Politika i društvoVesti

Studija pokazala da većina vozača agresivno upravlja vozilom

by bifadmin

Čak 96% vozača priznalo je da su tokom protekle godine vozili agresivno, pokazala je nova studija.

Navode da su se upuštali u opasna ponašanja poput prekoračenja brzine, vožnje preblizu drugom vozilu (tzv. „lepljenje“), „seču“ drugih vozača. Kao i da su i sami bili meta besa drugih učesnika u saobraćaju.

Što su vozači više izloženi agresivnom ponašanju na putu, veća je verovatnoća da će i sami voziti agresivno. To su glavni nalazi studije koju je objavila Fondacija za bezbednost saobraćaja (AAA).

Šta je još pokazla studija?

„Vožnja može biti stresno iskustvo zbog ponašanja drugih na putu i načina na koji reagujete u raznim situacijama“, izjavio je Dejvid Jang, predsednik i izvršni direktor Fondacije.

„Naša studija pokazuje da su različiti oblici agresivne vožnje česta pojava za gotovo sve vozače – i da mnogi sami voze agresivno“, objasnio je.

Istraživanje i analiza za tehnički izveštaj „Agresivna vožnja i bes u saobraćaju 2025“ obuhvatili su pregled stručne literature i razgovore sa akademskim stručnjacima.

Reč je o osam fokus grupa sa vozačima, kao i anketi sprovedenoj na nacionalno reprezentativnom uzorku većem od 3.000 vozača. Njom su mereni stavovi prema agresivnoj vožnji i učestvovanje u takvom ponašanju.

Neki od ključnih nalaza studije:

92% vozača prijavilo je agresivna ponašanja koja ugrožavaju druge, poput prekoračenja brzine ili „seče“ drugih vozila.

Takođe, 11% je priznalo nasilne radnje, kao što su namerno udaranje drugog vozila ili direktno suočavanje s drugim vozačem.

Vozači koji su bili više izloženi agresivnoj vožnji češće su i sami vozili agresivno.

Vozači sportskih automobila, velikih kamiona i motocikala često se doživljavaju kao agresivniji.

Neki vozači su izjavili da su se osećali moćnije i dominantnije kada upravljaju ovim vrstama vozila.

Studija predstavlja ažuriranje istraživanja koje je AAA fondacija prvobitno sprovela 2016.

Nova studija je otkrila da su neka ponašanja postala učestalija, dok su druga u opadanju.

Sviranje, „lepljenje“, vikanje…

Praksa da se „iseče“ drugo vozilo porasla je za 67%, a sviranje iz besa za 47%, dok je vožnja preblizu drugom vozilu (tzv. „lepljenje“) smanjena za 24%, a vikanje na druge vozače za 17%.

Istraživači su naveli da je najefikasniji način za smanjenje agresivne vožnje i besa u saobraćaju – i za povećanje bezbednosti – podsticanje dobre saobraćajne kulture.

„Jednostavne radnje – kao što su korišćenje pokazivača pravca, puštanje drugih da se uključe u saobraćaj i prijateljski pozdrav – mogu pomoći u smirivanju napetih situacija i stvaranju bezbednijeg i kulturnijeg okruženja za sve učesnike u saobraćaju“, navodi se u studiji.

Kako se suzdržati od izliva besa u vožnji

Organizacija za bezbednost saobraćaja ponudila je niz saveta za vozače koji se susretnu s besnim ili agresivnim učesnicima u saobraćaju. Ili primete da sami reaguju agresivno.

Ako naiđete na agresivnog vozača ostanite smireni i ne ulazite u sukob, pustite ga da prođe i držite odstojanje. Pozovite policiju ili se uputite na javno mesto.

Da biste obuzdali bes u saobraćaju: udahnite pre nego što reagujete i ignorišite. I izbegavajte agresivne vozače.

„Ovo istraživanje takođe zaključuje da saobraćajna kultura i maniri mogu biti zaštitni faktor protiv agresivne vožnje“, dodao je Jang.

„Hajde da promenimo našu kulturu vožnje kako bismo ostvarili viziju bezbedne mobilnosti za sve učesnike u saobraćaju“, pručuje Jang.

Izvor:Tanja Mon, saradnica Forbes

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i naukaVesti

Firme u EU sve više koriste veštačku inteligenciju, ali zaostaju u digitalizaciji

by bifadmin

Evropske male i srednje kompanije (SME) sve više koriste veštačku inteligenciju (AI), ali zaostaju u upotrebi osnovnih digitalnih alata, pokazalo je danas objavljeno istraživanje firmi Qonto i Appinio.

Anketa u kojoj je učestvovalo 1.600 visokih rukovodilaca u Francuskoj, Nemačkoj, Italiji i Španiji pokazala je da 46 odsto evropskih SME svakodnevno upotrebljava alate veštačke inteligencije kao što je Čet Dži-Pi-Ti (ChatGPT) ali da samo mali deo njih koristi digitalno knjigovodstvo, video-konferencije, analitiku podataka ili digitalno upravljanje dokumentima, prenosi Rojters.

Kako se navodi, taj paradoks dovodi do zaostajanja za većim kompanijama koje kontinuirano ulažu u digitalnu infrastrukturu.

Prema istraživanju, dve od pet evropskih SME osećaju se nepripremljeno za digitalnu transformaciju, što se odnosi na oko 10 miliona firmi širom Evrope.

Među zemljama, Nemačka se izdvaja sa 76 odsto preduzeća koja se osećaju dobro pripremljenim za digitalnu tranziciju, dok Francuska ima skoro polovinu firmi koje se osećaju nedovoljno spremnim za takvu promenu.

„Veštačka inteligencija nudi uzbudljive mogućnosti, ali evropske firme će morati da izgrade čvrste digitalne temelje koji podržavaju dugoročni rast i inovacije“, izjavio je direktor firme Qonto Aleksandar Prot.

Istraživanje pokazuje da bi Evropa mogla smanjiti digitalni jaz ako svaka zemlja reši svoje glavne prepreke – Nemačka da pojednostavi propise, Španija da obuči više stručnjaka, a Francuska da promeni odnos prema novim tehnologijama. Time bi preduzeća bila konkurentnija i bolje koristila veštačku inteligenciju za uštedu troškova i efikasnije poslovanje.

Izvor: Tanjug

Foto: Alexandra_Koch, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Ko je upisan kao držalac, a ne vlasnik nepokretnosti, automatski će biti brisan iz katastra

by bifadmin

U trenutku kada se u skupštini raspravlja o predlogu zakona kojim bi se u katastar upisalo vlasništvo nad više od četiri miliona neuknjiženih nepokretnosti, u javnosti su počele da se „provlače“ i priče o brisanju iz katastra prvog dana maja 2028. onih koji su u ovu evidenciju upisani kao takozvani „držaoci“, a ne vlasnici imovine. O čemu je reč?

Ko je upisan kao držalac, a ne vlasnik nepokretnosti, automatski će biti brisan iz katastra 1. maja 2028, predviđeno je Zakonom o postupku upisa u Katastar nepokretnosti i vodova. Šta je držalac i kako može da se, do tog roka – upiše kao vlasnik?

„Brisanje iz katastra 1. maja 2028. odnosi se na one koji su upisani u katastru kao držaoci, a nisu formalno upisani kao vlasnici i koji ne ispune uslove za upis prava svojine do tog datuma“, objašnjava za portal N1 advokat Boško Knežević.

Ovo je, kaže, predviđeno članom 58 Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova.

Knežević objašnjava u kojim konkretno slučajevima se može javiti ova situacija.

Nije pokrenut postupak upisa vlasništva

„Ako je, na primer, lice steklo pravo upisa vlasništva (kroz kupoprodaju, nasledstvo, poklon, gradnju i slično), ali nije podnelo zahtev za upis tog prava u katastar – ostalo je da se imovina vodi kao „držalac / držalac državine““, objašnjava naš sagovornik.

Nepotpuna dokumentacija / nedostatak dokaza

Postoje situacije u kojima neka osoba ima faktički posed i nekakav osnov, ali „ne poseduje dokumente adekvatne za upis u katastar“.

„To znači da, na primer, ne raspolaže dokazima o kontinuitetu pravnog sleda, overenim ispravama, sudskim rešenjima, itd„, objašnjava naš sagovornik.

Kompleksne pravne situacije — vanknjižno stečeno pravo

Postoje situacije kada je, na primer, objekat sagrađen, a vlasništvo nije uknjiženo.

Takođe, slučajevi nasleđivanja gde naslednik nije izvršio upis, zatim kupoprodaja bez overenog ugovora.

Ili, situacije gde je promet imovine obavljen, ali formalnosti nisu ispunjene.

„Dakle, to su lica koja sa stanovišta faktičkog stanja – drže imovinu – ali zakonski nemaju upisan vlasnički status“, pojašnjava Knežević.

Osporavanje vlasništva

Ako do 1. maja 2028. držalac ne stekne zakonske uslove za upis prava svojine, katastar može po svojoj nadležnosti (ex officio) izbrisati zabeležbu da je lice držalac, ukazuje naš sagovornik.

„To ne znači da ih automatski pretvara u vlasnika ili da vlasništvo prelazi na drugog bez dalje pravne osnove, ali gubi se evidencija držanja. Brisanje statusa držaoca iz katastra ne znači da neko automatski gubi stvarno pravo – ali može značajno otežati dokazivanje prava pred sudom ili upravnim telima„, upozorava advokat Knežević.

Ako nema upisanog prava i nema dokaza koji daju pravni sled, može se suočiti s problemima da ga katastar ili treća lica ospore kao vlasnika.

„A, ako neko nema adekvatne dokaze za upis (nema validnu ispravu, sudsko rešenje, veran pravni sled, overu i sl), može naići na odbijanje zahteva za upis prava svojine. U tom slučaju neće moći ostvariti upis i formalno postati vlasnik“, ukazuje.

Ako dokumentacija nedostaje ili nije uredna, lice može biti prinuđeno da pokrene parnični postupak radi utvrđenja prava svojine (npr. tužbu za utvrđenje vlasništva, zahtev za naknadni upis, dokaz pravnog sledovanja itd).

„U praksi, to može značiti da mora dokazati kontinuitet svojinskog prava i opravdan osnov da bude upisan“, objašnjava naš sagovornik.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Koje aplikacije stručnjaci savetuju da obrišete sa svog telefona?

by bifadmin

Održavanje bezbednosti vašeg pametnog telefona više nije stvar izbora – to je neophodno. Pametni telefoni su suštinski deo svakodnevnog života, ali neke aplikacije – iako naizgled korisne – mogu ozbiljno ugroziti vašu privatnost, finansije, pa čak i fizičku bezbednost.

Ovo su najopasnije aplikacije koje stručnjaci savetuju da odmah obrišete sa svog uređaja:

„Weather Now+“ — aplikacija za prognozu koja krade podatke

Naizgled obična aplikacija za vremensku prognozu zapravo prikuplja vašu tačnu lokaciju svakih nekoliko sekundi, šalje je serverima u trećim zemljama i koristi je za praćenje vaših navika. Često dolazi unapred instalirana na jeftinijim Android uređajima i sadrži skriveni kod za rudarenje kriptovaluta. Opasnost: krađa podataka o lokaciji, špijuniranje, usporavanje uređaja.

„XCall Recorder 2025“ — aplikacija za snimanje poziva

Ova aplikacija je popularna jer vam omogućava snimanje razgovora, ali skriva opciju slanja vaših snimaka na udaljene servere. Analiza stručnjaka za bezbednost otkrila je da je slala sadržaj ćaskanja bez dozvole korisnika. Opasnost: kršenje privatnosti, moguće curenje osetljivih informacija.

„Beauty360 Camera“ — aplikacija za uređivanje selfija

Iako obećava „AI preobražaj“, ova aplikacija zahteva pristup kameri, mikrofonu i svim vašim fotografijama. Jednom instalirana, često se ne uklanja lako i povezana je sa brojnim reklamnim mrežama koje distribuiraju špijunski softver. Opasnost: krađa medijskog sadržaja, potencijalni špijunski softver.

„Battery Saver Pro“ — lažna aplikacija za optimizaciju baterije

Umesto da poveća trajanje baterije, ova aplikacija ubrizgava oglase u sistem i koristi dozvole za pristup SMS porukama i kontaktima. Zabeleženi su slučajevi gde je korišćen za slanje SMS poruka na premijum brojeve bez znanja korisnika. Opasnost: gubitak novca, spam napadi, prekid funkcionalnosti telefona.

„TikTok Lite Clone“ — lažna verzija popularne aplikacije

Pojavljuje se na sumnjivim veb-sajtovima, nudi „bržu“ verziju TikTok-a, ali je zapravo prerušeni kejloger. Krade lozinke, podatke iz aplikacija poput WhatsApp-a i Instagram-a i prenosi ih hakerima. Opasnost: krađa identiteta, gubitak kontrole nad profilima.

Kako da se zaštitite

Instalirajte aplikacije samo iz proverenih izvora (Play Store, App Store)

Redovno proveravajte dozvole aplikacija

Koristite antivirusne aplikacije koje otkrivaju sumnjivo ponašanje

Pratite listu aplikacija koje ne koristite – ako vam neka zvuči nepoznato, odmah je obrišite

Izvor: N1

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Srpski pule – najređi i najskuplji sir na svetu

by bifadmin

Svi znamo da sirevi spadaju u najomiljenije delicije sveta zahvaljujući bogatstvu ukusa. I dok bismo pomislili da najskuplji sir dolazi iz Francuske, Italije ili Španije, tron pripada srpskom puleu. Ovaj ekskluzivni delikates, proizveden uglavnom od mleka balkanskih magarica, očarava bogatim, orašasto-zemljanim ukusom… i cenom koja doslovno može izazvati vrtoglavicu.

U svetu sireva, gde vladaju francuski bri, italijanski parmezan i mocarela, ili španski manćego, krije se pravi „beli orao“ – pule, decenijama poznat kao najređi i najskuplji sir na svetu. Proizvodi se u srpskom prirodnom rezervatu Zasavica, smeštenom u netaknutoj močvarnoj oblasti Vojvodine. Reći da je ovo ekskluzivanžni proizvod, gotovo ništa ne znači – sir pravi samo jedan čovek, majstor sirar Slobodan Simić.

Pule se uglavnom proizvodi od mleka ugroženih balkanskih magarica. Proces je izuzetno zahtevan i mukotrpan: za samo jedan kilogram sira potrebno je oko 25 litara mleka, što cenu diže do neverovatnih 1.000 evra po kilogramu. Na vrtoglavu cenu utiču i visoki troškovi brige o magaricama i mere rezervata da im se obezbedi zaštita. Ove životinje se izmuzavaju čak tri puta dnevno, jer proizvode vrlo malo mleka.

Sir sazreva polako, razvijajući jedinstven, orašasto-zemljani ukus koji je teško uporediti sa bilo čim drugim. Pule ne sadrži konzervanse niti hemijske dodatke – njegova kratka lista sastojaka gotovo se svodi na mleko i prirodne bakterijske kulture.

Ekskluzivnost koja oduzima dah

Proizvodi se svega nekoliko desetina kilograma godišnje, što ekskluzivnost pulea čini još impresivnijom. S obzirom na astronomske cene, uživanje u ovom delikatesu je privilegija samo najbogatijih gurmana i kolekcionara retkih gastronomskih dragocenosti.

Izvor: Luxlife

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

SZO: Više od 100 miliona ljudi širom sveta koristi vejp

by bifadmin

Najmanje 15 miliona tinejdžera starosti od 13 do 15 godina koristi elektronske cigarete širom sveta, pri čemu su mladi u proseku devet puta skloniji vejpingu od odraslih.

To je saopštila Svetska zdravstvena organizacija (SZO).

U svom prvom globalnom izveštaju o upotrebi elektronskih cigareta, SZO je navela da sada više od 100 miliona ljudi širom sveta koristi vejp, uključujući najmanje 86 miliona odraslih, uglavnom u zemljama sa visokim životnim standardom, prenosi Rojters.

Ovi podaci su objavljeni u trenutku kada globalna upotreba duvana nastavlja da opada, sa brojem korisnika koji je pao sa 1,38 milijardi u 2000. godini na 1,2 milijarde u 2024. godini.

S obzirom na to da sve stroži propisi pomažu u smanjenju upotrebe duvana, industrija se okrenula alternativnim proizvodima poput vejpova kako bi nadoknadila pad prodaje.

Kompanije za proizvodnju duvana tvrde da ciljaju odrasle pušače kako bi im pomogli da prestanu sa pušenjem i smanje štetu od duvanskog dima.

„Međutim, elektronske cigarete izazivaju novi talas zavisnosti od nikotina“, upozorio je Etjen Krug, direktor odeljenja za promociju i očuvanje zdravlja u SZO.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

MOL Srbija nastavlja sa nesmetanim poslovanjem

by bifadmin

„MOL Srbija nastavlja sa nesmetanim poslovanjem: činimo sve što je u našoj moći da isporučimo dovoljne količine goriva iz Mađarske našim ugovornim partnerima i kupcima.

Srbija je jedno od najvažnijih tržišta MOL Grupe u regionu – iako su naše mogućnosti ograničene zbog logističkih izazova, posvećeni smo očuvanju energetske stabilnosti i sigurnosti snabdevanja.

Kako bi se obezbedio pouzdan pristup uvezenom gorivu za maloprodajne i veleprodajne kupce, MOL Srbija će nastaviti da ulaže u proširenje skladišnih kapaciteta, jačanje lokalnog prisustva i podršku stabilnom radu i razvoju svoje maloprodajne mreže.

Srbija može da računa na nas – pravo partnerstvo se pokazuje u trenucima kada je najpotrebnije.”

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoPromo

Da li je AI pretnja ili saveznik u borbi protiv najnovijih digitalnih pretnji?

by bifadmin

Veštačka inteligencija danas ima dvostruku ulogu – ona je moćni saveznik u sajber bezbednosti, ali istovremeno i potencijalna pretnja, jedan je od zaključaka i upozorenja na trećoj po redu konferenciji Pulse360, koja je održana u Sava centru u Beogradu. Događaj je okupio više od 700 stručnjaka i entuzijasta iz oblasti sajber bezbednosti, a ovogodišnji slogan bio je „AI & Security Puzzle“.

Konferenciju, čiji je organizator regionalni lider u sajber bezbednosti kompanija PULSEC, otvorio je generalni direktor Telekoma Srbija Vladimir Lučić. Prema njegovim rečima, ulaganja na korporativnom, ali i državnom nivou u sektor sajber bezbednosti će samo da rastu.

„Svaka kompanija, bila mala ili velika, ako ne razmišlja sad da napravi jedno dobro rešenje, jednostavno ispada iz igre. Drugo, verovanje da neka mala, srednja kompanija, pa i velika kompanija može sama da se odbrani je jednostavno prevaziđeno. Biće potrebno profesionalno upravljanje, a mislim da mi sa kompanijom PULSEC to možemo da omogućimo”, naveo je Lučić.

Dalibor Ratković, COO i suosnivač kompanije PULSEC, istakao je da je veoma ponosan odličnim odzivom poslovne i stručne zajednice na konferenciju PULSE360. „Naša zajednica se širi, što je stvarno jako važno za praćenje tehnologije i sajber sigurnost. Ove godine smo izabrali Ai kao najveći trend, podelićemo iskustva i predstaviti proizvode nas i naših vendora. Dajte da smo deo zajednice koja ne čeka da se budućnost desi, već je kreira“, kazao je Ratković.

Jelena Zelenović Matone, CISO Evropske investicione banke i jedan od vodećih svetskih stručnjaka za sajber bezbednost, naglasila je da svet u kome živimo stoji na ivici tehnološkog iskoraka. „Možda smo oslobodili verovatno jedan od najvećih rizika za koji još nismo ni svesni kako da njime upravljamo. I to je nešto o čemu ćemo danas razgovarati. A nasleđe veštačke inteligencije biće isto kao nasleđe dinamita. O tome neće odlučivati samo inženjeri poput nas. Neću o tome odlučivati samo ja, već i vi, svi vi prisutni u ovoj prostoriji, kreatori politika i donosioci odluka širom sveta“, upozorila je Zelenović Matone.

Tokom konferencije, posebnu pažnju privukla je sesija „Kako AI menja rad bezbednosno-operativnih centara (SOC)“, koju su vodili Sanja Rakić, menadžerka SOC centra PULSEC-a, i Ivan Kadić iz kompanije Reputeo. Oni su predstavili revolucionarni AI SOC asistent – AISA, prvi regionalni AI alat specijalizovan za borbu protiv digitalnih pretnji.

„AISA nije samo još jedan alat u arsenalu, već promena paradigme u našem radu,“ objasnila je Sanja Rakić. „On funkcioniše kao virtuelni analitičar, koji u realnom vremenu obrađuje ogromne količine podataka o bezbednosnim događajima, prepoznaje skrivene obrasce i eskalira samo one incidente koji zaista zahtevaju ljudsku pažnju“. Ona već postaje sastavni deo Security Operations Centra (SOC) kompanije PULSEC, fundamentalno menjajući način na koji se detektuju i na koji se odgovara na bezbednosne pretnje.

Program Pulse360 konferencije bio je pažljivo osmišljen kako bi balansirao između strateških, regulatornih i visokotehničkih tema, pružajući učesnicima uvid u najnovija iskustva i rešenja domaćih i regionalnih kompanija. Ovogodišnji partneri konferencije su: Co.Next, Exclusive Networks, Clico, Ingram Micro, Trend Micro, Check Point, CyberArk, Palo Alto Networks, F5, Thales, MBCom, Huawei, Proofpoint, Tenable, Verimatrix, ServiceNow, Hive, Reputeo, dok je poslovna mreža RU4M? zvanična aplikacija konferencije.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomija

Zašto preduzeća unajmljuju radnu odeću?

by bifadmin

Sve oštriji higijenski i bezbednosni standardi u proizvodnji, kao i velika fluktuacija radne snage, glavni su razlozi zašto se firme odlučuju da unajmljuju radnu odeću od kompanija koje su specijalizovane za tu uslugu. Profesionalno održavanje radnih uniformi produžava njihov vek trajanja i zaštitna svojstva. Radnu odeću kod nas najčešće unajmljuju preduzeća iz prehrambene i farmaceutske industrije, ali i ona koja posluju u zdravstvu, mašinskoj i elektroindustriji, ugostiteljstvu…

Prema konsultantskoj kući Business Research Insights, globalno tržište iznajmljivanja radne odeće prošle godine je vredelo sedam milijardi dolara, a očekuje se da će do 2033. dostići vrednost od 13,46 milijardi. Radna odela se unajmljuju od firmi specijalizovanih za tu delatnost koje vode kompletnu brigu oko njihovog održavanja. Analize iz sveta pokazuju da se najam radne odeće dugoročno isplati kompanijama sa velikom fluktuacijom radne snage i onima koje posluju u industrijama sa veoma visokim higijenskim i bezbednosnim standardima.

Kod nas se ovim poslom bavi nekoliko malih domaćih perionica, ali najveći deo tržišta drže dve kompanije u stranom vlasništvu. Obe šiju uniforme po meri svakog zaposlenog, prate broj njihovih pranja preko barkodova na uniformama i nemaju fiksne cene već o njima pregovaraju direktno sa klijentima, u zavisnosti od broja i vrste uniformi koje se unajmljuju, učestalosti njihovog pranja, rute kojom se razvoze…

Kako kaže izvor B&F-a iz ove industrije, ako kupovina jednih pantalona ili bluze za prehrambenu industriju košta oko 20 evra, njihov najam bi mogao stajati oko 45 evrocenti nedeljno, što je 23,40 evra godišnje. Ta cena uključuje izradu uniformi, redovno pranje, preuzimanje nošene odeće i isporuku oprane, besplatnu zamenu kada komad dotraje i mikrobiološke analize briseva.

Mikrobiološki čista odeća

Finska kompanija Lindstrom radi za 88.000 klijenata u 24 države, a u Srbiji posluje 11 godina i zapošljava 30 ljudi, pri čemu usluge vožnje unajmljuje. Trenutno na našem tržištu ima preko 2.000 klijenata kojima iznajmljuje uniforme, otirače i brendirane staze. Iznajmljivanje uniformi čini oko 65% poslovanja finskog preduzeća, koje kod nas radi sa firmama svih veličina, ali najveći promet ostvaruje sa kompanijama sa preko 1.000 zaposlenih.

Kada je Lindstrom tek došao na naše tržište, njegove klijente pretežno su činile strane kompanije, međutim sada je njihov i broj domaćih preduzeća izjednačen.

Viktor Kurtevski, rukovodilac prodaje za velike klijente u Lindstromu, potvrđuje za B&F da je tokom prethodnih 11 godina tražnja za iznajmljenim uniformama u Srbiji značajno porasla. Razlog tome je velika fluktuacija radne snage na domaćem tržištu, pa postaje i isplativije i zdravstveno bezbednije da se radna odeća unajmljuje od kompanija specijalizovanih za ove usluge, koje garantuju i profesionalno održavanje uniformi, objašnjava Kurtevski.

On naglašava da jedino industrijsko pranje obezbeđuje mikrobiološku čistoću odeće. To je od ključne važnosti u savremenom poslovanju, posebno za kompanije koje rade u delatnostima kao što su prehrambena i farmaceutska industrija i ugostiteljski sektor, odakle dolazi i najveći broj Lindstromovih klijenata.

Kako to izgleda u praksi? Radnik zaposlen u kompaniji čije poslovanje zahteva da se radna odeća menja svaki dan, mora da ima 11 uniformi. „Nošenu odeću zaposleni ostavljaju u sakupljač, odakle je na kraju nedelje preuzimaju naši vozači i odnose, a za svakog zaposlenog ostavljaju pet opranih uniformi. Ona jedna što preostane, koristi se tog dana kada se dovozi oprana roba“, navodi Kurtevski.

Bez nepotrebnih zaliha

Premda ekologija nije uvek presudan motiv za firme kada se odlučuju da unajme radnu odeću, evropska regulativa koja obavezuje poslodavce na odgovornost prema životnoj sredini uvećala je značaj ovih usluga, ukazuje Kurtevski. Finska kompanija je razvila onlajn platformu e-Lindstrom, koja omogućava njenim klijentima da prate i upravljaju svojim porudžbinama, „uključujući i deljenje podataka koliko su korišćenjem naših usluga smanjili svoj ugljenični otisak, koje potom unose u svoje izveštaje o održivom poslovanju“, navodi Kurtevski.

On ističe da Lindstrom insistira na održivosti i u sopstvenom radu. Kompanija koristi najsavremenije mašine koje troše manje struje i vode i planira optimalne rute za transport robe, kao i optimalne utovare radi uštede goriva i smanjenja zagađenja. Ne proizvodi odeću unapred, kako se ne bi stvarale nepotrebne zalihe, već uniforme šije u najbližoj fabrici u Mađarskoj po narudžbini, u veoma kratkom roku.

„Trudimo se i da recikliramo sve što možemo, a kada upotrebljeni tekstil više ne možemo da iskoristimo za proizvodnju uniformi, onda od njega pravimo nešto drugo. U svetu su sada, na primer, veoma popularni akustični paneli za zidove napravljeni od tekstila, pa čak i građevinski blokovi“, navodi Kurtevski.

Tražnja osetno porasla i u Srbiji

Austrijsko porodično preduzeće Salesianer, koje se više od jednog veka bavi uslugama održavanja i iznajmljivanja tekstila, došlo je u Srbiju 2015. godine, prateći svoje klijente koji su već pokrenuli ili su planirali da započnu poslovanje na našem tržištu, kaže za B&F Milić Drobnjak, direktor prodaje u ovoj kompaniji.

Salesianer posluje u 11 zemalja centralne i istočne Evrope, ima 3.500 zaposlenih i obrađuje 600 tona tekstila dnevno. U Srbiji zapošljava 30 radnika, uključujući i sopstvene vozače, i sarađuje sa 300 klijenata, od kojih njih 70 snabdeva uniformama.

Ostalima iznajmljuje otirače, industrijske pamučne krpe koje se najčešće koriste u mašinskoj industriji i pamučne rolne za brisanje ruku. Potonje se upotrebljavaju isto kao i papirni ubrusi, samo što se posle bacanja prikupljaju i peru, pa opet koriste. Preduzeće planira da u ponudu uvrsti i najam mopova za brisanje podova.

Ipak, Salesianer ostvaruje 75% ukupnog prometa od iznajmljivanja uniformi, kojima snabdeva preduzeća svih veličina, od 10 pa do 1.500 zaposlenih. Austrijska firma ima najviše klijenata koji posluju u prehrambenoj, farmaceutskoj, mašinskoj i elektronskoj industriji, ali snabdeva i trgovce, zanatlije, javni sektor…

„Od našeg prvog dana na srpskom tržištu tražnja za iznajmljenim uniformama je osetno porasla, zbog većeg poštovanja standarda u proizvodnji za domaće tržište, kao i onih u izvozu“, kaže Drobnjak, koji skreće pažnju da iako se tržište EU uvek ističe kao veoma zahtevno, stroge higijenske zahteve imaju i neke druge države u koje domaće kompanije izvoze.

Za svaku delatnost posebna pravila o održavanju uniformi

Ranije je bilo uobičajeno da zaposleni sami peru i održavaju svoje uniforme, ali pošto to nisu radili u profesionalnim uslovima, nije bilo moguće pratiti da li se higijenski odgovarajuće održavaju, a i životni vek uniformi bio je znatno kraći nego kod profesionalnog pranja. Drobnjak napominje da Salesianer, pored toga što svojim uslugama pranja i popravke odeće produžava vek radnim uniformama, klijentima besplatno obezbeđuje i nove komade kada postojeći dotraju ili, na primer, ako je radniku potrebna zamena veličine.

„Za svaku delatnost postoje pravila kako se peru uniforme. Mi radimo mikrobiološke analize briseva opranih uniformi i kompanijama kojima je to bitno, redovno dostavljamo izveštaje nezavisne akreditovane laboratorije. Za elektronsku industriju je važno da se ESD odeća ne pere više od dozvoljenog broja puta, a mi broj pranja pratimo preko barkoda koji se nalazi na svakom komadu odeće. S druge strane, oprema za zavarivače posle pranja mora da se impregnira kako bi zadržala svoja zaštitna svojstva“, navodi Drobnjak neke od primera.

Imajući u vidu da su radne uniforme bitan deo bezbednosnih i higijenskih standarda u proizvodnji, Drobnjak ističe da je njihovim klijentima jako važno to što mogu da se oslone na profesionalce u nabavci i održavanju radne odeće, umesto da se sami time bave, jer ovaj posao zahteva velike resurse.

Marija Dukić

Biznis & finansije 237, septembar 2025. 

Foto: dusanpetkovic, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Koja su najprofitabilnija preduzeća bila u Srbiji u 2024.godini

by bifadmin

Liste STO NAJ… privrednih društava u 2024. godini izrađene su na osnovu redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za 2024. godinu za 113.463 društva, nakon analize i rangiranja podataka sa aspekta uspešnosti poslovanja – prema poslovnim prihodima i neto dobitku, sa aspekta finansijskih kapaciteta – prema poslovnoj imovini i kapitalu, kao i sa aspekta gubitaka – prema neto gubitku i ukupnom gubitku.

Najprofitabilnije privredno društvo

SERBIA ZIJIN MINING D.O.O. BOR je najprofitabilnije privredno društvo u 2024. godini sa neto dobitkom od 83.733 miliona dinara. Uspešno poslovanje posledica je intenzivnijih aktivnosti sa matičnim, zavisnim i povezanim licima, koje su inicirale povećanje poslovnih prihoda za 37,7% na 180.918 miliona dinara (peto mesto). Oni su, uz sporiji rast poslovnih rashoda (19,0%), doprineli da ostvari za 49,2% uvećan poslovni dobitak od 121.317 miliona dinara, a upravo on je najviše uticao da ova rudarska kompanija iskaže najveći neto dobitak. Finansijske resurse je koristila u značajnom obimu, te je prema poslovnoj imovini od 146.375 miliona dinara zadržala 13. mesto, a prema kapitalu od 88.663 miliona dinara je 11. po redu. Delatnost eksploatacije ruda ostalih crnih, obojenih, plemenitih i drugih metala obavljala je sa 1.284 zaposlena odnosno 157 više u odnosu na prethodnu godinu.

Uspešno i najveće privredno društvo

Prošlogodišnje najuspešnije privredno društvo EPS AD BEOGRAD ostvario je 2,3% poslovnih prihoda i 2,0% neto dobitka cele privrede, koristeći pri tome 4,2% ukupne poslovne imovine i 5,6% ukupnog kapitala. I u 2024. godini je na prvom mestu sa poslovnim prihodima od 444.681 milion dinara, iako su oni opali za 10,7%, pretežno usled izmenjenih tržišnih okolnosti koje se ogledaju u manjim količinama električne energije za prodaju, zbog slabije proizvodnje u hidroelektranama i povećane potrošnje na domaćem tržištu. Veća potrošnja električne energije reflektovala se na uvećanje troškova nabavljene električne energije i posledično na rast poslovnih rashoda za 9,6%, te je iskazan za 66,0% manji poslovni dobitak, od 45.498 miliona dinara. Poslovni segment je i opredelio krajnji rezultat odnosno neto dobitak niži za 78,3%, od 24.431 milion dinara, prema kome zauzima treće mesto. Ovaj energetski sistem je koristio najvrednije finansijske kapacitete, upošljavajući 1.072.271 milion dinara poslovne imovine i 645.395 miliona dinara kapitala. Ujedno, kumulirao je najveći gubitak od 305.181 milion dinara i zapošljavao je najviše radnika – ukupno njih 19.203.

Uspešna privredna društva ‒ među prvih pet prema profitabilnosti, uz velike poslovne prihode i vredne finansijske kapacitete

Još jedno društvo iz oblasti eksploatacije ruda metala SERBIA ZIJIN COPPER DOO BOR našlo se u grupi najprofitabilnijih sa neto dobitkom od 29.529 miliona dinara, većim za 53,8% na godišnjem nivou, što ga je svrstalo na drugo mesto. Obavljanjem osnovne delatnosti ono je generisalo poslovne prihode uvećane za 72,3%, u iznosu od 205.249 miliona dinara i zauzelo poziciju niže na toj listi. Uporedo, poslovni rashodi su rasli sporije (57,8%), pa je ostvaren pozitivan poslovni rezultat od 48.932 miliona dinara, veći 2,4 puta u odnosu na prethodnu godinu, koji je i podstakao visoku profitabilnost. Pojačana poslovna aktivnost zahtevala je i vredne finansijske kapacitete, te je prema poslovnoj imovini od 434.998 miliona dinara na šestom mestu, a prema kapitalu od 177.014 miliona dinara je ostalo na sedmoj poziciji. Delatnost je obavljalo sa 79 radnika manje odnosno sa ukupno 5.966 zaposlenih.

Naftna kompanija NIS A.D. NOVI SAD je, i pored pada neto dobitka za 56,1%, na visokoj četvrtoj poziciji sa realizovanih 18.381 milion dinara. Po osnovu redukovanih prihoda od prodaje na domaćem tržištu iskazala je poslovne prihode niže za 2,0%, u iznosu od 386.895 miliona dinara (drugo mesto), što je praćeno rastom poslovnih rashoda (6,9%) dovelo do smanjenja poslovnog dobitka za 57,3%, na 23.523 miliona dinara i posledično do opadanja ukupne profitabilnosti. Ovaj veliki sistem je visokorangiran prema uposlenim kapacitetima ‒ četvrtoplasiran prema poslovnoj imovini od 527.838 miliona dinara i drugoplasiran prema kapitalu od 386.155 miliona dinara. U posmatranom periodu broj zaposlenih je povećan sa 5.101 na 5.161 radnika.

Na petom mestu liste najprofitabilnijih je TELEКOM SRBIJA A.D. BEOGRAD sa neto dobitkom u iznosu od 10.080 miliona dinara, koji je naspram prošlogodišnjeg niži za 70,5%. Pri tome, iz poslovnih aktivnosti je iskazan dobitak u visini od 36.469 miliona dinara, uvećan za 86,3%, a na pad profitabilnosti uticao je gubitak u podbilansu finansiranja od 24.776 miliona dinara, veći za 56,8% u odnosu na prethodnu godinu, i to usled značajnog rasta finansijskih rashoda po osnovu kredita, zajmova, finansijskog lizinga i korporativnih obveznica. Prema vrednostima iskorišćenih kapaciteta ova telekomunikaciona kompanija je ostala na prošlogodišnjim pozicijama (drugo i šesto mesto), sa 720.249 miliona dinara poslovne imovine i 202.944 miliona dinara kapitala. Istovremeno, povećala je broj zaposlenih za 322, na ukupno 8.689 radnika.

Uspešno privredno društvo ‒ među prvih pet prema poslovnim prihodima i visoko profitabilno, sa finansijskim kapacitetima velike vrednosti

Među najuspešnijim društvima je i JP SRBIJAGAS NOVI SAD, koji je sa poslovnim prihodima od 181.987 miliona dinara, većim za 4,4%, zauzeo četvrto mesto. Do rasta poslovnih prihoda došlo je usled intenzivirane prodaje na domaćem tržištu, dok su uporedo poslovni rashodi uvećani nešto brže (5,0%) do iznosa od 161.395 miliona dinara, zbog usklađivanja vrednosti zaliha prirodnog gasa u skladištima izvan teritorije Republike Srbije. Кao rezultat ovakvih kretanja, zabeležen je poslovni dobitak od 20.592 miliona dinara, pri čemu je istovremeno ostvaren dobitak iz finansiranja (1.152 miliona dinara) i gubitak iz ostalih aktivnosti (7.372 miliona dinara). Pored negativnog rezultata iz ostalih aktivnosti, društvo je iskazalo poreski rashod perioda od 5.503 miliona dinara, koji se odnosi na obračunati porez na dobit, što je i uticalo na pad profitabilnosti za 30,4% i evidentiranje neto dobitka u iznosu od 8.374 miliona dinara. Trgovinu gasovitim gorivima preko gasovodne mreže obavljao je koristeći 309.414 miliona dinara poslovne imovine i 140.628 miliona dinara kapitala (osmo mesto na obe liste), uz angažovanje 919 zaposlenih odnosno devet više u odnosu na prethodnu godinu.

Druga privredna društva sa velikim neto dobitkom

Među sto najprofitabilnijih privrednih društava najbrojnija su društva iz sektora S-Prerađivačka industrija ‒ njih 34, od kojih je pet iz oblasti proizvodnje prehrambenih proizvoda. Najviše rangirano društvo iz ove oblasti je proizvođač gotove hrane za kućne ljubimce FARMINA PET FOODS DOO INĐIJA (14. mesto), a zatim slede FRIКOM DOO BEOGRAD (73. mesto), AD IMLEК PADINSКA SКELA (86. mesto), RAUCH SERBIA DOO, КOCELJEVA (88. mesto) i DON DON DOO BEOGRAD (89. mesto).

Prema zastupljenosti na listi sto društava sa najvećim neto dobitkom izdvojio se i sektor G-Trgovina na veliko i malo… u kome je poslovalo 17 društava. Najbolje pozicionirani su DELHAIZE SERBIA DOO BEOGRAD (deseto mesto), JT INTERNATIONAL AD SENTA (15. mesto), LIDL SRBIJA КD NOVA PAZOVA (27. mesto) i MAGNA PHARMACIA DOO BEOGRAD (34. mesto).

Među sto najprofitabilnijih je i 13 društava iz sektora F-Građevinarstvo, kao i njih osam iz sektora J-Informisanje i komunikacije. Od građevinskih kompanija najviši rang imaju BEOGRAD NA VODI D.O.O. BEOGRAD (deveto mesto), CHINA FIRST HIGHWAY ENGINEERING CO. LTD. OGRANAК BEOGRAD (28. mesto) i CHINA RAILWAY INTERNATIONAL CO., LTD. SERBIA OGRANAК BEOGRAD (38. mesto), dok su iz oblasti telekomunikacija najbolje plasirani TELEКOM SRBIJA A.D. BEOGRAD (peto mesto), YETTEL D.O.O. BEOGRAD (šesto mesto), CETIN DOO BEOGRAD (13. mesto), A1 SRBIJA D.O.O. BEOGRAD (18. mesto) i SBB DOO BEOGRAD (21. mesto).

Iako je prisutan sa manjim brojem predstavnika (sedam) sektor B-Rudarstvo je ostvario gotovo trećinu neto dobitka svih sto društava. Pored društva u samom vrhu liste SERBIA ZIJIN MINING D.O.O. BOR (prvo mesto), SERBIA ZIJIN COPPER DOO BOR (drugo mesto) i NIS A.D. NOVI SAD (četvrto mesto), visoko su pozicionirani i JCHX КINSEY MINING CONSTRUCTION D.O.O. BOR (osmo mesto) i JIUZHOU INTERNATIONAL CONSTRUCTION D.O.O. BOR (11. mesto).

Najveći gubitaš

Vodeći na listi gubitaša je CONTINENTAL AUTOMOTIVE SERBIA DOO NOVI SAD, sa više nego udvostručenim neto gubitkom od 19.884 miliona dinara. Obavljanjem osnovne delatnosti društvo je ostvarilo dinamičniju realizaciju na inostranom tržištu i zabeležilo 2,4 puta uvećane poslovne prihode, u iznosu od 31.375 miliona dinara, što ga je svrstalo u grupu društava sa najvećim rastom poslovnih prihoda. Iako su, kao posledica serijske proizvodnje uporedo rasli i poslovni rashodi (za 80,4%) ono je uspelo da smanji gubitak iz poslovanja za 8,5% na 7.721 milion dinara. Istovremeno, gubitak iz finansiranja je porastao na 2.030 miliona dinara, ali je, zbog većeg rashodovanja zaliha, višestruko povećan negativan rezultat iz ostalih aktivnosti do nivoa od 10.133 miliona dinara, koji je u najvećoj meri i doprineo uvećanju neto gubitka. Usled negativnog rezultata, gubitak je prevazišao iznos kapitala za 1.866 miliona dinara, dok je poslovna imovina vredela 56.979 miliona dinara. U posmatranom periodu broj zaposlenih je povećan za 679, na 2.207 radnika.

Javna preduzeća na listama STO NAJ… privrednih društava

Na listama STO NAJ… privrednih društava u 2024. godini rangirano je 20 javnih preduzeća, koja su zapošljavala ukupno 43.374 radnika.

Među njima, deset je poslovalo sa neto dobitkom, od kojih su dva na listi najprofitabilnijih društava. S druge strane, neto gubitak je iskazalo, takođe, deset javnih preduzeća, s tim da ih je osam na listi najvećih gubitaša. U grupi društava sa najvećim poslovnim prihodima je šest javnih preduzeća, dok se sa aspekta korišćenja finansijskih kapaciteta izdvojilo njih 12 prema poslovnoj imovini i 11 prema kapitalu, a prema ukupnom gubitku njih sedam.

Pored već pomenutog JP SRBIJAGAS NOVI SAD (sedmo mesto), na listi društava sa najvećim neto dobitkom je i JP POŠTA SRBIJE BEOGRAD (59. mesto).

Najviše rangirano prema neto gubitku je JP PUTEVI SRBIJE BEOGRAD (četvrto mesto), a zatim slede JКP GSP BEOGRAD (25. mesto), JP PEU RESAVICA (29. mesto) i JP ELEКTROКOSMET PRIŠTINA (31. mesto).

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci