U najnovijem Izveštaju MMF-a o sprovođenju aktuelnog aranžmana navodi se da se Vlada Srbije obavezala na nastavak rasta cena električne energije za domaćinstva tokom sledeće godine. 

Prema zvaničnom dogovoru sa Fondom, naredno usklađivanje tarifa predviđeno je najkasnije do prvog oktobra 2026. godine, dok će veličina tog poskupljenja biti utvrđena nakon detaljne finansijske analize potreba energetskih preduzeća koja će biti završena u maju, stoji u Izjavi o ekonomskim politikama do 2027. godine koju je Vlada Srbije uputila Fondu.

U materijalu se naglašava da planirano poskupljenje u svakom slučaju neće biti niže od inflacije izmerene indeksom potrošačkih cena plus jedan procentni poen.

Razlog za ovakvu odluku leži u potrebi za dugoročnom stabilizacijom sektora jer MMF ističe da „redovno prilagođavanje tarifa za domaćinstva ostaje od suštinskog značaja za nadoknadu troškova i podršku finansijskoj održivosti državnih energetskih preduzeća usred značajnih investicionih potreba“.

Najavljeno je i da će naknade koje Elektrodistribucija i Elektromreža Srbije plaćaju ЕPS-u za gubitke „takođe biti korigovane najkasnije do 1. oktobra 2026. godine, sa 70 na 80 evra po megavat-času (MWh).“

Cena preuzimanja nis od 500 miliona do 2 milijarde evra

Pitanje funkcionisanja Naftne industrije Srbije (NIS) postalo je centralna tema makroekonomske stabilnosti zemlje, stoji u izveštaju Fonda koji NIS ponovo naziva „makroekonomski kritičnom“ kompanijom, o čemu je Nedeljnik već pisao.

Prema procenama stručnjaka Fonda, obezbeđivanje nesmetanog rada kompanije NIS mora da bude glavni prioritet za vlasti jer bi eventualni neuspeh u rešavanju ovog pitanja mogao skupo koštati državu.

Izveštaj predviđa da bi u slučaju ozbiljnijih zastoja u snabdevanju fiskalni uticaj, u zavisnosti od težine nestašice goriva, mogao iznositi od jedan do dva procenta BDP-a.

„Vlasti su saopštile da intenzivno rade na pronalaženju trajnog rešenja koje bi omogućilo ukidanje sankcija kompaniji NIS i nastavak redovne prerade sirove nafte kako bi se izbeglo skupo oslanjanje na uvoz gotovih derivata koji su i do 25 procenata skuplji od domaće proizvodnje.

Fond je takođe objavio računicu bez dodatnih detalja ili objašnjenja, koja kaže da bi preuzimanje ruskog vlasništva u NIS-u od strane države moglo da košta između 500 miliona i 2 milijarde evra, odnosno od 0,6 do 2,3 odsto BDP.

Problem unutrašnjih dugova i rastuće docnje

Posebno kritičan deo izveštaja odnosi se na oblast javnih finansija i problem zaostalih obaveza države.

MMF je u izveštaju naveo da je kvantitativni cilj za smanjenje domaćih docnji formalno ispunjen samo zbog „greške u specifikaciji od strane osoblja MMF-a“ dok su u stvarnosti zaostale obaveze nastavile da rastu.

Ukupni unutrašnji dugovi su sa 10,6 milijardi dinara na kraju prošle godine porasli na 18,5 milijardi dinara u septembru 2025. godine.

Kao glavni uzrok ovog problema navodi se poslovanje preduzeća Putevi Srbije kod kojeg su podaci obuhvatili i zaostale obaveze i nefakturisane obaveze prema izvođačima radova.

Fond navodi da su dugovi Puteva Srbije porasli usled „neovlašćenih projekata“, uključujući opštinske radove na putevima van mandata ovog preduzeća što je direktno ugrozilo planirani put ka smanjenju dugovanja.

Vlada je obećala uvođenje strožih kontrola i posebnog radnog tela koje će raditi na rešavanju ovog problema od početka 2026. godine.

Upozorenje na rizike od populističkih politika

Na kraju, MMF upozorava da se dosadašnja dobra makroekonomska praksa Srbije trenutno nalazi pod velikim testom zbog unutrašnjih političkih kretanja.

U izveštaju se navodi da „protesti od novembra 2024. godine koji su vođeni zabrinutošću zbog korupcije i vladavine prava i dalje traju, što stvara pritisak na vlasti“.

Fond skreće pažnju na to da bi politički pritisci i izgledi za prevremene izbore mogli podstaći populističke politike i odložiti strukturne reforme.

Posebno se kritikuju mere kao što su ograničenja trgovinskih marži, uz ocenu da „takve intervencije ne rešavaju osnovne strukturne faktore visokih cena i mogu narušiti poverenje u tržišnu ekonomiju“.

MMF zaključuje da bi svako skretanje sa dogovorenih reformskih ciljeva moglo ugroziti stečenu stabilnost i poverenje stranih investitora u srpsku ekonomiju.

Izvor: Nedeljnik

Foto: Pixabay

Nakon novogodišnjih praznika po pravilu stiže otrežnjenje u vidu poskupljenja. O tome da li će i koliko poskupeti roba i usluge odlućuje tržište, ali cene velikog broj usluga, posebno komunalnih, određuje država, a januar je vreme kada se po običaju one usklađuju.

Ipak, Uredba o ograničenju marži koja je stupila na snagu 1. septembra 2025. godine i koja je dobrim delom oborila inflaciju na ispod tri odsto, ima rok trajanja od šest meseci. Ostaje da se vidi šta će se dešavati sa cenama kada na kraju februara ona prestane da važi, osim ako Vlada ne odluči da je produži.

Za decembar 2025. godine očekuje se da će međugodišnja inflacija iznositi oko tri odsto, dok Narodna banka Srbije procenjuje da će inflacija krajem 2026. godine biti oko četiri odsto.

Što se tiče komunalija, odlukom Nadzornog odbora JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“, na koju je saglasnost dao gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić, cena isporučene vode i odvođenja otpadnih voda biće povećana za 9,5 odsto, sa primenom od 1. januara 2026. godine.. Kao razlozi za poskupljenje navedeni su rast troškova električne energije, poskupljenje sirovina i materijala, kao i povećanje minimalne cene rada. Nakon korekcije, prosečan račun za tročlano domaćinstvo u Beogradu biće veći za oko 190 dinara mesečno.

Sličan trend beleži se i u drugim gradovima. U Zrenjaninu će, od 1. januara, kubik vode iz gradskog vodovoda umesto dosadašnjih 29,36 dinara iznositi 129 dinara bez PDV-a, što je odluka usvojena na sednici Skupštine grada sredinom decembra.

Kada je reč o troškovima energije, od 1. oktobra 2025. godine došlo je do poskupljenja električne energije od 6,6 odsto. Nešto slično očekuje se i naredne godine. Aranžman Srbije sa MMF-om predviđa novo prilagođavanje cena struje najkasnije od 1. oktobra 2026. godine. Osim poskupljenja kilovat časa, smanjena je i granica za ulazak u najskuplju, crvenu zonu sa 1.600 na 1.200 kilovatsati mesečno. Otuda je zvanilna statistika uhvatila prosečno poskupljenje struje od 9,6 odsto o novembra.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Pristupanje šest zemalja odnosno teritorija Zapadnog Balkana, Evropsku uniju bi koštalo 46,6 milijardi evra. U odnosu na 1.210 milijardi evra koliko vredi ceo sedmogodišnji finansijski okvir EU (MFF), to je zanemarljiv trošak. Zato će učlanjenje Zapadnog Balkana uvek biti više test političke volje nego finansijsko pitanje.

Kada se trošak obračuna po glavi, to bi bilo u proseku 5,29 evra godišnje na svakog stanovnika EU. Odnosno, kako su to autori danas predstavili – to je cena jedne kafe i kroasana. Ovo su osnovni nalazi studije „Koliko me košta Zapadni Balkan“, koji je izradio Centar za evropske studije (CEP) uz podršku Fondacije Konrad Adenauer.

Najveći izdatak za Evropu bila bi upravo Srbija kao najveća država od preostalih zemalja sa ovog prostora koje žele da uđu u EU (gotovo 45% od procenjenih 46,6 milijardi odnosno 20,9 milijardi evra). Kada se taj iznos obračuna po svakom stanovniku unije, naša zemlja bi za svakog od njih predstavljala godišnji trošak od 2,37 evra što bi bilo jednako izdatku za tri litre mleka. Najmanji trošak bi predstavlja Crna Gora sa tek 0,27 evra po glavi stanovnika. Ili, kao glavica kupusa.

Devčić: Region ne može da ostane zanemaren

Jakov Devčić, direktor Fondacije Konrad Adenauer u Srbiji, rekao je na otvaranju događaja, da pitanje nije samo koliko bi građane EU koštalo proširenje novim članicama već koliko bi koštalo i ako ovaj region bude ostavljen po strani.

„Nemci mi kažu biće preskupo ako ih ostavimo. Drugi kažu koliko dugo da prosipamo novac na Balkance. Treći kažu da ne možemo priuštiti novac za proširenje jer je potreban za zdravstvo i škole. Ovom studijom hteli smo da pokažemo činjenice i argumente potrebne za političke odluke. Zapadni Balkan za nas nije nešto daleko već neposredni komšiluk. Stabilnost ovde za nas znači sigurnost. Na pitanje da li možemo da ovaj region ostavimo u međustanju, odgovor je – ne“, ocenio je Devčić. Dodao je da studija pokazuje i da se kod proširenja ne radi o trošku već o šansama.

On je najavio da će studija biti predstavljena svim članicama Evropske unije, kao i zemljama regiona.

Ceh bi bio i niži

Neposredni autori studije su Strahinja Subotić i Ana Milinković. Programski direktor CEP Strahinja Subotić kaže da se ovom publikacijom šalje jasna poruka građanima EU da je proširenje „više nego izvodljivo“.

Pojasnio je da su razmatrana dva scenarija. Osnovni koji u obzir uzima aktuelni MFF za period 2021-2027. kao i dodatni. U tom proširenom scenariju, dodato je i izdvajanje za zemlje kandidate iz instrumenta Naredna generacija EU (NGEU). To ukupni trošak proširenja povećava sa 46,6 na 63,58 milijardi evra. A kada se pored bespovratnih sredstava dodaju i zajmovi ukupan iznos ide na 72,43 milijarde evra. Međutim, i sa tim izdatkom, trošak proširenja EU na Zapadni Balkan je zanemarljiv, ocenio je Subotić.

S druge strane, kako je objasnio, i zemlje Zapadnog Balkana bi po pristupanju EU morale da izdvajaju određena sredstva u evropski budžet. To bi u ovoj simulaciji bilo 12,09 milijardi evra. Tako bi trošak proširenja sa 46,6 milijardi zapravo pao na 34,5 milijardi. Uz to, dodao je Subotić, ne bi sve zemlje pristupile u isto vreme tako da bi Evropa još lakše mogla da se prilagođava kako proces pristupanja teče i da samim tim još lakše podnese proširenje.

I za Srbiju niže

Posledično, i trošak za Srbiju bi bio niži. Sa onim što bi naša država morala da izdvaja u evropski budžet, a to je oko 750 miliona evra godišnje, izdatak Evropljana za naše pristupanje pao bi sa 20,9 na 15,6 milijardi evra.

Praktično bi i trošak za građane EU pao sa 2,3 na 1,7 evra po glavi, kada se odbije naš doprinos evropskoj kasi.

S druge strane, mnogo su veći benefiti za Srbiju. Ona bi zauzvrat od EU dobijala tri milijarde evra.

Subotić ističe da je najvažnije poruka studije da ove nalaze treba što proaktivnije komunicirati. Posebno građanima EU. Dodaje i da bi trebalo ukazati da proširenje nije samo trošak i da bi jedinstveno tržište omogućilo i da članice EU profitiraju od proširenja. Odnosno da su strateške koristi značajne u odnosu na finansijski izdatak.

Altiparmakov: Ko je radio domaći zadatak

Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov ukazao je da bi sa tri milijarde evra Srbija mogla recimo da finansira budžetski deficit, da unapredi javne usluge i kapacitete institucija. Dodao je da su u Fiskalnom savetu zabrinuti za kapacitete državne uprave jer ne može na ključnim mestima da priušti adekvatne kadrove što predstavlja veliki rizik (naveo je primere poreske administracije, statistike, institucija zaduženih za EU integracije).

On je naveo i da je „jako, jako malo verovatno“ da Srbija dostigne prosečni standard EU. Odnosno, Srbija je došla u „zamku srednjeg razvoja“. Ona je iscrpela dosadašnji model rasta koji je više bio zasnovan na kvantitetu (povećanju broja zaposlenih) nego kvalitetu (otvaranje kvalitetnijih radnih mesta). Obezbeđivanje kvalitetnijih radnih mesta zavisiće u velikoj meri od integracije Srbije u EU.

Altiparmakov je ukazao i da su početkom ovog veka zemlje Zapadnog Balkana bile uglavnom jednako udaljenje od prosečnog standarda u EU (na oko 28-29%). Od tada Severna Makedonija je došla do 42%, Srbija je rasla do 51% dok je Crna Gora na 54% kao najrazvijenija zemlja u regionu. S druge strane, Bugarska koja je po veličini slična Srbiji sada je na 66% dok je Rumunija najbolje iskoristila šansu i došla je do čak 79% proseka standarda u EU. To pokazuje, kako je zaključio Altiparmakov, šta se događa kada neko uradi domaći zadatak i gradi institucije.

Naše viđenje zastoja procesa integracije u EU

Predstavljanju studije prisustvovao je i resorni ministar za integracije Nemanja Starović. On je imao svoje uvide u proces pristupanja Srbije odnosno zastoja u tom procesu.

Kako je ocenio, zamor od proširenja EU je i dalje prisutan i percepcija da u Evropi gube radna mesta i da je ugrožena srednja klasa zbog „poljskog vodoinstalatera“ i dalje je prisutna iako nije uvek racionalna. Ali će biti bitna u daljem procesu.

Starović je ocenio i da je politika proširenja bila na marginama poslednjih 10 i više godina iako se sada vraća u fokus. „Za nas je bitno da se proširenje zasniva na zaslugama“, ocenio je ministar. Dodao je i da politički kriterijumi postaju važniji u poslednje vreme, ali je naglasio i da Srbija ne bi postigla rezultate da nije bila čvrsto na putu ka EU.

Izvor: Forbes

Foto: AntonMatyukha, Depositphotos