Promo

Brz, jednostavan i jasan proces odobravanja keš kredita u ProCredit banci

by bifadmin

Keš kredit do 5.850.000 dinara, uz podršku stručnog tima koji klijente vodi kroz ceo proces i oslobađa ih nepotrebnih nedoumica. Za iznose do 1.200.000 dinara, bez dostavljanja dokumentacije i potrebe za dolaskom u banku.

ProCredit banka nastavlja da unapređuje kvalitet usluga i efikasnost u poslovanju sa stanovništvom, uvodeći nove digitalne funkcionalnosti koje klijentima štede vreme, energiju i administraciju. U okviru kampanje „Mi te štedimo“, namenjene svima koji žele brz, jednostavan i jasan proces odobravanja keš kredita do 5.850.000 dinara, banka je predstavila novu funkcionalnost – online saglasnost klijenta za prikuljanje dokumentacije putem e‑platforme.

Ova inovacija donosi značajno brži i kvalitetniji proces u poslovanju sa stanovništvom, jer omogućava banci da u ime klijenta na automatizovan način u realnom vremenu i bez angažovanja klijenta izvrši uvid u lične podatke, prihode, podatke o poslodavcu, statusu zaposlenja i dužini radnog staža.

Za iznose kredita do 1.200.000 dinara nije potreban dolazak u banku – podnošenje zahteva i isplata se obavljaju online, bez dostavljanja dokumentacije. Za iznose kredita preko 1.200.000 dinara zahtev se i dalje može podneti online, dok je jedan dolazak u banku neophodan samo radi potpisivanja ugovora.

U skladu sa opredeljenjem banke ka transparentnim i odgovornim bankarskim uslugama, fokus kampanje „Mi te štedimo“ je na uštedi najvrednijih resursa klijenata – vremena, energije i strpljenja. Kredit se odobrava u roku od jednog dana, uz podršku stručnog tima koji klijente vodi kroz ceo proces i oslobađa ih nepotrebnih nedoumica. Kompletan proces – od podnošenja zahteva do realizacije kredita moguće je obaviti potpuno online.

Keš kredit u iznosu i do 5.850.000 dinara, bez potrebe za učešćem i sa rokom otplate od 12 do 71 mesec, namenjen je za širok spektar potreba – od renoviranja, rekonstrukcije i adaptacije stambenog prostora ili kuće, preko kupovine aparata za domaćinstvo, nameštaja ili automobila, pa sve do kupovine placa. Takođe, može se iskoristiti i za refinansiranje kako bi se objedinile postojeće kreditne obaveze.

Dodatni troškovi su minimalni i unapred poznati: menica 50 RSD i mesečni trošak održavanja osnovnog računa 150 RSD. Kreditna partija se vodi bez dodatnih troškova.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Kolike će biti provizije banaka za plaćanja u evrima od 5. maja

by bifadmin
Od 5. maja građani i privrednici će, u više od 18 banaka u Srbiji, svoje platne transakcije u evrima obavljati na jednostavniji način i, kako se očekuje – po nižim naknadama u okviru Jedinstvenog područja za plaćanja u evrima SEPA. Novi cenovnici počeli su da stižu na mejl adrese korisnika, zajedno sa pojašnjenjem o SEPA pravilima izvršavanja transakcija. Sudeći prema prvim objavljenim naknadama – biće niže od dosadašnjih, piše N1.

Ukupni prilivi preduzeća i građana iz inostranstva, izvršeni u evro valuti, iznosili su tokom prošle godine 46,5 milijardi evra, pokazuju podaci Narodne banke Srbije o platnom prometu sa inostranstvom za 2025.

Od tog iznosa na preduzeća se odnosi 43,6 milijardi evra, a na fizička lica 2,9 milijardi evra.

Kada je reč o ukupnim plaćanjima izvršenim u evrima u kontra-smeru tj. prema inostranstvu, ona su prema navodima NBS, u 2025. iznosila 46,6 milijardi evra (od čega se na preduzeća odnosi 45,1 milijardu evra, a na fizička lica 1,5 milijardi evra).

Najavljujući za 5. maj zaživljavanje transakcija unutar SEPA šema plaćanja NBS je ranije navela da se „očekuje da će naknade za transakcije unutar SEPA šema biti značajno niže od naknada koje se naplaćuju izvan ovih šema“.

„Priključenje SEPA platnim šemama znači brže, efikasnije i povoljnije transakcije sa zemljama Evropske unije i regiona. Doznake od fizičkih lica iz Evropske unije biće raspoložive odmah nakon prijema u domaćoj banci, pri čemu se očekuje i smanjenje troškova novčanih doznaka, što je posebno značajno ako se ima u vidu da skoro 45 odsto doznaka u Srbiju dolazi iz zemalja članica Evropske unije“, naveli su u NBS.

Platne transakcije u valutama koje nisu evro, kao i transakcije koje se izvršavaju prema zemljama koje nisu članice područja SEPA, nastaviće da se realizuju posredstvom sistema SWIFT.

Šta je SWIFT, a šta SEPA

U bankama objašnjavaju da su ključne razlike između SEPA i SWIFT sistema obuhvat, valuta, cena i brzina plaćanja.
Dok SWIFT omogućava međunarodna plaćanja u praktično svim državama sveta, SEPA omogućava plaćanja samo unutar SEPA zone (EU + pridružene zemlje).
SWIFT podržava sve valute, SEPA isključivo plaćanja u evrima.

Međutim, troškovi su viši kod SWIFT sistema plaćanja i obrada može da traje više dana, dok se kod SEPA šema transakcije izvršavaju istog ili narednog dana, a troškovi su niži i predvidljiviji, gde svaka strana plaća svoju banku.

Banke su, proteklih dana, počele da obaveštavaju korisnike o novim tarifama koje će se primenjivati na plaćanja u evrima prema SEPA područja plaćanja.

