razbije kodove prošlosti?

Zamislite da vam neko pruži potpuno nepoznat kod – bez rečnika, bez gramatike, bez prevoda. Upravo pred takvim problemom stoje arheologija i lingvistika kada je reč o više drevnih jezika, odnosno pisama. Ona su i danas zagonetka – uprkos visokoj tehnologiji i veštačkoj inteligenciji i svedoče o visokim civilizacijama čije pismo vidimo, ali ne razumemo, prenosi Dojče vele.

Svenja Bonman je lingvistkinja na Univerzitetu u Kelnu i bavi se istorijsko-uporednom lingvistikom. U istraživanju pokušava da dešifruje istorijske jezike i rekonstruiše njihove strukture.

„Za mene je izuzetno privlačno kada ispred sebe imam intelektualnu zagonetku koja je toliko zahtevna da nisu uspeli da je reše ni najpametniji umovi. Putem takvih pisanih tragova dobija se pristup kulturi koja je odavno nestala“, kaže ona.

To je, kaže Bonman, kao neka vrsta vremeplova pomoću kog se može barem pasivno komunicirati sa stranom kulturom.

Prekratko, premalo, previše strano: prepreke u dešifrovanju

Bonman trenutno istražuje epi-olmečko pismo, koje se nekada koristilo na južnoj obali Meksičkog zaliva. Pojedinačni natpisi i simboli pisma drevnih Olmeka ukazuju na rani sistem pisanja, ali toga ima toliko malo, a kontekst je toliko neizvestan, da je dešifrovanje izuzetno teško.

Slično zagonetno je i indusko pismo kulture Harapa na području današnjeg Pakistana i severozapadne Indije. Ono se pojavljuje na stotinama pečata i keramičkih fragmenata, ali gotovo uvek u izuzetno kratkim nizovima. Da li se iza toga krije potpuno razvijen jezik ili pre simbolički sistem, i dalje je predmet rasprava.

Zagonetan ostaje i etruščanski jezik, kojim se u antici govorilo u srednjoj Italiji. Iako se pismo može čitati jer je izvedeno iz grčkog alfabeta, sam jezik gotovo da nema prepoznatljive srodnike. Zbog toga je teško razumeti šta zapravo piše na natpisima.

Veoma apstraktno je i rongorongo sa Uskršnjeg ostrva, koje podseća na slikovno pismo sa pticama, ljudima i ornamentalnim oblicima, a sačuvano je samo na nekoliko, delimično oštećenih drvenih tabli.

Sa područja današnjeg Irana potiče proto-elamsko pismo, najranija poznata tradicija pisanja i administracije u oblasti kasnijeg Elama. Znakovi su dobro katalogizovani, ali su table često fragmentarne, sadržaj deluje kao administrativne beleške, a jezik iza njih ne pripada nijednoj poznatoj jezičkoj porodici.

Poznatija nam je minojska kultura na Kritu: od njena tri pisma samo je linear B dešifrovan, jer predstavlja ranu formu grčkog jezika. Kritski hijeroglifi i linear A, međutim, do danas ostaju zagonetka.

Sa Krita potiče i čuveni Festoski disk iz drugog milenijuma pre nove ere – jedinstven glineni predmet sa spiralno raspoređenim pečatnim simbolima. Spektakularan, ali upravo zato što je usamljen primerak, gotovo nemoguć za sistematsko dešifrovanje.

Kada pisma postanu nerešive zagonetke

Sva ova pisma imaju jedan osnovni problem: nedostaju „ključevi“, takozvani „Rozeta kamenovi“, odnosno dvojezični natpisi u kojima je isti tekst zapisan i na poznatom jeziku i na zagonetnom pismu. Bez takvih ključeva, povezivanje znakova sa glasovima, slogovima ili rečima ostaje izuzetno teško.

Ali ne i nemoguće, kaže Bonman, podsećajući na dešifrovanje lineara B.

„Nisu nužno potrebni dvojezični tekstovi, ali je neophodna neka vrsta kontinuiteta sa istorijskim vremenima. Na primer, to mogu biti imena mesta, vladara ili bogova. Tada je to sasvim izvodljivo.“

Problem nastaje kada postoji samo mali broj veoma kratkih tekstova, jer se obrasci tada teško uočavaju, a hipoteze teško proveravaju. Ili kada su nalazišta uništena ili loše dokumentovana.

„Uvek radimo samo sa fragmentima ili krhotinama prošlosti. U Evropi, na sreću, postoji relativno mnogo izvora, dok se u regionima poput Srednje Amerike mora raditi sa onim što su konkvistadori ostavili iza sebe“, ističe kelnska lingvistkinja.

Za dešifrovanje je, pored toga, presudno i da li se jezik može svrstati u neku poznatu jezičku porodicu. Bez tog okvira nedostaju glasovni sistemi, strukture reči i tipični gramatički obrasci na kojima bi se hipoteze mogle testirati.

Veštačka inteligencija – samo delimično od pomoći

Veštačka inteligencija se često pominje kao mogući „razbijač kodova“. Ona može da ispituje nizove znakova, prepoznaje obrasce, razlikuje varijante, dopunjuje oštećena mesta i računa učestalost.

Međutim, kaže Bonman, kod veoma malih količina teksta brzo dolazi do svojih granica. Veštačkoj inteligenciji su za analizu potrebne velike količine podataka, a kod neodgonetnutih pisama obično postoji samo mali broj natpisa.

„Prema mom mišljenju, relativno je malo verovatno da će u skorije vreme biti razvijeni programi koji mogu da rade sa tako malo podataka.“

Osim toga, objašnjava Bonman, veštačka inteligencija pre svega ponovo kombinuje već poznate informacije, umesto da zaista „smisli“ nešto novo.

„Veštačka inteligencija jednostavno varira određene fraze i reči i time stvara privid inteligencije. Ali u suštini je reč samo o simulaciji inteligencije. Program zapravo ne razmišlja.“

Tako ponekad nastaju tumačenja koja deluju elegantno, ali su naučno slabo utemeljena. Postoji i opasnost da sistemi odražavaju nesvesna očekivanja istraživača – na primer, kada „otkrivaju“ srodstva sa jezičkim porodicama koje su bile posebno često zastupljene u materijalu za obuku, upozorava Bonman.

Možda večne zagonetke

Možda upravo u tome leži posebna privlačnost ovih jezika: pokazuju da čak i u dobu naizgled sveznajućih mašina neki glasovi prošlosti ostaju nemi – barem za sada.

„Mi ljudi, koliko znamo, jedina smo vrsta na planeti koja ima svesti o istoriji. Razmišljamo o tome odakle dolazimo i kuda idemo“, kaže Bonman.

Razmišljanje o prošlim društvima, o tome kako su funkcionisala i zašto su nestala, za ovu lingvistkinju predstavlja samu srž ljudskog postojanja. Utoliko je dešifrovanje ovih jezika, zaključuje Bonman, izuzetno relevantna i savremena tema.

Izvor: Dojče vele

Foto: Chris_and_Ralph, Pixabay

Protekla godina bila je burna i nestabilna za sve, od akcija do kriptovaluta i roba. Business Insider je pokušao da napravi kompilaciju najluđih trenutaka koji su definisali godinu za investitore:

Porodica Tramp lansira sopstvene kripto tokene

Predsednik Donald Tramp i njegova supruga predstavili su sopstvene kripto tokene dan pre predsedničke inauguracije. Taj potez izazvao je talas interesovanja za meme novčiće.

DeepSeek pokrenuorasprodaju od bilion dolara

AI akcije bile su uzdrmane lansiranjem DeepSeek-a u januaru. Kineski četbot postao je rival ChatGPT-a, uprkos korišćenju jeftinijih i inferiornijih Nvidia čipova. Za samo jedan dan, strahovi zbog DeepSeek-a su izbrisali oko bilion dolara vrednosti, uglavnom u američkom tehnološkom sektoru.

Krah kriptovaluta nakon izbora

Kripto valute su doživele brutalnu rasprodaju u mesecima nakon Trampove inauguracije. Tako su poništile veliki deo rasta koji je doveo do vrtoglavog rasta vrednosti tokena nakon pobede Trampa na izborima.

Trampove carine

„Dan oslobođenja“ američkog predsednika šokirao je investitore. Tramp je uveo carine svojim glavnim trgovinskim partnerima, što je dovelo do straha da bi one mogle da podstaknu više cene, opterećujući već usporenu američku ekonomiju.

Sukob Tramp – Pauel

Svađa Trampa sa predsednikom Federalnih rezervi Džeromom Pauelom je 2025. dostigla novi nivo. Tramp je tražio hitno smanjivanje kamatnih stopa i nebiranim rečima prozivao Pauela.

Teslin istorijski pad (i oporavak)

Tesla je ove godine doživela masivan preokret nakon što je naglo pala u prva četiri meseca 2025. godine.

Akcije proizvođača električnih vozila pale su za više od 50 odsto u odnosu na svoj vrhunac u decembru 2024. godine. Razlog je bio pada prodaje, zabrinutost zbog carina i prisustvo izvršnog direktora Ilona Maska na Kapitolu. Akcije su sada porasle za više od 100 odsto.

Trgovinski sporazumi SAD i Kine

SAD su postigle niz trgovinskih sporazuma sa Kinom, što je pomoglo akcijama da dostignu nove rekorde ovog leta.

Javni raskid Trampa i Maska

Akcije Tesle su se oscilirale u junu, posle burne svađe i „raskida“ Ilona Maska i Donalda Trampa. Posle manje burnog i javnog pomirenja, situacija se smirila.

Nvidia dostiže procenu od 5 biliona dolara

Nvidia, najvrednija kompanija na svetu po tržišnoj kapitalizaciji, postala je prva koja je dostigla procenu od 4 biliona dolara u julu. Takođe je bila prva koja je dostigla prekretnicu od 5 biliona dolara u oktobru.

Zlato, srebro i bakar i rekordni maksimumi

Zlato, srebro i bakar su porasli na rekordne maksimume jer su investitori tražili alternativne investicije koje bi mogle da se zaštite od rizika.

Izvor: Bonitet.com

Foto: dapor2560, Depositphotos

Privreda Srbije neraskidivo je vezana za globalna monetarna kretanja, prvenstveno kroz odluke najznačajnijih svetskih centralnih banaka.

Procesi koji se odvijaju u Vašingtonu i Frankfurtu ne predstavljaju samo daleke vesti sa svetskih berzi, već direktno utiču na cenu zaduživanja države, stabilnost bankarskog sektora i debljinu novčanika građana Srbije.

O tome smo, kroz retrospektivu dešavanja u 2025. godini, razgovarali sa profesorom Ekonomskof fakulteta u Beogradu Đorđem Đukićem.

Kamate Fed-a i Evropske centralne banke

Analizirajući trenutnu globalnu ekonomsku scenu, Đukić upozorava da su odnosi u upravljačkoj strukturi u američkim Federalnim rezervama (Fed) postali potpuno atipični.

Sa jedne strane, kako objašnjava, od preuzimanja mandata traju stalni napadi predsednika SAD DonaldaTrampa na prvog čoveka Fed-a Džeroma Pauela zbog visokih kamatnih stopa, dok je u istom periodu bilo uočljivo veliko neslaganje unutar Komiteta za operacije na otvorenom tržištu, koji je “zadužen” za utvrđivanje referentne kamatne stope.

To je dodatno podgrejano nedostatkom pouzdanih statističkih podataka, sa kojim se privreda SAD po prvi put suočila pošto je Tramp smenio rukovodstvo Biroa za statistiku rada.

Đukić upozorava i na opasan presedan u kojem se dva kandidata za čelnu funkciju Feda javno obavezuju da će “uzimati k znanju” poruke političkih lidera (konkretno – Trampa), što je potpuno suprotno decenijskoj tradiciji te institucije.

“Međutim, ono što je neuobičajeno u ekonomskom smislu je situacija da dolar slabi iako Fed zadržava visoki nivo kamatnih stopa, dok ih Evropska centralna banka uporno smanjuje. Taj paradoks je direktna posledica ekstremne nepredvidivosti na tržištima, zbog načina na koji Tramp vodi svoj carinski rat”, objašnjava naš sagovornik.

Međutim, dužnicima u Srbiji sa evroindeksiranim stambenim kreditima, takva situacija išla je ove godine na ruku, pošto se šestomesečni Euribor, koji se prošlog decembra kretao oko 2,65% sada spustio na 2,13%.

Posledice slabog privrednog rasta u Evropi

Iako se očekuje da bi inflacija u evrozoni mogla pasti ispod dva procenta u 2026. godini, profesor Đukić naglašava da ključni faktori privrednog rasta u Nemačkoj i Francuskoj i dalje nisu optimistični, a prema prognozama OECD-a projektovani rast BDP-a za obe zemlje u 2026. je 1%, a u evrozoni 1,2%.

Zato smatra da treba biti spreman čak i na povećanje referentne kamatne stope u Evropi ukoliko dođe do novih inflatornih pritisaka uzrokovanih nepredvidivošću cena energenata ili manjkom radne snage, što već signalizirala predstavnica Nemačke u Izvršnom odboru ECB-a

U takvim okolnostima, on predviđa dalje slabljenje dolara u odnosu na evro, sa projektovanim odnosom od oko 1,18 u korist evropske valute – što bi opet moglo da poraduje zemlje sa delom javnog duga u američkoj valuti.

Ipak, on upozorava državu da ne pribegava zaduživanju u dolarima bez obzira na trenutno slabljenje te valute.

„Zadužuj se u valuti u kojoj imaš najintenzivnije transakcije i najzastupljenije spoljnotrgovinske tokove, a za Srbiju je to evro. Svako odstupanje od tog pravila moglo bi dovesti do toga da ogromne kursne razlike padnu na teret poreskih obveznika“, savetuje Đukić.

Kritika domaćeg režima deviznog kursa

Kada je reč o unutrašnjoj monetarnoj politici, profesor Đukić iznosi oštre kritike na račun politike kursa dinar -evro.

Njegov stav je da je Srbija postala zarobljenik režima fiksnog kursa, što smatra strateškom greškom koja se koristi za veštačko prikazivanje manjeg stepena zaduženosti zemlje kroz naduvani bruto domaći proizvod (BDP) u evrima I većih zarada i penzije u evrima.

Đukić naglašava da je dinar precenjen i da bi Srbija morala da pređe na režim slobodno plivajućeg kursa prema definiciji Međunarodnog monetarnog fonda, što bi zbog dnevo relanog kursa dinara isključilo psihološke udare i strah građana koji su prirodna reakcija na gorka iskustva iz prošlosti.

Prognoze i izazovi u narednom periodu

Prognozirajući kretanja u prvoj polovini godine, profesor Đukić ne očekuje promene u ključnoj kamatnoj stopi Narodne banke Srbije, delom i zbog dodatnih inflatornih pritisaka.

On smatra da će se država i dalje nesmetano zaduživati putem dinarskih obveznica, jer su banke hiperlikvidne i u tome vide siguran profit bez velikog rizika.

Ipak, upozorava na opasnost situacije u kojoj stopa po kojoj se država zadužuje postaje veća od stope ekonomskog rasta, što je klasična „crvena zastavica“.

„Srbija kupcima svojih 10-godišnjih obveznica već plaća po stopi od 5,04 odsto dok će privredni rast u ovoj godini iznositi oko 2% dok se za 2026. projektuje rast od 3% BDP“, upozorava naš sagovornik.

Kao ključno pitanje za stabilnost cena u narednom periodu Đukić izdvaja sudbinu Naftnu industriju Srbije (NIS).

„To je kritična tačka i što pre dobijemo razrešenje u smislu promene i izlaska ruskog kapitala, mi ćemo imati nešto jasniju sliku šta će se dešavati u prvoj polovini godine po pitanju inflacije, jer se svako pomeranje cena goriva naviše iz bilo kod razloga u našoj privredi preslika na cene drugih proizvoda i usluga.“, upozorava profesor Đukić.

Izvor: Nedeljnik

Foto: stocksnapper, Depositphotos

Minimalna zarada u Srbiji od danas iznosi 371 dinar po radnom satu bez poreza i doprinosa, odnosno za mesec sa 174 radnih sati 64.554 dinara.

Odlukom Ekonomsko socijalnog saveta utvrđena je visina minimalne cena rada za 2025. godinu u iznosu od 308 dinara neto po radnom času.

Ta cena je trebalo da važi do kraja prošle godine, ali je 15. jula doneta odluka o vanrednom povećanju visine minimalne cene rada od 1. oktobra na iznos od 337 dinara po času.

Izvor: Beta

Foto: Bif