Stočari koji koriste pašnjake očekuju da država bolje uredi ovu oblast, da kako kažu, zaustavi nezakonitu prenamenu tih površina preoravanjem i da pašnjake koji su uzeti u zakup, a ne koriste se za ispašu stoke, oduzme od zakupaca i dodeli isključivo stočarima.
Traže strožu kontrolu
Ovo su neki od predloga sa sastanka o pašnjacima, održanog u Mužlji, kod Zrenjanina, koji će biti upućeni Ministarstvu poljoprivrede.
Stočari koji žele da povećavaju stado, smatraju da pašnjacima treba da se upravlja na osnovu jednog registra i da površine za napasanje i senokose treba da koriste isključivo oni koji imaju stoku, jer na terenu trenutno nije tako.
– Veliki deo pašnjaka zakupili su ljudi koji jednostavno nemaju HID broj, što znači da uopšte se ne bave stočarstvom. Imamo i dobar deo pašnjaka koji su i preorani, koji su kupljeni kao pašnjaci, ali su kasnije na neki način preorani. Isto se borimo protiv toga, pokušavamo da dovedemo to u red – navodi Saša Radojević, stočar iz Kovina.
Kada bi se stočarima omogućilo da održavaju pašnjake po pravilima struke, da ih koriste na duži vremenski period, onda bi oni imali i interes da ih čuvaju, navodnjavaju i zasejavaju.
Stočari takođe očekuju da se pašnjaci daju u zakup besplatno uz obavezu plaćanja naknade za odvodnjavanje, jer je korist od njih višestruka za razvoj stočarstva.
– Prvenstveno tovne rase goveda, to je ono što je isplativo da bude napolju, sistem krava-tele, ovce normalno i koze. Kad vi osam meseci hranite vaše životinje na drugoj hrani, ne treba da vam kažem koji je to ekonomska ušteda. Te životinje su stvorene da se kreću, da pasu. Ne da budu u objektima, u štalama – ističe Josip Češljar, iz PSSS Senta.
Kazne veoma male
Jedan od predloga sa sastanka stočara, udruženja odgajivača tovnih rasa, predstavnika lokalnih samouprava Banata i dela Bačke, inspekcije i Uprave za poljoprivredno zemljište koji je opdržan u Mužlji kod Zrenjanina je da se menjaju odredbe zakona vezane za pašnjake, da se u pooštri kontrola.
Navode da, ako od preoravanja pašnjaka prođe dve godine takav slučaj pravno zastareva.
Aleksandra Mičeta, iz Uprave za poljoprivredno zemljište objašnjava:
– U saradnji sa Poljoprivrednom inspekcijom vrše se kontrole nezakonitih aktivnosti. Ukoliko dođe do nezakonitosti u korišćenju podnosi se inicijativa za pasivan status tog gazdinstva koje je zloupotrebilo ovaj način korišćenja pašnjaka. raskida se ugovor o zakupu i preduzimaju sve zakonom predviđene mere za sankcionisanje tih nepoželjnih ponašanja.
Kazne za one koji ne poštuju pravila o korišćenju pašnjaka su takođe niske za fizička lica do 20 dinara, a za pravna do 200 dinara.
Srbija ima 185.000 ha pašnjaka, od toga 75.000 koirste sela, a od preostalih 51.000 ha površine dato je u zakup.
Za oko 60.000 hektara tek se planira izdavanje.
Izvor: RTS
Foto: Pixabay
