UniCredit Invest pokrenuo je onemarkets UC Invest Alternative Fund, novi alternativni investicioni fond namenjen investitorima koji žele da svoj kapital ulože šire od tradicionalnih oblika štednje i ulaganja. Kroz jedno ulaganje, fond omogućava pristup različitim međunarodnim tržištima i investicionim mogućnostima, uz profesionalno upravljanje i strategiju usmerenu na dugoročno ostvarivanje investicionih ciljeva.

U okruženju u kojem investitori sve više tragaju za načinima da svoju imovinu rasporede na različite izvore potencijalnog prinosa, alternativni investicioni fondovi predstavljaju mogućnost da se kroz jedno investiciono rešenje ostvari pristup širem spektru tržišta i investicionih strategija. Pokretanjem ovog fonda, investitorima u Srbiji dostupna je nova mogućnost za dugoročno ulaganje uz oslonac na ekspertizu UniCredit Grupe.

Jedna od ključnih prednosti fonda jeste što investitorima omogućava da učestvuju na međunarodnim tržištima bez potrebe da samostalno prate tržišna kretanja, analiziraju pojedinačne investicije ili donose svakodnevne investicione odluke. O izboru ulaganja i upravljanju sredstvima brine stručni tim UniCredit Invest društva, u skladu sa investicionom strategijom fonda.

Dodatnu pogodnost predstavljaju i poreski podsticaji predviđeni važećim propisima Republike Srbije. U skladu sa članom 89a Zakona o porezu na dohodak građana, obveznik koji izvrši ulaganje u alternativni investicioni fond može ostvariti pravo na poreski kredit pod uslovima propisanim zakonom. Za ulaganje u alternativni investicioni fond predviđena je i poreska olakšica za godišnji porez na dohodak građana koja može iznositi do 50% utvrđene poreske obaveze.

Fond je namenjen investitorima sa dugoročnim investicionim horizontom, a preporučeni period ulaganja iznosi najmanje tri godine. Za ulaganja koja se u fondu zadrže duže od tri godine ne obračunava se izlazna naknada, što predstavlja dodatnu pogodnost za investitore koji svoje finansijske planove grade na duži rok.

Javni poziv za upis i uplatu investicionih jedinica trajaće od 22. oktobra do 5. novembra 2026. godine, dok cena jedne investicione jedinice tokom trajanja javnog poziva iznosi 100 evra.

Sledeće nedelje, 4. i 5. novembra, Hotel M u Beogradu ugostiće trinaestu BIZIT konferenciju, koja će pod sloganom „Od ideje do digitalne dominacije“ okupiti stručnjake iz IT industrije i poslovnog sveta. Ovogodišnji program obuhvata veštačku inteligenciju, poslovni softver, digitalizaciju zdravstva, sajber bezbednost i razvoj infrastrukture za novu generaciju digitalnih servisa.

Kako tehnologiju pretvoriti u poslovnu vrednost? Kako AI menja način na koji kompanije donose odluke, komuniciraju sa korisnicima i organizuju rad? I kakva je infrastruktura potrebna da podrži novu generaciju digitalnih servisa? To su neka od pitanja kojima će se baviti ovogodišnji BIZIT, kroz predavanja i panel-diskusije sa konkretnim primerima iz prakse.

Od AI revolucije do konkretnih poslovnih rešenja

Prvi dan konferencije otvoriće Miša Lukić, osnivač i CEO kompanije Brand Sapiens, predavanjem „Budućnost u svetu AI“. Miloš Bošnjak, direktor kompanije IIB, vratiće se temi „Roboti ili ljudi – ko će pre da pol(j)udi, 10 godina kasnije“, upoređujući nekadašnja očekivanja sa današnjom stvarnošću. Petar Miljković, CEO kompanije GoPro, postaviće pitanje „Kad sve postane dostupno, šta postaje vredno?“, uz fokus na ljudske veštine koje dobijaju na značaju u svetu u kojem su znanje, informacije i alati sve dostupniji.

Program donosi konkretne primere primene tehnologije u poslovanju. Nemanja Bezbradica iz kompanije AB Soft predstaviće projekat digitalne transformacije Foto saveza Srbije, Luka Stefanović iz Datalaba govoriće o poslovnom informacionom sistemu PANTHEON, a Milica Gašić iz Technologenta o povezivanju ERP-a i B2B sistema. Una Kostandinović iz Kameleon Solutions predstaviće inovacije sa Salesforceove konferencije Dreamforce 2026 i razvoj AI agenata, dok će Vojin Rakonjac iz Endave kroz primer avio-kompanije Aer Lingus pokazati kako se podaci i veštačka inteligencija mogu iskoristiti za bolje razumevanje putnika i ostvarivanje poslovnih rezultata.

Korisničko iskustvo i poslovna komunikacija takođe su deo programa. Jovana Janjić iz Daktela govoriće o tome kako timovi mogu da odgovore na sve veća očekivanja korisnika bez dodatnog zapošljavanja, Saša Pavić iz Sentera predstaviće Yealink rešenja za poslovnu komunikaciju, a Almedina Aganović iz Rakuten Vibera razmatraće kako se pažnja korisnika pretvara u iskustvo i konkretnu akciju.

Poseban deo prvog dana biće posvećen zdravstvu. Na panelu „Algoritmi u belim mantilima: Šta nam donose tehnologija i AI u medicini?“ razgovaraće se o mogućnostima primene veštačke inteligencije i drugih savremenih tehnologija u medicini, digitalizaciji zdravstvenih sistema i izazovima pretvaranja tehnoloških mogućnosti u praktična rešenja.

AI infrastruktura, data centri i sajber bezbednost

Drugog dana fokus se pomera ka infrastrukturi koja omogućava razvoj i pouzdan rad savremenih digitalnih sistema. Panel Asocijacije Data Centara Srbije (DCAS), „Ko danas gradi AI infrastrukturu i da li smo spremni da je koristimo?“, moderiraće Jelena Pejković, a učestvovaće Boban Mihailović iz Data Cloud Technology, Vladan Tasić iz Orion Telekoma, Nebojša Ilić iz Cominga i Rastko Petaković iz Karanović & Partners.

O razvoju infrastrukture za AI govoriće Miloš Stojković iz ENEL PS i Đorđe Nedeljković iz Comtrade System Integration. Aleksandar Bukva iz Schneider Electrica predstaviće temu nove ere data centara i AI fabrika, dok će Goran Premec iz Rittala i Goran Piljanović iz Vertiva govoriti o energetskoj efikasnosti i tehnologijama hlađenja AI sistema. Danijela Đokić iz Bit Projekta predstaviće ulogu optičke infrastrukture u razvoju AI data centara, a Marcin Scieslicki iz Arista Networks baviće se mrežnom infrastrukturom u vremenu kada se automatizacija i veštačka inteligencija susreću sa stvarnim potrebama poslovanja.

Sajber bezbednost biće zastupljena predavanjem „How to ruin a hacker’s day?“ Marcina Majchrzaka iz Yubico-a, posvećenim autentifikaciji otpornoj na fišing i zaštiti od preuzimanja korisničkih naloga. Ivan Mladenović iz kompanije Check Point govoriće o upravljanju izloženošću sajber pretnjama i proaktivnoj zaštiti digitalnog poslovanja, dok će Tatjana Mitrović iz CETIN-a predstaviti temu digitalnog suvereniteta u praksi.

Konferenciju će zaokružiti panel „Arhitektura stabilnosti: Kako IT i veštačka inteligencija pokreću i štite velike poslovne sisteme“, koji će se baviti ulogom informacionih tehnologija i veštačke inteligencije u obezbeđivanju stabilnosti, pouzdanosti i zaštite kompleksnih poslovnih sistema.

Kroz različite perspektive i praktične primere, BIZIT 2026 povezuje tehnologije i poslovne izazove koji oblikuju digitalnu budućnost. Zajedničko pitanje ostaje kako povezati tehnologiju, ljude i procese i pretvoriti digitalne mogućnosti u održivu poslovnu vrednost.

Prijave za BIZIT 2026 su otvorene

BIZIT 2026 biće održan 4. i 5. novembra u Hotelu M u Beogradu.

Agenda: https://bizit.rs/agenda/

Prijava za učešće: https://bizit.rs/prijava/

Humanitarna organizacija SOS Dečija sela Srbija predstavila je danas rezultate trogodišnjeg projekta „Jaki mladi – nove perspektive“, koji je pružio podršku mladima u riziku na njihovom putu ka obrazovanju, zapošljavanju i samostalnom životu.

Tokom tri godine, podršku su dobile 794 mlade osobe, dok je 389 mladih pronašlo zaposlenje i zadržalo ga duže od šest meseci. Pored toga, 648 mladih dobilo je psihosocijalnu podršku, 150 mladih završilo je stručne obuke, a 269 učestvovalo u programima radne prakse. Projekat je doprineo i uspostavljanju 69 partnerstava sa poslodavcima širom Srbije, čime su otvorene nove mogućnosti za sticanje radnog iskustva i zapošljavanje mladih.

Projekat je realizovan kroz rad Centra „Jaki mladi“ pri organizaciji SOS Dečija sela Srbija, uz jačanje kapaciteta partnerskih organizacija i njihov neposredan rad sa mladima: „Uradimo zajedno“ iz Kragujevca, Edukativni centar Kruševac, Somborski edukativni centar, Forum civilne akcije FORCA iz Požege, TOC – Asocijacija za razvoj održivih zajednica iz Zaječara i Nacionalna asocijacija praktičara i praktičarki omladinskog rada – NAPOR iz Novog Sada. Zajedno sa organizacijom SOS Dečija sela Srbija, ove organizacije doprinele su tome da podrška stigne do mladih u riziku širom zemlje i da se stvore nove prilike za obrazovanje, zapošljavanje i aktivno učešće mladih u društvu.

„Rezultati koje danas predstavljamo potvrđuju da ulaganje u mlade daje rezultate kada je podrška dugoročna, dostupna i prilagođena njihovim potrebama. Iza svakog broja nalazi se mlada osoba koja je dobila priliku da razvije svoje potencijale, pronađe posao, stekne samopouzdanje i napravi važan korak ka samostalnom životu. Posebno smo ponosni na činjenicu da su mladi tokom projekta bili mnogo više od korisnika podrške. Bili su edukatori, lideri, zagovarači promena i partneri u kreiranju rešenja koja ih se tiču. Ovaj projekat je nastavak prethodna dva ciklusa i desetogodišnjeg rada SOS Dečijih sela Srbija sa mladima iz alternativne brige i socijalno ugroženih porodica, a naš Centar „Jaki mladi“ nastaviće da radi sa mladima i po njegovom završetku. Zahvalni smo svim našim partnerima, institucijama, privrednom sektoru i donatorima, koji su pokazali da zajedno možemo uraditi više i napravititrajne rezultate“, izjavila je Vesna Mraković, nacionalna direktorka humanitarne organizacije SOS Dečija sela Srbija.

Značajan doprinos projekta ogleda se i u uključivanju mladih u procese donošenja odluka. Kroz šest omladinskih klubova i niz lokalnih i nacionalnih zagovaračkih aktivnosti, mladi su učestvovali u kreiranju preporuka za unapređenje javnih politika. Kao rezultat tog rada, unapređeno je šest javnih politika, koje prepoznaju potrebe mladih u riziku i predviđaju konkretne mere podrške u oblastima obrazovanja, zapošljavanja, stanovanja i socijalne zaštite.

Na konferenciji su govorili i mladi koji su učestvovali u projektu, deleći svoja iskustva o značaju podrške koju su dobili tokom procesa osamostaljivanja.

„Kada me danas pitaju šta mi je najviše pomoglo da izgradim karijeru i osamostalim se nakon mnogo životnih izazova, uvek dajem isti odgovor, a to je podrška. Ponekad je dovoljno da vam neko kaže: ‘Ti to možeš, verujem u tebe.’ Upravo to sam dobio u trenutku kada mi je bilo najpotrebnije, a zahvaljujući tome danas živim samostalno, radim posao koji volim i sa sigurnošću gledam u budućnost“, rekao je jedan od mladih učesnika projekta.

Učesnici konferencije predstavnici institucija, organizacija civilnog društva, kompanija, i mladi istakli su da izazovi sa kojima se suočavaju mladi u riziku zahtevaju zajednički odgovor nadležnih institucija, organizacija civilnog društva, poslovnog sektora, akademske zajednice i medija, kao važnih aktera u promociji pozitivnih primera, podizanju svesti i informisanju javnosti, kao i nastavak ulaganja u programe koji mladim ljudima pružaju prilike za obrazovanje, zapošljavanje i aktivno učešće u zajednici.

Mladi koji napuštaju alternativnu brigu i mladi iz osetljivih grupa često ulaze u odraslo doba nedovoljno spremni, sa manje resursa, nižim nivoom obrazovanja, zanimanjima koja nisu konkurentna na tržištu rada, slabijom socijalnom mrežom i većim rizikom od dugotrajne nezaposlenosti. Dodatni pritisak čine siromaštvo, rizik od iskorišćavanja u sivoj ekonomiji i prenošenje ovakvog načina života na njihove nove porodice i naredne generacije. Prema podacima Eurostata za 2025. godinu, 15,1% mladih uzrasta od 15 do 29 godina u Srbiji nije zaposleno, nije u procesu obrazovanja niti pohađa obuku. Regionalni projekat „Jaki mladi – nove perspektive“ sprovođen je od 2023. do 2026. godine na području Zapadnog Balkana, uz podršku nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) i organizacije SOS Dečija sela širom sveta.