Koliko će da košta

Prema tarifniku Yettel banke, naknada za bezgotovinski prenos novčanih sredstava u evrima sa deviznog tekućeg računa u evrima (na platni račun u inostranstvu) preko SWIFT plaćanja je 0,7 odsto od iznosa, odnosno minimum 2.700 dinara, maksimum 30.000 dinara.

Kada je reč o SEPA plaćanju, ova naknada biće 0,4 odsto, odnosno minimum 600 dinara, a maksimum 4.000 dinara.
Prijem novčanih sredstava iz inostranstva na devizni tekući račun u evrima: naknada za SWIFT plaćanja je 0,5 odsto (minimum 300 dinara, maksimum 10.000 dinara); naknada za SEPA platne transakcije je 0,4 odsto (minimum 240 dinara, maksimum 6.000 dinara).

I za SWIFT uplate i za SEPA uplate po osnovu humanitarne pomoći ove naknade se ne naplaćuju.
Inteza banka obavestila je svoje korisnike da se SEPA nalozi izvršavaju isključivo u evro valuti i uz maksimalno 70 karaktera u imenu/nazivu korisnika.

„Kod SEPA naloga primenjuje se SHA raspodela troškova: pošiljalac i primalac snose troškove svojih banaka; Za SEPA transfer obavezan je validan IBAN primaoca koji je otvoren u zemlji članici SEPA. Za pravilno izvršenje transakcije, pored IBAN, potreban je i ispravan BIC kod koji omogućava tačnu identifikaciju banke u međunarodnom platnom prometu i sprečava greške u obradi naloga“, ukazala je ova banka.

Ova banka je najavila objavu tarifa od 30. aprila.

Šta je SEPA

Podsetimo, Srbija je u maju prošle godine postala članica Jedinstvenog područja za plaćanja u evrima – SEPA, čime je omogućeno da se banke iz Srbije uključe u pojedinačne platne šeme SEPA, u okviru kojih bi se izvršavala plaćanja.

To, kako su istakli u NBS, prvenstveno podrazumeva platnu šemu SEPA Credit Transfer – SEPA transfera odobrenja.

Evropski platni savet je u prethodnom periodu odobrio prijave za pristupanje ovoj platnoj šemi koje su uputile Narodna banka Srbije i 18 poslovnih banaka koje posluju u Srbiji, nakon čega su od 10. aprila one i zvanično upisane u registar učesnika u okviru ove platne šeme.

SEPA platni sistem je jedinstveno područje plaćanja u valuti evro i obuhvata ukupno 41 zemlju i određene teritorije.

Među njima su svih 27 članica Evropske unije, kao i Island, Norveška, Lihtenštajn, Švajcarska, Velika Britanija, potom Andora, Monako, San Marino, Vatikan, Albanija, Crna Gora, Moldavija, Severna Makedonija i Republika Srbija. SEPA platni sistem obuhvata i teritorije: Olandska ostrva, Azori, Kanarska ostrva, Francuska Gvajana, Gibraltar, Gvadelup, Gernzi, Ostrvo Man, Džersi, Madeira, Martinik, Majot, Reunion, Sen Bartolomej i Sen Martin.

Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
AnalizeAnalizeAnalize stručnjakaIT i naukaVesti

Izgubljeni u prevodu: Govori li veštačka inteligencija vašim jezikom?

by bifadmin

U vremenu kada se okrećemo razgovoru sa mašinama, algoritmima i veštačkom inteligencijom, postavlja se pitanje, ako veštačka inteligencija ne razume u potpunosti jezik i kontekst u kom komuniciramo, koliko su njeni odgovori zaista pouzdani i koliko toga ostaje izgubljeno u prevodu.

Veliki jezički modeli kao što su Grok, GPT, Claude ili Llama ne “prepoznaju“ i „razumeju“ jezik kao ljudi. Oni ne poseduju svest o tome šta je srpski, engleski ili francuski jezik, niti imaju konceptualno razumevanje jezika kao sistema značenja. Princip rada im je zasnovan na osnovu statističkog predviđanja sledećeg tokena/reči u rečenici. Tokom treninga na trilionima tekstova, model uči obrasce i predviđa koja reč najverovatnije dolazi sledeća u nizu, odnosno rečenici. Ukoliko je tokom treninga češće viđao određene obrasce, kombinacije ili grupe reči, njih će i uključivati u odgovor.

Kada su ti obrasci slični, kao kod srodnih jezika iz iste jezičke grupe, prostor za grešku postaje veći; ako za neki jezik nema dovoljno podataka, sistem će često „preći“ na najbliži jezik koji prepoznaje, bukvalno će prevesti sa engleskog jezika ili će samo englesku reč ili frazu napisati po pravopisnim pravilima drugog jezika.

Šta to znači u praksi?

Slovenski jezici, među kojima su i naši južnoslovenski (srpski, hrvatski, makedonski i bugarski), dele veliki broj reči i imaju sličnu gramatiku i strukturu. Za model, to znači da se ti jezici delimično „preklapaju“. Kada ulaz nije dovoljno jasan, odnosno kada modelu nije jasno na kom jeziku je postavljeno pitanje, on ne „bira“ jezik, već nastavlja u pravcu koji mu deluje najverovatniji.

Zato se u praksi dešavaju situacije da pitanje postavimo na srpskom, odgovor stiže na mešavini srpskog i hrvatskog ili samo hrvatskog ili odgovor počinje jednim jezikom, a završava se drugim.

Sličan problem postoji i kod pisama (čak i u okviru istog jezika) ili korišćenja ijekavice i ekavice. Srpski koristi ćirilicu i latinicu, ali i neformalne varijante bez dijakritika. Za model, svaka od tih varijanti je drugačiji „signal“. Što je tekst „nečistiji“ (mešano pismo ili „ošišana“ latinica), veća je verovatnoća da će sistem pogrešno proceniti kontekst i dati pogrešan ili neodgovarajući odgovor.

Greške su češće ako korisnik postavlja kraća ili dvosmislena pitanja, ili kada piše neformalno ili u slengu. Ne postoji jedinstvena stopa greške, ali je jasno da se one značajno povećavaju upravo u ovakvim situacijama. Usled navedenog se kvalitet ne meri time da li sistem može da odgovori na nekom jeziku, već da li ostaje dosledan, tačan i razumljiv u različitim kontekstima.

Hoće li veštačka inteligencija izbaciti prevodioce „iz igre“?

Veliki jezički modeli ne polaze od gramatičkih pravila niti od direktnog „prevođenja“ reči, već na osnovu velikih količina podataka uče kako se značenje najčešće prenosi sa jednog jezika na drugi. Umesto da traže tačan ekvivalent za neku reč, modeli procenjuju koji je najverovatniji niz reči u ciljnom jeziku, uzimajući u obzir širi kontekst rečenice.

Taj pristup daje najbolje rezultate kod prevođenja sa engleskog i na engleski jezik. Kako engleski dominira internetom, modeli imaju daleko više primera na osnovu kojih uče, pa su i rezultati stabilniji. Kod prevođenja između manje zastupljenih jezika (recimo sa srpskog na litvanski), sistemi često posredno „prolaze“ kroz engleski (prevode srpski na engleski jezik, a zatim sa engleskog na litvanski), što može dovesti do gubitka nijansi i pojednostavljivanja značenja.

U većini situacija, kod prevođenja jednostavnih tekstova ili novinskih sadržaja, prevodi su u velikoj meri kvalitetni. Greške se najčešće javljaju kod idioma, kulturno specifičnih izraza i stručne terminologije. Posebno su osetljive oblasti kao što su pravo, medicina ili finansije, gde i najmanja greška u prevodu može značajno promeniti značenje i kontekst.

Dodatni rizik je to što su greške često teško uočljive. Sistem može da generiše gramatički, pravopisno i stilski pravilan prevod koji deluje uverljivo, ali je suštinski netačan. Za korisnika koji ne razume originalni tekst, takva greška ostaje neprimećena.

U praksi veštačka inteligencija može da posluži služi kao prvi korak u prevođenju, da pruži „grub prevod“ a prevodilac ima glavnu reč i prilagođava prevod kontekstu.

Veličina je bitna

Ključni faktor koji određuje kvalitet odgovora je količina podataka. Jezici koji dominiraju internetom imaju ogromne korpuse. Engleski je ubedljivo najzastupljeniji i samim tim ga modeli veštačke inteligencije favorizuju, dok je srpski jezik značajno manje prisutan. Kada su u pitanju dijalekti, njihova zastupljenost u podacima je minimalna, pa su u praksi gotovo neprepoznatljivi ili nedovoljno zastupljeni u modelima.

Posledica je jasna: model je stabilniji na engleskom nego na srpskom, a još nestabilniji na dijalektima. To nije pitanje „kvaliteta modela veštačke inteligencije“, već strukture podataka.

Istaknuta pojava naziva se jezička pristrasnost. Ona nije rezultat namere, već neravnomerne zastupljenosti jezika u trening podacima. Što su jezik i korpus „veći“, to su odgovori pouzdaniji; što je „manji“, to model više improvizuje.

Najveći problem nastaje kod dijalekata: ako dijalekat nije prisutan u podacima, model ga ne prepoznaje kao zaseban jezički oblik već ga tretira kao varijaciju ili grešku. U praksi, to znači da korisnik piše na dijalektu ili nekoj varijanti, a sistem odgovara na standardnom jeziku ili ga delimično (i to vrlo loše) „prevodi“.

Od tehničkog i lingvističkog do političkog i ekonomskog pitanja

To više nije samo tehničko i lingvističko pitanje. Ako digitalni sistemi sistematski ignorišu „male“ jezike i nestandardne govore, oni direktno utiču na to ko je vidljiv u digitalnom prostoru, a ko nije. Jezici koji nisu podržani postaju manje upotrebljivi u obrazovanju, poslovanju i javnom diskursu, što postepeno dovodi do njihove marginalizacije.

Drugim rečima, nije reč samo o tome kako veštačka inteligencija „govori“, već o tome čiji se glas čuje. Ako sistemi bolje razumeju i reprodukuju velike jezike, onda njihovi govornici imaju prednost u pristupu informacijama, dok su govornici manjih jezika u podređenom položaju. U tom smislu, pitanje jezika u sistemima veštačke inteligencije postaje pitanje digitalne ravnopravnosti: ko ima pristup tehnologiji, a ko je iz nje praktično isključen?

Za kompanije koje uvode veštačku inteligenciju u svoje poslovanje, navedena neravnomerna zastupljenost jezika ne predstavlja samo lingvistički, već i ozbiljan poslovni problem. Ukoliko četbot ne prepoznaje jezik korisnika ili daje nestabilne odgovore, pada kvalitet usluge, raste broj žalbi i klijenti gube poverenje u kompaniju.

Gдјe je reшenje?

Zato pravo pitanje nije da li veštačka inteligencija „govori vaš jezik“, već koliko pouzdano funkcioniše u različitim kontekstima, od neformalne do stručne komunikacije. Formalna podrška za jezik sama po sebi nije dovoljna. Sistemi obučeni na više jezika (kao što su Grok, ChatGPT ili DeepSeek) mogu da rade na malim jezicima, ali nisu za njega optimizovani.

Rešenje postoji, ali zahteva sistematičan pristup. Prvi korak je kuriranje kvalitetnih korpusa malih jezika, odnosno prikupljanje, uređivanje i označavanje tekstova. Drugi korak je specijalizovani fine-tuning, odnosno dodatno prilagođavanje modela na takvim podacima, kako bi sistem naučio konkretne jezičke obrasce, a ne samo standardni oblik jezika.

Dugoročno, najpouzdaniji rezultati mogu doći iz razvoja nacionalnih ili regionalnih jezičkih modela koji od početka uzimaju u obzir jezičku raznovrsnost. Inicijative poput CLASSLA već razvijaju resurse za južnoslovenske jezike, dok se u Srbiji sve češće govori o nacionalnom jezičkom modelu. Ukoliko se takvi projekti realizuju, njihova uloga neće biti samo tehnološka, već i kulturna, u očuvanju jezika i njegovih dijalekata u digitalnom prostoru.

Autor: Milena Šović AI Implementation Specialist & Content Trainer

Foto: unsplash

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusIT i nauka

Stvarna cena izgradnje data centara u Srbiji

by bifadmin

Raspravu o data centrima u Srbiji ne treba svoditi na pitanje o dostupnosti i ceni električne energije. Prava pitanja su sledeća: koliko takvih objekata elektroenergetski, vodni i infrastrukturni sistem može da podnese bez narušavanja ravnoteže, ko snosi troškove jačanja prenosne mreže i obezbeđivanja rezervnih kapaciteta, da li subvencije i poreske olakšice proporcionalno stimulišu zapošljavanje, transfer tehnologije i lokalni razvoj, i kako obezbediti da AI i cloud infrastruktura doprinese BDP-u više nego što opterećuje raspoložive resurse?

Kada se govori o otvaranju data centara u Srbiji, najčešće se postavlja pitanje da li naša zemlja ima dovoljno kapaciteta za njihov razvoj u pogledu raspoložive električne energije i finansijskih resursa da se ta infrastruktura dugoročno održi i proširi? Iako je energetska dostupnost ključna, takav pristup je ekonomski i sistemski nedovoljan.

Održivost data centara ne zavisi samo od količine dostupne električne energije, već od ukupnog opterećenja resursa (struje, vode, zemljišta, mreže i infrastrukture) i načina na koji se ti troškovi dele između investitora, lokalne zajednice, javnih preduzeća i države.

Upravo tu nastaje ključna ekonomska dilema: da li digitalna infrastruktura kakvu danas gradimo donosi proporcionalnu korist u odnosu na resurse koje ona trajno zauzima i ograničava za druge sektore?

Energetska održivost

Data centri su neprekidni i neelastični potrošači električne energije, pri čemu objekat sa opterećenjem od 30 MW godišnje troši oko 263 GWh i spada među najveće pojedinačne potrošače u elektroenergetskom sistemu. Pri ceni od oko 80 €/MWh, godišnji trošak struje iznosi približno 21 milion evra, što energiju čini glavnim strateškim faktorom u planiranju i održivosti data centara.

Ključni problem nije sama godišnja potrošnja, već potreba da elektroenergetski sistem u svakom trenutku obezbedi tih 30 MW, uključujući zimske maksimume kada je potražnja najveća. Data centar ne može da smanji potrošnju bez ozbiljnih posledica po korisnike (izlazak iz mreže, gubitak podataka, prekid usluga), pa je „neelastičan“ potrošač koji zahteva stalne rezervne kapacitete, jačanje prenosne mreže i balansne rezerve.

Državni data centar u Kragujevcu trenutno troši oko 0,35% ukupne električne energije zemlje, a planirano proširenje sa 14 MW na 56 MW značajno će povećati taj udeo. Dodatno, dolazak globalnih igrača poput Yango Group, koji planira centralni data centar u Kragujevcu, pokazuje da Srbija postaje deo globalne trke za AI infrastrukturu. Prema procenama, svaki novi veliki centar može napraviti dodatno opterećenje uporedivo sa gradom srednje veličine.

Na to se nadovezuje pitanje energetske efikasnosti. Ukupna potrošnja ne zavisi samo od serverske opreme, već i od hlađenja, napajanja i sigurnosnih sistema. Prosečan globalni PUE (Power Usage Effectiveness) 2024–2025. kreće se oko 1,56, dok su najefikasniji, na primer Google, na 1,09. U praksi, u regionu i dalje je čest PUE 1,5–1,6. Za data centar sa 30 MW IT opreme, to znači ukupnu snagu od 45–48 MW. Razlika između PUE 1,3 i 1,6 predstavlja dodatnih 8–9 MW stalnog opterećenja, odnosno još pet do sedam miliona evra godišnjih troškova struje.

Taj trošak ne snosi samo investitor, već i elektroenergetski sistem u celini. EPS mora da gradi i održava kapacitete koji će tu potrošnju pokriti u svakom trenutku (nove trafo stanice, dalekovode, rezervne izvore, itd.), a deo tih ulaganja preuzima javni sektor, bilo direktno, bilo kroz povećane tarife.

Skriveni pritisak na lokalne resurse

Drugi ključni resurs, koji se u javnim raspravama znatno ređe pominje, jeste voda. Zavisno od tehnologije hlađenja, data centri troše 1-2 litra vode po kWh IT energije. Za centar od 30 MW, sa 263 miliona kWh godišnje, potrošnja vode može dostići 260.000–526.000 m³ godišnje. Pri prosečnoj ceni industrijske vode od oko 0,8 €/m³, direktan trošak je 200.000–420.000 evra godišnje.

Međutim, ovde nije presudna samo cena, već i poreklo vode i raspoloživi kapaciteti lokalnog vodovodnog sistema. Ako se koristi pitka voda iz javnog vodovoda, data centar direktno deli iste resurse sa domaćinstvima, poljoprivredom i drugim privrednim subjektima, posebno leti kada su kapaciteti ograničeni i kada klimatske promene donose suše. U Srbiji, gde su vodni resursi već pod pritiskom u pojedinim regionima poput Vojvodine i Južne Srbije, ovo može postati ozbiljan rizik.

Na evropskom nivou, data centri su tokom 2024. godine potrošili oko 62 miliona m³ vode, dok projekcije ukazuju da bi do 2030. ta potrošnja mogla porasti na približno 90 miliona m³, što odgovara zapremini desetina hiljada olimpijskih bazena. U tom kontekstu, i Srbija, suočena sa planiranim proširenjima kapaciteta i razvojem novih centara namenjenih veštačkoj inteligenciji, mora ovaj trend ozbiljno uzeti u obzir.

Ekološki i zdravstveni uticaji

Pored potrošnje struje i vode, data centri ostavljaju i određene posledice po neposredno okruženje, o kojima se ređe govori. Rezervni dizel-agregati služe za testiranje i hitne slučajeve, pa ne rade stalno, ali emituju fine čestice, NOx i druge zagađivače. U gradovima poput Kragujevca ili Beograda, gde je već prisutan problem sa zagađenjem vazduha, kumulativni efekat više centara može postati merljiv i pogoršati zdravstvene rizike, posebno zimi.

Buka rashladnih sistema proizvodi kontinuiran, niskofrekventni zvuk (55–85 dB(A) van objekta), što može izazvati stres, poremećaje sna i zdravstvene probleme kod stanovnika u blizini. Bez zvučnih barijera ili prigušivača, uticaj na kvalitet života je značajan.

Rešenja postoje, baterijski sistemi umesto dizel-agregata, tiši sistemi hlađenja i odgovarajuće akustične mere, ali povećavaju troškove za 5–15%. U krajnjoj liniji, posledice po životnu sredinu i zdravlje ljudi snosi lokalna zajednica, za data centar od 30 MW to može značiti dodatnih jedan do tri miliona evra godišnje u indirektnim troškovima (troškovi zdravstvene zaštite, praćenje nivoa buke i kvaliteta vazduha, kao i eventualni pad vrednosti nekretnina u okolini data centra), koji se po pravilu ne računaju u investicione troškove.

Sistemska i ekonomska održivost

Ključno pitanje je kolika je stvarna korist za državu i lokalnu zajednicu, imajući u vidu da data centri od 30 MW zahtevaju velika javna ulaganja u elektroenergetsku, vodnu i saobraćajnu infrastrukturu, a broj direktno zaposlenih retko prelazi 30–60 ljudi. Odnos potrošnje energije po radnom mestu (0,5–1 MW) jasno pokazuje da data centri nisu klasični industrijski pogoni i da zahtevaju drugačiji pristup u politici subvencija, poreskih olakšica i korišćenja javnih resursa.

U svetu se već vode debate o uvođenju posebnih tarifa za data centre, porezima na potrošnju vode ili obaveznim ulaganjima u obnovljive izvore energije. U Srbiji, gde su cene struje za domaćinstva relativno visoke nakon višestrukih poskupljenja (poslednje prosečno 6,6% od oktobra 2025), postoji rizik da se troškovi proširenja infrastrukture prebace na građane kroz buduća poskupljenja tarifa.

Zato raspravu o data centrima u Srbiji ne treba svoditi na pitanje o dostupnosti i ceni električne energije. Prava pitanja su sledeća: koliko takvih objekata elektroenergetski, vodni i infrastrukturni sistem može da podnese bez narušavanja ravnoteže, ko snosi troškove jačanja prenosne mreže i obezbeđivanja rezervnih kapaciteta, da li subvencije i poreske olakšice proporcionalno stimulišu zapošljavanje, transfer tehnologije i lokalni razvoj, i kako obezbediti da AI i cloud infrastruktura doprinese BDP-u više nego što opterećuje raspoložive resurse?

Održivost se meri konkretnim brojevima, megavatima, kubnim metrima vode, milionima evra godišnjih troškova i megavatima po radnom mestu. Tek kada se ti podaci stave na sto, uz transparentnu analizu troškova i koristi, moguće je doneti racionalne odluke o ulozi digitalne infrastrukture u ekonomiji Srbije, odluke koje neće žrtvovati dugoročnu stabilnost zarad kratkoročnih političkih ili investicionih interesa.

Milena Šović, AI Implementation Specialist & AI Content Trainer

Biznis i finansije 244, april 2026.

Foto: riosihombing@gmail.com, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i nauka

Nešto što svakodnevno bacamo može poslužiti kao izolacija zgrada

by bifadmin

Naučnici razvijaju izolaciju od taloga kafe koja bi mogla da zameni stiropor ili PUR penu u građevinarstvu, uz znatno manji ekološki uticaj i vrlo dobre termičke performanse.

Kako piše Kamatica, širom sveta svakodnevno se popije više od dve milijarde šoljica kafe, što znači da se svakog dana stvara ogromna količina taloga. Deo tog taloga se koristi kao kompost za izgoj biljaka, ali najveća količina ipak završi na deponijama. Prema nekim procenama, godišnje se baci između osam i 60 miliona tona ovog otpada. A kafeni talog na deponijama predstavlja problem jer može da emituje metan i ugljen-dioksid, kao i da izazove spontano samozapaljenje. Zbog toga istraživači već godinama traže načine za njegovu primenu.

Sa tim ciljem su naučnici iz Kine počeli da ga pretvaraju u koristan i održiv materijal za građevinarstvo. Naime, najnovije istraživanje sa Poljoprivrednog univerziteta u Šenjangu (SAU) bavi se razvojem izolacionog materijala koji bi bio održiva alternativa proizvodima na bazi nafte, poput stiropora i PUR pene.

To je pokušavano i ranije ali problem je bio nizak nivo poroznosti taloga, oko 40 odsto, što nije dovoljno za efikasnu toplotnu izolaciju jer materijal ne zadržava dovoljno vazduha. Međutim, kineski naučnici sada su našli način da prevaziđu taj problem tako što će talog sušiti na 80 stepeni Celzijusa nedelju dana, a zatim zagrevati na 700 stepeni tokom jednog sata. Time se poroznost povećava sa 40 na 71 odsto.

Novi materijal pokazao je impresivne izolacione karakteristike, ali njegova vrednost nije samo u performansama – ključna prednost je u tome što se otpad pretvara u funkcionalan proizvod, čime se smanjuje zagađivanje životne sredine i otvaraju nove mogućnosti za razvoj održivih materijala.

Izvor: Kamatica

Foto: phooto, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Zvuk leta: kako svakodnevne trenutke da pretvorite u nešto više

by bifadmin

Postoji jedna suptilna promena koja se dešava kada proleće polako ustupa mesto letu. Dani postaju duži, večeri nežnije i odjednom boravak napolju više ne deluje kao izbor, već kao prirodan impuls. To je sezona spontanih planova, kratka kafa koja se pretvori u večeru, mirno veče koje preraste u druženje ispunjeno smehom. I gotovo uvek, muzika je ta koja sve povezuje.

Kada trenutak postane povod

Lepota leta leži u njegovoj nepredvidivosti. Nekoliko prijatelja svrati, neko predloži da se otvori par pažljivo odabranih pića i pre nego što shvatite, terasa, balkon ili dvorište postaju mesto na kojem svi žele da budu.

To su trenuci koji ne zahtevaju planiranje, već samo pravu atmosferu.

Sa zvučnicima poput Samsung Sound Tower ST40F i snažnijeg Samsung Sound Tower ST50F, stvaranje takve atmosfere postaje jednostavno. Dizajnirani da se bez napora uklapaju i u unutrašnje i u spoljašnje prostore, pružaju bogat zvuk koji ispunjava prostor i prirodno privlači ljude, bilo da je reč o opuštenom popodnevnom ili živahnom večernjem okupljanju.

Vaš festival, gde god da ste

Sve je više šarma u stvaranju iskustava kod kuće. Bez karata, bez gužve, samo vaši ljudi, vaš prostor i vaša pravila. Jedno neformalno okupljanje lako može da preraste u mali festival, uz plejliste, ples i zajedničke trenutke koji deluju lično i autentično.

Tu Sound Tower dolazi do punog izražaja. Uz dinamična Party Lights svetla koja prate ritam muzike, ceo prostor se menja pa zidovi, podovi i lica postaju suptilno osvetljeni u skladu sa svakim bitom. Više nije reč samo o slušanju, već o tome da muziku zaista osetite.

A kada energija poraste, funkcije poput karaoka ili DJ kontrola pozivaju sve da se uključe, pretvarajući goste u izvođače, a trenutke u uspomene.

Kreiran da prati vaš ritam

Leto retko ostaje na jednom mestu, pa ne bi trebalo ni vaš zvuk. Bilo da je u pitanju piknik u parku, vikend putovanje ili jednostavno prelazak iz dnevne sobe na terasu, važna je fleksibilnost.

Sa prenosivim dizajnom i integrisanim ručkama, a kod modela ST50F i sa točkićima i teleskopskom ručkom, Sound Tower se prilagođava vašim planovima. Dugotrajna baterija omogućava da muzika traje do duboko u noć, dok otpornost na prskanje obezbeđuje da nekoliko kapi ne prekine dobar ugođaj. Bilo u zatvorenom ili na otvorenom, korisnici mogu da uživaju u dugotrajnim performansama uz do 18 sati neprekidne reprodukcije po jednom punjenju.

Jer najbolji letnji trenuci nisu zakazani. Oni se dešavaju spontano, često neočekivano, a kada se dese, pravi zvuk čini doživljaj potpunim.

Foto: Samsung

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Otvoren jubilarni 15. NLB Organic konkurs: Veći nagradni fond i nova poljoprivredna kategorija

by bifadmin

Jubilarni 15. Organic konkurs NLB Komercijalne banke donosi uvećani nagradni fond od tri i po miliona dinara, namenjen najboljim poljoprivrednim i stočarskim proizvođačima u Srbiji. Konkurs je otvoren do 21. juna, a učesnike ove godine očekuje i nova kategorija pod nazivom „Čuvari starih sorti“.

Dve glavne nagrade, svaka vredna milion dinara, dodeljuju se za najbolji projekat organske biljne i organske stočarske proizvodnje ili prerade. Pored toga, banka dodeljuje i dve specijalne nagrade od po 500.000 dinara – jednu za mlade poljoprivrednike do 40 godina, a drugu za ženu – lidera u organskoj proizvodnji ili preradi hrane.

Povodom velikog i važnog jubileja, ove godine je otvorena i nova kategorija „Čuvari starih sorti“, namenjena proizvođačima koji neguju stare sorte voća i povrća iz Srbije. Projekti koji se budu takmičili u ovoj kategoriji imaju šanse da osvoje nagradu od 500.000 dinara.

Pravo učešća u kategorijama namenjenim organskim proizvođačima imaju registrovani poljoprivredni proizvođači koji su sertifikovani ili su u procesu sertifikacije za organsku proizvodnju, uključujući i one sa grupnim sertifikatom ili ugovorom sa organizatorom proizvodnje. Za proizvođače koji uzgajaju stare sorte organski sertifikat nije neophodan, ali poljoprivredno gazdinstvo mora biti registrovano. Prijave za sve kategorije se šalju elektronskim putem na organic@nlbkb.rs, sa naznakom „Prijava za 15. NLB Organic konkurs”. Finalisti i pobednici konkursa biće objavljeni do kraja oktobra 2026. godine.

NLB Komercijalna banka ovim potvrđuje 15 godina kontinuirane podrške razvoju organske poljoprivrede, inovacijama u proizvodnji hrane i očuvanju prirodnih resursa. U proteklih 15 godina, na konkurs je prijavljeno više od 850 projekata, a nagrađene su 54 najbolje i najodrživije ideje sa potencijalom da doprinesu zdravijem okruženju i održivijem razvoju zajednice. Ova inicijativa deo je šire strategije banke za podršku održivom razvoju i očuvanju prirodnih resursa.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Strategije za očuvanje kapitala u uslovima globalne ekonomske neizvesnosti

by bifadmin

Savremena globalna ekonomija prolazi kroz jednu od najkompleksnijih faza u novijoj istoriji, karakterisanu izuzetno brzim i često nepredvidivim makroekonomskim promenama. Faktori poput ozbiljnih poremećaja u globalnim lancima snabdevanja, oštrih fluktuacija na svetskim tržištima energenata, kao i radikalnih promena u monetarnim politikama vodećih svetskih centralnih banaka, stvaraju izuzetno dinamično okruženje. Sa ovim izazovima se svakodnevno moraju suočavati ne samo multinacionalne korporacije, već i obični građani. Razumevanje ovih globalnih tokova postalo je presudno za adekvatno reagovanje i zaštitu ličnog kapitala od ubrzanog obezvređivanja.

Jedan od najizraženijih i najočiglednijih izazova današnjice sa kojim se susreću ekonomije širom sveta svakako je inflacija. Kada opšti rast cena osnovnih životnih namirnica i usluga značajno prevaziđe rast prosečnih prihoda i prinosa na standardnu bankarsku štednju, dolazi do nevidljivog, ali matematički vrlo realnog opadanja kupovne moći. Centralne banke širom sveta pokušale su da reaguju agresivnim zaoštravanjem monetarnih uslova i višestrukim podizanjem referentnih kamatnih stopa, što je neminovno dovelo do poskupljenja svih vrsta kredita i opšteg usporavanja privrednog rasta. U ovakvom restriktivnom ambijentu, tradicionalni načini čuvanja novca pokazuju ozbiljne strukturne slabosti.

Uticaj inflacije na finansijska tržišta i kupovnu moć

Inflatorni pritisci nikada ne pogađaju samo sferu svakodnevne potrošnje, već uvek imaju izuzetno dubok i dugoročan uticaj na sva svetska finansijska tržišta. Tržišta državnih i korporativnih obveznica, kao i tržišta akcija, često doživljavaju ekstreme u pogledu volatilnosti kada se menjaju očekivanja investitora u pogledu budućih kamatnih stopa. Za prosečne građane, ovo znači da planiranje sigurnije budućnosti danas zahteva mnogo oprezniji, obrazovaniji i promišljeniji pristup nego što je to bio slučaj pre samo jedne decenije.

Važno je istaći da lokalne ekonomije nikada nisu izolovane od ovih dominantnih globalnih trendova. Konstantan rast cena uvoznih industrijskih sirovina, repromaterijala i energenata direktno se preliva na cene finalnih proizvoda na domaćem tržištu. Samim tim, pasivno držanje većeg dela kapitala u gotovini ili na računima bez adekvatnog prinosa predstavlja veoma ozbiljan rizik za dugoročnu finansijsku stabilnost svakog pojedinca. Zbog toga se javlja prirodna potreba za pronalaženjem mehanizama koji mogu efikasno da očuvaju vrednost tokom dužih vremenskih perioda, bez obzira na ekonomske cikluse.

Diverzifikacija imovine kao ključni odgovor na tržišne izazove

Osnovni, zlatni princip upravljanja ličnim finansijama i porodičnim budžetima u uslovima povišenog sistemskog rizika je stroga diverzifikacija. Ulaganje celokupnog raspoloživog kapitala isključivo u jednu vrstu imovine, bilo da su to isključivo stambene nekretnine, hartije od vrednosti na berzi ili samo gotovina u sefu, izlaže vlasnika ogromnim rizicima specifičnim za taj konkretan sektor. Prava i efikasna alokacija sredstava podrazumeva njihovo pametno raspoređivanje kroz potpuno različite klase imovine, čija vrednost po pravilu ne reaguje na identičan način u istim ekonomskim uslovima.

U stalnoj potrazi za neophodnom sigurnošću, oprezni investitori često detaljno analiziraju istorijske podatke kako bi utvrdili koji su to tačno oblici imovine najbolje zadržavali svoju vrednost tokom prethodnih velikih kriza. U ovako neizvesnom makroekonomskom okruženju, zlato kao investicija se vrlo često pozicionira visoko na listi prioriteta kod onih koji žele da kreiraju snažan mehanizam za dugoročnu zaštitu od inflatornih pritisaka i nepredvidivih valutnih fluktuacija. Zahvaljujući svojoj strogo ograničenoj ponudi u prirodi i univerzalnoj globalnoj prihvaćenosti, plemeniti metali istorijski pokazuju izraženu tendenciju snažnog očuvanja kupovne moći onda kada takozvane fiat valute ubrzano gube na vrednosti.

Psihologija ulaganja i važnost dugoročnog planiranja

Pored samog odabira prave klase imovine, apsolutno presudan faktor za konačni finansijski uspeh je i postavljanje adekvatnog vremenskog horizonta. Brzoplete reakcije koje su dominantno zasnovane na kratkoročnim, često senzacionalističkim tržišnim vestima i ljudskim emocijama poput straha ili pohlepe, gotovo po pravilu dovode do potpuno pogrešnih finansijskih odluka. Strogo fokusiranje na dugoročne trendove i stabilne, fundamentalne ekonomske pokazatelje omogućava izgradnju znatno stabilnijeg i na stres otpornijeg finansijskog plana.

Svi eminentni finansijski stručnjaci se slažu u jednom – kontinuirana i kvalitetna edukacija je ubedljivo najbolja linija odbrane od svake ekonomske neizvesnosti. Dubinsko razumevanje razlike između nominalne i realne vrednosti novca prilagođene za inflaciju, dobro poznavanje prednosti i mana osnovnih investicionih instrumenata, kao i iskreno sagledavanje sopstvene tolerancije na finansijski rizik, predstavljaju apsolutni temelj zdravih i stabilnih ličnih finansija u godinama koje dolaze.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Food noise – šta vas tera da stalno mislite na hranu

by bifadmin
Zamislite situaciju: ako niste gladni i radite nešto drugo – a ipak vam misli neprekidno lutaju do frižidera, do sledećeg obroka ili čak do onog poslednjeg zalogaja koji „ne bi trebalo“ da pojedete. Ovo je česta pojava kod ljudi sa viškom kilograma i sve više dobija ime: food noise – mentalni „šum“ koji vas stalno vraća na hranu, pravila ishrane ili planiranje sledećeg obroka.

Šta je to „food noise“?

To NIJE ista stvar kao emocionalno prejedanje! Food noise su uporne, nametljive misli o hrani koje vas opsedaju bez obzira na to da li ste gladni ili ne. One mogu biti posledica dugih restriktivnih dijeta, stalnog razmišljanja o tome šta „sme“ ili „ne sme“ da se jede, uticaja sa društvenih mreža, ali i stresa. Zamislite ga kao neželjeni radio u glavi koji stalno krči i ne dozvoljava vam da uživate u trenutku ili se fokusirate na sebe ili svoje prijatelje.

Mentalna buka o hrani može biti ometajuća do tačke da smanji uživanje u životu ili čak izazove anksioznost i osećaj gubitka kontrole.

Kako „food noise“ utiče na svakodnevni život?

Teško se fokusirate na posao ili uživanje u porodici, jer već planirate sledeći obrok ili razmišljate šta ne biste smeli da pojedete.
Često sledi prejedanje, osećaj krivice ili frustracije.
Započinjete dijetu „od ponedeljka“, ali misli o hrani nikada ne prestaju – što vodi do začaranog kruga neuspeha i još jače unutrašnje „buke“.
Ponekad, opsesivne misli o hrani dolaze i zbog životnih stresova, umora, dosade ili društvenih pritisaka.
Ko je posebno u riziku?

Ako imate istoriju stroge kontrole unosa kalorija, često isprobavate nove dijete ili vas stalno opterećuje šta (ne) smete da jedete, veća je šansa da ćete razviti food noise. To nije vaša „slabost“ – to je kompleksan neurološki i psihološki fenomen!

Food noise vs. emocionalno prejedanje – u čemu je razlika?

 Food noise – Opsesivne misli o hrani koje mogu biti stalno prisutne, pokrenute raznim signalima, a ne samo emocijama.

Emocionalno prejedanje – Jedete kao odgovor na stres, tugu ili radost – u želji da „ućutkate“ određeno osećanje.

Ova dva procesa su često povezana, ali nisu isto. Ipak, jedan može da pojača drugi i zato je važno znati razliku!

Da li postoji način da utišate „food noise“?

Ne ignorišite misli, ali ih prepoznajte: Prvi korak je da shvatite da su misli o hrani često posledica stresa, zabrana ili društvenih pritisaka, a ne stvarne gladi.
Vežbajte mindful eating (svesno jedenje): Fokusirajte se na svaki zalogaj, upotpunite iskustvo svim čulima, bez žurbe – sa čvrstom odlukom da nema zabranjenih namirnica!
Obratite pažnju na emocije: Šta vas stvarno muči? Da li ste zaista gladni ili je glad samo „zamena“ za drugu potrebu?
Tražite podršku: Bilo od nutricioniste, terapeuta, prijatelja ili zajednica na mreži – razgovor često donese olakšanje.

Kada potražiti stručnu pomoć?

Ako food noise značajno utiče na kvalitet vašeg života, sprečava vas u svakodnevnim aktivnostima ili izaziva intenzivnu anksioznost, važno je da razmislite o tome da porazgovarate sa stručnjakom.

Postoje različiti pristupi u lečenju, uključujući kognitivno-bihejvioralnu terapiju, savetovanje sa nutricionistima, a u određenim slučajevima primenjuju se i medicinski tretmani.

Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Univerexport nastavlja tradiciju podrške sportu i lokalnoj zajednici

by bifadmin

Kompanija Univerexport i ove godine se pridružuje podršci jednoj od najznačajnijih sportsko-rekreativnih manifestacija u regionu – 49. izdanju Fruškogorskog maratona, koje će se održati na Fruškoj gori ovog vikenda.

Nakon prošlogodišnjeg učešća, Univerexport nastavlja podršku događaju koji sa tradicijom dugom gotovo pola veka svake godine okuplja hiljade učesnika svih generacija – od rekreativaca do iskusnih planinara i sportista i na taj način promoviše stil života koji obuhvata odgovornost, zajedništvo i brigu o zdravlju

Dodatnu vrednost ovogodišnjem učešću daje i činjenica da će deo zaposlenih u kompaniji Univerexport aktivno učestvovati na maratonu, potvrđujući posvećenost kompanije promociji zdravih navika i u okviru sopstvenog tima.

„Fruškogorski maraton je mnogo više od sportskog događaja – to je simbol tradicije, istrajnosti i ljubavi prema prirodi. Drago nam je što i ove godine nastavljamo saradnju sa manifestacijom koja okuplja ljude oko pravih vrednosti“, poručuju iz kompanije Univerexport.

Učešće u ovom događaju deo je šire strategije kompanije usmerene ka kontinuiranoj podršci projektima koji doprinose razvoju lokalne zajednice, sa akcentom na vrednostima koje u fokus stavljaju važnost zajedništva i zdrav stil života.

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci