To pokazuju podaci firmi za praćenje blokčejna poput Chainalysis i TRM Labs, kao i baze REKT koja beleži krađe u web3 i DeFi projektima.

U pitanju je porast u odnosu na ukradenih 2,2 milijarde dolara u 2024. i dve milijarde dolara u 2023. godini.

Najveća pojedinačna krađa je u ovoj godini zabeležena na berzi Bybit, gde su napadači ukrali oko 1,4 milijarde dolara, a za ovu pljačku su optužene hakerske grupe povezane sa vladom Severne Koreje, prenosi TechCrunch.

Hakeri povezani sa režimom Kim Džong Una ukrali su najmanje dve milijarde dolara u 2025. godini, a od 2017. ukupno oko šest milijardi dolara, pri čemu se deo sredstava koristi za finansiranje nuklearnog programa zemlje koji je pod međunarodnim sankcijama.

Osim Bybit-a, značajne krađe zabeležene su i na drugim platformama. Napad na decentralizovanu berzu Cetus rezultirao je gubitkom od 223 miliona dolara, Balancer je izgubio 128 miliona dolara, dok je Phemex ukradeno više od 73 miliona dolara.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Ekstremni vremenski uslovi ugrožavaju budućnost zasada kakaa širom sveta, što predstavlja ozbiljnu pretnju za budućnost industrije čokolade. Naučnici zato istražuju druge kulture otpornije na klimatske promene, od kojih bi mogla da se pravi nova poslastica, piše Euronews.

Većina kakaa (oko 60%) potiče iz zapadne Afrike, iz vlažnih zemalja poput Obale Slonovače i Gane, gde se tople temperature i obilne padavine smenjuju s kratkim sušnim periodima.

Međutim, tokom poslednje dve godine proizvodnja kakaa pala je i do 40%. Zbog toga su cene čokolade skočile na nivoe kakvi nisu viđeni još od sedamdesetih godina prošlog veka, a stručnjaci upozoravaju da bi svet bez kakaa mogao da postane realnost već do 2050. godine.

Kako klimatske promene ugrožavaju industriju čokolade

Postoji više faktora koji ukazuju na mogući nestanak čokolade. Raniji izveštaji kao uzroke navodili su ilegalno rudarenje zlata, starenje stabala kakaa, pa čak i krijumčarenje – ali istraživanja pokazuju da je glavni krivac sve izraženiji kontrast između ekstremnih padavina.

„Salata“ institut za klimu i održivost pri Harvard univerzitetu navodi da osetljivost kakaa na vremenske prilike nije novost, ali da klimatske promene „pojačavaju intenzitet obilnih padavina“ kako temperature rastu.

Za svaki porast temperature vazduha od jedan stepen Celzijusa, atmosfera može da zadrži oko sedam odsto više vlage, što dovodi do jačih i intenzivnijih kiša.

– Osnovna fizika je jednostavna: toplija atmosfera zadržava više vlage, što pojačava ekstremne padavine. To dovodi do zadržavanja vode u zemljištu, erozije tla i stvaranja uslova pogodnih za razvoj gljivičnih bolesti – objašnjavaju istraživači.

Podstaknuti ovim klimatski izazvanim kolapsom, naučnici sa Nacionalnog univerziteta u Singapuru krenuli su u potragu za rešenjem.

Mogu li naučnici da spasu industriju čokolade?

Istraživači su fokus usmerili na rogač – klimatski otpornu biljku koja se gaji u Sredozemlju i koja polako privlači pažnju kao alternativa kakau.

Za razliku od kakaa, rogač uspeva u toplim i sušnim uslovima i zahteva veoma malo vode. Nakon prženja, oslobađa jedinstvenu aromu koja podseća na kakao, ali njegov ukus ipak ne odgovara u potpunosti.

Da bi prevazišli taj problem, tim je razvio dve tehnike za promenu ukusa biljke, koristeći enzime kako bi se pojačale gorčina i slatkoća.

Enzimski tretman predstavlja jednostavnu i čistu metodu koja zahteva minimalnu obradu, za razliku od drugih postupaka koji uključuju agresivne hemikalije, poput hlorovodonične kiseline, radi poboljšanja ukusa.

Poboljšanjem aromatskog profila rogača, istraživači veruju da bi mogli da podstaknu proizvođače slatkiša da koriste rogač u proizvodima koji inače zahtevaju kakao, poput čokoladnih tabli, kakao-prahova, slatkih napitaka i drugih proizvoda na bazi kakaa.

Ako bi se primenile u velikom obimu, ove metode mogle bi „značajno da smanje“ zavisnost industrije čokolade od kakaa, čineći lance snabdevanja otpornijim na klimatske promene i izbijanje bolesti useva.

– Naše istraživanje nije samo pokušaj da se reprodukuje ukus kakaa – već i da sastojci koje koristimo za izradu čokoladnih alternativa postanu raznovrsniji – kaže Manfred Ku, glavni autor naučnog rada.

– Okretanje izdržljivim, klimatski otpornim kulturama poput rogača, može pomoći industriji da se prilagodi ekološkim izazovima, a potrošačima ponudi proizvod u kojem će uživati – zaključuje naučnik.

Izvor: Euronews

Foto: Etty Fidele, Unsplash

Uprkos nekim najavama, od Nove godine se neće ništa promeniti kada je reč o uvozu polovnih automobila iz Evropske unije u Srbiju. Ipak, činjenica je da Evropa ide ka tome da zaista zabrani izvoz polovnjaka van Unije koji ne ispunjavaju određene tehničke i ekološke standarde.

Reč je o takozvanoj ELV – End of Life Vehicle (kraj radnog veka vozila) inicijativi Evropske komisije kojom žele da zaustave izvoz otpada van granica EU, a u ovom slučaju taj otpad su stara i istrošena vozila. Ekipa sajta Polovni automobili istraživala je šta tačno ova inicijativa sadrži i kako bi eventualno usvajanje ovog predloga moglo da se odrazi na naše tržište polovnjaka.

Za one koji možda ne znaju o čemu se tačno radi, evo kratkog podsetnika: u mnogim medijima prethodnih dana pojavila se informacija da će od 1. januara 2026. godine na snagu stupiti Uredba Evropske unije koja propisuje stroža pravila pri prodaji i izvozu iz EU polovnih vozila i obavezuje prodavce da uz svako vozilo kojim trguju, pribave ili izveštaj sa tehničkog pregleda da je vozilo ispravno, ili zvaničnu procenu stanja vozila nezavisnog sudskog veštaka. Jedan od ta dva dokumenta trebalo bi da se prihvati kao dokaz da se vozilo ne smatra otpadnim.

Iako u Srbiji za sada niko ne traži dodatne potvrde ispravnosti vozila (osim obaveznog ispitivanja koje se prilikom uvoza obavlja u nekoj od laboratorija ovlašćenih od strane Agencije za bezbednost saobraćaja), EU se definitivno priprema za usvajanje nove direktive. Potvrda ove informacije dolazi iz zvaničnog saopštenja Evropskog parlamenta od 12. decembra ove godine, u kome se, između ostalog navodi, da je postignut „privremeni politički dogovor“ o zabrani izvoza vozila van EU za vozila koja nisu tehnički ispravna, te da će carinici po početku primene ove direktive tražiti sertifikat tehničke ispravnosti.

Šta to znači u praksi?

Ova vest praktično znači da je na nivou Unije završen proces pregovora i dogovora i da je završen finalni tekst koji ima za cilj da zaokruži kompletan životni vek jednog vozila od proizvodnje do kraja njegovog radnog veka i posle toga reciklaže. Ostaje još da se ovaj predlog izglasa, što je u praksi najčešće tehnička stvar.

Ono što je posebno važno za naše uvoznike jeste da se stupanje na snagu očekuje, prema poslednjim najavama, već početkom 2026. godine (20 dana nakon objave u Službenom listu EU), ali bi početak primene trebalo da počne tek punih pet godina posle stupanja na snagu, jer treba još dosta toga pripremiti na terenu. To znači da bi kontrola izvoza polovnjaka na granicama trebalo da počne od 2031. godine!

Zašto uopšte kontrola izvoza?

Kako je ranije saopšteno iz Evropskog saveta, godišnje sa evropskih puteva „nestane“ oko 3,5 miliona vozila bez ikakvog traga, što u praksi znači da su ti automobili najčešće izvezeni u takozvane treće zemlje (u koje spada i Srbija) ili da su rastavljani i zbrinuti na nezakonit način. Zato je još 2023. godine usvojena pomenuta regulativa ELV – End of Life Vehicle, kojom je definisano koja vozila se smatraju otpadnim, odnosno koja su na kraju svog životnog veka, te će morati da idu u reciklažu.

U najkraćem, u dokumentu ne postoje ograničenja u pogledu starosti vozila ili pređene kilometraže vozila. Umesto toga, jasno su definisani kriterijumi na osnovu kojih se procenjuje da li je polovno vozilo uopšte moguće tehnički ili ekonomski vratiti u ispravno stanje. Vozilo će se smatrati dotrajalim, odnosno vozilom na kraju životnog veka, ako je fizički ozbiljno oštećeno (isečeno na delove, zavareno ili zatvoreno izolacionom penom, potpuno izgorelo ili potopljeno iznad nivoa instrument table), ako na njemu nije moguće bezbedno zameniti ključne komponente poput vešanja, upravljačkog ili kočionog sistema, karoserije i šasije, sigurnosnih elemenata ili drugih strukturnih delova sa neotklonjivim tehničkim nedostacima, poput ozbiljne korozije. ELV status može nastupiti i u situacijama kada bi popravka zahtevala zamenu motora, menjača ili same konstrukcije vozila na način koji dovodi do gubitka njegovog originalnog identiteta. 

U međuvremenu, poslednjim izmenama čije se usvajanje očekuje početkom naredne godine, situacija se dodatno zakomplikovala, odnosno uslovi se dodatno pooštravaju. Evo i na koji način. Pre svega, Uredbom se uvodi i pojam ekonomski nepopravljivog vozila, jer će se vozilo smatrati otpadom ako je njegova tržišna vrednost niža od troškova popravke potrebne da bi u zemlji izvoza (EU) bilo dovedeno u tehnički ispravno stanje. Ono što je takođe zanimljivo, novom uredbom obuhvaćena su i napuštena vozila. Ona se definišu kao automobili koji više od dve godine nisu bili registrovani ili vozila kojima je vlasnik nepoznat. I oni će morati na reciklažu…

Teret dokazivanja ispravnosti vozila biće na prodavcu

Novom uredbom biće promenjena i procedura u odnosu na prvobitnu ideju iz 2023. godine. Naime, teret dokazivanja da neko polovno vozilo nije otpad neće biti na cariniku, već na izvozniku, koji će morati da pribavi dokaz, odnosno važeći sertifikat o tehničkoj ispravnosti (Roadworthiness Certificate). Bez tog dokumenta, vozilo će se automatski tretirati kao sumnjivo, odnosno kao potencijalni otpad, bez obzira na to kako izgleda ili koliko bi ga bilo moguće jeftino popraviti van EU.

Gde smo tu mi?

I ovde dolazimo do dela, „gde smo mi u celoj ovoj priči“? Za domaće tržište polovnih vozila ovo na prvu loptu svakako nije baš prijatna vest. Naročito kada se uzme u obzir činjenica da je EU naš glavni izvor polovnih automobila, odakle se uveze između 130.000 i 150.000 polovnjaka godišnje. Zašto? Pre svega, jer će uvoz jeftinih polovnjaka u našu zemlju praktično biti onemogućen. Jer, ako primera radi, u Nemačkoj za neki automobil koji vredi 2.000 evra, vlasnik za neophodne popravke kako bi automobil mogao da dobije sertifikat treba da plati 1.500 evra, sva je verovatnoća da će takav automobil papirološki ostati otpad i da neće moći legalno da napusti EU, čak i ako bi u Srbiji mogao da se popravi po daleko nižoj ceni i kasnije preproda. Dakle, model „kupim jeftino u inostranstvu, sredim i preprodam u Srbiji“ po svemu sudeći više neće biti moguć. Osim toga, prema pisanju pojedinih nemačkih medija, razmišlja se o drakonskim kaznama za nelegalan izvoz polovnjaka iz te zemlje, a pominju se čak i cifre od 100.000 evra! Teško da će se bilo ko igrati sa novim propisima…

Naravno, važno je da kažemo da ukoliko je vozilo ispravno i kada počne primena novih pravila neće biti problem da se izvezu van EU. Čak će u mnogim slučajevima biti dovoljan i važeći tehnički pregled, koji, primera radi u Nemačkoj iznosi od 100 do 150 evra. Ipak, to nije kraj priče. Sertifikat za vozila koja nisu prošla tehnički pregled u bilo kojoj državi članici EU neće biti besplatan, daleko od toga. Pošto on podrazumeva obimnu proveru automobila, nemački magazin Focus spekuliše o cifri od do čak 2.000 evra za njegovo izdavanje. Jasno je da bi u takvom razvoju događaja cena za sertifikat nadmašila vrednost starijih automobila, pa bi oni postali neisplativi za uvoz u Srbiju i kao takvi završili ne reciklaži. Ipak, kako se kod nas najviše uvoze vozila starosti između 10 i 15 godina koja i dalje drže neku vrednost, izdavanje sertifikata za takve automobile i dalje bi bilo isplativo.

Kako će reagovati domaće tržište?

Usvajanje nove uredbe definitivno će doneti promene i na tržištu polovnjaka u Srbiji. Vrlo je moguće da će doći i do određenog poskupljenja, naročito u slučaju da izdavanje sertifikata tehničke ispravnosti bude zaista toliko skupo. U takvom razvoju događaja, svakako da bi prodavci gledali da kroz prodajnu cenu nadoknade taj trošak. Ono što takođe brine jeste nedostatak pojašnjenja o tome da li će pomenuti sertifikat biti tražen svaki put kada vozilo promeni vlasnika u EU. Na taj način troškovi njegovog izdavanja bi se veoma brzo akumulirali, jer bi svaki prodavac plaćao pomenutu taksu i onda trošak prebacivao na kupca, što bi po svemu sudeći dovelo do toga da cena eksponencijalno poraste do nivoa da automobil jednostavno postane neisplativ i završi u reciklaži, bez obzira što je tehnički i dalje ispravan. Ipak, postoji i druga strana ove priče, a to je da će se odredbe primenjivati tek za pet godina. To je svakako dovoljno vremena da se tržište prilagodi novonastaloj situaciji.

Ono što takođe treba reći jeste da se čini da iza plemenite ideje o očuvanju životne sredine, kako piše Focus, svakako se krije i želja EU da ubrza prelazak na električne automobile. Otpor elektrifikaciji nije mali čak i u bogatijim zemljama EU, pa je jasno da su na ovu ideju došli kako bi još više motivisali građane da se otarase svojih automobila sa benzinskim i dizel motorima.

Ovo nije i jedina mera za ubrzavanje elektrifikacije, pošto se trenutno razgovara i o skraćenju tehničkog pregleda u Nemačkoj sa dve na jednu godinu za vozila sa motorima na benzin i dizel, što je na ovim prostorima odavno poznato. Videćemo kako će to teći pošto, kao što smo već napomenuli, pomenuta uredba nije još usvojena, a naišla je i na veliki otpor. Osim (logično) prodavaca polovnih automobila, ELV je naišao na otpor i među vlasnicima vozila koji bi primenom ovakvog propisa došli u situaciju da njihov automobil veoma brzo postane bezvredan. Sličnog mišljenja je i nemačka asocijacija automobilista – ADAC. Kako prenosi Focus, oni smatraju da su vlasnici ti koji treba da odlučuju šta će se desiti sa njihovim automobilima (reciklaža ili dalja prodaja), a ne treća strana (agencija koja izdaje sertifikat), jer je pitanje koliko će takve agencije biti kvalifikovane da odluče koji se automobil i dalje može voziti, a koji ne.

Izvor: Polovni automobili

Foto: Pixabay

Privredna stabilnost Srbije u nastupajućem periodu u najvećoj meri zavisi od rešavanja kompleksne situacije u energetskom sektoru, pri čemu status Naftne industrije Srbije postaje odlučujući faktor za nacionalnu ekonomiju, zaključak je autorskog tima „Kvartalnog monitora“.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Saša Ranđelović naglašava da je trenutna pozicija ove kompanije strateški prioritet, s obzirom na to da se direktne posledice neizvesnosti već osećaju kroz pritiske na deviznom tržištu i budžetska planiranja, dok se rizici šire na celokupan privredni sistem države.

Neizvesnost oko NIS-a utiče na projekcije privrednog rasta

Analizirajući faktore koji će presudno uticati na srpsku privredu, profesor Ranđelović, koji je i izvršni urednik „Kvartalnog monitora“, ističe da je pitanje funkcionisanja naftnog sektora važno, to je pitanje svih pitanja koje će oblikovati dinamiku privrede u narednom periodu.

On objašnjava da od početka decembra praktično imamo zastoj u proizvodnji domaćih naftnih derivata, što nosi dalekosežne konsekvence. Kako navodi, učešće kompanije NIS u stvaranju bruto domaćoj vrednosti privrede Srbije iznosi negde oko 1,5 do 1,6 odsto, pa bi produžavanje krize moglo ozbiljno ugroziti projektovane stope rasta.

Ranđelović upozorava da bi prolongiranje neizvesnosti verovatno značilo eskalaciju problema, jer postojeći distributivni kapaciteti za uvoz i distribuciju naftnih derivata mimo NIS-a su zapravo ograničeni i ne mogu podmiriti zahteve domaćeg tržišta.

Profesor je izričit u oceni da se domaća proizvodnja derivata ne može u kratkom roku u potpunosti supstituisati uvozom, što državu primorava na korišćenje rezervi „koje su uvek ograničene“.

Uticaj na devizno tržište, banke i zaposlenost

Govoreći o kretanjima na tržištu novca, on podseća da su bila prisutna i određena pomeranja na deviznom tržištu, što je bila posledica pojačanog uvoza energenata u nastojanju da se što je moguće većoj meri pripremimo za eventualnu eskalaciju naftne krize.

Ranđelović je danas na promociji „Kvartalnog monitora“ rekao da bi najgori scenario bio onaj koji, bi kroz gašenje rafinerije u Pančevu, doveo do direktnog gubitka 1.700 radnih mesta, dok bi neizvesnost mogla ugroziti i bankarski sektor budući da postoje i neke kreditne obaveze ove kompanije prema bankama u Srbiji.

Revidirane prognoze privrednog rasta i inflatorni izazovi

Govoreći o opštim privrednim tokovima, profesor navodi da će privredni rast u 2025. godini iznositi blizu dva odsto, što je značajno ispod inicijalnih očekivanja i predstavlja usporavanje koje je posledica dominantno unutrašnjih rizika i neizvesnosti.

Za 2026. godinu projektuje se rast od 3 odsto, ali Ranđelović napominje da je za takav ishod neophodno da se relativno skoro u potpunosti otklone rizici vezani za funkcionisanje NIS-a.

Kada je reč o cenama, on objašnjava da je trenutna niska inflacija od 2,8 odsto ostvarena gotovo u potpunosti zahvaljujući ograničenju marži, ali da se već u 2026. godini projektuje inflacija od 3,7 odsto usled prestanka važenja Uredbe o maržama, koja je na snazi do 1. marta.

Oštar pad stranih investicija

Poseban izazov predstavlja oštar pad stranih investicija, koje su za gotovo 60 odsto niže za 9 meseci ove godine u odnosu na priliv koji je ostvaren u istom periodu prošle godine.

Ranđelović razlog za ovaj trend vidi i u domaćim specifičnostima, naglašavajući da rast zarada iznad rasta produktivnosti znači da vi morate za svoj proizvod istog kvaliteta da naplaćujete više, čime se gubi troškovna konkurentnost.

Njegov zaključak je da bez sistemskog rešavanja energetskih pitanja i unapređenja institucija Srbija rizikuje sporiji dugoročni rast, jer u pogledu eksternih pritisaka i carinskih barijera važi pravilo da „ako niste za stolom onda ste na meniju“.

Izvor: Nedeljnik

Foto: Mihaly Koles, Unsplash

Svake godine u Srbiji se menjaju poreski propisi, ali prema oceni stručnjaka kao i samih privrednika, reforma bi trebalo da bude mnogo brža.

Izmene u 2025. i 2026. odnose se na Zakon o porezu na dohodak građana, Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kao i zakone o PDV-u i elektronskom fakturisanju.

Poreska savetnica Gordana Aritonović u razgovoru za Biznis.rs kaže da se u delu poreza na dohodak i doprinose izdvajaju tri stvari.

– Prvo, najavljeno je novo povećanje neoporezivog iznosa zarade na 34.221 dinar, umesto sadašnjih 28.423 dinara, sa primenom od 1. januara 2026. godine. To je nastavak politike smanjenja opterećenja rada i u praksi znači nešto niže troškove poslodavaca za iste neto plate, odnosno prostor da se deo povećanja prelije na zaposlene. Međutim, važno je naglasiti da će minimalna zarada od 1. januara 2026. biti značajno povećana, tako da poslodavci koji isplaćuju minimalac neće osetiti rasterećenje, naprotiv – imaće dodatno opterećenje – objašnjava.

Takođe, produžen je rok važenja „starih“ poreskih olakšica za zapošljavanje do 31. decembra 2026. godine, što prema rečima naše sagovornice nije suštinska novina – olakšice postoje od 2014. i njihovo produžavanje postalo je redovna praksa.

– Novina je i to što je kod godišnjeg poreza na dohodak građana skraćen obavezni period zadržavanja ulaganja u alternativne investicione fondove sa tri na dve godine, kako se ne bi izgubio ranije ostvaren poreski kredit. Država time pokazuje da želi da zadrži podsticaje za ulaganja, ali uz realnije rokove. Pored toga, pomeren je rok za podnošenje prijave o prihodima pomoraca (sada u roku od 30 dana od isteka trećeg kvartala), a deo poreskih prijava dodatno je prebačen na elektronsko podnošenje, što je trend koji će se samo nastaviti – navodi Aritonović.

Zakon o elektronskim otpremnicama – potpuno novi sistem praćenja kretanja robe

Drugi veliki blok promena je uvođenje sistema elektronskih otpremnica (eOtpremnica). Iako je zakon donet krajem 2024, tokom 2025. je sistem funkcionalno pripremljen kroz Pravilnik i detaljna tehnička i korisnička uputstva.

Obavezna primena sistema ide u fazama. Od 1. januara 2026. za veće i specifične obveznike (uključujući PDV obveznike i subjekte koji rade sa akciznom robom), a od 1. oktobra 2027. za ostale subjekte.

Sistem je zamišljen kao centralni registar svih e-otpremnica i e-prijemnica, pod upravom Ministarstva finansija, i direktno je povezan sa Sistemom elektronskih faktura (SEF). U praksi, na osnovu kreirane e-otpremnice moći će gotovo automatski da se kreira e-faktura, što značajno smanjuje ručni rad i mogućnost greške.

– Iz moje perspektive, ovo je možda najveća suštinska promena koju će 2026. godina doneti, jer menja način na koji se evidentira i kontroliše kretanje robe. Za privredu to znači ozbiljne pripreme u organizaciji procesa, softvera i logistike, ali dugoročno donosi veću usklađenost i transparentnost“, ocenjuje naša sagovornica.

Suštinski važne izmene u Zakonu o PDV-u i Zakonu o elektronskom fakturisanju

Značajna izmena odnosi se na odlaganje primene preliminarne poreske prijave PDV-a za januar 2027. godine, umesto prvobitno planiranog januara 2026.

– Ideja je bila da se u Sistemu elektronskih faktura (SEF), na osnovu svih izdatih i primljenih e-faktura, i ostalih dokumenata, automatski formira nacrt PDV prijave, kao dodatni kontrolni mehanizam za obveznike, dok bi se zvanična PDV prijava i dalje podnosila na ePorezima. Dakle, preliminarna prijava nije trebalo da zameni postojeći sistem, već da omogući još jednu proveru podataka pre konačnog podnošenja – navodi Gordana Aritonović.

Zbog usklađivanja Zakona o PDV-u i Zakona o elektronskom fakturisanju, primena ovog koncepta pomerena je na 2027. godinu.

– To u praksi daje godinu dana dodatnog prostora da se SEF, računovodstveni softveri i sami obveznici pripreme za formiranje preliminarne PDV prijave – smatra poreska savetnica.

Jedna od značajnih novina odnosi se i na obavezu izdavanja dokumenta o smanjenju osnovice, u situacijama kada nakon izvršenog prometa dolazi do smanjenja osnovice za PDV.

Obveznik koji je izvršio promet, a na osnovu kog je došlo do smanjenja osnovice, ima pravo da smanji svoju obavezu za PDV ukoliko su, zaključno sa danom koji prethodi danu podnošenja poreske prijave za taj poreski period, odnosno najkasnije do desetog dana kalendarskog meseca koji sledi tom poreskom periodu, ispunjeni propisani uslovi za smanjenje PDV-a u skladu sa zakonom.

Kako navodi predsednik Udruženja poreskih savetnika Srbije Aleksandar Vasić u slučajevima u kojima postoji obaveza izdavanja fiskalnog računa, prema predloženim izmenama, pravo na odbitak prethodnog poreza može da se ostvari isključivo na osnovu fiskalnog računa.

– Ovo rešenje je uvedeno jer je u praksi bilo situacija da su, i pored obaveze fiskalizacije, umesto fiskalnih računa izdavane elektronske fakture – pojašnjava Vasić.

U situacijama kada je primalac dobara ili usluga poreski dužnik, pravo na odbitak prethodnog PDV-a po osnovu internog računa može se, prema predloženim izmenama, ostvariti ukoliko je interni račun sačinjen zaključno sa danom koji prethodi danu podnošenja poreske prijave, odnosno najkasnije do desetog dana narednog kalendarskog meseca, bez obzira na to da li je poreska obaveza nastala u tom ili prethodnom poreskom periodu.

– Problemi sa kojima su se poreski obveznici suočavali u situacijama kada su imali obavezu da izvrše ispravku prethodnog poreza usled smanjenja osnovice, a nisu raspolagali dokumentom o smanjenju, biće rešeni predloženim izmenama. Predviđeno je da se izmena osnovice vrši isključivo na osnovu dokumenta o smanjenju, čime se obezbeđuje veća pravna sigurnost – smatra Vasić.

Predlogom zakona menja se i član 44, kojim se jasnije uređuje pravo na umanjenje obaveze za PDV u slučaju storniranja računa i internog računa. Poreskim obveznicima se omogućava da izvrše umanjenje PDV-a u poreskom periodu za koji se podnosi PDV prijava, pod uslovom da najkasnije do dana koji prethodi podnošenju prijave, odnosno najkasnije do desetog dana narednog meseca, ispune uslove, uz napomenu da primalac računa obaveštenje o storniranju može dostaviti i naknadno.

Predložene izmene primenjivaće se od poreskog perioda koji počinje u aprilu 2026. godine.

Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji

Važna izmena odnosi se na produženje roka u kojem Poreska uprava može da izvrši otpis poreskih dugova za koje je nastupila zastarelost, licima koja su brisana iz registara, licima koja su izgubila svojstvo preduzetnika, kao i umrlim fizičkim licima.

Rok koji je ranije isticao 31. decembra 2025. godine, produžava se na 31.decembar 2026. godine, što je usklađeno sa najavama o uvođenju novog informacionog sistema Poreske uprave.

Paušalcima produženo ograničenje rasta poreske osnovice

Pred sam kraj 2025. godine Vlada Srbije usvojila je Uredbu kojom je produženo važenje načina oporezivanja paušalno oporezovanih preduzetnika do početka 2028. godine.

Prema propisu poreska osnovica za preduzetnike paušalce se može uvećati najviše do 10 odsto godišnje.

Delatnost koju obavljaju, mesto registracije radnje, prosečna zarada u opštini ili gradu, kao i starost preduzetnika i dalje ostaju ključni elementi za obračun poreskih obaveza.

Izvor: Biznis.rs

Foto: Pixabay