Prosečna zarada bez poreza i doprinosa u javnom sektoru u Srbiji u junu 2026. godine iznosila je 124.218 dinara, dok je prosečna bruto plata dostigla 172.270 dinara, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Najviše prosečne neto zarade imali su zaposleni u državnim javnim preduzećima, 136.020 dinara. Najniži prosek zabeležen je u administraciji na nivou lokalne samouprave, gde je iznosio 101.991 dinar.

Razlika između najbolje i najslabije plaćene grupe zaposlenih u javnom sektoru dostigla je 34.029 dinara.

Plate u javnom sektoru veće od republičkog proseka

Prosečna neto plata u Srbiji u junu iznosila je 120.401 dinar, što znači da su zaposleni u javnom sektoru u proseku primili 3.817 dinara više.

Zarada u javnom sektoru bila je oko 3,2 odsto iznad republičkog proseka.

Posmatrano od početka godine, prosečna neto plata u javnom sektoru iznosila je 124.653 dinara. U poređenju sa prvih šest meseci 2025. godine, nominalno je povećana za 12,4 odsto.

Prosečna bruto zarada u javnom sektoru u periodu od januara do juna iznosila je 172.877 dinara, uz nominalni rast od 12,2 odsto.

Najveće plate u državnim javnim preduzećima

Zaposleni u državnim javnim preduzećima imali su najveću prosečnu zaradu u javnom sektoru. Njihova neto plata u junu dostigla je 136.020 dinara, dok je bruto iznosila 188.298 dinara.

Prosečna neto zarada u ovoj grupi bila je za 11.802 dinara veća od proseka čitavog javnog sektora i za 15.619 dinara iznad republičkog proseka.

U odnosu na maj, neto plata u državnim javnim preduzećima nominalno je povećana za 4,1 odsto, što predstavlja najveći mesečni rast među posmatranim delovima javnog sektora.

Prosečna neto zarada od početka godine iznosila je 137.566 dinara, što je za 11,5 odsto više nego u istom periodu 2025. godine.

Kolike su plate u administraciji

Prosečna neto plata u administraciji na svim nivoima u junu iznosila je 127.935 dinara, dok je bruto zarada bila 177.732 dinara.

Ipak, podaci pokazuju velike razlike u zavisnosti od nivoa uprave.

Zaposleni u državnoj administraciji imali su prosečnu neto platu od 133.099 dinara. U administraciji na nivou autonomne pokrajine prosek je iznosio 125.084 dinara, dok su zaposleni u lokalnim samoupravama u proseku primili 101.991 dinar.

Prosečne neto plate u administraciji u junu bile su:

1. Administracija na nivou države, 133.099 dinara
2. Administracija na nivou autonomne pokrajine, 125.084 dinara
3. Administracija na nivou lokalne samouprave, 101.991 dinar

Zaposleni u državnoj administraciji tako su u proseku zarađivali 31.108 dinara više od zaposlenih u lokalnim samoupravama.

Plate u zdravstvu i socijalnoj zaštiti

Prosečna neto zarada u zdravstvu i socijalnom radu u junu iznosila je 121.095 dinara, dok je bruto plata bila 167.886 dinara.

Ova primanja bila su 694 dinara iznad prosečne neto zarade u Srbiji.

U odnosu na maj, prosečna neto plata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti nominalno je smanjena za jedan odsto.

Posmatrano od početka godine, prosek je bio viši. Prosečna neto zarada u zdravstvu i socijalnom radu tokom prvih šest meseci iznosila je 122.404 dinara.

U odnosu na isti period prošle godine, plata u ovoj oblasti nominalno je povećana za 13,5 odsto.

Kolike su plate u obrazovanju i kulturi

Zaposleni u obrazovanju i kulturi u junu su imali prosečnu neto zaradu od 120.461 dinar, dok je bruto plata iznosila 167.015 dinara.

Njihova prosečna neto plata bila je gotovo jednaka republičkom proseku. Razlika je iznosila svega 60 dinara u korist zaposlenih u obrazovanju i kulturi.

U odnosu na maj, plata je nominalno povećana za 0,3 odsto.

Prosečna neto zarada u obrazovanju i kulturi tokom prvih šest meseci iznosila je 119.704 dinara. Iako ova grupa nema najveće plate u javnom sektoru, zabeležila je najvišu stopu rasta.

U poređenju sa prvih šest meseci 2025. godine, prosečna neto zarada u obrazovanju i kulturi nominalno je povećana za 17,4 odsto.

Lokalna javna preduzeća iznad lokalne administracije

Prosečna neto zarada u lokalnim javnim preduzećima u junu iznosila je 116.442 dinara, dok je bruto plata dostigla 161.389 dinara.

U poređenju sa zaposlenima u lokalnoj administraciji, radnici lokalnih javnih preduzeća u proseku su primali 14.451 dinar više.

U odnosu na maj, njihova neto plata nominalno je povećana za 1,8 odsto. Prosečna zarada od početka godine iznosila je 115.619 dinara, uz rast od 14,2 odsto u odnosu na isti period 2025.

Gde su plate najbrže rasle

Najveći nominalni rast prosečnih neto zarada tokom prvih šest meseci 2026. zabeležen je u obrazovanju i kulturi.

Rast plata po delovima javnog sektora iznosio je:

1. Obrazovanje i kultura, 17,4 odsto
2. Lokalna javna preduzeća, 14,2 odsto
3. Zdravstvo i socijalni rad, 13,5 odsto
4. Državna javna preduzeća, 11,5 odsto
5. Administracija na nivou lokalne samouprave, 10,8 odsto
6. Administracija na svim nivoima, 7,8 odsto
7. Administracija na nivou države, 7,2 odsto
8. Administracija na nivou autonomne pokrajine, 6,9 odsto

Podaci se odnose na nominalne promene, što znači da nije uračunat uticaj inflacije na realnu kupovnu moć zaposlenih.

Podaci pokazuju da javni sektor u proseku ima nešto veće zarade od proseka Srbije, ali i da postoje značajne razlike između njegovih delova. Najviše plate imaju zaposleni u državnim javnim preduzećima, dok su na začelju zaposleni u administraciji lokalnih samouprava.

Izvor: Blic Biznis

Foto: Shutter_M, Depositphotos

Sredinom avgusta dinarska štednja premašila je nivo od 244 milijarde dinara, što je za 37,9 milijardi dinara ili 18,4 odsto više nego na početku 2026. godine.

Na ovaj način dinarska štednja je prvi put premašila protivvrednost od dve milijarde evra, dok je devizna štednja dostigla 17 milijardi evra, navodi se u analizi isplativosti štednje Narodne banke Srbije.

Učešće dinarske u ukupnoj štednji stanovništva je tokom prve polovine 2026. godine prvi put premašilo 10 odsto.

Rezultati najnovije polugodišnje Analize isplativosti dinarske i devizne štednje, koja je obuhvatila period od juna 2012. do juna 2026. godine, pokazali su da je u prethodnih 14 godina dinarska štednja bila isplativija, i kratkoročno i dugoročno.

„Većoj isplativosti dinarske štednje u odnosu na deviznu najviše pogoduju relativna stabilnost kursa dinara u odnosu na evro, viši nivo kamatnih stopa na dinare nego na evre, kao i povoljniji poreski tretman, jer se na prihod od kamate na dinarsku štednju ne plaća porez“, navodi se u analizi NBS.

U proteklih 14 godina, štednja u domaćoj valuti je povećana više od 13 puta. Kada je reč o strukturi dinarske štednje u prvom polugodištu 2026. godine, najveći rast je zabeležen kod štednje ročnosti od šest do 12 meseci (16,1 milijardu dinara), koja je i najzastupljenija u ukupnoj dinarskoj štednji sa 56,9 odsto. Štednja ročnosti od tri do šest meseci porasla je za 9,2 milijardi dinara.

Krajem juna 2026. godine prosečan iznos dinarske štednje po partiji iznosio je više od 205.000 dinara.

Posmatrajući isti četrnaestogodišnji period, devizna štednja je povećana više od dva puta, sa 7,9 milijardi u junu 2012. godine na 16,9 milijardi evra krajem juna 2026. godine.

Devizna štednja je u prvoj polovini 2026. godine povećana je za 735,5 miliona evra (4,6 odsto), u najvećoj meri po osnovu rasta štednje na rok od šest do 12 meseci (443,2 miliona evra) i štednje po viđenju (334,8 miliona evra), koja čini 64,7 odsto ukupne devizne štednje. Prosečan iznos devizne štednje po partiji iznosio je preko 4.000 evra krajem juna 2026. godine.

Prema analizi isplativosti štednje, štediša koji je oročio ulog od 100.000 dinara u junu 2012. godine na godinu dana i reoročavao ga u periodu od 13 godina na kraju perioda oročenja (u junu 2026. godine), dobio bi više od 62.600 dinara (533 evra) više od štediše koji bi u istom periodu na štednju u evrima položio protivvrednost istog iznosa (preračunato po prosečnom kursu dinara prema evru u mesecu oročenja).

U prethodnih 14 godina i dinarska štednja oročena na godinu dana, koja nije zanavljana, bila je isplativija u gotovo 99% posmatranih godišnjih potperioda (u 155 od ukupno 157) od takve štednje u evrima.

Oročavanjem štednog uloga od 100.000 dinara u junu 2025. godine na godinu dana, štediša koji bi štedeo u dinarima na kraju perioda oročenja dobio bi preko 1.800 dinara više od štediše koji bi u istom periodu oročio protivvrednost 100.000 dinara u evrima.

Štednja u dinarima (bez zanavljanja) oročena na tri meseca bila je isplativija od takve štednje u evrima u više od 92% posmatranih potperioda, a dinarska štednja oročena na dve godine bila je isplativija od takve štednje u evrima u svim posmatranim potperiodima.

Izvor: Danas Online

Foto: Pixabay

Deo putne infrastrukture u Vršcu od 2020. pa sve do 2030. trebalo bi da projektuje, gradi i održava i obezbeđuje dostupnost Sremput. To je jedno od javno-privatnih partnerstava u Srbiji. Privatni partner ima pravo na varijabalnu naknadu za održavanje puteva, a najviše do 50 miliona dinara godišnje. Reč je o putevima dužine od oko 15 kilometara, odnosno oko 70.000 kvadratnih metara površine.

Opština Žagubica je od 2015. godine, takođe, na 10 godina zaključila ugovor sa beogradskom firmom A. S. A. Eko. Privatnom partneru je dodeljen posao sakupljanja i transporta komunalnog otpada. U Registru javnih ugovora, koji se nalazi na Portalu javnih nabavki, teško je pronaći nešto više detalja o ovom poslu. Stoji još da su kapitalni troškovi projekta blizu 38 miliona dinara.

Prethodna partnerstva su izdvojena metodom slučajnog uzorka. Ali i jedan i drugi potvrđuje da javnost iz registra ne može da sazna baš sve značajne detalje o načinu i uslovima pod kojim su javni poslovi dodeljeni privatnim firmama. Transparentnost Srbija tvrdi da i posle najavljenog Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, koji je sada u formi nacrta, stvari neće biti mnogo drugačije.

Nije gori od postojećeg, ali ni bolji

„Ovaj nacrt zakona nije lošiji od postojećeg. Ima i neka unapređena u odnosu na postojeća rešenja. On, međutim, ne rešava nijedan od glavnih problema koje smo uočili i u sadašnjem zakonu i u njegovoj primeni“, kaže Nemanja Nenadić iz Transparentnosti za Forbes Srbija.

Transparetnost upozorava i na način na koji je nacrt zakona pripremljen, kako je obrazložen, na izostanak konsultacija… Zamerke i komentare na neka od predstavljenih rešenja ova organizacija uputila je Ministarstvu privrede.

Kako objašnjava Nenadić, Zakon o javno-privatnom partnerstvu ima sličnosti sa Zakon o javnim nabavkama. I pojedine odredbe koje se primenjuju u javnim nabavkama, primenjuju se i prilikom izbora privatnog partnera.

Registar ugovora bez ugovora

„U nekim segmentima su rešenja i ishod do koga ona dovode gori nego u javnim nabavkama. To je najvidljivije po pitanju transparentnosti. Trenutno javnost nema potpuni uvid u to šta su obaveze privatnog partnera. Postoji takozvani Registar javnih ugovora, ali on ne sadrži same ugovore. Sadrži samo pojedine podatke iz njih. Ne objavljuju se ni svi podaci koji nisu proglašeni za poverljive Taj nedostatak ostaje i u nacrtu“, pojašnjava Nenadić.

Transparentnost je neophodna prilikom trošenja svakog javnog dinara. Ali posebno je važna u slučajevima javno-privatnog partnerstva, jer su dugotrajni i zahtevni ugovori.

„Značajni su i svi nadzorni mehanizmi jer su javno-privatna partnerstva složeniji vid poslovnog odnosa između države i privatnika“, dodaje Nenadić. „Kod javnih nabavki država plati i dobije šta treba. Ovde neki od vidova partnerstva podrazumevaju da se formira zajedničko preduzeće. Generalno i logično, privatni partner će gledati da smanji svoje obaveze i izvuče što veću korist, a reč je o dugoročnim angažmanima“.

S obzirom na to da su rizici od korupcije veći, bitno je i da mehanizmi nadzora budu bolji. Među najvećim problemima kod javno-privatnih partnerstava, sve i kada se sprovedu po zakonu, je pitanje da li su bila uopšte neophodna. Da li je neko drugo rešenje bilo svrsishodnije.

Ovaj vid saradnje privatnog i državnog sektora jeste nekada način da se izbegne dodatno zaduživanje. Ali to nije uvek jedino rešenje nekog problema.

Gradski prevoz, vidimo i iz prakse, može da se reši kroz javno-privatno partnerstvo. Može da se dodeli privatniku i kroz ugovor o javnoj nabavci. A naravno, može da ga obavlja i gradsko preduzeće.

„To da li je partnerstvo bolje rešenje dugoročno, da li više odgovara javnom interesu nego neki drugi vid ugovaranja i ulaganja, za to ne postoji mehanizam ispitivanja i utvrđivanja. Komisija će odobriti projekat ako je u skladu sa pravilima. Nema jasne dužnosti da se građanima predoče sve prednosti i nedostaci i zašto je to najbolje rešenje. Izuzetak su koncesije. Kod njih postoji obaveza izrade studije opravdanosti. Ali, mi ne možemo da procenimo koliko je korisna, jer na primeru Aerodroma Beograd još od 2018. nismo uspeli da dobijemo studiju“, predočava Nenadić.

Problem je i što se zakon u ovoj obasti ne primenjuje uvek. Izbegavaju ga poslovi dodeljeni preko međudržavnih sporazuma ili posebnih zakona.

Ne poznaje ih Krivični zakonik

U slučaju prestupa u javnim nabavkama, kako nam objašnjava Nemanja Nenadić, krivično delo postoji, iako je loše definisano.

„Kod javno-privatnog partnerstva to nije slučaj“, kaže Nenadić. „Ovde to nije slučaj. Same formulacije u Krivičnom zakoniku su takve da je veliko pitanje da li bi bilo moguće primeniti ih ukoliko bi tužilaštvo ispitivalo povredu pravila. To znači da bi trebalo sa menjanjem prekršajnih kazni uporedo menjati i Krivični zakonik“.

Nenadić pominje i primere saradnje javnog i privatnog sektora koji su ugovoreni mimo javno-privatnih partnerstava. A nije tako trebalo.

„To su, na primer, Prokop i Generalštab“, zaključuje Nenadić.

Izvor: Forbes, Aleksandra Bulatović

Foto: Pixabay

Iako velikih preduzeća nema mnogo u Srbiji, odnosno čine svega 0,6 odsto svih preduzeća u nefinansijskom sektoru, njihov značaj za domaću privredu je nesrazmerno veliki. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, velika preduzeća stvaraju 50,4 odsto ukupne bruto dodate vrednosti (BDV) i ostvaruju 42,2 odsto ukupnog prometa.

Srednja preduzeća ostvarila su  22,7 odsto ukupne bruto dodate vrednosti, mala 16,3 odsto, a mikro 10,5 odsto.

