Prema podacima Statističke službe Evropske unije (Eurostata) u 2023. godini prosečna bruto godišnja penzija u EU iznosila je 17.321 evro, odnosno 1.443 evra mesečno, a unutar zemalja članica godišnje penzije su varirale između 4.479 evra u Bugarskoj i 34.413 evra u Luksemburgu.

Gledajući šire, među 34 evropske zemlje, prosečne godišnje penzije kreću se od 3.377 evra u Turskoj do čak 38.031 evra na Islandu, što znači da je najveća prosečna penzija u Evropi veća više od 10 puta od najniže.

Srbija se na ovoj listi našla veoma nisko, kao treća odozdo i sa 4.239 evra srpski penzioner je „bogatiji“ samo od onog u BiH (3.659) i Turskoj (3.377). Naravno, penzija je u Srbiji od 2023. godine značajno porasla – na gotovo 5.200 evra u 2025, ali rasta je sigurno bilo i u ostalim zemljama, tako da generalno ovi odnosi stoje.

Neznatno iznad evropskog proseka su i četiri najveće ekonomije EU, među njima Italija ima najveće penzije, slede Španija, Francuska i Nemačka. Zajedničko za ove tri zemlje jeste da sve imaju velike državno finansiranje penzijske sisteme i mnogo skromnije profesionalne sisteme koji pokrivaju samo određene sektore ili poslodavce.

Zbog toga su troškovi za penzijske prinadležnosti veoma visoki, navodi se u analizi.

Penzije iznad evropskog proseka imaju i četiri nordijske zemlje, od kojih Island nije u EU. Prosečna godišnja penzija najveća je u Danskoj – 30.543 evra a najniža u Švedskoj – 22.674 evra.

Nije, naravno, samo iznos penzije bitan, ali…

Zemlje bivšeg Istočnog bloka, među koje bi ovom prilikom trebalo svrstati i Srbiju, imaju generalno niže iznose prosečnih penzija, ali veće privilegije koje se daju penzionerima kao što su besplatna zdravstvena zaštita, prevoz i subvencionisano stanovanje, što uvećava nivo socijalne zaštite. Zahvaljujući takvim socijalnim davanjima kvalitet života penzionera je viši nego što bi bio da zavise samo od penzije.

Međutim, ako se u računicu uvedu i standardi kupovne moći odnosno poređenje koliko iste količine roba i usluga može da se kupi u različitim zemljama, redosled na evropskoj listi se značajno menja.

Ovi standardi odražavaju stvarne troškove života pa se, recimo, rangiranje Španije i Turske značajno poboljšava nakon korekcije tim paritetima i Španija se pomera sa 13. na 4. mesto, dok se Turska penje sa poslednjeg 34. na 25. mesto.

Nasuprot tome, Švajcarska sa 5. pada na 15. mesto, a Slovačka sa 27. na 33.

Za Srbiju se ovde, nažalost, ništa ne menja i ona zadržava poziciju pri dnu liste – sa 7.146 evra PPP bolja je samo od Slovačke (7.079) i BiH (6.658).

Kao pozitivno se ističe to što životni standard u starosti u razvijenim zemljama ne zavisi isključivo od penzijskih davanja (jer ljudi imaju veću ušteđevinu, privatno životno osiguranje ili su ulagali na berzu ili u investicione fondove), ali to ne briše razlike u pogledu osnovnog prihoda.

Penzioneru ode gotovo pola prihoda, u Srbiji i više

U Evropskoj uniji penzije u proseku predstavljaju oko tri petine zarade koju je neko primao neposredno pre penzionisanja. U Srbiji je to i više i u 2025. godini je prosečna penzija bila svega 47% prosečne plate.

U većini evropskih zemalja, prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), prosečan prihod ljudi starijih od 65 godina je niži od prosečnog prihoda ukupnog stanovništva.

Granica siromaštva je, prema OECD-u, definisana kao 50% srednjeg prihoda domaćinstava ukupnog stanovništva, što znači da je skoro svaki šesti penzioner u EU u riziku od siromaštva, a ta stopa je sa 12% u 2013. porasla na 15,5% u 2023. godini.

Kako se navodi, iako se penzijski sistemi u zemljama Evropske unije (EU) razlikuju, zajedničko im je to da su penzije glavni izvor prihoda za starije, pa u EU približno dve trećine njihovih primanja dolazi od javnih transfera, uglavnom državnih penzija i drugih davanja, navodi se u analizi objavljenoj u poslednjem izdanju „Glasa osiguranika“, glasila Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO).

Izvor: BizSrbija

Foto: Pixabay

U 2026. godini investiranje se svodi na pametan balans između rasta i sigurnosti i na to da znaš zašto negde ulažeš, a ne samo gde, poručuju finansijski stručnjaci. Pitanje koje se često postavlja u vreme inflacije je gde i kako je najbolje uložiti svoju ušteđevinu. Ljudi se najčešće odlučuju za štednju u bankama, a oni koji novca imaju više ulažu u nekretnine. Ipak, u svemu tome, najvažnije je sačuvati vrednost novca.

Finansijski analitičar Vladimir Vasić, osnivač BBS Capital Investment Group za Euronews Srbija nagoveštava da u 2026. godini ne postoji jedno univerzalno rešenje. Najrazumniji pristup je raspodela novca na više strana. Deo u sigurnijim oblicima, deo u investicijama koje nose rast, a deo u realnoj imovini. Drugim rečima ne igrati na jednu kartu. Diverzifikacija će biti ključna reč i naredne godine.

Iako Srbi vole da novac drže u „slamarici“, u vreme inflacije to nije dobra odluka.

– U uslovima inflacije, novac koji stoji gubi vrednost. Iako keš daje osećaj kontrole i sigurnosti, realno gledano, to je najskuplji oblik ‘štednje’. Čak i minimalan prinos je bolji nego nikakav – napominje Vasić.

Za one koji razmišljaju dugoročno i žele stabilan prihod, nekretnine ostaju popularne u Srbiji i taj trend se neće brzo promeniti. Vasić ističe da dugoročno mogu imati smisla, naročito na dobrim lokacijama.

Ipak, prema njegovim rečima, 2026. godina donosi više opreza zbog visokih cena nekretnina, ali i kredita sa visokom kamatom, zbog čega svaka kupovina mora imati jasnu računicu. Nekretnine više nisu automatska zarada, naročito ukoliko je nekome potrebna brza likvidnost.

Berza i ETF fondovi da li su realna opcija za građane Srbije?

Finansijski stručnjaci upozoravaju da u Srbiji postoje daleko isplativiji oblici ulaganja novca koji donose čak i dvocifrene stope prinosa za investitore, ali većini građana oni su još uvek nepoznanica. Štednja u bankama, i dalje ostaje najatraktivniji oblik ulaganja, a prema određenim podacima, građani Srbije u bankama drže ukupno oko 17,6 milijardi evra.

Ulaganje u indeksne fondove, prema rečima stručnjaka, poput S&P 500, dugoročno donosi znatno veće prinose od tradicionalne štednje u banci. Prosečan godišnji prinos na ulaganje u S&P 500 indeks kreće se oko osam do devet odsto, što je mnogo prijemčivije od kamate koju građani mogu da dobiju na štednju u domaćim bankama

– ETF fondovi su jedan od najjednostavnijih načina ulaganja na berzi. Umesto da se bira jedna akcija, ulaže se u ceo paket kompanija. Za dugoročne investitore u Srbiji, to je pristupačna i razumna opcija, posebno za one koji ne žele da svakodnevno prate tržište – kaže Vasić za naš portal.

Investicije o kojima se ređe govori

Vasić dodaje da ulaganje u zlato ostaje sigurna luka u nestabilnim vremenima. Ne donosi kamatu, ali čuva vrednost. Srebro ima sličnu ulogu, uz veće oscilacije zbog industrijske potražnje. U 2026. oba metala imaju smisla kao deo portfolija, ali ne kao jedino ulaganje, kaže on.

Vasić poručuje da investicije o kojima se ređe govori, a na koje bi investitori trebalo da obrate pažnju su: fondovi koji ulažu u nekretnine, obveznice kao stabilnija opcija, tematski fondovi (tehnologija, energetika, AI), ulaganje u znanje i sopstveni posao, koje se često zanemaruju.

– Ulaganje u fondove za nekretnine danas ne mora da znači kupovinu stana ili poslovnog prostora. Postoje fondovi koji prikupljaju novac više investitora i taj kapital ulažu u različite nekretnine, od poslovnih zgrada i tržnih centara do logističkih i stambenih objekata. Investitor kupuje udeo u fondu, a ne samu nekretninu, i učestvuje u zaradi kroz prihod od zakupa i rast vrednosti udela – kaže stručnjak.

U Srbiji je ovaj vid ulaganja još u razvoju i postoji kroz investicione i alternativne fondove koji ulažu u nekretnine. Ipak, najčešća praksa je ulaganje u inostrane fondove, posebno na razvijenim tržištima, gde je ovakav model široko rasprostranjen. Građani Srbije do takvih fondova dolaze preko brokerskih kuća i investicionih platformi.

Još jedan značajan vid ulaganja, predstavljaju tematski fondovi koji ulažu u kompanije povezane sa jednim velikim trendom, poput tehnologije, veštačke inteligencije, energetike ili zdravstva. Umesto izbora pojedinačnih akcija, investitor ulaže u čitav sektor ili trend za koji se očekuje dugoročni rast. Ovakvi fondovi nose veći potencijal, ali i veće oscilacije.

– Fondovi koji ulažu u nekretnine i tematski fondovi omogućavaju građanima da investiraju i bez velike početne sume, ali su namenjeni dugoročnom ulaganju. Kao i uvek, ključ je u razumevanju rizika i pametnoj raspodeli novca. Poruka za 2026. je jednostavna – ne držati sav novac na jednom mestu ni u kešu, ni u jednoj investiciji. Pametno raspoređen novac danas pravi veću razliku nego ikada – zaključuje Vasić.

Izvor: Euronews

Foto: Pixabay

Dve milijarde evra. Za toliko je uvećano bogatstvo 100 najbogatijih ljudi u regionu za godinu dana. Po rastu bogatstva regionalni biznismeni prate svetski trend – Forbs kaže da je za isti period bogatstvo najbogatijih 3.028 biznismena, investitora i naslednika uvećano za dva biliona.

Iako je kriza, bogatiji su još bogatiji. Iako je kriza, najveći broj kompanija u regionu raste više nego što pada. I ova Nedeljnikova Lista 100 najbogatijih u regionu, koju smo radili s vodećim medijima u regionu, potvrđuje tezu da su velike kompanije anticiklične, da rastu u krizi. Veliki sistemi su robustni i dokazali su da su otporni na krizu. A ta reč je posle pandemije postala ključna u poslovnoj filozofiji. Značajnija od rasta. Jedan veliki biznismen iz Srbije svojevremeno je uporedio svoju kompaniju sa dobro opremljenim supertankerom kod Ognjene zemlje koji ni oluja ni veliki talasi (kriza) ne mogu da nateraju da promeni pravac.

Nije, međutim, baš sve u našem regionu isto kao u razvijenom svetu. Na primer, visokotehnološke kompanije koje su prethodne dve-tri godine predvodile listu 100 najbogatijih sada su u blagom padu. Iako je Srbiju zahvatila velika politička i ekonomska kriza, na Listi 100 najbogatijih najviše je (48) poslovnih ljudi iz Srbije. Posle dvogodišnje dominacije biznismena iz Hrvatske na vrh liste vratio se tandem iz Srbije. Vlasnik Delta holdinga ponovo je najbogatiji poslovni čovek u regionu. U stopu ga prati porodica Kostić, koja je uspešno preuzela upravljanje MK grupom.

U prvih 10 najbogatijih su četiri biznismena iz Srbije i šest iz Hrvatske – bogatstvo te četvorice iz Srbije vredi 9,8 milijardi evra, a šestorice iz Hrvatske – 10,9 milijardi evra. Simultanku hrvatskih i srpskih najbogatijih biznismena prvi narušava biznismen iz BiH koji se smestio na 21. mesto Liste 100 najbogatijih. Četvorica najbogatijih Crnogoraca vrede koliko sam Filip Cepter. Nesumnjivo, veličina tržišta igra presudnu ulogu u bogatstvu vlasnika kompanija.

Tržište regiona nije veliko, pa hrvatski poslovni ljudi imaju stratešku prednost velikog, ali i zahtevnog, tržišta Evropske unije. Nije slučajno Miša Šajatović, glavni i odgovorni urednik Lidera, koji je učestvovao u pravljenju liste, insistirao da je hrvatskim privrednicima prioritet evropsko a ne na balkansko tržište, jer se tek na tako velikom tržištu odmerava vrednost njihovog biznisa.

I na najnovijoj Listi 100 najbogatijih u regionu dominiraju tradicionalni biznisi. Najviše para pravi se u trgovini i distribuciji, poljoprivredi/agraru i građevinarstvu/nekretninama. Ali i u igrama na sreću. Nedavni gost Beograda, akademik Džozef Štiglic (zamerajući evropskim, pa i balkanskim, zemljama da veliki deo novca troše na poljoprivredu) izjavio je da je poljoprivreda industrija prošlosti. Desetak najvećih biznismena u regionu, uglavnom iz Srbije i Hrvatske, bogatstvo je napravilo „na zemlji“. Hoće li ih Štiglicova opservacija naterati na strateški zaokret?

Izvor: Nedeljnik

Foto: konstantynov, Depositphotos

Hapšenje venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura ponovo je u fokus stavilo sudbinu jedne od najosetljivijih naftnih industrija na svetu. Investitori, trgovci i energetske kompanije pokušavaju da procene ko praktično kontroliše venecuelansku naftu, da li se proizvodnja može oporaviti nakon decenija propadanja i kakav bi uticaj eventualna promena vlasti imala na globalno tržište nafte.

Uprkos političkim potresima, struktura kontrole nad naftnim sektorom zasad se nije promenila. Većinu proizvodnje i rezervi i dalje nadzire državna kompanija Petróleos de Venecuela (PDVSA), osnovana nakon nacionalizacije naftne industrije 1970-ih godina. Strane kompanije prisutne su kroz zajedničke projekte i partnerske aranžmane, ali bez upravljačke dominacije. Među njima se ističe američki Chevron koji u Venecueli posluje kroz sopstvenu proizvodnju i zajedničko ulaganje sa PDVSA, dok ruske i kineske kompanije učestvuju kroz slične modele saradnje.

Drastičan pad proizvodnje i izazovi oporavka

Venecuela je nekada bila naftna velesila sa proizvodnjom od oko 3,5 miliona barela dnevno krajem 1990-ih, ali je od tada usledio strmoglavi pad. Danas se procenjuje da zemlja proizvodi oko 950.000 barela dnevno, od čega se približno 550.000 izvozi. Razlozi su višestruki: dugogodišnje američke sankcije, nedostatak ulaganja, političko kadroviranje, zapuštena infrastruktura i odlazak stručnog kadra. Čak i u scenariju političkog preokreta, industrija se suočava sa ozbiljnim fizičkim ograničenjima.

Rizici za izvoz i uloga „flote u senci„

Najveća kratkoročna pretnja globalnom tržištu nije pad proizvodnje, već mogućnost poremećaja izvoza. U uslovima nejasne političke kontrole, kupci mogu odustati od poslova jer ne znaju kome da uplaćuju sredstva za isporučenu naftu. Dodatni problem predstavljaju nove američke sankcije usmerene na tzv. „flotu u senci“ – flotu tankera koji posluju van standardnih sistema osiguranja, registracije i nadzora. Ti brodovi se koriste za izvoz nafte iz sankcionisanih zemalja poput Venecuele, Rusije i Irana, a ograničavanje njihovog poslovanja već je primoralo Caracas na smanjenje proizvodnje.

Ograničen uticaj na globalne cene

Uprkos političkoj drami, analitičari zasad ne očekuju snažan poremećaj na globalnom tržištu nafte. Chevron trenutno nastavlja izvoziti oko 150.000 barela dnevno, što ublažava neposredni šok ponude. Procene su da bi povećana neizvesnost mogla kratkoročno dodati oko tri dolara po barelu kroz takozvanu rizik-premiju, ali to se dešava u trenutku kada je tržište, prema većini procena, dovoljno snabdeveno i čak sklono blagoj prezasićenosti.

Strateška važnost venecuelanske nafte

Dugoročna važnost Venecuele ne leži samo u količini nafte, već i u njenom tipu. Reč je o teškoj, sumpornoj nafti koja je tehnički zahtevna za vađenje, ali je tražena u složenim rafinerijama, posebno u Sjedinjenim Američkim Državama. Upravo zato bi zapadne kompanije poput Chevrona, ali i evropskih energetskih kompanija poput Repsola i Enija, mogle imati koristi u slučaju političkog zaokreta i popuštanja sankcija, s obzirom na već postojeću infrastrukturu i prisutnost na terenu.

Promena vlasti ne znači brz oporavak

Mogući dolazak opozicije, predvođene Maríom Corinom Machado, mogao bi dovesti do ublažavanja sankcija i kratkotrajnog povećanja izvoza korišćenjem postojećih zaliha. Međutim, stručnjaci upozoravaju da bi za stvarni oporavak industrije bila potrebna ulaganja od najmanje 10 milijardi dolara godišnje, uz stabilno bezbednosno okruženje i dugoročnu političku predvidljivost. Bez toga, čak i uz promenu vlasti, proizvodnja se godinama ne bi mogla značajnije povećati. Upozorava se i da bi haotičan prenos vlasti, kakav je viđen u Libiji ili Iraku, mogao dodatno destabilizovati sektor i poništiti potencijalne dobitke političke tranzicije.

Izvor: Blic Biznis

Foto: Pixabay

IT industrija u Srbiji ulazi u 2026. opreznije. Globalno usporavanje investicija već je ostavilo posledice.

Ono što je očigledno je da su najviše pogođene kompanije koje su prethodnih godina brzo rasle bez jasnog i održivog poslovnog modela ili su se snažno oslanjale na jedan tip klijenata i jedno tržište.

U Srbiji se to posebno odnosi na deo autsorsing (outsourcing). Sektor zavisan od zapadnih klijenata, pre svega iz SAD i Evropske unije, gde je smanjenje budžeta za IT dovelo do pada potražnje za uslugama.

Taj pritisak, prema procenama stručnjaka, ostaće prisutan i tokom 2026, uz nastavak optimizacije timova u IT servis kompanijama i fokus na iskusnije kadrove čije znanje može biti konkurentno i tržišno isplativo.

Pitali smo predstavnike IT kompanja – direktore, zaposlene, ali i stručnjake na kakvu 2026. bi IT sektor u Srbiji mogao da računa.

„Biće teža godina od prethodne“

Saša Popović, osnivač i direktor kompanije Vega, kaže da se čini da će 2026. biti još teža i da će na to uticati nekoliko faktora. Neki od njih su kretanje kamata i inflacije, geopolitička situacija, regulativa (u pogledu AI, privatnosti, bezbednosti).

Takođe i sposobnost kompanija da pokažu merljiv ROI (povrat na investicije) i brže isporučuju vrednost. Posebno one koje se bave veštačkom inteligencijom i u koje je puno uloženo u 2025, dodaje.

„Utisak mi je da na zapadnim tržištima možemo da očekujemo rast IT potrošnje od oko 10% u 2026. To može da bude korisno za pojedine firme koje će uz puno truda uspeti da osvoje deo tog posla. Moj generalni utisak u vezi za 2026. je da nas očekuje teška godina, ali da će biti posla za one koji ne odustaju, koji će se ozbiljno potruditi da osvoje deo posla dostupnog na globalnom tržištu“, kaže Popović za Forbes Srbija.

Veliko ulaganje u AI, da li će balon da pukne?

Kako kaže, trenutno je IT sektor unutar „finansijskog balona“ izazvanog ogromnim ulaganjima u veštačku inteligenciju. U toku 2026. bi moglo da se desi da taj balon pukne i da zbog toga bude još manje ulaganja dok se investitori ponovo ne pregrupišu.

„Nadam se da grešim i da će samo doći do neke vrste konsolidacije ulaganja i generalno tržišta“, pojašnjava.

Gobalna situacija i u 2025. je izgledala, kako kaže, pomalo čudno.

„S jedne strane smo imali veliki broj kompanija koje su i dalje optimizovale troškove, reorganizovale timove odnosno otpuštale, i menjale prioritete projekata. To je za rezultat imalo manje ulaganja u inovacije i digitalizaciju u odnosu na period od pre samo tri godine. Međutim, s druge strane smo mogli da vidimo značajna ulaganja u oblasti AI“, navodi.

To je doprinelo da u IT sektoru i dalje bude posla i novca što je omogućilo dalji rast.

Šta muči IT kompanije

Mnoge kompanije u Srbiji su bile pogođene manjkom posla na globalnom tržištu ili problemima u specifičnim industrijama (kao što je automobilska). To je za rezultat imalo smanjenje prihoda i u nekim slučajevima dovodilo do odluka da kompanije otpuštaju veći broj zaposlenih, dodaje.

Najviše su pogođene one koje još nisu uspele da transformišu poslovanje u smeru pružanja usluga dodate vrednosti, kaže Popović. Ukazuje i na neke promene koje će i dalje diktirati tempo.

„Danas je manja potražnja za programerima koji će napraviti nešto što klijent traži. Tržište i dalje ima potrebu za proizvodima i uslugama IT kompanija, ali očekuje da se dođe sa konkretnim rešenjima, predlozima, inovacijama i idejama za povećanje prihoda ili smanjenje troškova poslovanja“, ističe.

Dodatno, biznisi koji posluju sa manjim maržama su takođe više izloženi riziku zbog toga što je potražnja manja od ponude pa klijenti često agresivnije pregovaraju o spuštanju cena.

„Ugroženi su i domaći startapi za koje trenutno ima manje novca na tržištu. Posebno ako se nisu fokusirali na oblasti u kojima je izvesnije da će investitori biti voljni da ulažu u 2026. godini“, dodaje Popović.

Popović očekuje da će u 2026. biti najtraženije veštine koje se tiču obrade i skladištenja velikih koliičina podataka („Data engineering“), održavanja i optimizacije „cloud“ rešenja (DevOps i FinOps), bezbednosti („Cybersecurity“) i veštačke inteligencije.

Manje novih IT projekata

Kako kaže Nebojša Bjelotomić, savetnik predsednika Privredne komore Srbije, svedoci smo krize u segmentu IT usluga. Geopolitičke okolnosti i narušeni globalni ekonomski odnosi samo su dodatno produbili ovu krizu. Poslednji u nizu faktora koji utiču na negativan trend jesu tehnološke promene, pre svega razvoj veštačke inteligencije.

„Površna procena mogla bi da sugeriše da sposobnost AI alata da generišu kod smanjuje potrebu za programerima i njihovim uslugama, međutim nema č̣vrstih dokaza za takav razvoj situacije“, ističe Bjelotomić.

AI kao alat ne kao zamena za IT

Kapaciteti alata poput ChatGPT-a ili Claude-a još nisu na nivou koji omogućava isporuku kompletnog IT projekta na osnovu jednog prompta korisnika bez tehničkog znanja.

Oni za sada pomaẓ̌u programerima da brže i sa manje resursa završe projekte, pojašnjava.

„Istovremeno, evidentno je da krajnji korisnici koji do juče nisu mislili da imaju kapacitet da se bave ljudima za IT, da ih zapošljavaju, razvijaju, zadrže i upravljaju kompleksnim projektima, najednom sve češće veruju da to mogu“, kaže Bjelotomić. „Ekonomska kriza koja i dalje traje je sigurno jedan od razloga. Novca na tržištu je značajno manje te korisnici ne mogu sebi da priušte blagodeti autsorsinga koji im omogućava da ne brinu o IT-u već samo o svom osnovnom biznisu“, kaže.

Traži se iskustvo

Ukazuje i da se sada traži više za isto ili čak manje i to kroz veći senioritet tima, ne samo u tehničkom smislu, već u pogledu profesionalnog iskustva i razumevanja različitih industrija.

Otuda se nastavlja trend u kojem je teško bez iskustva „ući“ u kompaniju koja se bavi IT servisima.

„To je problem koji će postojati i tokom 2026. godine. Nastaviće se optimizacija timova u IT servis kompanijama tako da se podiže seniornost koja može da se proda i naplati“.

Oprez i selekcija

Kako kažu predstavnici sajta koji prati stanje na tržištu IT industrije HelloWorld, ovaj sektor je završio 2025. stabilnije nego prethodne dve godine, ali u 2026. ulazi oprezno.

Podaci ovog sajta pokazuju da se obim zapošljavanja nije vratio na nivoe iz perioda pre 2022. Kompanije zapošljavaju selektivnije, sa jasnijim očekivanjima i fokusom na konkretne poslovne potrebe, a ne na rast po svaku cenu.

Globalno gledano, IT industrija je prošla kroz proces „hlađenja“ koji je zapravo bio korekcija nakon perioda prevelikog rasta, objašnjavaju

Godina konsolidacije, a ne krize

Velike tehnološke kompanije su stabilizovale poslovanje, smanjile troškove i reorganizovale timove. Sada se više pažnje posvećuje efikasnosti, profitabilnosti i održivim modelima razvoja. U tom smislu, 2025. je bila godina konsolidacije, a ne krize, objašnjavaju.

Najviše su pogođene kompanije koje su prethodnih godina brzo rasle bez jasnog poslovnog modela ili su bile snažno oslonjene na jedan tip klijenata ili tržišta.

U Srbiji se to pre svega odnosi na deo autsorsing sektora koji zavisi od zapadnih klijenata, naročito iz SAD i EU, gde su investicije bile usporene.

Perspektive u 2026

Perspektive za 2026. zavisiće od nekoliko faktora. Pre svega globalne ekonomske stabilnosti, brzine oporavka investicija i sposobnosti kompanija da se prilagode novim zahtevima tržišta, navodi predstavnici HelloWorld-a.

Kažu da će pored AI rešenja, fokus biti i na sajber bezbednosti, optimizaciji postojećih sistema, razvoju softvera koji direktno podržava osnovni biznis, rešenjima za industriju i velike poslovne sisteme.

Drugim rečima, tražiće se praktična primena tehnologije, a ne samo inovacija.

Što se tiče otpuštanja u IT sektoru, ona jesu aktuelna i dalje, ali nisu dominantan trend kao pre godinu ili dve. „Kod nas se uglavnom radi o pojedinačnim slučajevima i manjim korekcijama timova. Najčešće u kompanijama koje su imale pad obima posla ili su se povlačile sa određenih tržišta“, dodaju.

Kompanije opreznije

Primetno je da je pritisak na tržištu rada manji nego ranije. Kompanije se danas više trude da preraspodele resurse nego da posežu za masovnim otpuštanjima, objašnjavaju.

Najmanje potražnje na ovo sajtu trenutno beleže za junior pozicijama. Naročito u oblastima gde je ponuda kadra velika, a obuka zahteva značajno ulaganje vremena i resursa. Kompanije su opreznije i češće traže ljude koji mogu brzo da se uključe u projekte.

U domaćem IT sektoru beleži se pad zadovoljstva zaposlenih. A šta je razlog?

Najčešće je posledica kombinacije faktora: neizvesnosti, sporijeg rasta plata, smanjenih benefita i većih očekivanja poslodavaca. Nakon godina u kojima je IT bio simbol brzog napredovanja i sigurnosti, realnost se promenila, navode predstavnici sajta Hello World.

IT sektor se vratio u realnije okvire. Tako recimo, rad od kuće je i dalje veoma prisutan, ali više nije podrazumevan u istoj meri kao ranije. Češće se nude hibridni modeli. Potpuni rad od kuće češće se vezuje za seniorske pozicije ili strane poslodavce.

Zaposleni i dalje očekuju fleksibilnost, ali su svesni da se pravila menjaju. Kompanije traže veći balans između produktivnosti, timske saradnje i kulture, dodaju.

Aktuelne plate u IT sektoru po pozicijama

„IT ne nudi sigurnost kao ranije“

Anastasija Engelhard, inženjer za kvalitet softvera u kompaniji DXC Luxoft, kaže da je IT sektor godinu završio u fazi stabilizacije, ali uz jasnu promenu načina rada. Najveća razlika u odnosu na ranije jeste to što je AI postao standardni deo svakodnevnog posla, a ne eksperiment ili dodatni alat.

Globalni talasi otpuštanja i smanjenje budžeta kod klijenata prelili su se i na domaće tržište, što je pokazalo da IT sektor više ne nudi isti nivo sigurnosti zaposlenja kao ranije, kaže.

„U 2026. može se očekivati stabilizacija. Ipak, ne i povratak na prethodni tempo rasta, uz fokus na održive projekte i dugoročne klijente“, kaže sagovornica.

Navodi i da su zahtevi poslodavaca porasli. Čak i za juniorski nivo sve češće se očekuju praksa, frilens iskustvo ili iskustvo u projektima. To je pre samo nekoliko godina bilo poželjna opcija.

Iz njenog ličnog zapažanja, kroz rad sa IT zajednicom, primetan je pad aktivnosti usmerenih na zajednicu. Naime, sve manje je konferencija, a sličan trend primećuje i kada je reč o budžetima za edukaciju.

„Više kolega mi se javilo sa informacijom da su im budžeti za edukaciju smanjeni ili ukinuti, a benefiti vezani za konferencije izostali“, priča Anastasija. Ovo su lična zapažanja zasnovana na komunikaciji sa kolegama iz industrije, ali se jasno odražavaju na osećaj stagnacije i smanjenog zadovoljstva zaposlenih“.

Preispitivanje situacije

Milan Petek, osnivač i direktor kompanije Petcom, kaže da se globalno oseća da je iza nas period preteranog optimizma i brzog rasta.

„Kompanije koje imaju jasna rešenja, stabilne korisnike i razumeju lokalno tržište prolaze bolje. One koje su živele od kratkoročnih projekata morale su ozbiljno da se preispitaju“, kaže.

U 2026- očekuje stabilnost. „To je možda i najveća vrednost. Ova godina će biti godina u kojoj će se jasno videti ko ima plan, a ko je samo reagovao na okolnosti“, objašnjava.

Konkretno u opisu posla ove kompanije su softverska rešenja za fiskalizaciju, POS sistemi i poslovni softver za čim potrebe neće nestati. „Naprotiv, popisi se menjaju, sistemi se povezuju, a privreda traži jednostavna i pouzdana rešenja“, objašnjava.

Imajući to u vidu, u ovoj kompaniji morali su da budu precizniji i da se zapitaju šta korisniku zaista treba, a ne šta je trenutno moderno.

„Nije važan samo proizvod, već da on rešava stvaran problem“

„Danas više nije dovoljno da neko samo “zna alat”. Traže se ljudi koji razumeju kako sistem funkcioniše u praksi“, ističe Petek.

Najbolje prolaze oni koji razumeju procese, korisnike i odgovornost koju softver nosi. „Takvi profili su danas nezamenjivi, posebno u složenim sistemima kao što su fiskalna i poslovna rešenja“, objašnjava.

Kaže da će najviše vredeiti stručnjaci koji znaju da razmišljaju, da se prilagode i da „razumeju širu sliku“. Tehnologije će se menjati, ali sposobnost da se problem sagleda i reši u realnom okruženju ostaje ključna. Znanja koja su svedena na rutinu polako gube na značaju, primećuje Petek.

Drugim rečima, nije važno samo imati proizvod, već imati proizvod koji rešava stvaran problem.

„Tehnologija se menja, ali ljudi ostaju. Mislim da će firme koje to razumeju imati najviše razloga za optimizam u godinama koje dolaze“, zaključuje Milan Petek.

Izvor: Forbes Srbija

Foto: Positive_Images, Pixabay

Gazdinstvo Pećkanić Vujadina i njegove supruge Kristine postoji tri godine, a za to vreme uspeli su da od sirovine šipurka naprave gotove proizvode džem sa čokoladom  i sok od šipurka sa medom, planiraju da od šipka prave i brašno koje ima lekovita svojstva. Osim šipurka uzgajaju i aroniju i jagode. Vredni Pećkanići prave planove kako da unapređuju proizvodnju, osluškuju kupce i tako nalaze proizvode koji imaju sigurno tržište.  

„Gazdinstvo vodimo žena i ja, a imamo i veliku pomoć, porodice i prijatelja, bez kojih ne bismo uspeli. Da smo na pravom putu govori zlatna medalja Novosadskog poljoprivrednog sajma za sok od šipurka sa medom koja je potvrda kvaliteta. Po struci sam mašinski tehničar motornih vozila, to mi pomaže da smanjim troškove održavanja radnih mašina“, počinje priču za Plodnu zemlju Vujadin Pećkanić.

“Bilo me je u ratarstvu. Jednostavno mene više privlači voćarstvo, da se odlučim za šipurak konkretno konkretno mi je bilo presudno to što je zapostavljena kultura.”

Kako sve dobre ideje nastaju slučajno, tako je i ona za uzgoj šipurka, pročitao je priču u novini koja ga je zaintrigirala. Pre sedam godina posadio je plantažu šipurka, a sada uveliko pravi džemove i sokove.

„Prvih nekoliko godina je bilo veoma teško jer nisam imao iskustava u voćarstvu i nisam imao mnogo informacija o uzgoju šipurka, ali uz dosta truda i upornosti prevazišao sam sve prepreke. Godine 2022. osnovano je Gazdinstvo Pećkanić i sa prvim ozbiljnijim prinosima upustili smo se u proizvodnju gotovih proizvoda od šipurka i proširili asortiman sa proizvodima od jagode i aronije“.

Sadnice su nabavili od Aleksandra Prodanovića iz Valjeva koji je među prvima krenuo da gaji ovu kulturu na većim površinama. Na plantaži su posađene dve sorte plantažnog šipurka Laxa (rana) i Inermis (kasna).

Iz iskustva Pećkanića pre sadnje najbolje je prvo uraditi analizu zemljišta pa prema tome nađubriti zasade preporučenim stajskim i veštačkim đubrivom. Šipak nije toliko zahtevna biljka, uspeva i na manje kvalitetnim zemljištima. Priprema terena podrazumeva duboko oranje i tanjiranje, a nakon toga potrebno je dobro isplanirati razmak između redova i sadnica.

„Tokom godine nema previše obaveza oko zasada šipurka, najbitnije je suzbiti korov na vreme košenjem i freziranjem. Preventivno ga zaštititi pre cvetanja od bolesti koje ga napadaju, najčešće su to lisne vaši, rđa i razne gljivične bolesti koje mogu uzrokovati sušenje grana. Berba traje od početka avgusta do kraja novembra, a nakon berbe obavezno je orezivanje. Za berbu angažujemo berače, a osim toga pomaže nam cela porodica. Nemamo mašinu za branje, beremo tako što orezujemo rodne grane i donosimo ih kući pa svi zajedno čupkamo“

Upravo rod najviše zavisi od kvalitetnog orezivanja, preventivne zaštite i vremenskih uslova posebno u vreme cvetanja. Ipak nije to jedini izazov koji je pred vrednim Pećkanićima.

„Prodaja i njeni izazovi su uvek prisutni. Sirov šipak prerađujemo, najveći deo ide u poluproizvod – pasirani šipurak. Od preostalog dela roda pravimo džemove i sok sa medom. Proizvode plasiramo putem interneta i društvenih mreža – Facebook, Instagram, kao i od kuće. Imamo saradnike koji prodaju naše proizvode na pijacama i prodavnicama zdrave hrane u Banatskom Karlovcu, Pančevu i Beogradu.“

Ove godine su prvi put imali potrebu za otkupom sirovog šipurka, pored dobrog roda, kako bi zadovoljili potražnju. Tržište voli džem od šipurka. Najpovoljnija cena po kojoj su uspeli da kupe sirov šipurak je 120 dinara za kilogram.

„Semenke su jedini deo šipurka koji ne prerađujemo, ali razmišljamo u tom pravcu. Hladno ceđeno ulje od semenki šipurka je veoma interesantan proizvod ali je nama sledeći proizvod na spisku – brašno od šipurka, koje donosi brojne benefite po zdravlje posebno kod artritisa, jačanja imuniteta i poboljšanja krvne slike.

Pitamo odakle potiče receptura za sok od šipurka sa medom.

„Osluškujući želje i potrebe kupaca za proizvode bez šećera došao sam na ideju da napravim sok od šipurka sa medom. Sok se dobro pokazao, pa smo u asortiman proizvoda ubacili i sok od jagoda sa medom i sok od aronije sa medom. Med nabavljamo od lokalnih proverenih pčelara. Naš novi proizvod čoko šipak je kombinacija crne čokolade i džema od šipurka koja je odlična zdrava zamena za eurokrem. Ideju za ovu kombinaciju smo dobili od kupca na jednom od noćnih bazara, nije znala da nam kaže tačan recept ali se sećala ukusa iz detinjstva na koji smo je podsetili sa našim džemom od šipurka. Nama se ideja dopala, krenuli smo sa eksperimentisanjem, mislim da smo pogodili razmeru jer kupci pozitivno reaguju i vraćaju se sa novim porudžbinama.“

Vujadin ističe da je put malih proizvođača do kupaca težak i trnovit, da zahteva godine upornosti. Savetuje iz svog iskustva da je najbolji način pojavljivanje na sajmovima, bazarima i lokalnim manifestacijama, kako bi se ostvario direktan kontakt sa potencijalnim kupcima i omogućili im da probaju proizvode gazdinstva.

Izvor: Plodnazemlja

Foto: Pixabay