„Imejl apneja je neformalan izraz koji se koristi za opisivanje nesvesne sklonosti nekih od nas da privremeno zaustavimo disanje ili dišemo pliće dok smo potpuno usredsređeni na ono što se dešava na našim ekranima. To je često povezano sa koncentracijom ili stresom i pritiskom koje osećamo dok pokušavamo da završimo neki zadatak. Nije vezano isključivo za imejl. To radimo i dok šaljemo poruke, skrolujemo sadržaj ili se bavimo drugim oblicima intenzivnog rada“, rekla je za HuffPost Keri Hauard, licencirana klinička socijalna radnica i trener za anksioznost.

„To je nešto što mnogi od nas rade dok koriste računar ili laptop. U suštini, ono što se dešava jeste da se naša pažnja sužava, naginjemo se ka ekranu, a ono što posmatramo naš nervni sistem gotovo doživljava kao pretnju, pa telo zauzima odbrambeni stav“, rekla je Džanko.

Prva stvar koja se dogodi kada se pripremate za nešto? Zadržite dah, istakla je Džanko.

Obaveštenja o imejlovima, kao i neočekivane objave na društvenim mrežama, izazivaju „hroničnu napetost“ u našem organizmu.

Kada je reč o pristiglim imejlovima, postoji i osećaj iščekivanja poput „Da li sam nešto pogrešio?“ ili „Šta će pošiljalac tražiti od mene?“, što dodatno doprinosi plitkom disanju ili zadržavanju daha.

Osim toga, kada dišete plitko, što se često dešava kada ste pod stresom ili kada ponovo počnete da dišete nakon zadržavanja daha, ubrzava se rad srca, rekla je Haris.

„Ljudi povećan broj otkucaja srca često tumače kao uznemirenost i anksioznost“, objasnila je Haris. Anksioznost, zajedno sa plitkim disanjem, zatim dodatno povećava broj otkucaja srca.

„Ako se to događa, nećemo biti svesni drugih stvari koje se dešavaju u našem telu, pa je veća verovatnoća da će napetost rasti.“

Možete stezati vilicu, stiskati pesnice ili podizati ramena, rekla je ona. Sve su to znaci da vaše telo reaguje na unutrašnju napetost.

„Zadržavanje daha, čak i nesvesno, održava telo i um u stanju pojačane budnosti“, dodala je Hauard.

Pošto vas stres sa posla često prati tokom čitavog dana, možda ćete primetiti da često zadržavate dah čak i kada ne proveravate imejlove. Ili ćete primetiti da ste hronično napeti ili stegnuti, rekla je Hauard.

„To može dovesti do umora, glavobolja, mišićne napetosti ili osećaja da ste stalno pod tenzijom i na ivici. Možda ćete primetiti i da povremeno duboko uzdahnete, što je način na koji vaše telo pokušava da povrati normalan ritam disanja. Protivteža ovom fiziološkom stresu često su svesna pažnja ili somatske vežbe, jer je njihov cilj da uspore disanje, prodube udah i obezbede kiseonik celom telu“, rekla je Hauard.

To omogućava osobi da obrati pažnju na čitavo telo, umesto da nesvesno bude fokusirana samo na napetost u grudima ili ubrzan rad srca.

Telo zatim nastavlja da održava ovaj stresni odgovor.

„Što smo duže u stanju visoke aktivacije i što češće zadržavamo dah, situacija postaje gora jer se potpuno odvajamo od svog tela“, rekla je Haris.

Prvi korak ka promeni jeste svesnost, rekla je Džanko, „a zatim da počnete da primećujete kada zadržavate dah“.

Možda ćete otkriti da se to dešava kada stigne imejl, kada dobijete obaveštenje sa Fejsbuka ili čak tokom teškog razgovora licem u lice, rekla je ona.

„Ako govorimo konkretno o ‘imejl apneji’, obratite pažnju na svoje disanje sledeći put kada otvorite elektronsku poštu. Većina ljudi će otkriti da su verovatno već počeli da zadržavaju dah“, rekla je Džanko.

Da biste to sprečili, izdahnite potpuno pre nego što otvorite imejl, spustite oba stopala na pod, opustite vilicu i obratite punu pažnju na ono što se dešava u vašem telu, dodala je Džanko.

„Ovde se ne radi nužno o primeni neke posebne tehnike, već o razvijanju svesti da je to nešto što je vaše telo naučilo da radi tokom vremena“, rekla je ona.

Možete isprobati i takozvano koherentno disanje, koje podrazumeva udisaj kroz nos tokom pet sekundi i izdisaj kroz nos tokom pet sekundi, rekla je Džanko.

„To može biti pravi spas na mnogo načina“, istakla je. Pomaže da postanete svesni svog disanja i da ga ponovo naučite da bude dublje, punije i da uključuje dijafragmu, a ne samo plitko disanje u grudima.

Plitko disanje u grudima održava nas u stanju pojačane napetosti i stresa, dodala je ona.

Takođe može biti korisno da tokom radnog dana pravite pauze za kratku šetnju ili nekoliko minuta istezanja, rekla je Hauard.

Tehnologija često čini da mnoge stvari deluju kao kriza, iako to nisu. Većina informacija koje stižu putem imejla zapravo je neutralna, ali to je ponekad teško zapamtiti.

„Imejl apneja je podsetnik da sav stres koji doživljavate ne postoji samo u vašem umu. On se pojavljuje i u vašem telu, čak i kada toga niste svesni“, rekla je Hauard.

Predstavljena je vizija razvoja regionalnog „travel-tek” ekosistema koji povezuje turizam, finansijske usluge asistenciju i sigurnost putnika.

Mnogi će se zapitati šta tu ima novo, kada to već „rade” svetski poznati servisi i platforme za bukiranje, rezervaciju i plaćanje „onlajn” usluga za kraće i duže odmore širom sveta.

Upravo je tu i značaj ovog pionirskog poduhvata, sa kojim se uhvatio u koštac iskusni čovek Aleksandar Seničić, direktor Jute. Da bi pokazao da i Srbija ide u korak sa svetom inovacija i digitalne tehnologije, Seničić je sa saradnicima započeo izradu digitalne platforme koja će objediniti prvi put čitavu turističku ponudu Srbije. Od smeštaja, hotelskog ili privatnog, do izleta, prevoza, usluga, koje mogu da požele gosti naše zemlje.

Oko 6.000 domaćinstava iz Srbije, u početnoj fazi, naći će se u jedinstvenoj ponudi, ali samo oni registrovani i kategorisani po zakonima naše zemlje, naglašava on.

– Uskoro ćemo imati prvi pravi „Buking Srbija” od A do Š u turističkom smislu. Upravo to mi je bila želja, sve na jednom mestu. Mi ćemo ovu sadašnju aktuelnu ponudu za inostranstvo dopuniti, kada to bude bilo završeno, sa kompletnom ponudom Srbije. Plan je da u ponudi Srbije budu programi bazirani na čuvenoj brošuri, popularnoj u zemlji i regionu „52 vikenda u Srbiji”.

Organizovaćemo putovanja do određenih destinacija uz pogodnosti i najavu. Na platformi će biti omogućeno bukiranje – rezervacija smeštaja za čitavu Srbiju bez obzira da li su hoteli ili apartmani u pitanju. To je ogroman posao koji smo započeli, a ovo je sada prelazni period, ne bi li uspeli da do kraja septembra počnemo sa postavljanjem te velike ponude – kaže on za naš list.

Kako kaže, ne želi da devastira našu privrednu granu, turistička putovanja, da budemo konkurencija turističkim agencijama. Upravo suprotno, želi da da podršku agencijama. – Želimo da agencije na jednostavan, moderan način imaju direktan pristup korisnicima usluga, a korisnici na jednom mestu pronađu sve što je važno za putovanja.

„Travelina” aplikacija može da se preuzme sa „Gugl pleja”, „Epl stora” za sve koji žele da je provere, jer nam je značajno da čujemo i korisnička iskustva.

„Razlog promene posla je plata, želim više slobodnog vremena, ne želim da radim vikendom i želim da više vremena provedem sa svojom porodicom“.

Ima i onih koji smatraju da su očekivanja zaposlenih danas previsoka.

„Ja mislim da menjaju posao zato što su razmaženi“.

„Bitno je da rade i da ne idu u kockarnice i da dobiju jedan sistem vrednosti koji će ih vaspitati da stvaraju, rade i da štede“.

Drugi smatraju da je promena posla logičan potez ukoliko neko nije zadovoljan.

„Ako su nezadovoljni, pametnije je promeniti“.

Prvi model zasniva se na poverenju, razvoju zaposlenih i dobroj organizacionoj kulturi, dok drugi počiva na strogoj kontroli, pritisku i fokusiranosti na rezultate.

HR konsultantkinja Milica Malešević smatra da rezultati pokazuju zanimljiv paradoks.

„Ljudi ne bi preporučili pojedine kompanije koje i dalje opstaju i ostvaruju odlične poslovne rezultate. To govori da se kao civilizacija nalazimo na velikoj prekretnici kada je reč o odnosu prema radu i zaposlenima“, ocenjuje Malešević.

„Plata jeste jedan od ključnih faktora, ali više nije presudna. Finansijska sigurnost se danas podrazumeva. Zaposleni traže okruženje u kojem mogu da žive, napreduju, uče, usavršavaju se i imaju kvalitetnu komunikaciju sa svojim nadređenima“, objašnjava Turinski.

Drugim rečima, kompanije koje žele da zadrže radnike moraju da ponude mnogo više od redovne plate.

„Potrebno je uvesti redovne jedan-na-jedan sastanke. To praktično znači da menadžer ostavi telefon sa strane, posveti vreme zaposlenom i zaista sasluša njegove potrebe, probleme i ideje“, ističe ona.

U uslovima povećane potražnje za radnom snagom, zaposleni danas imaju više mogućnosti da pronađu posao koji odgovara njihovim očekivanjima i ambicijama.

Zbog toga uspeh kompanije više ne zavisi samo od poslovnih rezultata, već i od toga da li zaposleni žele da ostanu deo tog sistema ili ga napuštaju prvom prilikom.