Politika i društvoVesti

Regruti u tri grupe, približava se uvođenje vojnog roka

by bifadmin

Poslednje kockice, koje asociraju da se uvođenje služenja obaveznog vojnog roka polako sprema, lagano se slažu, a poslednji dokaz za to je što je Vlada Srbije u tu svrhu u budžetu opredelila novac.

U kasarnama 20.000 regruta

Do sada je poznato da bi vojni rok mogao da traje 75 dana, i da bi godišnje kroz kasarne prošlo oko 20.000 regruta.Čini se kao da je ostao samo još jedan korak – da Skupština Srbije donese zakon o vraćanju obaveznog vojnog roka.

O vraćanju obaveznog vojnog roka priča se sve intenzivnije poslednjih godina, a čini se da u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije sa svakom godinom prave novi korak ka tom cilju.

Tako se već znaju brojni detalji o obaveznom vojnom roku koji bi se nakon 15 godina ponovo služio.

Prema najavama, vojni rok u Srbiji služili bi samo muškarci u trajanju od 75 dana, odnosni imali bi 60 dana obuke i 15 dana vojnih vežbi. Za žene, kao i do sada, ostaje mogućnost dobrovoljnog služenja.

Međutim, prethodno treba da se odradi pravna procedura, usvajanje zakona o vraćanju služenja vojnog roka, s obzirom na to da sadašnja verzija ne sadrži odredbe koje se odnose na obavezno služenje.

Uz to, neophodno je definisati i šta sa onima koji imaju prigovor savesti.

Podela regruta u tri grupe

Ovo su informacije su do sada poznate u vezi sa služenjem obaveznog vojnog roka: poznato je da bi regruti ili popularni „gušteri“ od 19. do 27. godine bili praktično podeljeni u tri grupe: najmlađi regruti koji žele da služe sa oružjem biće 75 dana u vojsci, stariji od njih će najverovatnije malo kraće služiti vojsku, oni koji ulože prigovor savesti biće u „civilnoj vojsci“ ukupno 155 dana.

Takođe, zna se i da će oni koji budu odlagali obavezno služenje vojske morati da odu u vojsku sa ili bez oružja najkasnije do 30. godine.

Prvo – obuka gađanja

U prvih 30 dana vojnog roka ovi regruti će provesti na obuci za određenu vrstu gađanja, obuke za ličnu opremu i raditi vežbe koje se odnose na Zakon za zaštitu, kao i sanitetsku obuku i obuku za prvu pomoć.

– Drugi mesec ulazimo u određenu taktičku obuku, da li ste strelac, puškomitraljezac. Uključeno je i dopunsko pešadijsko gađanje, dnevno i noćno, dok će se u onih poslednjih 15 dana raditi na realizaciji sadržaja u logorskim i terenskim uslovima – otkrio je pre izvesnog vremena Milan Mojsilović, načelnik Generalštaba Vojske Srbije.

Kako je rekao, u devet centara za obuku širom zemlje biće korišćen instruktorski pristup, dok će ostali vojnici po garnizonima sticati obuku i osposobljavanje unutar brigada i kopnene vojske.

Stariji kraće u vojsci?

Verovatno najveće pitanje u vezi sa obaveznim služenjem vojske biće kako će služiti vojni rok stariji od 19 godina, odnosno oni koji studiraju ili su već počeli da rade.

– Stariji će ići u centre za obuku i sa njima imamo plan da radimo malo kraće od tih 75 dana – poručio je Mojsilović.

Pominjalo se i mirovanje radnog odnosa, za one koji su već počeli da rade, ili za one koji studiraju.

Mere na svim nivoima

Da Vojska Srbije preduzima sve neophodne mere kako bi bila spremna za ponovno uvođenje obaveznog vojnog roka početkom naredne godine potvrdio je nedavno pukovnik Nebojša Nedeljković, komandant 2. brigade Kopnene vojske.

– Vojska je dobila zadatak i preduzima mere na svim nivoima od infrastrukturnih priprema do kadrovskih rešenja, u smislu obuke ljudstva i starešina koji će se baviti sprovođenjem obuke – rekao je Nedeljković u septembru za „Blic televiziju“.

Kako je rekao, planirano je da na godišnjem nivou vojni rok služi oko 20.000 regruta, raspoređenih u četiri roka tokom godine.

– Očekuje se, što je izneto praktično i od strane nadležnih lica, da će verovatno već početkom naredne godine doći do pozivanja regruta i da će se otpočeti sa obaveznim služenjem vojnog roka – rekao je Nedeljković

Novac u budžetu za 2026.

Inače, prvi put nakon 15 godina u budžetu Srbije za 2026. našla se stavka služenje obaveznog vojnog roka.

Koliko su u Ministarstvu odbrane ozbiljni u nameri da vojsku zasnivaju i na profesionalcima i na regrutima pokazuje i to da su već predvideli da i u 2027. i u 2028. godine izdvoje po 28,8 mil EUR za služenje vojnog roka.

To znači da će u ovu svrhu u naredne tri godine biti potrošeno ukupno oko 86,5 mil EUR.

Zna se i koliko će novca biti uloženo u uređenje tri kasarne u kojima bi trebalo da budu smešteni regruti: 597 miliona dinara za izgradnju objekata i infrastrukture Vojske Srbije u Priboju, 100 miliona dinara za iste svrhe u Nišu i 30 miliona dinara u Pančevu.

Grade se novi objekti

Pored toga, precizirano je da se 2027. godine uloži još 200 miliona dinara u izgradnju objekata i infrastrukture Vojske Srbije.

Inače, u predlogu zakona za budžet 2026. godine piše da su već izdvojena velika sredstva za uređenje objekata u kojima će se služiti vojni rok i to 5.354.995.917 dinara (oko 45,8 mil EUR u 2024. godini).

Služenje vojnog roka se u Predlogu zakona o budžetu vodi i kao projekat 5021 i namenjen je „uređenju vojnih objekata za stvaranje uslova za aktiviranje obaveznog služenja vojnog roka“.

Za taj projekat opredeljeno je za 2026. godinu ukupno 6.360.184.000 dinara (oko 54,4 mil EUR) od čega za mašine i opremu 2.673.000.000 dinara (nešto više od 22,8 mil EUR).

Skupština mora da donese zakon

Pre nego što se i zvanično vrati služenje obaveznog vojnog roka Skupština Srbije treba da izglasa taj zakon.

Međutim, poslednjih nedelja nema najava da će se to uskoro dogoditi, pogotovo ako se ima u vidu da su trenutno u skupštinskoj proceduri izmene i dopune Zakona o Vojsci Srbije u kojima se ne spominje vraćanje služenja vojnog roka.

Inače, nakon vojne parade u septembru u Beogradu Bratislav Gašić, ministar odbrane je u intervjuu za „Blic“ rekao da „proces ide svojim tokom“.

– Potrebno je usvojiti određena zakonska i podzakonska akta tako da prve regrute očekujem u kasarnama sledeće godine. Pripreme, kao i infrastrukturno uređenje vojnih objekata su u punom jeku. Trajanje vojnog roka biće 75 dana, od kojih će 15 dana obuku izvoditi na terenu. Dakle, ne radi se o tome da li će vojni rok biti vraćen već kada, a Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije će u potpunosti biti spremni za sprovođenje te odluke – rekao je Gašić u septembru.

Dva modela civilne vojske

Treću grupu regruta činiće oni koji ulože prigovor savesti što je ustavno pravo zbog čega će moći da služe vojsku bez oružja i to ukupno 155 dana. U svetu postoje dva modela „civilne vojske“:u civilnim ustanovama i u kasarni bez oružja.

Prvi model je već postojao kod nas u prvoj deceniji 21. veka i nije baš bio uspešan jer su mnogi regruti na taj način praktično izbegavali maslinasto-zelenu uniformu, a „civilnu vojsku“ su samo fiktivno služili u zdravstvenim i socijalnim ustanovama.

Sada je ideja Generalštaba vojske Srbije i Ministarstva odbrane da se i civilna vojska služi u kasarni samo bez oružja.

– U vojsci postoje zanimanja i specijalnosti u kojima se ne zahteva i za koja ne morate da se obučavate da držite pušku. Ali i ti regruti biće na obuci. Oni koji ne bi bili obučavani za pucanje bili bi u vojnom roku u trajanju od 155 dana. Nema razlike između verskih i nacionalnih elemenata u vojsci, pa tako možete da budete i vatrogasac u vojsci – objasnio je Mojsilović.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Osigurati dominaciju pre nego što to urade rivali

by bifadmin

Tokom protekle dve godine, Amazon, Alphabet i Microsoft su zajedno uložili skoro 3 biliona dolara u AI infrastrukturu. Navedeni cilj: osigurati dominaciju pre nego što to urade rivali.

To je dovelo do toga da akcije dostižu rekordne maksimume. Analitičari sada očekuju rast prihoda od clouda i veštačke inteligencije od 20 do 30 posto u narednih pet godina.

Ipak, ispod euforije krije se tihi računovodstveni izbor koji omogućava te ružičaste brojke. I jedan investitor koji kaže da se to neće dobro završiti.

Majkl Beri, čovek koji je ispravno procenio krizu hipotekarnih kredita 2008. godine, sada se okrenuo „hajpu“ oko veštačke inteligencije.

Nije samo Nvidia – za koju kaže da isporučuje veštačku inteligenciju koja nema potražnju krajnjih korisnika – problem.

Tu su i drugi hiperskalrei koji, kaže, sistematski potcenjuju same grafičke procesore i servere koje hvale da kupuju i tako naduvavaju trenutne profite na račun budućih otpisa.

Amortizacija

Amortizacija je računovodstveni proces raspodele troškova fizičke imovine (kao što su serveri ili grafičke procesori) tokom njenog procenjenog veka trajanja. Umesto da troši punu kupovnu cenu u prvoj godini, kompanija svake godine priznaje deo troškova, postepeno smanjujući prijavljeni profit. Istovremeno usklađuje trošak sa periodima u kojima imovina generiše prihod.

Beri kaže da je industrija potcenila amortizaciju za 176 milijardi dolara između 2026. i 2028. godine, što je dovoljno da poveća kombinovanu zaradu za oko 20 oodsto.

Produžavanjem pretpostavljenog veka trajanja ove imovine, kompanije smanjuju svoje godišnje troškove amortizacije i povećavaju kratkoročnu zaradu.

Tajming je namerno odabran, jer većina ovih čipova neće dostići drugu polovinu svog pretpostavljenog veka trajanja do 2026. do 2027. godine, zgodno nakon što trenutni ciklus hajpa dostigne vrhunac.

Domine će brzo padati

Berijeva centralna tvrdnja je jednostavna: Nvidia dizajnira svoje grafičke procesore za planirano zastarevanje u roku od 12 do 18 meseci.

Investitori koji cene stalni rast veštačke inteligencije od 25 odsto ulažu u duge pozicije koji ističe za 12 do 24 meseca. Volatilnost će porasti kada prvi gigant preuzme otpis, a istorija sugeriše da se kreću u grupama. Domine će brzo padati.

Suština je da, iako je bum kapitalnih ulaganja u veštačku inteligenciju stvaran, veliki deo povećanja profita koji hiperskaleri i drugi uživaju zapravo je pozajmljen iz budućnosti. A kada muzika konačno prestane, neće biti lepo.

Izvor: Bonitet.com

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

U kojim situacijama porez na kapitalnu dobit stana, ipak ne mora da se plati

by bifadmin

Kupili ste stan 2020. godine za 100.000 evra, ali ovih dana želite da ga prodate. Prema procenama agenata za nekretnine danas vredi između 130.000 i 140.000 evra. S obzirom na to da je stan u vlasništvu manje od 10 godina deo novca od prodaje ide i državi, i to kroz porez na kapitalnu dobit, piše portal 4zida.

Naime, na osnovu Zakona o porezima na dohodak građana, koji uređuje ovu oblast, porez se plaća na razliku između kupovne i prodajne cene, odnosno tržišne cene koju utvrdi nadležni poreski organ, ako oceni da je ugovorena cena niža od tržišne.

„Kao ugovorena, odnosno tržišna cena, uzima se cena bez poreza na prenos apsolutnih prava, dok se nabavnom cenom smatra cena po kojoj je obveznik kupio nekretninu. Ali, na primer, kod prenosa nepokretnosti koju je obveznik sam izgradio, nabavnu cenu čini iznos troškova izgradnje, a ako obveznik ne dokaže iznos troškova izgradnje, uzima se osnovica poreza na imovinu u godini nastanka obaveze po osnovu poreza na imovinu. Poreska stopa kapitalne dobiti, za fizička lica, iznosi 15 odsto“, objašnjava za 4zida advokat Bane Krunić.

Kada porez ne mora da se plati

Međutim, porez na kapitalnu dobit moguće je i „izbegnuti“ i to sasvim legalno.

Ako se novac koji se dobije od prodaje nekretnine u roku od 90 dana od dana prodaje, uloži u rešavanje svog stambenog pitanja i stambenog pitanja članova svoje porodice, odnosno domaćinstva oslobađa se poreza na ostvareni kapitalni dobitak.

„Osim kupovine druge nekretnine, zakon predviđa još neke opcije za oslobađanje od poreza na kapitalnu dobit. Na primer, ako se u roku od 12 meseci, od dana prodaje, novac uloži u adaptaciju objekta, potpunu ili delimičnu rekonstrukciju, ili slično, izvršiće se povraćaj plaćenog poreza na kapitalni dobitak. Ukoliko se samo deo novca uloži u različite rekonstrukcije, poreska obaveza se proporcionalno smanjuje uloženom novcu“, kaže advokat Krunić.

On još i dodaje da se kapitalnim dobitkom ne smatra razlika koja je nastala nasleđem u prvom naslednom redu, zatim kada se prenos radi između bračnih drugova i krvnih srodnika u prvoj liniji, kao i kada je transakcija između razvedenih bračnih drugova, a u neposrednoj je vezi sa razvodom braka i slično.

Utaja poreza i iz nezanja

U praksi, nije redak slučaj, da prodavac, i ako ima obavezu, porez ne prijavi na vreme, niti plati. Iz iskustva advokata čest razlog za to je – neznanje. U tom slučaju Poreska uprava može pokrenuti postupak za utvrđivanje obaveza po službenoj dužnosti, jer se overeni ugovori od strane javnog beležnika dostavljaju Poreskoj upravi. Ako se porez ne plati ni kada Poreska uprava donese rešenje, onda može da sledi i prinudna naplata. Rok za prijavu poreza na kapitalnu dobit je 30 dana. Podnosi se filijali Poreske uprave, u zavisnosti od mesta prebivališta.

Važno je da znamo da se kapitalna dobit, osim na stanove i kuće, plaća i na druge nepokretnosti, kao što su garaže, njive, vikendice…

„Pravni okvir kapitalne dobiti ne razlikuje nužno “stan” od drugih vrsta nepokretnosti. To važi generalno za imovinu, odnosno nekretnine, kada je prodajna cena veća od nabavne. Kapitalna dobit, pored nepokretnosti i stvarnih prava na istim, postoji i za promet autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine, promet udela u kapitalu pravnih lica, akcija i ostalih hartija od vrednosti„, objašnjava advokat Krunić.

Od početka 2018. godine poreski obrazac za prijavu kapitalne dobiti može se podneti i elektronski, ukoliko imate digitalni elektronski sertifikat. U ostalim slučajevima to se radi na šalteru Poreske uprave.

Izvor: 4Zida/N1

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Sedam znakova da je vaše dete zavisno od ekrana

by bifadmin

Stručnjaci potvrđuju da deca mogu razviti zavisnost od ekrana i čak iskusiti simptome apstinencije. Dobra vest? Uz prave korake, situacija može brzo da se poboljša.

Danas je veza dece i tinejdžera sa ekranima postala svakodnevna tema – ali stručnjaci upozoravaju da roditelji ne smeju da ogluše na ovaj tihi problem koji ozbiljno narušava mentalno zdravlje mladih.

„Podaci jasno ukazuju na štetan uticaj digitalne dinamike na psihološko blagostanje dece“, kaže Kelin Smit, direktor prijema u ustanovi za lečenje zavisnosti od društvenih mreža i ekrana Pacific Quest.

Šta je zavisnost od ekrana?

Ako vaše dete redovno bira ekran umesto druženja, aktivnosti ili porodice – i ne može da prestane iako želi – to može biti znak zavisnosti.

Ekrani uključuju telefone, tablete, računare i televizore. Njihova privlačnost leži u stalnoj stimulaciji mozga, jer korišćenje društvenih mreža podiže nivo dopamina – „hemikalije sreće“.

„Deca sa zavisnošću od ekrana postepeno uranjaju u digitalni svet do te mere da gube kontrolu i zanemaruju ostale aspekte života“, objašnjava za portal Parents dr Met Glovijak, stručnjak za zavisnosti.

Za decu i tinejdžere je još teže da prepoznaju problem – i da ga sami reše.

Sedam znakova da vaše dete možda ima zavisnost od ekrana

1. Izbegava druženja i aktivnosti uživo u korist vremena pred ekranom.

2. Ima napade besa ili iritacije kada mu se ograniči vreme pred ekranom.

3. Koristi ekran za regulisanje emocija (npr. mora da drži telefon čak i tokom večere s porodicom).

4. Preskače školu ili gubi interesovanje za učenje.

5. Pokazuje znake anksioznosti ili depresije.

6. Menja kilažu, energiju ili navike kretanja.

7. Ignoriše važne socijalne događaje poput rođendana, porodičnih putovanja, izleta…

Kod mlađe dece, mogu se pojaviti dodatni znakovi poput opsesivnog razmišljanja o ekranima, frustracije kada im se onemogući korišćenje i povećane potrebe za sve više vremena ispred ekrana.

Simptomi apstinencije od ekrana

Kada pokušate da smanjite korišćenje ekrana, mogu se javiti simptomi slični skidanju sa supstanci:

– Anksioznost, razdražljivost, dosada

– Strah da nešto propuštaju (FOMO)

– Misli o telefonu ili društvenim mrežama

– Problemi sa spavanjem, glavobolje

– „Fantomske vibracije“ – stalno proveravanje džepa iako telefon nije tu

Ipak, stručnjaci ističu da ova faza traje samo nekoliko dana do nedelju – i nakon toga se brzo vide koristi: bolji san, manje anksioznosti, više kreativnosti i želje za društvom.

Kako pomoći detetu da prepozna i prevaziđe zavisnost od ekrana

1. Dogovorite zajednička pravila

Uključite decu u kreiranje realnih pravila: kada, gde i koliko mogu koristiti uređaje. Koristite tajmere, postavite granice – ali ne idite iz krajnosti u krajnost.

Primer: „Uveče nema telefona posle 20h.“ / „Večera bez uređaja.“

2. Pokažite im da postoji svet van ekrana

Uvedite aktivnosti: šetnje, sport, čitanje, izleti u prirodu… deca često nisu svesna koliko ih to može ispuniti.

3. Prihvatite dosadu

Dosada je zdrava i neophodna za razvoj kreativnosti, emocionalne otpornosti i samostalnosti. Pokušajte da svakodnevno imaju više vremena bez strukture nego pred ekranom.

4. Budite primer

Deca posmatraju. Ako vi stalno proveravate telefon – i oni će.

Saveti:

1. Ne gledajte telefon za stolom.

2. Ne proveravajte mejlove posle posla.

3. Uvedite i sebi digitalne granice.

4. Potražite pomoć ako treba.

5. Ako dete pokazuje promene u ponašanju, raspoloženju ili fizičkom zdravlju, ne oklevajte da se obratite pedijatru, savetniku ili terapeutu.

Zaključak

Zavisnost od ekrana nije „faza“ niti znak lenjosti, to je ozbiljan izazov sa realnim posledicama. Ali uz podršku, doslednost i malo strpljenja, deca mogu povratiti balans i otkriti radost u stvarnom svetu.

„Roditelji imaju moć da preuzmu kontrolu i da pomognu detetu da razvije zdrav odnos sa tehnologijom“, poručuju stručnjaci.

Izvor: 021.rs

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Organa ponovo među najboljima

by bifadmin

Kompanija Univerexport i ove godine našla se među dobitnicima prestižnog žiga „Najbolje iz Vojvodine“. U kategoriju nagrađenih ušli su proizvodi brenda Organa – organsko brašno i organsko hladno ceđeno ulje od suncokreta, čime je potvrđeno da ovi artikli pripadaju samom vrhu ponude organskih proizvoda koju Vojvodina ima da predstavi.

Brend Organa nastao je iz ideje da domaća organska proizvodnja može biti i kvalitetna i pouzdana, kada se svaki korak procesa odvija pod jednim krovom. Upravo zato ključni sastojci – organski suncokret i žitarice – stižu sa Univerexportove njive u Liparu, gde se pažljivo kontroliše čitav proces proizvodnje. Od pripreme zemljišta, preko uzgoja i prerade, do finalnog proizvoda na polici, Organa neguje princip potpunog uvida i odgovornosti prema onome što stiže do potrošača. Dobijeni žig, koji važi tri godine, potvrđuje kontinuitet kvaliteta brenda.

Uprkos činjenici da organska proizvodnja zauzima izuzetno malu površinu obradivog zemljišta, potrošači sve više obraćaju pažnju na poreklo hrane i vrednuju proizvode za koje mogu da budu sigurni da su nastali na prirodan, transparentan i lokalno održiv način. Organa se izdvaja upravo po toj autentičnosti i nudi provereni kvalitet i nedvosmisleno poreklo.

Kao domaći trgovinski lanac u zemlji koji potiče upravo iz Vojvodine, sa svojom proizvodnjom kako pod brendom Organa tako i prozvoda mesne industrije Bačka AD, Univerexport već godinama nastoji da u ponudi posebno mesto zauzimaju proizvodi lokalnog porekla, što je prepoznato i u lokalnoj zajednici i među proizvođačima koji dele iste vrednosti.

„Kao što dobar komšija uvek rado podeli ono što je s ljubavlju uzgajao, tako i mi ono što stvaramo za svoju porodicu želimo da podelimo sa našim potrošačima. Organa proizvodi nastali su iz naše potrebe da u svom domu imamo prirodnu i proverenu hranu, a kako su stizale pozitivne reakcije shvatili smo da Organa treba da nađe put i do naše druge kuće – Univerexporta. Danas, kada je naš rad već drugi put nagrađen žigom „Najbolje iz Vojvodine“, dodatno smo ponosni, jer znamo da su naši proizvodi ne samo stigli do polica, već i do srca potrošača.” – ističe predstavnik kompanije.

Brend Organa i dalje ostaje posvećen istoj filozofiji – negovanju domaće organske proizvodnje i održavanju visokih standarda kvaliteta zbog kojih su njegovi proizvodi i ove godine prepoznati među najboljima u Vojvodini.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusZabava

Provodadžije ponovo u modi: Prava ljubav ne pita za cenu

by bifadmin

Dok ceo svet prebrojava koliko profesija će završiti na otpadu pred najezdom veštačke inteligencije, stare dobre provodadžije su ponovo u modi i posao im odlično ide. Profesionalci koji rade za najbogatije mušterije naplaćuju svoje usluge od 150.000 do 500.000 dolara po klijentu, sa obrazloženjem da je pravu ljubav veoma teško naći i zato je ona investicija a ne trošak. Pored toga, provodadžije se žale da neto platežni samci mogu da budu izuzetno naporni, naročito revizori iz „velike četvorke“ i IT bogatuni.

Samcima pripada sve veći deo sveta. Broj samaca u SAD skoro se udvostručio u poslednjih pola veka, a u Španiji je u istom periodu porastao gotovo devet puta. Samci čine više od polovine stanovništva u većini skandinavskih zemalja, oko petine u zemljama centralne i istočne Evrope, dok je najmanje samačkih domaćinstava u Pakistanu, Bangladešu i Etiopiji.

U Srbiji, prema poslednjem popisu iz 2022. godine, samci čine skoro 17% stanovnika, a najveći broj živi u Beogradu, gde je svako treće domaćinstvo samačko.

Samaca u svetu je toliko, da su postali zasebno i prilično unosno tržište. Dok neki zarađuju na njima tako što im podilaze svojom ponudom, drugi vide poslovnu priliku u tome da samce oslobode njihove samoće. Iako su digitalne platforme za upoznavanje i dalje popularne, primetno je da im poslednjih godina padaju posete i prihodi. Izgleda da se samcima smučilo da troše toliko vremena tražeći pravu ljubav preko interneta, samo da bi se uverili da ono što se prikazuje u izlogu nema blage veze sa tom osobom u stvarnosti. I još da budu srećni, ako ih „onlajn“ srodna duša ne opelješi.

I tako, dok ceo svet prebrojava koliko će profesija završiti na otpadu pred najezdom veštačke inteligencije, stare dobre provodadžije su ponovo u modi i posao im odlično ide. Procenjuje se da će globalna industrija provodadžija do 2030. godine dostići prihod od 13,4 milijarde dolara, a 40% tog tržišta je u SAD, gde u ovoj branši radi oko 2.000 profesionalaca.

Svetski institut za ljubav

Da bi neko postao profesionalni provodadžija, mora da dobije licencu koju izdaje Svetski institut za ljubav, sa sedištem u Njujorku. Ovaj institut drži kurseve za provodadžije, redovno organizuje međunarodne konferencije o ljubavi u gradovima širom sveta i izdaje globalne izveštaje o ljubavi. Institut ima i vodič koji podučava provodadžije kako da budu pametniji od veštačke inteligencije.

Međutim, sudeći po zaradama, ovo zanimanje je trenutno jedno od retkih koje je otporno ne samo na robote, već i na sveti krstaški rat carinama američkog predsednika Trampa. To pokazuju i podaci da su cene na tržištima sa najvećim brojem „potrošača“ provodadžijskih usluga neuobičajeno ujednačene i stabilne za današnje prilike. No, kao i svakoj profesiji kada su normalna vremena, cene i prihodi se razlikuju u zavisnosti od iskustva, strukture klijenata i načina na koji se naplaćuje naknada za usluge.

Podaci iz industrije pokazuju da iskusne provodadžije sa punim radnim vremenom često zarađuju šestocifrene godišnje prihode, a oni sa skraćenim radnim vremenom mogu zaraditi otprilike polovinu te sume. Na primer, provodadžije koje rade honorarno sa samo nekoliko klijenata mesečno, mogu da zarade oko 50.000 dolara godišnje. Većina agencija za upoznavanje ne nudi svoje usluge za manje od 5.000 dolara, a mnoge počinju sa osnovnim paketom koji košta 10.000 dolara, dok je prosečna cena paketa oko 20.700 dolara.

Neto platežni samci

Zarada značajno raste kada se uslužuje najbogatija klijentela, ili takozvane neto platežne mušterije. „Elitne“ provodadžije mogu da naplaćuju 50.000 do 250.000 dolara za svoje premijum pakete i da zarade čak pet do sedam miliona dolara godišnje. Jedna od najvećih zvezda u ovoj industriji, Dženifer Doneli iz Dalasa, naplaćuje svoje usluge od 150.000 do 500.000 dolara po klijentu, i to su tek početne cene za određeni paket. Ona se hvali da je upoznala na stotine parova, među kojima su neki od najuticajnijih ljudi na svetu.

Doneli je ovim poslom počela da se bavi u velikoj američkoj agenciji za upoznavanje, odmah po diplomiranju na fakultetu. Kada je jedan milijarder koji je bio zadovoljan njenim posredovanjem počeo da je preporučuje drugim neto platežnim samcima, odlučila je da otvori sopstveno preduzeće i to isključivo za bogatu klijentelu. Slavna provodadžijka objašnjava da cene njenih usluga određuje više faktora, ali je osnovni koliku teritoriju mora da pretražuje da bi za klijenta našla pravu osobu.

Ukoliko obavlja potragu unutar nekog grada cena započinje sa 150.000 dolara, ali kada mora da šparta po celoj saveznoj državi, taj iznos raste na početnih 250.000 dolara. Klijenta najviše košta ako zahteva da se srodna duša za njega traži širom SAD, što već u startu podrazumeva da će svoje bogatstvo olakšati za najmanje 500.000 dolara.

Bogataši su neretko škrtice, pa se dešava da klijenti protestuju zbog ovolikih cena, ali Doneli tada prelazi u akciju u podrobno im objašnjava zašto te silne pare nisu trošak već investicija. Iskusna provodadžijka tvrdi da moderno društvo favorizuje prolazne na račun stabilnih emotivnih veza. Danas je generalno teško pronaći iskrenu ljubav, a za bogataše to je bar dvostruko veća muka, upravo zato što plivaju u novcu.

Zato Doneli za jednog klijenta obavi u proseku najmanje sto razgovora sa potencijalnim srodnim dušama. Ali, još već problem je ubediti imućne ljude da budu potpuno iskreni kada govore o sebi i „otvoriti im oči“ da oni često pogrešno procenjuju kakva osoba im je stvarno potrebna.

Najveća zakerala revizori i IT bogatuni

Provodadžijka iz Dalasa ne krije da među zakeralima prednjače klijenti iz revizorskih kuća, posebno kada je u pitanju takozvana „velika četvorka“, ali još problematičniji od njih su bogatuni iz najvećih tehnoloških kompanija. Iako njeni klijenti mogu da budu toliko naporni da ponekad pije lekove za smirenje, ako se po njenoj preporuci srećno „ukrste“ i odluče na venčanje, mnogi je pozivaju na svadbu. Ipak, većina traži od nje da ne priča svima naokolo čime se zaista bavi.

Marija Avgitidis, vlasnica agencije „Agape“ za upoznavanje na staromodan način, radi sa finansijski nešto skromnijom klijentelom, ali se proslavila u ovoj industriji svojom knjigom „Pitajte provodadžiju“. Iako je studirala međunarodne odnose, došla je do računice da je isplativije baviti se poslom koji su njeni preci u Grčkoj radili vekovima.

Ona naplaćuje svoje usluge od 10.000 do 100.000 dolara, a u poslednje vreme među njenim klijentima je sve više mlađih ljudi. „To su generacije koje ne znaju kako da razgovaraju i da se ponašaju izvan onlajn sveta, u stvarnom životu. Međutim, mnogi od njih traže da i pre nego što uopšte upoznaju bilo koga, ta osoba mora biti spremna da potpiše predbračni ugovor. To me primorava da vodim prilično čudne razgovore sa potencijalnim kandidatima“, žali se provodadžijka iz Njujorka.

Njeno iskustvo pokazuje da mnogi Amerikanci doživljavaju provodadžiju kao „duha iz boce“. Čim uplate novac, isporuče dugačku listu želja, od najsitnijih detalja kako bi njihova prava ljubav trebalo da izgleda, do toga koliko novca mora da ima na tekućem računu, pri čemu se najčešće ispostavi da je ono što klijent želi daleko od onoga što će ga usrećiti.

Kineska verzija srpskog „prizetka“

Mada se u trgovinskom ratu između SAD i Kine stalno ističu njihove razlike, dva najveća ekonomska rivala u svetu povezuje unosno provodadžisanje. Kinezi, naravno, ne bi bili to što jesu kad i uspešno ljubavisanje ne bi planirali strateški i na dugi rok. Zbog sve zlosutnije demografije čak i u ovoj mnogoljudnoj zemlji, kineska država subvencioniše sajmove koji su specijalizovani za međusobno upoznavanje samaca. Pored državne, veoma je razvijena i privatna inicijativa u provodadžisanju za različite klijente.

U poslednje vreme sve su popularnije agencije koje za bogate udavače traže muževe, spremne da prihvate ženino prezime i stupe u njenu porodicu, a koje na jugu Srbije nazivaju „prizetko“. Naime, slično kao u Srbiji, kineska tradicija nalaže da žena prilikom udaje treba da uzme prezime svog supruga, ali bogati Kinezi sve češće traže zetove koji će se „udati“ za njihove ćerke, kako bi kroz naslednike obezbedili da bogatstvo ostane u porodici. Vlasnici agencija koje su specijalizovane da nađu odgovarajućeg „prizetka“ izričito navode da lenjivci ne dolaze u obzir. Kriterijumi su veoma oštri, kao i konkurencija, jer svaki dan u proseku se prijavi 20 do 30 kandidata.

Zorica Žarković

Biznis Top 2024/25 u izdanju časopisa Biznis i finansije, novembar 2025. 

Foto: deagreez1, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Podrška ženama koje stvaraju održive, inovativne i hrabre biznise

by bifadmin

Vojnički hleb iz Prvog svetskog rata pretvoren u savremeni pekarski brend, održivi nameštaj od recikliranih materijala, organski BIO eliksiri za biljke, e-bike ture koje spajaju prirodu i lokalne domaćine, bezalkoholni liker od lavande sa čačanskih polja – to su biznisi pet preduzetnica iz Srbije koje su osvojile grantove od po 10.000 funti kroz program „Snažne i važne“ koji sprovodi NALED, a finansira Britanska ambasada u Srbiji. Sinoć su u okviru CORE Days konferencije svečano dodeljeni grantovi.

– Britanska ambasada sa iskrenim oduševljenjem podržava NALED-ov program Snažne i važne jer verujemo da osnaživanje žena da budu ekonomski samoodržive jeste ključ ka inovacijama i postizanju inkluzivnog rasta. Tokom ovih 16 dana aktivizma da se spreči nasilje nad ženama, Snažne i važne nas podsećaju da je važno i da gradimo pozitivne okvire, poput ovih, koji će ženama i devojčicama omogućiti da ostvare svoj puni potencijal – istakao je Edvard Ferguson, britanski ambasador u Srbiji.

Grantove su u konkurenciji od 80 prijavljenih dobile Ana Tomašević iz Čačka (Eden Origin, ViolaVerde), Biljana Jakovljević iz Sremske Mitrovice (TAIN, Hleb naših predaka), Nevena Vujašinović iz Novog Sada (Cherry Art Hub, Održivi nameštaj i enterijer), Sonja Janičić iz Vrbasa (FDS Studio Provansa, Brigid BIO Krug) i Tatjana Anić iz Beograda (Explore Balkans, E-bike Srbija – održivi turizam za novu generaciju).

– U pričama naših dobitnica je sve ono što želimo da vidimo u ekonomiji: inovacije, održivost, cirkularnost, zdrava hrana, turizam koji povezuje prirodu i zajednicu, poljoprivreda koja čuva planetu, dizajn koji traje i proizvodi koji čine sponu nasleđa i modernosti Radićemo na tome da se ovaj program širi, da iskustva naših dobitnica formulišemo u preporuke za javne politike, da naredno izdanje Sive knjige obuhvati mere koje će olakšati pristup fondovima, omogućiti rodno osetljivo budžetiranje i otvoriti put za žensko liderstvo – objašnjava izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović.

Grantovi će preduzetnicama omogućiti nabavku opreme, unapređenje proizvodnje, širenje prodaje i digitalnog nastupa, kao i brže pozicioniranje na domaćem i međunarodnom tržištu.

– Podrška ženama koje stvaraju održive, inovativne i hrabre biznise nije samo ulaganje u njihovu ekonomsku nezavisnost, već i u razvoj lokalnih zajednica i budućnost naše privrede – naglasila je ministarka Tatjana Macura.

O dobitnicama je odlučivao Odbor za grantove koji su činile predstavnice Britanske ambasada u Beogradu, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Kabineta ministra bez portfelja za rodnu ravnopravnost, Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija i NALED-a.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Preciznost kao umetnost: Bosch kaiševi, tihi heroji mehanike koji drže sve pod kontrolom

by bifadmin

Ako se za motor kaže da je srce automobila, onda su kaiševi, njegov krvotok, a otpornost i izdržljivost kaiševa su inženjerska pobeda. Iako ono što kaiševi rade, deluje jednostavno – njihova preciznost je nauka koja ponekad ima i osobine čiste umetnosti.

Upravo o tome bilo je reči na nedavnom druženju na kome se okupilo više od 50 predstavnika medija, influensera iz sveta automobilizma i distributera, koje je organizovala kompanija Bosch, odnosno njena divizija Bosch Mobility Aftermarket, kako bi predstavila razvojni put Bosch kaiševa – od kožnog remena do visokotehnološkog kompozita.

Kaiš – skriveni čuvar svakog savremenog motora.

– Ono što se ne vidi na prvi pogled, ali se oseća na svakom kilometru su upravo kaiševi – tihi heroji mehanike koji povezuju, prenose, usklađuju i drže sve pod kontrolom. Bosch kaiševi su precizno dizajnirane komponente koje su ključne za pouzdan rad svakog motora. Bosch razvija različite tipove kaiševa: zupčaste, PK kaiševe, rebraste V-kaiševe, kao i kompletne setove. Svaki od njih ima specifičnu ulogu u pogonu i rezultat je godina inženjerskog iskustva i testiranja – rekao je na ovom okupljanju direktor Bosch Mobility Aftermarket divizije za Srbiju, Bratislav Kocić, predstavivši uz pomoć zanimljivih videa, svaki od kaiševa, sa posebnim osvrtom na ulogu zupčastog kaiša, tj. kompletnog seta.

Rigorozni testovi izdržljivosti

Primarna funkcija zupčastog kaiša je da precizno sinhronizuje otvaranje i zatvaranje ventila motora sa kretanjem klipova. Bosch zupčasti kaiševi su rezultat decenija istraživanja i razvoja, proizvedeni od najkvalitetnijih gumenih mešavina i ojačani specijalnim vlaknima.

– Bosch se ne zadržava samo na materijalima i konstrukciji. Kompanija konstantno razvija inovacije koje čine kaiševe sigurnijim i efikasnijim. Koriste se materijali otporni na visoke temperature i habanje uz testiranja koja simuliraju stotine hiljada pređenih kilometara pre nego što kaiš uopšte dođe do automobila – rekao je direktor Bratislav Kocić.

I na kraju ove zanimljive prezentacije koju je između ostalog činila i kratka baletska tačka koja je na simpatičan način prikazala upravo tu preciznost kao i savršeno sinhronizovan rad Bosch kaiševa – gostima je pojašnjeno i zašto je Bosch uvek najbolji izbor:

– Najvažnije stvari u motoru nisu najglasnije, ali su najpouzdanije kada su Bosch! Kao globalni lider koji oblikuje automobilsku industriju kroz vrhunsku tehnologiju i inovativna rešenja već 139 godina, Bosch postavlja standarde kvaliteta i buduće mobilnosti.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Šta donosi novi Zakon EU: „chat control“ nije poražen, već samo prepakovan

by bifadmin

Evropske zemlje su posle višegodišnjih svađa i ogromnog pritiska javnosti konačno postigle dogovor o zakonu koji omogućava skeniranje privatnih poruka, što ponovo otvara pitanje masovnog nadzora nad građanima. Iako je najkontroverzniji deo propisa formalno izbačen, stručnjaci upozoravaju da „chat control“ nije poražen, već samo prepakovan.

Nakon više od dve godine blokada, protivljenja i masovnih protesta, zemlje EU su u sredu usvojile zajedničku poziciju o tzv. Zakonu o sprečavanju širenja materijala o seksualnom zlostavljanju dece, koji je u javnosti poznat kao chat control. Ovaj zakon bi, u originalnoj verziji, omogućio vlastima da nalože tehnološkim kompanijama da automatski skeniraju sve privatne poruke građana.

Ogromno protivljenje stručnjaka za privatnost, organizacija za zaštitu ljudskih prava i samih građana više puta je oborilo glasanje, poslednji put u oktobru, kada je masovna mobilizacija širom Evrope ponovo blokirala usvajanje. Sada je kompromis ipak postignut, ali uz ozbiljna upozorenja da opasnost po privatnost nije nestala.

Skeniranje poruka ostaje „dobrovoljno“, ali strah od masovnog nadzora i dalje postoji

Najvažnija promena u novoj verziji zakona jeste to što je izbačena obavezna naredba za skeniranje poruka, zbog koje je zakon i dobio naziv chat control. Umesto toga, države članice su prihvatile da skeniranje ostane dobrovoljna mera, koju platforme mogu sprovesti kako bi smanjile pravni rizik.

Istovremeno je naglašeno da enkripcija poruka ne sme biti narušena, što je bila jedna od ključnih tačaka spora. Ipak, kritičari upozoravaju da se time problemi ne rešavaju suštinski, već da se odgovornost samo prebacuje na privatne kompanije, koje bi iz straha od kazni mogle preventivno da skeniraju sve poruke.

Bivši evroposlanik i aktivista za privatnost Patrik Brajer smatra da je ovim potezom otvoren put ka prikrivenom masovnom nadzoru. Prema njegovim rečima, ako se dobrovoljno skeniranje prizna kao prihvatljiva zaštitna mera, kompanije će imati opravdanje da bez razlike pregledaju svu komunikaciju svojih korisnika.

Deca u fokusu, ali i dalje nema konačnog rešenja

Evropska komisija je još 2022. godine predložila ovaj zakon zbog dramatičnog rasta broja slučajeva seksualnog zlostavljanja dece na internetu. Samo tokom 2024. godine globalna mreža INHOPE obradila je skoro 2,5 miliona sumnjivih slučajeva, što je rast od čak 218 odsto u odnosu na 2023. godinu.

Evropski parlament je još krajem 2023. godine usvojio blažu verziju zakona, sa značajno smanjenim obavezama za platforme. Sada, pošto su i države članice usaglasile stav, počinju pregovori između Saveta, Komisije i Parlamenta o konačnoj verziji zakona.

Ti pregovori mogu da traju mesecima, a važeća privremena pravila o dobrovoljnom skeniranju ističu u aprilu 2026. godine. Ako se do tada ne usvoji novi zakon, kompanije ostaju bez pravnog osnova za borbu protiv ovakvog sadržaja, zbog čega se ceo proces sada odvija pod ogromnim vremenskim pritiskom.

Organizacije za zaštitu dece poručuju da je postignuti dogovor tek prvi korak i da samo zadržavanje postojećeg stanja nije dovoljno, dok stručnjaci za privatnost upozoravaju da je put ka digitalnom nadzoru i dalje otvoren, samo su alati postali tiši i manje vidljivi.

Izvor: Telegraf Biznis

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

„Bolje PIP nego RIP“: Hrabro, direktno i otvoreno o muškom zdravlju

by bifadmin

U životu neke stvari možemo da odlažemo, ali redovan PIP ne bismo smeli. Rak testisa i prostate su relativno retke, ali izuzetno opasne bolesti, a rano otkrivanje presudno je za uspešno lečenje. Upravo zato Idea Marketi su na samo kraju novembra, meseca posvećenom muškom zdravlju, pokrenuli kampanju „Bolje PIP nego RIP“, s ciljem da dodatno ojačaju svest o značaju prevencije i ranog otkrivanja raka testisa i prostate.

Idea Marketi pozivaju građane da se priključe inicijativi i zajedno doprinesemo očuvanju muškog zdravlja, a sva sredstva koja budu prikupljena tokom trajanja kampanje biće donirana izabranim urološkim odeljenjima bolnica u Srbiji.

Tokom trajanja kampanje, od 28. novembra do 31. decembra, u 20 odabranih IDEA, Roda i Mercator prodavnica širom Srbije potrošači imaju priliku da podrže akciju kupovinom kutije sa dva jaja koja vrede mnogo, ali nemaju cenu. Kutije sa jajima dostupne su u 3 ponuđene opcije, a vrednosni iznos odabraće sami kupci. Sav prihod od prodaje biće doniran urološkim odeljenjima odabranih bolnica u Srbiji.

Jedna od odabranih zdravstvenih institucija koja će dobiti deo donacije je i Odeljenje urologije, Opšte bolnice u Somboru, a načelnik tog odeljenja, dr Milutin Peruničić, zahvalio je kompaniji Idea Marketi na važnoj inicijativi i pokretanju kampanje.

„Rak testisa spada među maligne bolesti koje najčešće pogađaju muškarce od 15 do 35 godina, ali je istovremeno i jedna od najizlečivijih ukoliko se otkrije na vreme. Zato je važno da se o ovoj temi govori otvoreno i da se mladi muškarci ohrabre da redovno obavljaju samopregled i javljaju se lekaru pri prvim promenama. Urološko odeljenje Opšte bolnice u Somboru više od šest decenija predstavlja jedan od stubova srpske i vojvođanske urologije. Svake godine uspešno realizujemo na stotine operacija. Danas odeljenje ima 30 postelja i tim iskusnih lekara koji su prepoznati kao vrhunski stručnjaci u oblasti urologije. Svaka inicijativa, poput ove, koja podiže svest o značaju prevencije ima veliki značaj za naše pacijente i predstavlja važan doprinos očuvanju zdravlja svih muškaraca”, rekao je dr Milutin Peruničić.

Direktor marketinga Idea Marketa, Jovan Milošev, poručio je da kompanija nastavlja da bude posvećena humanitarnom radu i podizanju svesti o važnosti preventivnih pregleda.

„Kroz kampanju ‘Bolje PIP nego RIP’ želimo da otvorimo prostor za razgovor o temama o kojima se ne priča dovoljno i da građanima pružimo jednostavan i praktičan način da daju svoj doprinos. Zaista nam je zadovoljstvo i ponosni smo što, zajedno sa našim kupcima, možemo da podržimo ustanove koje svakodnevno brinu o pacijentima i pružaju pomoć koja za mnoge znači ogromnu razliku”, rekao je direktor marketinga Jovan Milošev.

Tokom prethodna dva talasa projekta „Nema cenu“, usmerenih na prevenciju raka dojke i prevenciju melanoma, Idea Marketi su zajedno sa građanima prikupili više od 1,5 miliona dinara, koji su donirani Društvu Srbije za borbu protiv raka i Udruženju pacijenata obolelih od melanoma. Ovaj rezultat pokazao je da dobro organizovana akcija, uz jasnu poruku i podršku potrošača, može da donese opipljivu korist zajednici. Upravo na temelju tog iskustva razvijen je i projekat „Bolje PIP nego RIP“, kao nastavak kontinuirane posvećenosti Idea Marketa unapređenju zdravstvenih kapaciteta i jačanju svesti o važnosti preventivnih pregleda.

Podizanjem svesti o važnosti redovnih pregleda, otvaranjem prostora za razgovor o muškom zdravlju i pružanjem konkretne podrške bolnicama, Idea Marketi potvrđuju da odgovorno poslovanje ima stvaran uticaj na kvalitet života ljudi u zajednici. Ovo je podsetnik da briga o zdravlju počinje informisanošću, a uspeh ovakvih inicijativa potvrđuje da se najjači rezultati postižu kada delujemo zajedno.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci