EkonomijaVesti

Finansiranje sportskih saveza iz budžeta Republike Srbije nije dovoljno efikasno i transparentno

by bifadmin

Finansiranje sportskih saveza iz budžeta Republike Srbije nije dovoljno efikasno i transparentno, jer se sredstva dodeljuju bez strateških ciljeva, delom mimo procedure, uz neadekvatnu kontrolu i izveštavanje o utrošenim sredstvima, utvrdila je Državna revizorska institucija (DRI).

„Revizija svrsishodnosti poslovanja pod nazivom ‘Finansiranje sportskih saveza iz budžeta Republike Srbije’ pokazala je da je u periodu 2023–2024. godine sportskim savezima dodeljeno 6,3 milijarde dinara, mimo procedure propisane Zakonom o sportu, jer sredstva nisu dodeljena odlukom Ministarstva sporta, već rešenjima Vlade Republike Srbije o upotrebi tekuće budžetske rezerve“, saopštila je DRI.

Ministarstvo sporta, u periodu 2022–2024. godine, prosečno je godišnje izdvajalo oko 3,3 milijarde dinara za finansiranje programa sportskih saveza.

Osim toga, određeni broj sportskih saveza dobija sredstva iz budžeta Republike Srbije, izvan procedure propisane Zakonom o sportu kroz finansiranje iz tekuće budžetske rezerve.

Revizori su utvrdili i da Ministarstvo sporta nije adekvatno sprovelo proces donošenja odluka, a rad Komisije za ocenu godišnjih i posebnih programa, odnosno projekata, bio je neblagovremen i nepotpun, sa neujednačenim kriterijumima prilikom vrednovanja programa sportskih saveza.

„Ovakvo postupanje umanjuje efikasnost i transparentnost u raspodeli javnih sredstava u oblasti sporta“, ocenili su revizori.

Ministarstvo sporta nije izradilo predlog strategije razvoja sporta ni šest godina od isteka prethodne.

„Ministarstvo je odobravalo izmene programa sportskih saveza koji sadrže indirektne troškove programa ne vodeći računa o tome da li su sportski savezi dobili iz budžeta Republike Srbije odgovarajuća sredstva za svoj rad po drugom osnovu. Sportski savezi su iskazivali troškove u završnim izveštajima na način koji nije adekvatan jer specifikacija troškova ne sadrži potrebne elemente, dok se pojedini troškovi ne mogu dovesti u vezu sa realizacijom programa“, stoji u izveštaju.

Ministarstvo sporta nije sprovodilo blagovremenu kontrolu

Preciznijim uređivanjem načina iskazivanja troškova u završnom izveštaju o realizaciji programa, kako se navodi – Ministarstvo sporta bi doprinelo adekvatnijem pravdanju troškova.

Ministarstvo sporta nije sprovodilo blagovremenu kontrolu realizacije redovnih godišnjih programa sportskih saveza, čime je izostala informacija Komisiji za ocenu godišnjih i posebnih programa, odnosno projekata o tome da li je prethodno završeni program savez uspešno realizovao.

„Pored toga, Ministarstvo sporta nije sprovodilo inspekcijski nadzor u oblasti finansiranja sportskih saveza“, upozorila je DRI.

Revizijom je utvrđeno i da subjekti revizije – Ministarstvo sporta, Odbojkaški savez Srbije i Košarkaški savez Srbije, nisu na adekvatan način izveštavali javnost o finansiranju sportskih saveza, pa je izostala transparentnost u trošenju javnih sredstava koja se dodeljuju sportskim savezima za realizaciju redovnih godišnjih programa.

Izveštaj o reviziji svrsishodnosti poslovanja „Finansiranje sportskih saveza iz budžeta Republike Srbije“objavljen je na sajtu DRI.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Agencija S&P Global Ratings potvrdila investicioni rejting Srbije

by bifadmin

Agencija S&P Global Ratings objavila je izveštaj u kome je potvrdila investicioni rejting Srbije na nivou BBB- sa stabilnim izgledima.

U izveštaju se navodi da Srbija, uprkos povećanoj političkoj neizvesnosti i izazovima u energetskom sektoru, nastavlja da pokazuje makroekonomsku stabilnost, uz kredibilan okvir fiskalne politike i adekvatne devizne rezerve, saopštilo je Ministarstvo finansija, prenosi RTS.

U delu fiskalne politike, ključna ocena agencije je da Vlada Srbije ostaje privržena cilju budžetskog deficita od tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) do 2028. godine, što će doprineti stabilizaciji javnog duga na nivou od oko 38 odsto BDP-a u srednjem roku.

U saopštenju se naglašava da su ukupne devizne rezerve, koje obuhvataju i devizne rezerve banaka adekvatne i da su u julu 2025. godine iznosile 31,3 milijarde evra.

Ipak, u izveštaju se navodi da potencijalni rizik ostaje smanjeni priliv stranih direktnih investicija.

Dodaje se i da u energetskom sektoru, kompanija NIS ostaje izložena riziku od eventualnih sankcija zbog ruskog vlasništva, ali da se ipak u baznom scenariju očekuje da će Srbija, u saradnji sa partnerima iz SAD i Rusije, obezbediti trajno rešenje koje će garantovati sigurnost snabdevanja energijom.

„Stabilni izgledi odražavaju procenu agencije da će rizici koji proističu iz domaćeg i međunarodnog okruženja biti izbalansirani snažnom domaćom tražnjom, podrškom stranih investicija i daljim jačanjem fiskalnih i eksternih bafera“, piše u saopštenju Ministarstva finansija.

Izvor: RTS

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Koje poljoprivredne kulture će u 2025. najmanje roditi?

by bifadmin

Stručnjaci kažu da će loši vremenski uslovi u 2025. dovesti do pada proizvodnje većine biljaka, a ponajviše kukuruza i soje.

Kako piše portal Klima101, Republički zavod za statistiku (RZS) objavio je 25. septembra rezultate ovogodišnje poljoprivredne proizvodnje, i brojke nikako nisu dobre.

Godinu 2025. su za sada obeležili prolećni mrazevi, rekordno sušni jun i jedno od najtoplijih i najsušnijih leta ikada izmerenih u Srbiji, što je ostavilo drastične posledice po poljoprivredu.

Gotovo jedina „pozitivna” priča je proizvodnja pšenice, koja je ove godine imala za oko četvrtinu veće prinose od desetogodišnjeg proseka.

Najveći gubitnici

Sa druge strane, kukuruz je ove godine nastradao usled letnjih suša. Sa projektovanim prinosima od samo 4,6 tona po hektaru, 2025. je jedna od najgorih sezona poslednjih godina, i daleko ispod proseka – kako piše RZS, prinosi su za 27,2% manji od proseka za period od 2015. do 2024. godine.

„Prinosi kukuruza su loši zbog deficita padavina tokom leta i visokih temperatura”, kaže dr Ana Vuković Vimić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. „Loše je prošla i soja, koja isto zavisi od letnjih vremenskih uslova, a u Srbiji se navodnjava tek oko 2% površina ratarskih kultura.”

Međutim, desetogodišnji prosek proizvodnje koji navodi RZS, a koji je ove godine bio nedostižan za našu poljoprivredu, već je niži nego što bi trebalo da bude. Kako pokazuju podaci Eurostata, prinosi naših poljoprivrednika su među najnižim prosečnim prinosima kukuruza u Evropi, a jedino se Severna Makedonija gore kotira u prinosima po hektaru.

Ni voće nije mnogo bolje prošlo

Od ostalih izdvojenih kultura, ove godine je najgore prošla višnja, koja je stradala tokom prolećnih mrazeva. Proizvodnja višanja je u odnosu na prošlu godinu bila gotovo prepolovljena, što smo ranije ove godine već osetili i na pijacama širom zemlje, gde su bile beležene rekordno visoke cene. I druge voćke, kao što su maline, šljive i jabuke, imale su vidno manje prinose ove godine.

Kako objašnjava dr Vuković Vimić, u prinosima se tačno vide posledice klimatskih promena, i neophodno je planski raditi na adaptaciji. “Sada su kukuruz i soja u najvećem riziku, a u budućnosti će to biti i suncokret”, kaže ona i dodaje: “Međutim, Srbija trenutno nema ni Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja, iako je prethodna istekla. Neophodne su nam i dugoročne i kratkoročne mere prilagođavanja na nove uslove u poljoprivredi, ili će nam ovakve godine biti sve češće”.

Ceo tekst možete pročitati na portalu Klima101

Foto: ulleo, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
PromoНекатегоризовано

A1 Srbija povezuje celu zemlju sa budućnošću

by bifadmin

Nacionalna pokrivenost A1 optičkim internetom, televizijom i vodećim striming platformama — sada je dostupna širom Srbije

A1 Srbija otvara novo digitalno poglavlje za zemlju. Posle 18 godina u kojima je mobilna tehnologija menjala svakodnevnu komunikaciju, A1 sada povezuje domaćinstva u Srbiji ultrabrzim optičkim internetom, naprednim TV uslugama i najpopularnijim striming platformama – sve na jednom mestu, na jednom računu. Ovo predstavlja važnu prekretnicu na putu kompanije A1 Srbija od mobilnog operatora do konvergentnog provajdera, koji pruža kompletno digitalno iskustvo uz podršku tima koji čini više od 1.700 posvećenih stručnjaka.

„U A1 ne samo da pratimo digitalnu transformaciju – mi je pokrećemo“, izjavila je Judit Albers, generalna direktorka A1 Srbija. „Naša ulaganja u infrastrukturu, partnerstva i premijum sadržaj oblikuju digitalnu budućnost Srbije. Gradimo optičku mrežu koja pouzdano, brzo i jednostavno povezuje ljude, domove i biznise. A1 više nije samo mobilni operator – mi smo vaš digitalni saveznik za posao, zabavu i svakodnevni život.“

Postepenim širenjem sopstvene optičke mreže, A1, u kombinaciji sa snažnom saradnjom sa infrastrukturnim partnerima, danas omogućava nacionalnu pokrivenost. Ovakav pristup osigurao je da svaka usluga bude testirana i optimizovana pre nego što stigne do korisnika — garantujući najviši nivo kvaliteta i pouzdanosti.

Liderstvo kompanije u kvalitetu mreže dodatno potvrđuje Ookla® Speedtest®, koji je A1 proglasio najbržom mobilnom mrežom u Srbiji petu godinu zaredom. Ovo priznanje odražava kontinuiranu posvećenost A1 da obezbedi vrhunske performanse u mobilnim i fiksnim tehnologijama.

Nova A1 ponuda donosi fleksibilnost i izbor: Net 300 i Net 600 – munjevito brz, stabilan optički internet, Duo i Duo Plus – kombinacije A1 Optičkog Neta i A1 TV.

Svaki paket uključuje Netflix i SkyShowtime besplatno tokom prva 3 meseca, donoseći najpopularniju zabavu direktno na vaš ekran.

Ostajući veran svom obećanju o transparentnosti, A1 Srbija i dalje je jedini operator koji javno garantuje fiksnu cenu tokom celog trajanja ugovora.

Uz ove nove usluge, A1 Srbija nastavlja da ulaže u digitalnu infrastrukturu zemlje, osnažujući domaćinstva i kompanije da napreduju u eri povezanosti

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

SEE UP Akcelerator predstavio novu generaciju startapa u prvoj kohorti sa AikBank

by bifadmin

Novoizabrani startapi u prvoj zajedničkoj kohorti AikBank i SEE UP Akceleratora, prvog privatnog sales-scout akceleratora u jugoistočnoj Evropi, predstavljeni su u prostorijama FEFA Fakulteta.

Izabrano je četiri startapa: eFrontiers, Protokol, Office Bite i Petnutra, koji će činiti novu, ukupno treću, kohortu SEE UP Akceleratora.

Na svečanoj prezentaciji govorili su Dušan Obradović, direktor SEE UP Akceleratora i Petar Jovanović, predsednik Izvršnog odbora AikBank, dok su događaju prisustvovali predstavnici lokalnih mentora, koji će narednih šest meseci raditi kao podrška startapima koji su izabrani u program SEE UP akceleratora.

Dušan Obradović, direktor SEE UP Akceleratora, istakao je da je ponosan na partnere, mentore i ceo regionalni ekosistem: „Nosimo ime Southeast Europe kao jedini sales-scout akcelerator iz ovog regiona i sa ponosom ističemo da smo privukli gotovo 200 prijava iz preko 50 zemalja sveta. To potvrđuje da postoji globalni interes i da naš privatni akcelerator iz Beograda raste neverovatnom brzinom”.

Prof. dr. Milan Nedeljković, dekan FEFA Fakulteta, naglasio je značaj akademskih institucija u inovacionom ekosistemu: „Biznis škole igraju ključnu ulogu u povezivanju korporativnog sektora i malih i srednjih preduzeća sa istraživačima i naukom. Upravo to čini FEFA Fakultet mostom između znanja, inovacija i tržišta“.

Petar Jovanović, predsednik Izvršnog odbora AikBank, istakao je stratešku saradnju između AikBank i SEE UP Akceleratora, ističući posvećenost AikBank da aktivno ulaže u razvoj inovacionog ekosistema u Srbiji i regionu:

„Banke budućnosti oslanjaće se na brzinu i prilagodljivost startapa jednako koliko startapi na znanje i iskustvo banaka da izgrade održive i profitabilne poslovne modele. Verujemo da inovacije nastaju tamo gde se iskustvo i agilnost sretnu, i upravo zbog toga ulažemo u razvoj inovacionog ekosistema“, rekao je Jovanović.

eFrontiers je edukativna platforma nalik „Duolingu za finansije“ koja pomaže bankama i finansijskim institucijama da privuku i bolje razumeju svoje klijente kroz gejmifikovano finansijsko obrazovanje. Kroz interaktivno učenje, platforma prikuplja podatke o potrebama korisnika, omogućavajući preciznije targetiranje i veću stopu konverzije.

Office Bite je digitalna platforma koja modernizuje upravljanje hranom i pićem u kompanijama. Zaposlenima omogućava jednostavno naručivanje obroka, a menadžerima kancelarija pruža centralizovan sistem za upravljanje ručkovima, keteringom i zalihama.

Protokol nudi jedinstvenu platformu koja objedinjuje sve poslovne procese u jedinstven ekosistem, eliminišući potrebu za fragmentiranim alatima i složenim sistemima. Omogućava potpunu kontrolu, jasnu podelu uloga i jednostavnu integraciju sa ključnim poslovnim servisima.

Petnutra donosi nauku o dugovečnosti ljudi u svet kućnih ljubimaca kroz razvoj naprednih suplemenata za pse koji podržavaju ukupno zdravlje, vitalnost i dugovečnost. Zasnovana na naučnim istraživanjima, Petnutra pomaže vlasnicima da unaprede kvalitet života svojih ljubimaca i omoguće im dugotrajniju energiju i otpornost.

SEE UP Akcelerator je prvi privatni sales-scout akcelerator u jugoistočnoj Evropi, čiji su osnivači FEFA Fakultet i kompanija Bold International Group.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
PromoVesti

Tehnomanija stigla na Wolt – novo partnerstvo za bržu i lakšu kupovinu elektronike

by bifadmin

Brža i jednostavnija kupovina elektronike putem Wolt aplikacije – korak bliže Woltovoj viziji digitalnog tržnog centra.

Wolt, kompanija koja razvija vodeću digitalnu platformu za dostavu u Srbiji, objavljuje partnerstvo koje korisnicima donosi potpuno novo iskustvo kupovine elektronike. Najnovija saradnja sa Tehnomanijom dodatno obogaćuje ponudu u Wolt aplikaciji i približava viziju „digitalnog šoping centra“ koji spaja sve što je potrebno na jednom mestu. Korisnici sada mogu da biraju popularne elektronske uređaje i dodatnu opremu direktno u Wolt aplikaciji uz jednostavno naručivanje, brzu isporuku i pouzdanu korisničku podršku. Zanimljivo je da Srbija ove godine zauzima peto mesto u Wolt mreži po prodaji elektronike, pre svega zahvaljujući već postojećoj bogatoj ponudi iz ovog sektora. Novim partnerstvom ova ponuda se kvalitetno dopunjava.

Asortiman sada obuhvata još širi izbor proizvoda. Pored malih kućnih i kuhinjskih aparata, prenosnih računara, slušalica i praktične dodatne opreme, korisnici sada mogu da naruče čak i televizor. Isporuka je brza, što korisnicima omogućava da lako dođu do uređaja koji im je potreban, bilo da se radi o iznenadnoj potrebi ili poklonu u poslednjem trenutku.

„Partnerstvo sa Tehnomanijom je važan korak na našem putu da Wolt postane digitalni šoping centar. Elektronika je nezaobilazan deo svakodnevnog života i verujemo da korisnicima možemo ponuditi jedinstveno iskustvo koje kombinuje praktičnost, brzinu i pouzdanost. Drago nam je što upravo sa Tehnomanijom, kao vodećim domaćim brendom, otvaramo novo poglavlje i radujemo se zajedničkim aktivacijama koje tek dolaze“, rekao je Đorđe Davidović, direktor Wolta za Srbiju i Severnu Makedoniju.

Wolt je već pokazao kako izgleda instant kupovina elektronike, od ponoćnih dostava najnovijih gejming konzola do isporuka novih iPhone uređaja na sam dan početka prodaje. Korisnici su navikli na iskustvo bez čekanja i bez stresa. Novo partnerstvo otvara prostor za još zanimljivije kampanje i aktivacije, od promocija sa popustima i posebnim pogodnostima, do specijalnih akcija koje prate predstojeće sezone velikih kupovina, uključujući i period prazničnih sniženja.

„Ova saradnja za nas je logičan korak u unapređenju korisničkog iskustva: spajamo tehnologiju i logistiku kako bismo kupcima omogućili bržu, jednostavniju i sigurnu kupovinu uređaja koje žele odmah. Očekujemo da uz Wolt dodatno proširimo dostupnost našeg asortimana i učvrstimo poziciju brenda koji se stalno prilagođava trendovima i potrebama tržišta. Za potrošače to znači više fleksibilnosti i komfora, od odabira u aplikaciji do brze isporuke, bez odlaska u prodavnicu i bez čekanja. Ukratko, uvodimo novu dimenziju kupovine: bržu, jednostavniju i pristupačniju nego do sada“, izjavio je Miloš Ristić, Generalni direktor Tehnomanije.

Ovom saradnjom Wolt pokazuje koliko digitalna kupovina može biti brza, sigurna i jednostavna, uz samo nekoliko klikova. Korisnici već od danas mogu istražiti ponudu Tehnomanije na Wolt aplikaciji i otkriti koliko je jednostavno naručiti omiljene uređaje, brzo, lako i bez čekanja.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Zabava

Neobična pitanja koja je Džef Bezos postavljao kandidatima za posao

by bifadmin

U ranoj fazi razvoja Amazona kandidate za posao je ispitivao sam osnivač kompanije Džef Bezos, postavljajući im prilično nesvakidašnja pitanja.

U te kandidate spadala je i En Hajat, koja se javila na konkurs za posao 2022. godine, tek što je završila fakultet, bez imalo radnog iskustva. Prvo iznenađenje za nju bila je činjenica da je uopšte pozvana na razgovor, a sledeće iznenađenje bila su Bezosova pitanja.

Naime, osnivač Amazona pitao ju je da li može da proceni koliko prozorskih stakala ima u Sijetlu, koji je bio sedište ove kompanije. Budući da je okvirno znala koliko ljudi živi u tom gradu počela je da razmišlja koliko bi domova moglo biti u njemu, kao i koliko je javnih i poslovnih prostora koja poseduju prozore. Kada mu je saopštila svoju pretpostavku koliko takvih mesta postoji, Bezos je sam uradio proračun na kancelarijskoj tabli za pisanje. Potom joj je postavio pitanje koji su njeni karijerni ciljevi, na šta je Hajat odgovorila da želi da radi u inovativnoj kompanji sa ljudima koji su tu došli da rade na novim rešenjima, i da želi uz njih da razvija svoj potencijal.

Posle ovih odgovora odmah joj je ponuđen posao i počela je da radi zajedno sa Bezosom. Vremenom je shvatila je da je njen direktor zapravo proveravao koliko je hrabra, odnosno da li će na razgovoru za posao smeti da se upusti u tako komplikovanu računicu, iako bi to moglo negativno da utiče na krajnji ishod razgovora za posao.

Izvor: Greek Reporter

Foto: Image Press Agency, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Vladimir Malešević imenovan za predsednika Izvršnog odbora DDOR-a

by bifadmin

Nadzorni odbor „DDOR Novi Sad“ a.d.o. Novi Sad, na sednici održanoj 22. septembra doneo je odluku o imenovanju Vladimira Maleševića za predsednika Izvršnog odbora. Vladimir Malešević, čiji je mandat započeo 2. oktobra 2025. godine, preuzeo je funkciju od dosadašnjeg predsednika Izvršnog odbora Frančeska Mašija (Francesco Masci).

Vladimir Malešević je član Izvršnog odbora DDOR osiguranja od 2018. godine, gde vodi Funkcionalnu oblast za sprovođenje osiguranja i razvoj proizvoda, kao i Funkcionalnu oblast za upravljanje štetama.

Svoju profesionalnu karijeru započeo je u DDOR osiguranju 1999. godine, nakon diplomiranja na Ekonomskom fakultetu u Subotici. Tokom godina obavljao je niz odgovornih funkcija – bio je direktor Sektora za reosiguranje u Direkciji Novi Sad-Re i član Nadzornog odbora „DDOR Re” a.d.o., zatim direktor Direkcije za neživotna osiguranja, dok od 2018. godine vodi Funkcionalnu oblast za upravljanje štetama, čemu je od 2019. pridužena i Funkcionalna oblast za sprovođenje osiguranja i razvoj proizvoda.

Pored toga, aktivno učestvuje u radu Udruženja osiguravača Srbije, gde je tokom godina bio član ili predsednik različitih komisija.

DDOR Novi Sad, član Unipol Grupe, zapošljava više od 1.200 ljudi i posluje širom Srbije, sa jasnom vizijom daljeg jačanja liderske pozicije na tržištu osiguranja.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Jaz u bogatstvu ne zaobilazi ni bogate: 1% od 1% drži trećinu imovine

by bifadmin

Broj superbogatih ljudi – onih čije bogatstvo prelazi 30 miliona eura – dostigao je sredinom 2025. godine više od pola miliona širom sveta. Iako čine tek jedan odsto svetske populacije milionera, ova elita danas drži čak trećinu ukupnog bogatstva najimućnijih, pokazuje izveštaj kompanije Altrata, specijalizovane za analizu imovinskih podataka.

Fenomen koncentracije bogatstva postaje sve izraženiji. Unutar same grupe bogatih, jaz se širi: oni najbogatiji gomilaju sve veći dio ukupnog kolača, dok se ostatak mora zadovoljavati znatno manjim udelom. Najsnažniji rast beleži Severna Amerika, gdje se sada nalazi oko 41 odsto superbogatih, s bogatstvom koje dostiže 24 biliona eura. Najviše ih živi u Njujorku, potom u Hongkongu i Los Anđelesu, a čak sedam od deset svetskih „prestonica bogatstva“ nalazi se u Sjedinjenim Državama. Svaki peti superbogataš na planeti živi u ovih deset gradova.

Ova koncentracija podseća na širu sliku ekonomskog oporavka nakon pandemije, koji u SAD-u poprima tzv. K-oblik: dok najbogatiji ostvaruju ekspanziju, srednji i niži slojevi stagniraju ili nazaduju. Tako danas najbogatijih 10 odsto stanovništva ostvaruje polovinu ukupne potrošnje, što je promijenilo fokus velikih korporacija. Kreditne kartice s visokim članarinama i avionske kompanije koje nude ekskluzivne usluge sve više ciljaju upravo na imućnije potrošače.

Brendovi sve više zavise od malobrojnih superbogatih

Jaz među bogatima posebno se odražava na tržište luksuza. Samo u 2024. godini superbogati su potrošili 290 milijardi eura na luksuzne proizvode, što je vrijednost jednaka jednom odsto BDP-a Sjedinjenih Država. Taj nivo potrošnje činio je više od petine ukupne globalne potrošnje luksuznih dobara. Budući da šira baza potrošača luksuza stagnira nakon decenije rasta, brendovi sve više zavise od malobrojnih superbogatih.

Njihovu moć dodatno podstiče tzv. „efekat bogatstva“ – rast cena akcija i nekretnina koji im daje osjećaj da su još bogatiji i spremniji na trošenje. Procjenjuje se da ova grupa raspolaže sa oko 30 biliona eura investabilne imovine, što je približno deset odsto ukupnih globalnih investicionih sredstava.

U suštini, elita koja čini samo jedan odsto jednog odsto stanovništva postaje ključni motor globalne potrošnje i luksuzne ekonomije – dok ostatak svijeta sve teže sustiže njihov tempo.

Izvor: Investitor.me

Foto: un-perfekt, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

ASNS: U Srbiji 700.000 ljudi radi na određeno, na povremenim poslovima ili na crno

by bifadmin

U Srbiji ima oko 700.000 radnika koji godinama rade na određeno vreme, na povremenim poslovima, preko agencija, ili rade na crno, ukazala je danas Asocijacija slobodnih inezavisnih sindikata (ASNS) podovom Svetskog dana nesigurnog posla.

„Nesigurnost posla i prekarni rad su najčešće sredstvo preko koga poslodavci prenose sve rizike poslovanja, odgovornosti, poslovnih promašaja na radnike, težeći da ukinu radni odnos i svet rada svedu na fleksibilan rad i trenutnu potrebu za radnicima“, naveo je sindikat u saopštenju.

Problem je, kako je istaknuto, „što država ne samo da ne sprečava prekarijat, već ga toleriše i podržava i to strateški, stvarajući institucionalni okvir kroz radno zakonodavstvo, pritom ne mareći za pogubne posledice po društvo koje se rapidno socijalno raslojava i puca po svim šavovima“.

„Кakav je nivo dostojanstvenog rada nije teško zaključiti kad država ne poštuje svoje odluke, a državni organi ne rade svoj posao, kad je mobing postao standard i osnovno sredstvo u odnosu poslodavaca prema radnicima, kad se socijalni dijalog sveo na puku i iznuđenu formu, kad 750.000 ljudi živi na granici siromaštva“, naveo je ASNS.

Taj sindikat traži hitnu promenu radnog zakonodavstva kako bi bio ukinuo rad van radnog odnosa, zatim najstrožu kontrolu rada i ponašanja poslodavaca.

„Zahtevamo i promenu strategija i politika koje na društveni i državni pijadestal stavljaju korporacije, banke i poslodavce, a radnike svode na proste izvršioce radova i to za male pare. Rad, radno dostojanstvo, radnici, njihove porodice i njihova dobrobit moraju da budu osnov, suština i cilj svih strategija i politika države i to je jedini način i uslov da ponovo počnemo da gradimo socijalnu koheziju i beskonfliktno društvo„, naveo je ASNS.

Svetski dan nesigurnog posla obeležava se 6. oktobra, a Svetski dan dostojanstvenog rada 7. oktobra.

Izvor: Beta

Foto: alejandroavilacortez, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci