Uvođenje EU takse na male pakete od 1. jula, posebno na one iz Kine, dovelo je do pada uvoza u EU od 30 do 40 odsto, objavilo je danas francusko Ministarstvo ekonomije pozivajući se na podatke francuske carine.

„Ništa nije nemoguće kada se suočavamo sa Kinom“, izjavio je francuski ministar ekonomije Roland Leskur, prenosi Figaro.

On je pozdravio efekte ovog poreza usmerenog na glavne azijske platforme za onlajn prodaju, Šein, Temu i Aliekspres.

Dopunska taksa koju je ranije uvela Francuska nije imala očekivani efekat, ali taksa koju je od 1. jula uvela EU pokazala se efikasnom, navodi francuski dnevnik.

Projektno sufinasiranje sve manje služi ostvarivanju javnog interesa, a sve više postaje mehanizam za raspodelu javnog novca unapred favorizovanom krugu medija i izdavača, zaključak je danas predstavljene analize projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja u ovoj godini.

Članica Udruženja novinara Srbije (UNS) Kristina Kovač Nastić rekla je da je ova godina najdrastičiniji primer obesmišljavanja projektnog sufinansiranja od njegovog uvođenja 2015. godine, navodeći da je ponovo najveći iznos u većini lokalnih samoprava dodeljen provladinim medijima, dok su kritički mediji ostali bez podrške ili im je dat višestruko manji iznos.

„Sistem ne samo da je propustio da ostvari svrhu zbog koje je osnovan – ostvarivanje interesa, već se sasvim udaljio od nje“, rekla je Kristina Kovač Nastić, dodajući da je u ovoj godini za projektno sufinansiranje medija, do danas, na svim nivoima, izdvojeno 1,933 milijarde dinara, dok je prošle godine izdvojeno oko 200 miliona manje.

Kada je reč o rezultatima konkursa, ona je rekla da su profesionalni mediji prošli najgore do sada, kao i da nijedan projekat UNS, Asocijacije nezavisnih elektronskih medija, Nezavisnog udruženja novinara Srbije, Lokal pres i Asocijacije medija nije podržan. Novac nije dodeljen ni Sindikatu novinara Srbije, ni Savetu za štampu.

Najviše sredstava dobili su Zona plus Niš, Radio-televizija Vranje, Radio-televizija Pančevo, Novosadska televizija, Vranjska plus, Radio-televizija Novi Pazar, Kruševac i druge.

Govoreći o konkursnom ciklusu ovde godine, Kristina Kovač Nastić je navela da su do 1. marta – zakonskog roka za raspisivanje konkursa, konkurse raspisali Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, kao i 123 od 168 lokalnih samuprava.

Do 24. avgusta konkurse su raspisale 144 lokalne samouprave, dok Vrbas i Gadžin Han nisu, a u četiri lokalne samouprave je istekao zakonski rok za donošenje rešenja o raspodeli sredstava, dok je na pet kasnije raspisanih konkursa postupak u toku.

„U njemu je nemoguće uporediti bilo kakve podatke. Nemoguće je utvrditi kada se dokumenti objavljuju. Dokumenti se antidatiraju, datumi raspisivanja konkursa se antidatiraju“, rekla je ona.

Kada je reč o kandidatima za članove komisije, ona je navela da je u registru bilo 38 samostalnih kandidata i 72 predstavnika udruženja, dodajući da je ukupno 26 kandidata imalo 100 poena – 18 predstavnika udruženja i sedam samostalnih kandidata.
Među predstavnicima udruženja, kandidate sa maksimalnih 100 poena imali su Savez udruženja „Asocijacija Radio-televizija Srbije“ (tri), Profesionalno udruženja novinara Srbije (tri), Udruženje Plej (tri), Centar za medijsku kulturu i obrazovanje (dva), Društvo novinara Vojvodine (tri), Udruženje elektronskih medija Komnet (dva), UNS (jedan) i Medijska zajednica Srbije (1).

„I možemo i sami da zaključimo da su ovde, osim ovog jednog kandidata UNS, sve to predstavnici nekih novoosnovanih novinarskih i medijskih udruženja, čija je jedina svrha svih ovih godina da kandiduju članove komisije, ništa drugo“, kazala je Kristina Kovač Nastić.
Isti kandidati u velikom broju komisija

Problem je, kako je navela, bio i sastav konkursnih komisija, jer se isti kandidati pojavljuju u velikom broju komisija.
Prema analizi, samostalni kandidat Valentin Mik bio je član u 20 komisija, samostalna kandidatkinja Jasmina Mijajlović takođe u 20 komisija, kao i predstavnik ComNeta Miloš Lazić.

Ona je navela kao problem i naknade članovima komisije, koje se kreću od 5.000 do 70.000 dinara, dodajući da su udruženja u preporukama upućenim Ministarstvu zatražili da se one ujednače.

Rečeno je i da su ANEM, UNS, NUNS, Lokal Pres, Asocijacija medija predložila i predala Ministarstvu preporuke za izmenu procesa projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja koje se tiču rada Komisije – sastav, izbor i sprečavanje koncentracije uticaja, transparentnosti procesa odlučivanja, otvorenog pristupa podacima JIS, valjang kriterijuma za bodovanje, evaluacije sprovedenih projekata, kao i sprečavanja sukoba interesa.

Analiza je nastala u okviru projekta ANEM „Participativno praćenje realizacije procesa sufinansiranja projekata“ koji je podržalo holandsko Ministarstvo spoljnih poslova kroz program MATRA.

Rok za podnošenje zahteva za utvrđivanje tehničkih karakteristika ističe 1. februara 2027. godine, dok će zahtev za upis u Jedinstveni registar vozila moći da se podnese najkasnije do 1. marta 2027. godine.

U nastavku vam donosimo i detalje oko novog izgleda nalepnice, kao i potrebne dokumentacije.

Fotokopiju lične karte ili očitanu ličnu kartu, odnosno dokaz o upisu u registar za pravna lica i preduzetnike

Kada se utvrde karakteristike i vrsta vozila, vlasniku će biti izdata nalepnica na kojoj će pisati da li je vozilo svrstano u bicikl, moped ili motocikl. Na njoj će biti navedeni i snaga elektromotora, konstrukcijska brzina i sedmocifreni serijski broj.

Nalepnica će biti postavljena na lako uočljivo mesto, u gornjem delu nepomičnog stuba upravljača. Nakon postavljanja biće fotografisani vozilo i mesto na kojem se nalepnica nalazi.

Kod mopeda i motocikala nalepnica će predstavljati zamenu za proizvođačku tablicu, dok će njena oznaka i serijski broj zameniti identifikacionu oznaku vozila i motora.

Ukoliko tehničke karakteristike vozila ne mogu da budu utvrđene, nalepnica neće biti izdata.

Prvi redovni tehnički pregled obavljaće se pre upisa vozila u Jedinstveni registar vozila. Umesto uobičajene dokumentacije, vlasnik će na tehničkom pregledu priložiti uverenje Agencije.

Za registraciju će biti potrebni registracioni list, uverenje o utvrđenim tehničkim karakteristikama i dokaz o plaćenim propisanim troškovima.

U evidencijama će se navoditi da vozilo ima jedno mesto za sedenje, dok će kao godina proizvodnje biti upisana godina u kojoj je nalepnica izdata.

Cena prvog redovnog tehničkog pregleda za ove vlasnike neće smeti da bude viša od najniže utvrđene cene redovnog godišnjeg tehničkog pregleda mopeda i motocikala.

Uputstvo za podnošenje i obradu zahteva, kao i za izdavanje i postavljanje nalepnice, biće objavljeno na sajtu Agencije za bezbednost saobraćaja.

Povećanja praga za obavezan ulazak u sistem PDV-a neće biti, sudeći prema poslednjem Predlogu izmena Zakona o porezu na dodatu vrednost. Granica i dalje ostaje osam miliona dinara ukupnog prometa ostvarenog u prethodnih 12 meseci, odnosno procenjenog prometa u narednih godinu dana za one koji tek započinju poslovanje, piše Biznis.rsNovina se, međutim, odnosi na preduzetnike koji u sistem PDV-a ulaze dobrovoljno. Prema predloženim izmenama, oni više ne bi imali obavezu da u sistemu ostanu najmanje dve godine. Umesto toga, status PDV obveznika morali bi da zadrže tokom tekuće i naredne kalendarske godine. Tek nakon isteka tog perioda mogli bi da podnesu zahtev za prestanak statusa PDV obveznika.

Dok se predlog izmena bavi pravilima za izlazak iz sistema PDV-a, mali preduzetnici ponovo traže promenu granica koje direktno utiču na njihovo poslovanje. Njihov zahtev je da se limit za paušalno oporezivanje poveća sa sadašnjih šest na osam miliona dinara godišnjeg prihoda, dok bi prag za obavezan ulazak u sistem PDV-a trebalo podići na 12 miliona dinara.

Za takvu promenu paušalci se zalažu već tri godine. Poseban problem, kako ukazuju, predstavlja činjenica da je granica od šest miliona dinara za paušalno oporezivanje nepromenjena još od 2013. godine.

Prema oceni preduzetnika, taj iznos je svojevremeno odgovarao uslovima u kojima su poslovali mali zanatlije, frizeri, IT konsultanti i drugi preduzetnici. Međutim, rast cena usluga, repromaterijala i opšti rast troškova poslovanja doveo je do toga da sve veći broj njih prelazi propisani limit, iako se realni obim poslovanja nije značajno povećao.

Kako navode, zamrznut limit u uslovima inflacije ne znači da paušalci postaju bogatiji, već da zbog rasta cena mogu automatski biti izbačeni iz jednostavnijeg poreskog režima i prebačeni u skuplji i administrativno zahtevniji sistem vođenja poslovnih knjiga.

Upravo pitanje granice od šest miliona dinara svake godine izaziva nedoumice među paušalcima. Mnogi preduzetnici proveravaju da li su prešli dozvoljeni iznos i kakve bi posledice to moglo imati po njihov poreski status.

Jedna od čestih zabluda odnosi se na način obračuna prihoda. Za utvrđivanje limita nije presudan datum izdavanja fakture, već trenutak kada je prihod ostvaren u skladu sa pravilima. Zbog toga fakture iz prethodne godine ne ulaze automatski u limit tekuće godine samo zato što su, na primer, naplaćene kasnije.

Ako paušalac ipak pređe granicu od šest miliona dinara, prestaje da bude paušalac i prelazi na vođenje poslovnih knjiga. Vreme prelaska zavisi od toga kada je došlo do prekoračenja. Ako se limit pređe u prvoj polovini godine, prelazak može uslediti već od 1. jula iste godine. Ukoliko do prekoračenja dođe u drugoj polovini, prelazak se primenjuje od 1. januara naredne godine.

Važna okolnost je da samo prekoračenje limita ne znači automatsko plaćanje dodatnog poreza na iznos koji je prešao šest miliona dinara. Dodatne poreske obaveze nastaju kada preduzetnik zvanično pređe u drugi režim oporezivanja.

Limit od šest miliona dinara odnosi se na promet koji je relevantan za paušalno oporezivanje, dok se kod utvrđivanja obaveze za PDV primenjuje drugačije pravilo. Prag od osam miliona dinara prati se kroz promet u relevantnom periodu, odnosno po principu kliznih 12 meseci.

To znači da se ne posmatra samo kalendarska godina, već poslednjih 365 dana. Takođe, početak poslovanja tokom godine sam po sebi ne znači da se limit proporcionalno smanjuje. Preduzetnik koji, na primer, otvori radnju u junu ne dobija limit od tri miliona dinara do kraja godine, već mu se primenjuje puni propisani limit od šest miliona dinara.

Kod PDV-a, međutim, posebnu pažnju zahteva struktura prometa. Za obavezni ulazak u sistem PDV-a relevantan je promet koji se ostvaruje na teritoriji Srbije, dok promet prema inostranstvu može imati drugačiji poreski tretman.

Zbog toga preduzetnici koji najveći deo posla rade sa stranim klijentima ne posmatraju svoj promet na isti način kao oni koji pružaju usluge domaćim korisnicima. Kod određenih usluga prema inostranstvu PDV se ne obračunava, dok preduzetnik može zadržati pravo na odbitak ili povrat PDV-a za poslovne nabavke, pod uslovima koje propisi predviđaju.

Paušalac može i dobrovoljno da postane PDV obveznik, što u pojedinim situacijama može biti poslovno opravdano. Na primer, kod poslovanja sa domaćim klijentima ulazak u sistem može omogućiti odbitak PDV-a na nabavke, dok kod određenih usluga prema inostranstvu može postojati pravo na poreski tretman bez obračuna PDV-a, uz zadržavanje prava koja proizlaze iz statusa PDV obveznika.

Prelazak iz paušalnog režima u sistem vođenja poslovnih knjiga donosi još jednu važnu odluku. Preduzetnik tada bira između dva modela oporezivanja – samooporezivanja i isplate lične zarade.

„Samooporezivanje podrazumeva plaćanje poreza na ukupnu dobit, dok model lične zarade omogućava preduzetniku da sam odlučuje o visini plate, s tim da deo novca može dodatno povući kao oporezivi dohodak“, objašnjava poreska savetnica iz agencije PSK Tatjana Marković.

Prema njenim rečima, upravo prelazak iz paušalnog režima u vođenje poslovnih knjiga često predstavlja jedan od najkomplikovanijih trenutaka za male preduzetnike. Pored promene načina obračuna poreza, pojavljuju se i praktični problemi u komunikaciji sa poreskom administracijom.

Dešava se, kako navodi, da poreski inspektori donesu rešenja koja nisu u skladu sa pravilima, što može izazvati dodatnu konfuziju i troškove. Problem mogu predstavljati i tehničke poteškoće u sistemu ePorezi, koje nekada sprečavaju preduzetnika da pređe na model lične zarade. U takvoj situaciji preduzetniku mogu ostati dve mogućnosti – da nastavi poslovanje po modelu samooporezivanja ili da zatvori postojeću radnju i otvori novu kao preduzetnik koji vodi poslovne knjige.

Dodatne nedoumice postoje i kod preduzetnika koji rade za inostrane klijente. Prema navodima poreske savetnice, inspektori ponekad insistiraju da takvi preduzetnici uđu u sistem PDV-a, iako za to, u određenim slučajevima, ne postoji zakonski osnov.

Kada dođe do takve situacije, preduzetnicima se preporučuje da poreskoj administraciji upute pisani dopis i pozovu se na odgovarajuće mišljenje Ministarstva finansija kojim je precizirano koji promet ulazi u obračun relevantnih limita.