EkonomijaVesti

Od dijaspore više novca nego od stranih investicija

by bifadmin

Poslednjih godina priliv doznaka u Srbiju iznosio je oko pet milijardi evra godišnje

To potvrđuju i najnoviji podaci Narodne banke Srbije (NBS) koji pokazuju da je za 10 meseci 2025. godine po ovom osnovu stiglo 4,34 milijarde evra, što je 4,5 odsto više nego u istom periodu prethodne godine, kada je priliv iznosio 4,15 milijardi evra, prenosi Bloomberg Adria.

Poređenja radi, priliv stranih investicija u prvih devet meseci bio je u bruto iznosu 2,5 milijardi evra ili 1,5 milijardi evra neto.

U centralnoj banci ocenjuju da su se prilivi doznaka nakon snažnog rasta u godinama posle izbijanja pandemije korona virusa sada ustalili, te da se sličan nivo može očekivati i u narednim godinama.

„Istovremeno, sa jačanjem makroekonomske stabilnosti, ubrzavanjem rasta bruto domaćeg proizvoda i porastom zaposlenosti i životnog standarda, menja se i način na koji se doznake koriste“, kažu za Bloomberg Adriju u NBS.

Tako građani koji dobijaju doznake taj novac sve manje troše na tekuću potrošnju, a sve više ga usmeravaju ka investicijama, pre svega u stanove, kuće i zemljište, ali i u preduzetništvo i štednju.

Podaci o geografskoj strukturi doznaka tokom 2025. godine pokazuju da se ona gotovo nije menjala u odnosu na raniji period. Najviše novca u Srbiju i dalje dolazi iz Nemačke, sa udelom od 24,6 odsto, navodi NBS. S obzirom na to da je do kraja oktobra stiglo 4,34 milijarde evra, samo iz Nemačke je ove godine poslato oko 1,07 milijardi evra na ime doznaka.

Druga po redu je Švajcarska (11,7 odsto), zatim Austrija (8,6 odsto), Sjedinjene Američke Države (6,8 odsto) i Hrvatska (6,5 odsto), a to su zemlje iz kojih tradicionalno stiže najveći deo doznaka u Srbiju.

Kretanja u Srbiji uklapaju se u širu sliku tokova novca između Evropske unije i drugih zemalja Evrope. Prema najnovijim podacima Eurostata, domaćinstva sa prebivalištem u EU su tokom 2024. godine domaćinstvima van Unije poslala ukupno 52,1 milijardu evra ličnih transfera, što je šest odsto više nego godinu ranije. Istovremeno, prilivi ličnih transfera ka domaćinstvima u EU iznosili su 14,8 milijardi evra, uz godišnji rast od sedam procenata.

Sezonci šalju najviše novca

U poslednjih pet godina zabeležen je snažan rast neto odliva novca iz EU. Odlivi ličnih transfera porasli su za 51 odsto, dok su prilivi rasli znatno sporije – za 26 odsto. Zbog toga je negativan saldo EU prema zemljama van Unije u 2024. godini dostigao 37,3 milijarde evra, što ukazuje da je EU postala sve veći neto izvor doznaka za ostatak sveta.

Posmatrano u apsolutnim iznosima, najveće ekonomije koje su u 2024. godini doprinele odlivima ličnih transfera i naknada zaposlenima, unutar EU i prema zemljama van EU, bile su Nemačka (13 odsto ukupnih odliva svih zemalja EU), Francuska (11 odsto), kao i Luksemburg i Holandija (obe sa po 10 odsto).

„Odlivni tokovi iz Nemačke, Luksemburga i Holandije pretežno su poticali od prihoda ostvarenih kroz prekogranični, sezonski ili kratkoročni rad u tim zemljama, dok su odlivi iz Francuske uglavnom proizlazili iz ličnih transfera koji se šalju u inostranstvo“, navodi se u izveštaju Eurostata.

Zanimljivo je da su među zemljama EU, Hrvatska, Letonija i Luksemburg bile najzavisnije od priliva ličnih transfera i naknada zaposlenima u 2024. godini. Stepen zavisnosti meri se udelom priliva po osnovu ličnih transfera i naknada zaposlenima u odnosu na BDP određene zemlje. Prema tom pokazatelju, navodi Eurostat, najviši stepen zavisnosti u EU u 2024. zabeležen je u Hrvatskoj (7,2 odsto BDP-a), Letoniji (3,1 odsto BDP-a) i Luksemburgu (2,7 odsto BDP-a). Najmanje zavisne bile su Irska (0,1 odsto BDP-a), Grčka (0,2 odsto BDP-a) i Finska (0,3 odsto BDP-a).

Poređenja radi, zemlje jugoistočne Evrope koje nisu članice EU pokazale su znatno veću zavisnost od ovog izvora prihoda, pa je tako u Bosnu i Hercegovinu priliv ličnih transfera i naknada zaposlenima iznosio 11 odsto BDP-a, u Crnu Goru 10,3 odsto BDP-a), Albaniju 8,4 odsto, a u Srbiju 6,4 odsto BDP-a.

Inače, lični transferi su u suficitu u devet zemalja EU, a najveći relativni značaj imaju u Hrvatskoj, gde suficit iznosi 2,6 odsto BDP-a, Bugarskoj (1,3 odsto) i Portugaliji (1,2 odsto). S druge strane, najveće deficite u odnosu na veličinu ekonomije beleže Malta, Kipar, Belgija, kao i Grčka, Španija i Francuska, navodi Eurostat.

Izvor: Bloomberg Adria

Foto: ra2studio, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

UniCredit Banka izdala mini obveznice za čak tri kompanije – Brigate, Unipromet, Očna Bolnica Profesional Dr Suvajac

by bifadmin

Trend uspešnog izdavanja mini obveznica se nastavlja, UniCredit Banka omogućila je izdavanje mini obveznica za čak tri kompanije različitih portfolija i iz različitih grana industrije. U pitanju su kompanije Očna Bolnica Profesional Dr Suvajac, Brigate i Unipromet. Ovim, strateški važnim, korakom dodatno je osnažena uloga UniCredit Banke kao lidera u pružanju inovativnih finansijskih rešenja na domaćem tržištu.

UniCredit Banka, kao deo jedne od vodećih finansijskih grupacija u Evropi, aktivno doprinosi razvoju tržišta kapitala u Srbiji kroz podršku kompanijama koje žele da koriste tržišne mehanizme za finansiranje svog rasta i unapređenje poslovanja.

Finansiranje kompanije Očna Bolnica Profesional Dr Suvajac u iznosu od 470 miliona dinara, namenjeno je izgradnji očne klinike na Novom Beogradu koja je od strateškog značaja za ovu kompaniju i predstavlja oslonac njenog poslovanja u budućnosti. Kompanija Brigate izdavanje mini obveznica u iznosu od 350 miliona dinara iskoristiće u pravcu finansiranja budućih projekata kroz fleksibilnost koja je ovim putem omogućena, dok su sredstva u iznosu od 470 miliona dinara kompaniji Unipromet namenjena diverzifikaciji izvora finansiranja i daljoj konsolidaciji biznisa.

Mini obveznice predstavljaju alternativni način finansiranja koji omogućava kompanijama da pristupe kapitalu pod povoljnijim uslovima, dok investitorima nude mogućnost ulaganja u realnu ekonomiju i razvoj lokalnih biznisa. UniCredit Banka još jednom potvrđuje da aktivno radi na razvoju domaćeg tržišta kapitala, kroz podsticanje novih instrumenata i modela finansiranja koji doprinose rastu srpske privrede.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomija

Kako će mogući „naftni šok“ u Srbiji uticati na poslovanje?

by bifadmin

Dok država beskrajno ponavlja da nema razloga za brigu i da je spremna za svaki scenario u rešavanju naftne krize nastale zbog uvođenja sankcija NIS-u, privrednici strahuju da neizvesnost nije isključena ni iz jednog scenarija – od toga kako će uopšte poslovati ukoliko ne bude bilo goriva, do zebnji da ako ga i bude koliko će poskupeti i kako će se to odraziti na njihove cene. U poljoprivredi su najzabrinutije velike firme, dok vlasnici manjih seoskih gazdinstava koji su ionako u besparici kažu da će orati konjima, kao i njihovi dedovi.

Privrednici u Srbiji zatečeni su inercijom suvlasnika Naftne industrije Srbije (NIS), pre svega države Srbije, pa i ruske firme Gasprom da od najave sankcija američke službe za kontrolu strane imovine pri Ministarstvu finansija (OFAK) u januaru, nisu uspeli da do 9. oktobra, kada su stupile na snagu, nađu rešenje za nesmetan rad Rafinerije u Pančevu koja proizvodi derivate za domaće i druga tržišta.

Zbog mogućeg „naftnog šoka“ u Srbiji najviše strahuju oni koji i najviše troše benzin, dizel, lož ulje – privrednici u različitim industrijama a posebno sektor prevoza i poljoprivrednici. Privrednici ne isključuju ni još teže posledice u slučaju da bude iskomplikovana nabavka gasa iz Rusije, koju su vlasnici Gasproma „uvezali“ u isti paket sa NIS-om, pa u zavisnosti od stava države Srbije prema njihovom većinskom vlasništvu u NIS-u, ponudiće i adekvatnu cenu i količinu isporučenog gasa od koga, pored industrije, zavisi i proizvodnja struje, grejanje.

Krajnji rok koji su Amerikanci dali da Gasprom izađe iz vlasništva NIS-a je 13. februar, ali za skidanje sankcija postoji još jedan uslov, a to je da i kupca odobrava OFAK. Iako je Rafinerija u Pančevu potpuno prestala da radi početkom ovog meseca, država hrabri privrednike bezbrojnim ponavljanjem da rezervi ima, te da će mađarski Mol u decembru više nego udvostručiti isporuku. Nadležni tvrde da je stanje u energetskom sektoru stabilno, da su spremni za svaki scenario. Međutim, sudeći po reakcijama privrednika, neizvesnost nije isključena ni iz jednog scenarija.

Rizik da preduzeća izgube poslove

Koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić kaže za B&F da su privrednici ozbiljno zabrinuti i smatraju da je nacionalni interes broj jedan da NIS-ova rafinerija radi, jer uvoz to ne može da nadomesti. „Podjednako je važno da se cene goriva ne povećavaju, one bi čak trebalo da se smanje jer su previsoke u odnosu na cene goriva u okolnim zemljama, zbog čega je domaća roba nekonkurentna na svetskom tržištu“, ističe Rajić.

Prema njegovim rečima, u jednoj anketi 79% menadžera je reklo da nisu optimisti zbog privrednih kretanja u Srbiji i da, ako budu prinuđeni da zbog cena goriva povećavaju cene robe, počeće da gube poslove i ugovore.

„Sve što se dešava oko NIS-a direktno će se odraziti na privredu. Strane kompanije su napravile poslovne planove za narednu godinu u septembru i nisu računale sa mogućom nestašicom i višim cenama goriva. Dakle, nisu pogođene samo domaće firme, već i strane koje posluju u Srbiji“, ukazuje Rajić.

I skuplje gorivo je bolje nego da ga nema

Predsednik Metalac grupe, Dragoljub Vukadinović ističe da ta kompanija nema zaliha goriva, već samo jednu cisternu od deset tona. To, kaže nije ništa, jer može da traje oko 15 dana.

„Na to ne računamo, računamo da će goriva biti. Imamo naš vozni park od oko 65 vozila sa automobilima. Na gas grejemo sve prostorije i neke pogone i najveći problem je da li će derivata i struje biti, čak smo spremni da prihvatimo i više cene, samo da goriva ima. Što se mora platiti, mora, platićemo mi ili kupci robe, neko mora to da plati“, kaže Vukadinović za B&F.

Troškovi goriva u ukupnim izdacima građevinske firme Energoprojekt, prema rečima vlasnika Dobroslava Bojovića, čine 5-8,5%, u zavisnosti od delatnosti u kojoj preduzeće posluje.

„U niskogradnji i infrastrukturi je deo tog troška u ukupnim izdacima do 8,5%, a u visokogradnji do 5%. U preliminarnim planovima, koje smo već napravili u septembru, nismo računali sa povećanjem cene goriva, osim za procenat projektovane inflacije od 3-4%“, navodi Bojović za B&F.

On veruje da će se naći neko rešenje za normalno snabdevanje jer firma ne može da napravi rezerve, pošto su im skladišta ograničena, a prelazne rezerve iz meseca u mesec iznose samo oko 65 tona. „Gorivom se snabdevamo u NIS-u, OMV-u i Lukoilu. NIS nam do sada nije otkazao ugovor, verovatno zato što spadamo u velike kupce jer kupujemo do 33 tone, a nadamo se i da gorivo neće poskupeti“, očekuje Bojović.

Prevoznici i bez „naftnog šoka“ posluju jedva iznad nule

Predsednik Nacionalne asocijacije špediterskih društava i agenata, Slavoljub Jevtić ocenjuje da je situacija ozbiljna jer mali broj kompanija ima svoje pumpe, samo za prvo točenje pre polaska na put. „Manji je problem kod transportnih firmi koje su angažovane u međunarodnom transportu jer gorivo natoče u inostranstvu“, kaže Jevtić za B&F.

Asocijacija ima 100 članova i sarađuje sa asocijacijom Međunarodni transport i još nekoliko, koje troše ogromnu količinu goriva. U domaćem i međunarodnom transportu je, prema rečima Jevtića, oko 50.000 transportnih vozila, a ako se računaju i hitne i kurirske službe broj se uvećava na 60.000-70.000 vozila.

„Zabrinuti smo da li će uopšte biti goriva, a drugi problem je po kojoj ceni će se prodavati, jer to utiče i na cene naših usluga. Gorivo je prilično velika stavka u ceni naših usluga, najmanje 25-30%. Trošimo uglavnom dizel, nekoliko stotina je na električni pogon i na gas“, navodi Jevtić.

On ističe da prevoznici nisu skoro menjali cene iako je u Srbiji poskupeo dizel, ali da će, ako cena nastavi da raste, biti prinuđeni na to. „Cene nisu skoro korigovane ni u međunarodnom transportu jer se količine roba i za izvoz i za uvoz smanjuju i zbog toga se odlaže poskupljenje, iako se posluje sa dobitkom koji je jedva malo iznad nule“, saopštava Jevtić.

Poljoprivredni kombinati strahuju, manja gazdinstva oraće kao njihovi dedovi

Strah od nestašica i poskupljenja goriva muči i vlasnike velikih poljoprivrednih površina, dok oni koji imaju mala gazdinstva kažu da će orati, drljati i obrađivati njive – konjima.

Suvlasnik kompanije Matijević grupe, Zoran Matijević kaže za B&F da ta firma troši godišnje pet miliona litara goriva, što košta oko milijardu dinara. „Zbog mogućih problema oko snabdevanja tržišta zbog sankcija prema NIS-u razgovarali smo sa naftnim kompanijama koje su nam rekle da ima mogućnosti da gorivo uvezemo iz Mađarske, Hrvatske i Bugarske, ali su trenutno te cene više do 1,5 dinara po litru nego što su cene u NIS-u. To nije velika razlika, ali ako NIS prekine proizvodnju pitanje je da li će ostati te cene i da li će goriva biti dovoljno. Bojim se da su mogući poremećaji“, strahuje Matijević.

On dodaje da NIS toj firmi još nije otkazao ugovor koji traje do kraja godine. Udeo goriva u ceni ratarskih proizvoda je, kako je rekao, oko 10%, jer se na hektar zemlje troši 100 litara. „To što dobijamo po povlašćenim cenama od 179 dinara za površinu najviše do 100 hektara je ništa“, ističe Matijević, „obzirom na to da obrađujemo 300.000 hektara“.

Predsednik Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije, Goran Filipović kaže za B&F da ih nadolazeći problemi sa snabdevanjem gorivom mnogo ne potresaju, jer je setva kako-tako obavljena a para nemaju za kupovinu zaliha.

„Jesenja sezona za velike poslove je prošla, zbog suše radili smo sa gubicima, para nemamo za stvaranje zaliha zbog mogućih nestašica. Prodamo nešto od stoke, natočimo za toliko para i završavamo poslove dok to ne potrošimo, a kad potrošimo parkiramo traktor. Ako pumpe ‘presuše’, oraćemo konjima kao naši dedovi“, najavljuje Filipović.

Svetlana Jovičić

Biznis & finansije 240/241, decembar 2025/januar 2026.

Foto: wilhei, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Od 1. januara u Beogradu voda poskupljuje za 200 dinara

by bifadmin

Cena usluga Javno-komunalnog preduzeća „Beogradski vodovod i kanalizacija“ poskupeće od 1. januara za više od 200 dinara po prosečnom domaćinstvu, saopštio je Centar za lokalnu samoupravu (CLS).

Ovo poskupljenje odnosi se na uslugu isporučene vode, odvođenja otpadnih voda, kao i za „pogonsku spremnost sistema“. Do njega će doći pošto je gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić rešenjem dao saglasnost na odluku nadzornog odbora tog javnog komunalnog preduzeća, čime je ona postala pravosnažna.

Da podsetimo, 1. januara 2025. cena ovih usluga u prestonici je povećana za 17,5%, u istom periodu 2024. za 11% a u februaru 2023. voda je poskupela za 12,5%.

Za to vreme inflacija je rasla sporijim tempom – u 2023. je iznosila 12,1%, u 2024. tek 4,6% a prognozira se da će se ove godine kretati između 4% i 4,6%.

Foto: rfotostock, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Prvi EU Taxonomy sertifikat u Srbiji dodeljen MAXI zreonici banana u Dobanovcima

by bifadmin

Trgovinski lanac Delez Srbija dobio je EU Taxonomy sertifikat za zreonicu banana u okviru svog drugog Distributivnog centra u VGP parku u Dobanovcima. Reč je o prvom sertifikatu ove vrste u Srbiji, koji potvrđuje da je objekat projektovan i izgrađen u skladu sa najvišim evropskim standardima održive gradnje, sa posebnim fokusom na smanjenje uticaja na klimatske promene i odgovorno upravljanje prirodnim resursima.

Ovaj sertifikat predstavlja potvrdu dugoročne posvećenosti kompanije Delez Srbija održivom razvoju i primeni savremenih rešenja koja istovremeno unapređuju poslovanje i doprinose zaštiti životne sredine. Zreonica banana projektovana je kao niskoenergetski objekat, sa optimizovanom potrošnjom energije i smanjenim emisijama, uz primenu rešenja koja obezbeđuju efikasno korišćenje vode, odgovorno upravljanje otpadom i visok nivo zaštite životne sredine tokom celog životnog ciklusa objekta.

U procesu sertifikacije potvrđeno je da objekat ispunjava stroge zahteve EU regulative, uključujući visoke standarde energetske efikasnosti, otpornosti na klimatske promene i smanjenog ekološkog otiska, bez značajnog uticaja na ostale aspekte životne sredine.

Ovaj savremeni proizvodni pogon, površine 4.800 kvadratnih metara može da proizvede više od 620 tona banana nedeljno i predstavlja iskorak u tehnologiji dozrevanja. Pored EU Taxonomy sertifikata, zreonica banana poseduje i prestižan BREEAM sertifikat sa ocenom Outstanding, čime se dodatno potvrđuje strateško opredeljenje kompanije Delez Srbija ka razvoju savremene infrastrukture koja istovremeno odgovara potrebama poslovanja i dugoročnim ciljevima zaštite životne sredine. Na ovaj način, zreonica u Dobanovcima predstavlja primer moderne i održive logističke infrastrukture na domaćem tržištu.

Foto: Delhaize

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Da li je 6. januar zvanično radan ili neradan dan

by bifadmin

Vlada Srbije je prošle nedelje uputila preporuku da Badnji dan bude neradan.

Međutim, taj datum nije propisan Zakonom o državnim i drugim praznicima, zbog čega ne predstavlja obavezu za poslodavce.

Upravo zbog toga u javnosti se pojavila zabuna da li je 6. januar zvanično neradan ili je odluka ostavljena na volju poslodavcima. Građani sa kojima je ekipa Blic TV razgovarala nakon što je preporuka Vlade Srbije saopštena uglavnom smatraju da bi Badnji dan trebalo da bude neradni dan, jer se tog dana porodice pripremaju za Božić i obavljaju verske običaje.

„Badnji dan je najveći praznik“

Evo šta kažu građani o predlogu da Badnji dan bude neradni dan.

– Treba, jer je 6. januar naš veliki praznik, najveći praznik, najviše ga volim. Mlađe generacije, poput mojih unučica, o tome treba više da nauče.

– Moja profesija je slobodna, tako da nisam mnogo ugrožena tim državnim praznicima, ali mislim da je realno, zato što i ovako ljudi ne rade na Badnji dan, piše Blic.

Ipak, deo građana smatra da je dovoljan samo jedan neradni dan za Božić i da dodatni slobodan dan nije neophodan.

Poslodavci: „Nema obaveze, odluka je na firmama“

Iz Unije poslodavaca Srbije ističu da preporuka ne menja postojeći zakonski okvir i da poslodavci ne krše zakon ukoliko odluče da rade na Badnji dan.

– Ne mogu oni da odluče da li hoće da rade ili neće, zato što ovo nije državni praznik.

On kao takav u zakonu ne postoji i sama činjenica da je preporuka ne obavezuje poslodavce da je prihvate ili ne – Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije.

Kako navodi, firme koje su i ranijih godina prihvatale slične preporuke najverovatnije će to učiniti i sada, dok u delatnostima koje zavise od banaka i državnih institucija u praksi ionako dolazi do zastoja u radu.

Sindikati: Može doći do nepravilnosti

Sindikati upozoravaju da preporuka bez jasnih pravila može dovesti do neujednačene primene i problema sa pravima zaposlenih.

– U praksi ćemo imati probleme, jer se nekim službama odobri neradan dan, dok druge rade, a nisu dodatno plaćene. To dovodi do nepravilnosti i mogućnosti da poslodavci budu tuženi. Preporuka nikakav akt nije – zaključio je Aleksandar Radojević iz Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Ko će raditi, a ko ne na Badnji dan

Prema procenama, većina državnih organa i javnih preduzeća prihvatiće preporuku i neće raditi na Badnji dan. U privatnom sektoru odluka će zavisiti isključivo od poslodavaca, pa se očekuje da će deo firmi raditi normalno, dok će druge tog dana obustaviti ili skratiti rad.

Izvor: Kamatica.com

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Generali osiguranje Srbija lansiralo prvi društveno odgovorni osiguravajući proizvod u Srbiji

by bifadmin

Kompanija Generali Osiguranje Srbija lansirala je prvi društveno odgovorni proizvod osiguranja u regionu – kolektivno osiguranje od težih i retkih bolesti kod dece – Superlavić. Ovo kolektivno osiguranje omogućava kompanijama da porodicama zaposlenih pruži dodatnu podršku u slučaju dijagnostikovanja težih ili retkih bolesti kod dece.

Generali Superlavić je osiguranje namenjeno kompanijama, malim i srednjim preduzećima, preduzetnicima i organizacijama. Ugovara se kao dopuna kolektivnom zdravstvenom osiguranju i obezbeđuje da porodice dobiju finansijsku podršku u slučaju da se tokom trajanja osiguranja detetu postavi dijagnoza sa obimne liste bolesti koje osiguranje pokriva. Pored toga, obezbeđuje preventivnu edukaciju roditeljima, kao i psihološku pomoć porodicama.

„Superlavić nije samo novi proizvod, on predstavlja novu filozofiju u industriji osiguranja u skladu sa našom strategijom da budemo odgovorni osiguravač. Ovo je prvi put u našoj zemlji, a koliko nam je poznato i u regionu, da se na tržištu lansira proizvod, koji treba da pruži podršku roditeljima ako se njihovoj deci prilikom rođenja ili trajanja osiguranja dijagnostikuje neka od teških ili retkih bolesti. Smatramo da kada dete oboli, porodice ne sme biti sama. Generali je jedan od najjačih osiguravača u svetu, ali ne možemo se osloniti samo na proizvode koji već postoje. Želimo da edukujemo tržište i ponudimo proizvod koji je osmišljen tako da zadovolji potrebe klijenata ali i podrži širu društvenu zajednicu. Zato smo odlučili da, ne samo kao tržišni lider, već kao partner zajednice, kao neko ko vidi problem i odlučuje da deluje odgovorno, ponudimo novi proizvod. Osiguranje Superlavić pruža finansijsku, psihološku i edukativnu pomoć. Mi i kompanije koje nas podrže u ovom projektu, bićemo prava podrška ugroženim porodicama kada im je najpotrebnije. Zahvaljujem se svim našim partnerima: brokerima, posrednicima i zastupnicima u osiguranju koji su odlučili da budu deo ove misije. To je znak da zajedno delimo viziju o tržištu osiguranja koje štiti, razume i osnažuje ljude u trenucima kada im je najteže“, kaže Dragan Filipović, predsednik Izvršnog odbora Generali Osiguranja Srbija.

U slučaju da se u toku trajanja osiguranja kod deteta osiguranika dijagnostikuje određena teška ili retka bolest sa liste od preko 70 bolesti, Generali Osiguranje Srbija će isplatiti ugovorenu osiguranu sumu roditeljima, ali i pokriti troškove psihološke pomoći celoj porodici, koja je ključna kako bi porodica uspešno prevazišla težak period. Uz to, Generali će, zajedno sa svojim partnerima iz nevladinih organizacija, za osiguranike organizovati seriju edukacija sa ciljem unapređenja života dece i roditeljstva.

Premija koja se plaća za Superlavić osiguranje formirana je da bude pristupačna i pokrije očekivane naknade i troškove. Sav profit koji se ostvari kroz ovaj proizvod, Generali Osiguranje Srbija zajedno sa svojim klijentima i partnerima doniraće organizacijama i ustanovama koje brinu o teško oboleloj deci. Odluku o tome kome će novac biti doniran, kompanija će doneti zajedno sa svojim partnerima i kompanijama koje budu deo projekta.

Pokretanju prvog društveno odgovornog proizvoda prethodilo je istraživanje sprovedeno u okviru inicijative The Human Safety Net, koju Generali Grupa realizuje u 26 zemalja, uključujući Srbiju. Razgovori sa ljudima pokazali su da je za porodice u Srbiji posebno bolna situacija kada dete dobije dijagnozu teške ili retke bolesti. Tada se ceo svet porodice ruši u sekundi. U toj situaciji 74% porodica potvrdilo je da nisu imali dovoljno novca za lečenje, skoro 60% njih moralo je da se zaduži ili da traži pomoć, a samo 2% je moglo da se osloni na institucionalnu podršku.

Naša ambicija je jasna – da novim proizvodom promenimo percepciju osiguranja, da pokažemo da ono može biti alat za dobrobit zajednice i da inspirišemo čitavo tržište da razvija inovativne proizvode koji pomažu onima kojima je podrška najpotrebnija.

Osiguranje SUPERLAVIĆ – da porodica ne ostane sama kada joj je najteže.

Foto: AlexKhaizeman, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

U Srbiju stiglo više doznaka nego stranih investicija

by bifadmin

U prvih 10 meseci ove godine po osnovu doznaka u našu zemlju je transferisano 4,34 milijarde evra, što je 4,5 odsto više nego u istom periodu prethodne godine kada je priliv iznosio 4,15 milijardi evra, prenosi Bloomberg Adria objavu Narodne banke Srbije.

Poređenja radi, priliv stranih investicija u prvih devet meseci bio je u bruto iznosu 2,5 milijardi evra ili 1,5 milijardi evra neto.

Doznake sve češće služe za investiranje

Najviše novca građanima Srbije slali su rođaci ili partneri iz Nemačke, koja ima udeo od 24,6 odsto u svim doznakama, a slede je Švajcarska (11,7 odsto), Austrija (8,6 odsto), Sjedinjene Američke Države (6,8 odsto) i Hrvatska (6,5 odsto).

U centralnoj banci ocenjuju da su se prilivi doznaka nakon snažnog rasta u godinama posle izbijanja pandemije korona virusa sada ustalili, te da se sličan nivo može očekivati i u narednim godinama.

„Istovremeno, sa jačanjem makroekonomske stabilnosti, ubrzavanjem rasta bruto domaćeg proizvoda i porastom zaposlenosti i životnog standarda, menja se i način na koji se doznake koriste“, kažu za Bloomberg Adriju u NBS.

Tako građani koji dobijaju doznake taj novac sve manje troše na tekuću potrošnju, a sve više ga usmeravaju ka investicijama, pre svega u stanove, kuće i zemljište, ali i u preduzetništvo i štednju.

Izvor: Bloomberg Adria

Foto: dapor2560, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Nemačka i Danska najveći proizvođači jelki u Evropi

by bifadmin

U stara vremena, običaj je bio da se ide u obližnju šumu po jelku. Danas bi to u mnogim mestima značilo kaznu, i morate da idete u prodavnicu da biste nabavili jelku. Nije nemoguće da je vaša jelka stigla – čak iz Danske.

Izvezu 9 miliona jelki

Miris piljevine i svežih jelovih iglica ispunjava vazduh. U pozadini se čuju uzbuđeni glasovi dece i roditelja. Za mnoge, prava praznična atmosfera počinje tek kada izaberu jelku sa svojom porodicom. A mnoge jelke koje se prodaju već su prešle dug put – stigle su kamionima iz Danske.

– Posle Nemačke, Danska je najveći proizvođač u Evropi – kaže Klaus Džeram Kristensen iz Danskog udruženja proizvođača božićnih jelki. – Ali pošto imamo malu populaciju i ne treba nam mnogo jelki, mi smo najveći izvoznik na svetu. Čak veći od SAD.

Oko devet miliona jelki svake godine napušta malu Dansku i odlazi u svet. Polovina njih završi u Nemačkoj – najvažnijem tržištu za danske proizvođače.

Razlog su kratke transportne rute i dugogodišnje trgovinske veze između dve zemlje, objašnjava Kristensen. Međutim, drvca se šalju i širom Evrope, pa čak i dalje.

– Izvozimo i u Dubai, Vijetnam i Hong Kong. Naravno, u manjim količinama, ali to se računa“, kaže Kristensen. „Kada drvca idu dalje, obično ih šaljemo brodom. Međutim, već su avionom stigla do Dubaija. Mnogo robe se uvozi iz tog regiona u Dansku, a avioni obično nisu puni na povratku. Onda mogu poneti naše božićne jelke sa sobom – kaže on.

Gaje se na 20.000 hektara

U Danskoj se božićne jelke gaje na 20.000 hektara zemlje. U 2024. godini to je donelo prihod od oko 160 miliona evra. Ključ uspeha naziva se nordijska jela.

Osamdesetih godina prošlog veka zamenila je smrču kao najpopularniju božićnu jelku u Evropi. Danci su prvi prepoznali njen potencijal.

– I omorika zapravo uopšte ne raste u Danskoj. Ovde nemamo mnogo autohtonih vrsta. Zato imamo tradiciju da šumari putuju u druge zemlje da traže vrste koje možemo da koristimo u drvnoj industriji. Jednom su se vratili iz Gruzije sa omorikom. Prvobitno je bila namenjena kao građevinsko drvo, ali je jedan dalekovidi šumar rekao: Ovo bi bila prelepa božićna jelka – kaže Kristensen.

I nije bio jedini koji je tako mislio. Tamnozelene, meke iglice i pune, čvrste grane brzo su učinile omoriku omiljenom širom Evrope. Njen nedostatak je što nema tako jak miris kao omorika, ali njene iglice nisu ni približno toliko bodljikave.

Danas je to prvi izbor za oko 80 odsto Nemaca. A pošto Danci prenose svoje znanje o uzgoju i prodaji sa generacije na generaciju, oni su i dalje među najvažnijim proizvođačima.

Svako drvo je lepo

Svend Kristijansen radi za jednog od najvećih proizvođača u Danskoj i sam prodaje drveće. Za njega je to poseban posao – mnogo truda i vremena se ulaže u svako drvo.

Prosečnoj božićnoj jelki je potrebno skoro deset godina da naraste do veličine pogodne za tržište. Plastična jelka nikada ne bi bila opcija za Kristijansena.

– Imao bih grižu savesti. Imamo dužnost da prenesemo tradiciju Božića našoj deci i unucima. A to uključuje i pravu božićnu jelku – kaže.

Kristijansenova kompanija izvozi u sedamnaest zemalja, uključujući Nemačku, Englesku i Holandiju.

– Odličan je osećaj znati da možemo da obradujemo toliko ljudi širom Evrope za Božić – kaže on.

Međutim, najprijatniji deo za njega je kada on i njegovi kupci izaberu savršenu jelku.

– Dobra božićna jelka znači nešto drugačije za svaku porodicu. Emocije ovde igraju veliku ulogu. Ponekad je zabavno videti na šta ljudi obraćaju pažnju. Ali na kraju, kada su jelke ukrašene – sve su lepe – priča Kristijansen.

On bira svoju božićnu jelku od onih koje su preostale nakon što se većina proda neposredno pre Božića. Tada izbor više nije veliki, ali do sada je uvek uspevao da pronađe pravu jelku za svoju porodicu.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Suverena AI fabrika: kako ORION Telekom gradi temelje AI infrastrukture za novu industrijsku eru

by bifadmin

AI fabrika je industrijsko „postrojenje“ nove generacije koje proizvodi veštačku inteligenciju: mesto gde se modeli treniraju, doteruju i zatim koriste u radu (inference) – brzo, pouzdano i u velikom obimu. Kao što klasična fabrika pretvara sirovine u proizvode, AI fabrika pretvara podatke, elektricnu energiju i računarsku snagu u rezultate: odgovore, preporuke, procene rizika i automatizovane odluke.

Ono što je novo nije samo to što su savremenim modeli bolji, već što se AI prebacuje iz faze pokušaja i pilot‑projekata u fazu industrijske primene. Drugim rečima: AI postaje infrastruktura. A kada nešto postane infrastruktura, onda postaje i strateški važno.

Šta se trenutno dešava na globalnom tržištu AI infrastrukture?

Trenutno imamo veliki nedostatak svih resursa koji su bitni kako u razvoju veštačke inteligencije, tako i u daljoj izgradnji infrastrukture: potražnja za naprednim računarstvom (posebno GPU resursima), energijom i stručnim ljudima raste brže nego što tržište može da isporuči. Zato su resursi često koncentrisani kod malog broja velikih provajdera i u nekoliko geografskih regiona, a liste čekanja rastu.

Za Evropu je ovo posebno osetljivo iz dva razloga nedovoljna energetska infrastruktura i stroga regulativa. Kapaciteta nema dovoljno, a zavisnost od eksternih platformi često znači i manje kontrole nad time gde se podaci obrađuju i pod kojim uslovima. Zbog toga AI sve manje izgleda kao “još jedna IT tema”, a sve više kao tema konkurentnosti, otpornosti, bezbednosti i globalne politike.

Šta znači „suverena AI fabrika“ i zašto je suverenost važna?

U AI kontekstu, suverenost znači da imate jasnu i proverljivu kontrolu nad ključnim stvarima: gde se podaci nalaze, gde se obrađuju, ko ima pristup, kako se sve beleži (audit) i kako se ispunjavaju pravila i regulativa.

Ovo je važno jer AI sve češće radi sa osetljivim podacima: poslovne tajne, lični podaci, industrijski procesi, javni sistemi. Ako ne znate gde vam se podaci obrađuju i ko može da im pristupi, teško je imati poverenje – a bez poverenja nema ozbiljne, široke primene.

Zašto je ORION Telekom odlučio da gradi sopstvenu suverenu AI fabriku?

Zato što regionu nedostaje kombinacija tri stvari: snažan industrijski AI kapacitet, dobra dostupnost (da ne čekate mesecima) i lokalna kontrola.

Tržištu ne treba još jedan „pilot“, već platforma koja je spremna za produkciju – sa jasnim nivoima usluge (SLA: dogovoreni kvalitet, dostupnost i vreme reakcije), bezbednosnim okvirom i mogućnošću skaliranja. ORION već ima iskustvo u kritičnoj infrastrukturi, pa je ulazak u AI bio prirodan sledeći korak.

Na kojoj tehnologiji se zasniva ORION AI fabrika?

ORION AI fabrika se zasniva na NVIDIA DGX Blackwell B200 platformi. To je hardversko‑softverska osnova dizajnirana za najzahtevnije AI poslove – od treniranja modela do brzog i stabilnog izvođenja modela u realnom okruženju.

Ovo je industrijska platforma namenjena realnim primenama u kompanijama i institucijama.

Kome je ova AI fabrika namenjena i šta konkretno donosi?

Namenjena je organizacijama koje žele da AI koriste ozbiljno: velikim kompanijama, javnom sektoru, ali i tehnološkim firmama i startupima koji razvijaju AI proizvode.

Poenta je da korisnici ne dobijaju samo „računarsku snagu“, već i platformu na kojoj se AI može razvijati, testirati i bezbedno koristiti u radu – uz stručnu podršku i uz mogućnost da se isporuče gotova rešenja kroz partnerski ekosistem. Fokus se prebacuje sa infrastrukture na poslovni rezultat.

Kako se suverena AI fabrika razlikuje od javnog clouda i klasičnog on‑premise pristupa?

Javna cloud AI ponuda je fleksibilna, ali u praksi često otvara pitanja: gde se tačno obrada radi, kako se upravlja pristupom, kako izgleda audit, koliko su troškovi i dostupnost predvidivi.

On‑premise AI rešenje daju kontrolu, ali traže velika početna ulaganja, vreme i ozbiljne interne timove za održavanje. Ovakva rešenja teško skaliraju, a imajući na umu tempo razvoja rešenja veštačke inteligencije, brzo i jednostavno skaliranje AI resursa je suštinski bitno.

Suverena AI fabrika nudi najbolje iz oba sveta: industrijsku snagu i operativni model koji omogućava jednostavno skaliranje (pay as you grow) i ubrzava vreme do vrednosti, uz lokalnu kontrolu i bezbednosni okvir koji je potreban za osetljive slučajeve upotrebe.

Koliko je važan partnerski ekosistem u celoj inicijativi?

Presudan je. Infrastruktura sama po sebi nije cilj – cilj su konkretne primene.

ORION gradi platformu na kojoj partneri (softverske firme, integratori, startupi, istraživačke organizacije) mogu da razvijaju i nude rešenja za različite industrije: od proizvodnje i trgovine do zdravstva i javnih usluga. Sama platforma nudi ogroman broj mašinskih modela pravljenih sa pecifične industrijske grane i različite primene. Medjutim naši partneri sve to treba da upakuju u finalne proizvode i u kratkom vremenskom roku obogate tržište inovativnim rešenjima.

Kako vidite budućnost AI-a u regionu – i šta danas pravi razliku između onih koji će voditi i onih koji će pratiti?

AI će postati standardan deo poslovnih i institucionalnih procesa, slično kao što su internet i cloud postali podrazumevani slojevi modernog rada.

Razliku će praviti oni koji mogu da primene AI brzo, bezbedno i pod kontrolom: sa pouzdanim kapacitetom, jasnim pravilima upravljanja podacima i ljudima koji znaju da tehnologiju pretoče u praksu. Nije poenta samo „imati AI“, nego znati da se koristi sistemski i odgovorno.

U eri veštačke inteligencije, zemlja ili kompanija bez suverene infrastrukture je kao fabrika bez struje: može da ima ideje i ljude, ali nema pogonsku snagu. Mi u ORION-u gradimo tu snagu.

Koja bi bila vaša završna poruka?

AI nije samo nova tehnologija. AI je promena načina na koji stvaramo vrednost, organizujemo rad i gradimo konkurentsku prednost. Zato infrastruktura, kontrola i poverenje postaju jednako važni kao i sami modeli veštačke inteligencije.

Suverena AI fabrika znači da svoju budućnost gradite na sopstvenim podacima, uz jasna pravila upravljanja i odgovornosti. ORION Telekom ovom inicijativom postavlja temelje dugoročne konkurentnosti, bezbednosti i rasta.

Naša vizija je jednostavna: da veštačka inteligencija bude dostupna, sigurna i operativno korisna – ovde, sada, i u godinama koje dolaze.

Sagovornik: Goran Obradović, direktor za poslovni razvoj u Orion telekomu

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci