Minimalna zarada pretekla inflaciju

Direktiva EU o minimalnoj plati izgleda da je bila faktor koji je pokrenuo povećanje stopa u nekoliko država članica.

„Nakon godina u kojima su se vlade fokusirale na zaštitu radnika od visoke inflacije, pažnja se sve više okreće adekvatnosti minimalnih plata i poboljšanju životnog standarda za nisko plaćene radnike“, rekao je Ivajlo Kalfin, izvršni direktor Eurofonda.

U Sloveniji su porasle 16%. Bugarska, Slovačka, Litvanija i Mađarska su imale rast oko 12%, a Hrvatska i Češka oko 8%. Povećanja veća od 8% primenjena su i na Kipru i u Nemačkoj.

„Rast cena se vratio na normalan nivo do januara 2026. godine, Direktiva o minimalnoj plati izgleda da je bila faktor koji je pokretao povećanje minimalne zarade. Mnoge države članice su težile da osiguraju da njihove nominalne stope dostignu određenu vrednost u odnosu na prosečne zarade. Ovo je bilo u skladu sa zahtevom Direktive“, ističe se u dokumentu.

Rasle više od prosečnih zarada

„Poreski i socijalni sistemi mogu dovesti do značajnih razlika između bruto stope minimalne zarade i stvarne neto zarade. U 2025. godini, stopa oporezivanja za zaposlene sa minimalnom zaradom kretala se od manje od 5% na Malti, u Belgiji i Luksemburgu, pa do više od 30% u Rumuniji, Mađarskoj i Sloveniji. To uključuje porez na dohodak građana i doprinose za socijalno osiguranje zaposlenih“, napominje se.

Vrednosti Kajcovog indeksa u 2024. godini kretale su se od 50% ili više za šest država – Portugal, Holandija, Poljska, Slovenija, Grčka i Španija. Kajcov inedks manji od 40% važi za Estoniju, Belgiju i Bugarsku.

Postoji samo šest zemalja, gotovo sve novije države članice, gde je Kajcov indeks opao tokom 2016–2024. Litvanija i Bugarska su zabeležile najveće padove, ali je indeks pao i u Belgiji, Mađarskoj, Letoniji i Malti.

Prema našoj statistici, ove godine, minimalna plata premašuje polovinu prosečne plate. Prva iznosi oko 65.000, a prosečna zarada je oko 120.000 dinara.

U danas objavljenoj analizi „Poljoprivreda Srbije između stagnacije i reforme: Proizvodnja, cene i agrarna politika“, Fiskalni savet je upozorio da je produktivnost poljoprivrede u Srbiji na trećini proseka EU, mlečnost po kravi je upola manja, a prinosi po hektaru su za četvrtinu niži.

Fiskalni savet kao verovatno najveće ograničenje za budući razvoj poljoprivrede vidi brzo smanjivanje radne snage jer podaci pokazuju da je između dva Popisa poljoprivrede ukupan obim rada u tom sektoru opao za više od 20 odsto, a gotovo polovina nosilaca gazdinstava je starija od 65 godina.

Fiskalni savet je naglasio da je jedna od retkih dobrih vesti to što se za poljoprivredu već daje dovoljno novca iz budžeta – oko 1,4 milijarde evra godišnje – kada se uključe sve subvencije, refakcije za gorivo i druga davanja, pa potrebna reforma u načelu ne zahteva dodatna budžetska izdvajanja.

„Međutim, struktura te podrške bitno se razlikuje od savremene agrarne prakse: za razliku od EU, u Srbiji su direktna plaćanja daleko više vezana za količinu proizvodnje, broj grla i utrošene inpute. S druge strane, u Srbiji su zapostavljene eko-šeme, (nagrade za primenu eko-praksi), redistributivna plaćanja (dodatna podrška) za mala i srednja gazdinstva, kao i drugi mehanizmi za podsticaj ulaganja u modernizaciju, očuvanje zemljišta i voda“, naveo je Fiskalni savet.

Konstatovano je da „država pretežno finansira održavanje tekućeg i neuspešnog agrarnog modela, umesto da raspoloživa sredstva koristi za njegovu transformaciju ka produktivnijoj, konkurentnijoj i otpornijoj poljoprivredi“, a problem je i nestabilnost sistema jer su samo u periodu 2023-2025. propisi o raspodeli podsticaja menjani 34 puta.

Fiskalni savet je ocenio da takav sistem otežava dugoročno planiranje i obeshrabruje investicije, posebno u sektorima poput stočarstva i višegodišnjih zasada, gde je dugotrajan povrat ulaganja.

Savet je naveo da je tačno da skupa hrana u Srbiji nije posledica samo poljoprivrede, jer značajan deo cenovnih pritisaka nastaje i u preradi, distribuciji i maloprodaji, ali niska produktivnost domaće proizvodnje predstavlja deo problema.

„Posebno je indikativno to što su najviše cene baš u onim segmentima u kojima su i strukturni problemi domaće poljoprivrede najdublji, poput stočarstva“, ukazao je Fiskalni savet.

Fiskalni savet smatra da više nema prostora za parcijalne korekcije i ad hok regulatorne intervencije koje mogu privremeno ublažiti posledice, ali ne otklanjaju njihove uzroke, a neretko stvaraju nove trajne budžetske obaveze.

„Zato je potrebna postepena, ali temeljna reforma agrarne politike koja, iako ne zahteva povećanje ukupnog agrarnog budžeta, zahteva drugačiju upotrebu raspoloživih sredstava. To podrazumeva postepeno smanjivanje značaja proizvodno vezanih subvencija i drugih kratkoročnih mera, a veće oslanjanje na investicije, redistributivna plaćanja, upravljanje rizicima i mere usmerene na kvalitet i bezbednost hrane i očuvanje prirodnih resursa“, naveo je Savet i predložio mogući pravac reforme koja bi se sprovodila fazno, tokom 6-10 godina.

U prvoj fazi prioritet bi, po toj preporuci, bila stabilizacija pravila i vraćanje predvidivosti sistema, uz uvođenje redistributivnih plaćanja i pilot eko-šema.

U narednoj fazi postepeno bi se menjala struktura podrške – sve veći značaj dobijale bi mere za dobrobit životinja, očuvanje kvaliteta zemljišta i voda, dok bi se proizvodno vezana plaćanja ograničila na sektore u kojima za njih postoji jasno ekonomsko opravdanje.

„U završnoj fazi novi instrumenti postali bi okosnica sistema koji bi se time približio savremenoj arhitekturi Zajedničke poljoprivredne politike EU, uz uvažavanje specifičnosti domaće poljoprivrede“, zaključio je Fiskalni savet.

Zbog toga, kako je ocenjeno, institucionalno jačanje mora početi odmah kroz uspostavljanje IACS/LPIS sistema (Integrisan administvni i kontrolni sistem i Sistem identifikacije zemljišnih parcela), unapređenje registra gazdinstava, jačanje inspekcija i specijalizovanih službi i obezbeđivanje dovoljnog broja stručnih kadrova.

Reforma se, navedeno je u analizi, tu ne završava već je neophodno povećati javna ulaganja u infrastrukturu, a pre svega u navodnjavanje i odvodnjavanje, zaštitu od poplava i bujica, skladišne kapacitete i lokalnu i atarsku putnu mrežu.

„Istovremeno, povećanje produktivnosti primarne proizvodnje mora biti praćeno boljim funkcionisanjem čitavog lanca snabdevanja hranom: većom transparentnošću cena i marži, jačanjem pregovaračke pozicije poljoprivrednika i razvojem zajedničke logističke infrastrukture“, preporučio je Fiskalni savet.

Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u drugom kvartalu 2026. godine, u odnosu na isti period prethodne godine, iznosio je 3,8 odsto, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.

U odnosu na prvi kvartal rast BDP-a bio je 1,5 odsto.

Posmatrano po delatnostima, u drugom kvartalu 2026. godine, u odnosu na isti period prethodne godine, najznačajniji realni rast bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru trgovine na veliko i malo i popravke motornih vozila, saobraćaja i skladištenja i usluga smeštaja i ishrane, 4,4 odsto, sektoru stručnih, naučnih, inovacionih i tehničkih delatnosti i administrativnih i pomoćnih uslužnih delatnosti, 5,8 odsto i sektoru građevinarstva, 9,1 odsto

Izdaci za finalnu potrošnju domaćinstava povećani su 4 odsto, izdaci za finalnu potrošnju neprofitnih institucija koje pružaju usluge domaćinstvima 4,2 odsto, izdaci za finalnu potrošnju države 2,5 odsto, bruto investicije u osnovna sredstva 3,3 odsto, izvoz robe i usluga 4,1 odsto i uvoz robe i usluga 5,2 odsto.

Izvor: Beta

Osude za pravna lica i odgovorna lica su prošle godine izricane i zbog kršenja propisa o zaštiti životne sredine, zdravstvene ispravnosti namirnica, saobraćaja i veza, zaštite intelektualne svojine.

Republički zavod za statistiku objavio je statistku o učiniocima privrednih prestupa u 2025. godini prema privrednom prestupu, vrsti odluke i kazni.

Pored podataka o broju osuda za neku godinu, RZS daje podatke i o tome koliko je u nekoj godini podneto prijava protiv odgovornih lica i pravnih lica (privrednih društava, ali i drugih pravnih lica) za privredne prestupe. I koliko je bilo podnetih optužnih predloga za isto to.

Pa je tako statistika pokazala da je u 2025. godini, u odnosu na 2024, broj prijavljenih odgovornih lica, kao i pravnih lica za privredne prestupe, povećan za 35 odsto.

Broj osuđenih odgovornih lica u pravnom licu veći je za jedan odsto, dok je broj osuđenih pravnih lica ostao gotovo nepromenjen.

RZS naglašava da je ovaj skok indeksa za prijave, optuženja i osude posledica primene člana 33. i 35. Zakona o računovodstvu. Ta dva člana se, kako se vidi u Zakonu, odnose na reviziju finansijskih izveštaja i izveštaj o korporativnom upravljanju.

RZS je u publikaciji dao podatke koliko je bilo prijava, optuženja i osuda za odgovorna lica u pravnom licu, a koliko istih je bilo i za sama pravna lica.

Najveći deo tih osuda čine one zbog kršenje propisa u oblasti računovodstva. Od svih osuda za odgovorna lica, takvih je bilo 5.145 (pri tome 2.154 su bile bezuslovno, a 2.774 uslovne).

Kada se radi o rasponu novačnih kazni koje su izrečene zbog kršenja propisa u oblasti računovodstva, za 3.536 odgovornih lica izrečena je novčana kazna do 5.000 dinara. Još 1.331 odgovorno lice kažnjeno je u rasponu od 5.001 do 50.000, a u slučaju 42 odgovorna lica izrečena je novčana kazna u rasponu do 50.001 do 100.000 dinara.

Devet njih je dobilo kaznu od 100.001 do 200.000 dinara, za 10 odgovornih lica u pravnom licu je izrečena novčana kazna veća 200.000 dinara.

U 233 slučaja je odgovorno lice proglašeno odgovornim, a oslobođeno je od kazne.

Kada se radi o novčanim kaznama, 51 lice dobilo je novčanu kaznu do 5.000 dinara, sedam kaznu od 5.001 do 50.000 dinara, a jedan na kaznu od 50.001 do 100.000.

Bila su i četiri slučaja kada su odgvorna lica proglašena odgovornim, a oslobođena od kazne.

Zbog kršenja propisa u oblasti zdravstvene ispravnosti namirnica prošle godine su izrečene 32 osude za odgovorna lica u pravnom licu – 27 bezuslovnih i pet uslovnih. Od toga, statistika pokazuje da je šestoro dobilo kaznu do 5.000 dinara, za 22 je izrečena kazna od 5.001 do 50.000 dinara. Četvoro su dobili kaznu od 50.001 do 100.000 dinara.

Kada je reč o rasponu kazni koje su izrečene u toj oblasti, u 26 slučajeva su iznosile od 5.001 do 50.000. Bila je jedna kazna u rasponu od 100.001 do 200.000 i jedna kazna u rasponu od 50.001 do 100 hiljada. Tri kazne su bile do 5.000 dinara.

Dvadeset odgovornih lica u u pravnim licima je prošle godine osuđeno zbog kršenja propisa u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma i svi su osuđeni bezuslovno.

Najviše, 18, dobilo je novčane kazne u rasponu od 5.001 do 50.000, za jednu osobu je kazna bila u rasponu od 100.001 do 200.000, a za jednu je novčana kazna bila iznad 200.000 dinara.

U jednom slučaju je odgovorno lice proglašeno odgovornim, ali je oslobođeno od kazne.

Šestoro je dobilo novčanu kaznu od 50.001 do 100.000 dinara, a pet novčanu kaznu u rasponu od 5.001 do 50.000.

Osuđenih je bilo i u oblasti rudarstva. Njih troje. Za dvoje od njih je izrečena novčana kaznu u rasponu od 5.001 do 50.000, a ka jednom odgovornom licu novčana kazna od 100.001 do 200.000 dinara.

Pa je tako prema podacima RZS-a u 2025. za privredni prestup osuđeno 4.806 pravnih lica kojima su izrečene novčane kazne u različitim rasponima.

Kada se radi o oblasti u kojoj su pravna lica vršila privredne prestupe i ovde je najviše osuda bilo zbog kršenja propisa u oblasti računovodstva – takvih je bilo 4.559.

Od toga je 1.779 bezuslovnih, a 2.515 uslovnih.

Kada se radi o rasponu kazni za kršenje propisa u računovodstvu, za šest njih izrečena je novčana kazna veća od tri miliona dinara. Za 12 novčana kazna je bila u rasponu od 600.001 do tri miliona. Za devet od 300.001 do 600.000.

Najveći broj pravnih lica koji je kršio propise u oblasti računovodstva, odnosno 2.913, dobilo je novčanu kaznu u rasponu od 15.001 do 300.000 dinara. Kazna do 15.000 dinara zbog kršenja propisa u računovodstvu izrečena je za 1.354 pravnih lica.

U 265 slučajeva su zbog kršenja propisa u oblasti računovodstva proglašena odgovornim, ali su oslobođena od kazne.

Životna sredina, ispravnost namirnica.

Kada se radi o rasponima kazni, u 30 slučajeva se izrečena novčana kazna kretala u rasponu od 15.001 do 300.000 dinara. U osam slučajeva raspon kazni bio je od 600.001 do tri miliona dinara. U dva slučaja izrečena je novčana kazna od 300.001 do 600.000 dinara. I u dva je bila do 15.000.

Zbog kršenja propisa u oblasti zdravstvene ispravnosti namrinica prošle godine je bilo 39 osuda za pravna lica. Za najviše, 26 njih, izrečena je kazna od 15.001 do 300.000 dinara. Sedmoro je dobilo kaznu od 300.001 do 600.000 dinara, jedno pravno lice osuđeno je na novčanu kaznu u rasponu od 600.000 dinara do tri miliona dinara. Dva pravna lica su dobila novčanu kaznu do 15.000 dinara.

Zbog kršenja propisa u oblasti sprečavanja pranja novca i zaštite od terorizma prošle godine je osuđeno 17 pravnih lica. Od čega dva na kaznu do 15.000 dinara, 12 pravnih lica na novčanu kaznu od 15.001 do 300.000 dinara, jedno na kaznu od 300.001 do 600.000 dinara, jedno od 600.001 do tri miliona i jedno na kaznu preko 3.000.000 dinara.