Velika preduzeća najčešće posluju u prerađivačkoj industriji, u kojoj se nalazi 274 od ukupno 675 velikih firmi. U trgovini na veliko i malo i popravci motornih vozila posluje 111 velikih preduzeća, u administrativnim i pomoćnim uslužnim delatnostima 65, a u sektoru informisanja i komunikacija 53 firme.

Upravo su velika preduzeća u prerađivačkoj industriji bila najuspešnija i ostvarila promet od oko 3 279 milijardi dinara. Istovremeno su stvorila i najveću bruto dodatu vrednost, oko 878 milijardi dinara. Slede velika preduzeća iz trgovine, koja su ostvarila oko 2 014 milijardi dinara prometa, dok se po BDV-u iza prerađivačke industrije izdvajaju informisanje i komunikacije i rudarstvo.

Sa druge strane, mikro, mala i srednja preduzeća zajedno čine čak 99,4 odsto svih preduzeća u nefinansijskom sektoru. Mikro firme najbrojnije su u trgovini na veliko i malo, gde posluje 27 508 preduzeća, a zatim u stručnim, naučnim, inovacionim i tehničkim delatnostima, sa 14 083 firme. Kod malih preduzeća takođe je najzastupljenija trgovina (2 999 firmi), dok kod srednjih prvo mesto zauzima prerađivačka industrija, gde posluje 928 firmi.

Mikro i mala preduzeća najveći promet i bruto dodatu vrednost ostvaruju u trgovini. Mikro preduzeća su u trgovini ostvarila promet od oko 1 343 milijarde dinara i BDV od oko 152 milijarde dinara.

Mala preduzeća su u trgovini zabeležila najveći promet od oko 1 690 milijardi dinara i BDV od oko 239 milijardi dinara. Kod srednjih firmi najveći promet takođe dolazi iz trgovine, oko 1 625 milijardi dinara, ali najviše nove vrednosti stvara prerađivačka industrija, sa oko 322 milijarde dinara BDV-a.

Na nivou cele nefinansijske privrede najveći promet prošle godine je ipak ostvarila trgovina (33,5 odsto), dok je prerađivačka industrija donela  nešto manje prometa (27,2 odsto). Ali kada se gleda BDV, prerađivačka industrija je prva sa 25 odsto udela, ispred trgovine sa 16,4 odsto učešća.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: deagreez1, Depositphotos

Evropska unija je u drugom tromesečju 2026. zabeležila trgovinski deficit od 21,8 milijardi evra, što je prvi minus za tri godine, pokazali su danas objavljeni podaci Evrostata.

Prema izveštaju, Evropska unija je od aprila do juna iz zemalja van Unije uvezla robu vrednu 701,8 milijardi evra, dok je izvezla robu za 680 milijardi evra.

Za razliku od prvog kvartala 2026, kada je trgovinski bilans bio u suficitu, uvoz je u drugom tromesečju porastao znatno brže od izvoza.

U odnosu na prvo tromesečje 2026, izvoz EU povećan je 5,4 odsto, odnosno za 34,9 milijardi evra, dok je uvoz porastao čak 9,9 odsto, odnosno za 63,4 milijarde evra.

Deficit u kategoriji energenata povećan je sa 71,3 milijarde evra u prvom kvartalu na čak 101,1 milijardu evra u drugom tromesečju, što je osetno uticalo na ukupni rezultat, napominje se u izveštaju.

Pored toga, povećani su i deficiti EU u trgovini sirovinama i ostalim industrijskim proizvodima.

Istovremeno je suficit Evropske unije u trgovini mašinama i vozilima smanjen sa 24,9 milijardi na 23,2 milijarde evra, dok je suficit u ostaloj robi pao sa 11,6 milijardi na 9,1 milijardu evra.

Suficit u trgovini hemikalijama, nasuprot tome, povećan je sa 47,1 milijardu na 54 milijarde evra, dok je višak u trgovini hranom i pićima porastao sa 10,7 milijardi na 11,5 milijardi evra, navodi Evrostat na svojoj veb stranici.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay