Cyber kriminal i rizici koji su povezani sa bezbednošću na internetu odavno više nisu nova tema. Svakodnevno možemo da pročitamo o cyber napadima koji su pogodili velike kompanije ili državne institucije čak i na društvenim mrežama i portalima.

Šta kažu statistike?

Prema izveštaju Global Security Outlook Svetskog ekonomskog foruma za 2025. godinu, 72% organizacija izveštava o povećanju cyber rizika. Izveštaj navodi i da je digitalni prostor sve kompleksniji i teži za razumevanje i pravilnu zaštitu, na šta najviše utiču faktori kao što su digitalna transformacija, brza primena novih tehnologja, posebno baziranih na veštačkoj inteligenciji, kao i veliki nedostatak znanja i stručnog kadra. Vredan pomena je i rizik koji unosi supply chain, tj. mogućnost da ranjivost u sistem unese kompromitovani dobavljač ili zlonamerni kod u komponenatama trećih strana.

Došli smo do situacije gde je cyber kriminal doprineo globalnom finansijskom gubitku od 9.5 triliona dolara samo tokom prethodne godine. Broj incidenata iz godine u godinu raste, kao i njihova vrsta i složenost. U ovakvim uslovima, zaštititi svoje poslovanje postaje imperativ. Jedan incident može trajno uzdrmati odnose sa klijentima, dobavljačima i partnerima, a neretko dovesti i do pravnih i regulatornih posledica. Za poslovanje je od suštinskog značaja da se rizik prepozna i kvantifikuje, kako bi se procenio ekonomski, operativni i reputacioni uticaj, i adresirao na optimalan način.

U korak sa novim Ai baziranim tehnologijama

Veštačka inteligencija je takođe deo svakodnevnog života. Koristimo chat gpt i slične alate da nam predlože dobru seriju, salon za manikir u kraju, ali i da optimizujemo i ubrzamo neki biznis proces. Činjenično stanje je da AI već oblikuje donošenje poslovnih odluka.

Procenat organizacija koje očekuju da će AI imati značajan uticaj na cyber bezbednost je 66, a samo 37% organizacija ima procese za procenu sigurnosti AI alata pre njihove primene, što jeste činjenica koja zabrinjava. Zaposleni i dalje ostaju glavna meta deepfake napada, kao i fišing kampanja uopšte, organizacije će morati da preispitaju način na koji obučavaju i štite sve, od zaposlenih do najvišeg menadžmenta, i da zaštitu prilagode modernim trendovima.

Nedostatak stručnog kadra

Ogroman je broj kompanija koje ostaju ranjive zbog nedostatka ključnih veština. Od 2024. godine, jaz u sajber veštinama povećao se za 8%, pri čemu dve od tri organizacije prijavljuju umerene do kritične nedostatke veština, uključujući manjak ključnog kadra i stručnosti potrebne za praćenje standarda. Na svetskom nivou svega 14% organizacija veruje da trenutno raspolaže ljudima i veštinama koje su im potrebne u ovom domenu. Nedostatak kadra se meri milionima a određeni sektori su pogođeniji od drugih, obrazovanje, javna uprava, zdravstvo kao i mala i srednja preduzeća.

Kako Security Operations Centar može da pomogne?

Šta je u stvari Security Operations Centar? SOC je operativna jedinica koja funkcioniše 24/7, 365 dana u godini, stalno nadgledajući mreže, sisteme i korisničke aktivnosti. Njegova primarna funkcija je da otkrije anomalije i potencijalne pretnje pre nego što prerastu u ozbiljne incidente. Kombinuju se tehnologije, procesi i ljudi, čineći SOC centralnom tačkom za detekciju, analizu i reagovanje na bezbednosne događaje.

SOC možete posmatrati kao neku vrstu video nadzora vaših IT resursa. Kompanije uglavnom imaju instalirane kamere i alarme koji upozoravaju na neželjene upade u fizičke prostorije. Šta je sa digitalnim granicama? Kada security eksperti završe svoje poslove, da li neko sluša alarme i primećuje da je neko neprimećen ušao u baze podataka? SOC komandni centar ima zadatak da primeti svaki pokušaj neovlašćenog upada i da na svaki reaguje, čime se povećava cyber otposnost kompanije.

Kada kompanija ima funkcionalan SOC, ona ne ulaže samo u tehnologiju, već u kontinuitet poslovanja. U svetu gde svaki minut zastoja može značiti hiljade evra gubitka, sposobnost brzog reagovanja i preciznog upravljanja incidentima postaje direktan faktor finansijske stabilnosti. U PULSEC-u radimo na širenju svesti o važnosti cybersecurity-ja i shvatamo važnost bezbednosti čitavog digitalnog ekosistema.

Autor: Sanja Rakić, Menadžerka Security Operations Centra PULSEC

Sa više od 15 godina iskustva i preko 150 uspešno realizovanih projekata, Tecor Lean & Kaizen Consulting tim najčešće sarađuje sa proizvodnim kompanijama, potom sa sektorima logistike i skladištenja, dok se oblasti usluga tek postepeno uključuju u primenu Lean metodologije. Kako objašnjavaju iz kompanije, razlog za to leži u činjenici da je Lean u svetu već standard u sektoru usluga, dok u regionu još uvek nije u potpunosti zaživeo niti dostigao svoj puni potencijal.

Upravo iz tog razloga Tecor Consulting je nedavno organizovao prvu regionalnu konferenciju posvećenu primeni Lean principa u hotelijerstvu. Kao jedan od regionalnih lidera u implementaciji savremenih međunarodnih praksi, kompanija nastoji da napredne Lean alate i filozofiju približi i sektorima koji tradicionalno nisu usmereni na operativnu efikasnost. Cilj je jasan — unaprediti procese u uslužnim delatnostima, povećati profitabilnost i omogućiti organizacijama da dostignu viši nivo konkurentnosti.

Kada se struktura procesa u uslužnim delatnostima – na primer u zdravstvu – uporedi sa procesima u proizvodnim kompanijama, postaje jasno da su njihove logike rada iznenađujuće slične. Jednostavan primer to najbolje pokazuje. Proces pregleda pacijenta može se paralelno posmatrati kroz prizmu proizvodnog toka:

Prozivanje pacijenta i priprema za pregled

Ekvivalent je čekanju da materijal stigne na liniju. U Lean terminologiji – ovo je čisto rasipanje.

Razgovor sa pacijentom i razumevanje problema

Odgovara čitanju radnog naloga i upoznavanju sa zadatkom. To je pripremna aktivnost.

Sam pregled

U proizvodnji predstavlja fazu koja stvara vrednost. Ovo je ključni deo procesa.

Pisanje izveštaja nakon pregleda

Paralela je popunjavanju prateće dokumentacije – pomoćna aktivnost koju je moguće optimizovati.

Kada se proces sagleda na ovaj način, postaje jasno da se Lean metodologija može primeniti i u medicinskom okruženju bez ikakvih prepreka. Ako se, recimo, pacijent pripremi pre ulaska kod lekara – presvuče, izmere mu se vitalni parametri i prikupi osnovna anamneza – lekar dobija više vremena da se bavi onim što zaista donosi vrednost: samim pregledom. Ovo je samo pojednostavljen primer, ali pokazuje koliki se prostor za optimizaciju krije u svakom koraku.

Primena Lean principa u zdravstvu ima za cilj smanjenje gubitaka, ubrzavanje protoka pacijenata i podizanje kvaliteta usluge. Ključne koristi su brojne.

Benefiti za pacijente:

Kraće čekanje na preglede, dijagnostiku i rezultate.

Manje grešaka zahvaljujući standardizovanim procedurama.

Brži i jasniji protok informacija, uz smanjenje stresa i neizvesnosti.

Veća dostupnost usluga jer se resursi koriste efikasnije.

Kvalitetnije iskustvo lečenja uz više pažnje i vremena medicinskog osoblja.

Viši nivo bezbednosti kroz dosledno praćenje protokola.

Benefiti za zdravstvene radnike:

Manje administrativnog opterećenja zahvaljujući optimizovanim procesima.

Jasnije definisane uloge i tokovi rada, što smanjuje greške i frustraciju.

Bolja organizacija radnog dana, uz manje prekida i haosa.

Veća produktivnost bez dodatnog opterećenja zaposlenih.

Niži nivo stresa i smanjeno sagorevanje zbog predvidljivijih procesa.

Više vremena za pacijente, što povećava profesionalno zadovoljstvo.

Primena Lean metodologije u zdravstvu predstavlja snažan mehanizam za unapređenje kvaliteta, efikasnosti i bezbednosti. Optimizacijom procesa istovremeno se poboljšava iskustvo pacijenata – kroz bržu, pouzdaniju i dostupniju uslugu – kao i radno okruženje zdravstvenih radnika, kojima Lean omogućava racionalniji rad i bolju organizaciju. Rezultat je održiviji, moderniji i humaniji zdravstveni sistem usmeren na kontinuirano unapređenje i bolje ishode za sve učesnike.

Prva akreditovana Finansijska akademija za organizacije civilnog društva (OCD) u Srbiji svečano je završena je dodelom sertifikata polaznicima za uspešno učešće u programu.

Ova inicijativa predstavlja jedan od ključnih kapaciteta izgrađenih kroz regionalni projekat SMART Balkans – Civilno društvo za povezan Zapadni Balkan, koji doprinosi jačanju participativnih demokratija i evroatlantskih integracija na Zapadnom Balkanu.

Nakon finalnog ispita i evaluacije, prisutnima se obratila Marija Risteska, izvršna direktorka Centra za istraživanje i kreiranje politika-CIKP-a, koja je istakla važnost pokretanja ove inicijative.

„Akademija za finansijsko upravljanje OCD-a predstavlja jedinstveni profesionalni program u regionu, akreditovan u Srbiji, Makedoniji i Bosni i Hercegovini. Kreirana je na osnovu stvarnih potreba organizacija i u skladu sa najvišim standardima kvaliteta. Njena vrednost prevazilazi pojedinačne projekte poput SMART Balkans i predstavlja legacy – ostavštinu investicije Ministarstva spoljnih poslova Norveške u civilno društvo u regionu. Akademija gradi održive kapacitete, jača stručnost i uvodi praksu odgovornog i transparentnog finansijskog upravljanja kao osnovu kredibilnog rada civilnog sektora – sektora koji je snažan i spreman da apsorbuje finansije i sprovede projekte koji su važni za evropsku integraciju Srbije i regiona. Samo profesionalne i stabilne organizacije mogu biti pouzdani partneri donatorima, institucijama i zajednicama. Cilj nam je da Akademija postane trajna platforma za unapređenje znanja, razmenu iskustava i razvoj liderstva u civilnom društvu širom regiona“, izjavila je Risteska.

Finansijska akademija predstavlja regionalnu edukativnu inicijativu osmišljenu da unapredi finansijske kapacitete Organizacije civilnog društva širom Zapadnog Balkana. Program je akreditovan u Srbiji, Severnoj Makedoniji, i Bosni i Hercegovini, a njegova implementacija planira se i nakon završetka SMART Balkans projekta, kroz model samofinansiranja, kako bi se obezbedio dugoročni razvoj i profesionalizacija civilnog sektora.

Polaznici su tokom 120 časova programa prošli ključne teme finansijskog i administrativnog upravljanja, poput budžetiranja i finansijskog planiranja, pravnih i regulatornih okvira za rad OCD, internih kontrola, finansijskog izveštavanja i pripreme za reviziju, upravljanja projektima, troškovima i procedurama nabavki i transparentnosti, odgovornosti i integriteta u finansijskom upravljanju. Predavanja i radionice realizovane su sa sertifikovanim trenerima i finansijskim stručnjacima, a značaj Akademije potvrđuju i utisci polaznika.

„Iako su mi mnoge teme bile poznate, ovde su znanja objedinjena, strukturisana i praktično primenjena. Posebno mi je značio modul direktno vezan za moj svakodnevni rad, kao i razmena iskustava sa drugim učesnicima. Akademiju bih iskreno preporučila svim kolegama koji rade u finansijama u civilnom sektoru, naglasila je Jelena Rajkov iz Centra za podršku ženama.

Motivacija za učešće na Akademiji bila je i želja za unapređenjem znanja i veština u oblasti finansijskog i administrativnog upravljanja organizacijama civilnog društva.

„Učešće na Akademiji omogućava mi profesionalni razvoj, efikasnije vođenje organizacionih procesa i veći kvalitet finansijskog izveštavanja, a posebno su mi bila korisna znanja o finansijskim aspektima projektnog upravljanja u kompletnom projektnom ciklusu, internom i eksternom izveštavanju, kao i pripremi za javne nabavke i revizije. Upravo ta znanja direktno doprinose podizanju kvaliteta rada u civilnom sektoru“, istakla je Sanja Grahovac Stamoran iz Nezavisnog društva novinara Vojvodine.

Finansijska akademija doprinosi izgradnji transparentnijeg, odgovornijeg i održivijeg civilnog društva u Srbiji i regionu, jačajući kapacitete organizacija da efikasno upravljaju sredstvima.

Prva generacija Akademije za finansijsko upravljanje za organizacije civilnog društva (OCD) organizovana je u okviru projekta SMART Balkans, koji sprovode Centar za promociju civilnog društva (CPCD), Institut za demokratiju i medijaciju (IDM) i Centar za istraživanje i kreiranje politika (CIKP), uz finansijsku podršku Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Norveške.

Da li Srbija može da primeni nova evropska pravila o ambalaži – ili će naša privreda uskoro morati da bira između prilagođavanja ili napuštanja EU tržišta?

Evropska uredba o ambalaži i ambalažnom otpadu, koja menja način na koji se proizvodi, sakuplja, dizajnira i reciklira svaka flaša, kesica, tegla, limenka ili kutija, postaje obavezna od avgusta 2026. Ona se ne odnosi samo na države članice EU — već i na sve proizvođače i distributere iz Srbije koji robu prodaju u EU, kao i one koji ambalažu koriste ili uvode na domaće tržište. To faktički znači da Srbija ne mora biti članica EU da bi morala da poštuje ova pravila — dovoljno je da želi da ostane deo evropskog tržišta.

Na radionici u organizaciji Alijanse za cirkularna pakovanja, okupili su se predstavnici industrije, reciklažnog sektora, komunalnih sistema, operatera, instituta, lokalnih samouprava i eksperata. 

Ključno pitanje bilo je jednostavno — ali i brutalno precizno: „Da li Srbija ima sistem koji može da primeni ova pravila odnosno da li ćemo biti u stanju da na vreme prilagodimo sistem sakupljanja ambalaže, koji je vrlo slab i svih ostalih koraka kako bismo uspeli da ispoštujemo nova pravila EU o upravljanju ambalažom i ambalžnim otpadom?“

Odgovor je bio jedinstven i bez ulepšavanja: Srbija nema infrastrukturu, nema nacionalni registar ambalaže, nema primarnu selekciju, nema sortirne kapacitete, nema laboratorije za procenu reciklabilnosti, nema evidenciju uz koju se materijal može pratiti – od proizvodnje, preko potrošača, do reciklaže.

Danas recikliramo samo 15,45% komunalnog otpada (EU prosek 49%). Samo 28% građana ima pristup usluzi recikliranja, dok 13,6% celokupnog otpada završava van sistema — na ulicama, u reci, u prirodi, na divljim deponijama. Primarna selekcija gotovo da ne postoji, a laboratorijska provera reciklabilnosti ambalaže — ne postoji uopšte.

Učesnici radionice upozorili su da PPWR nije „samo još jedna direktiva“, već najveća promena u oblasti ambalaže u poslednjih 30 godina, koja će direktno uticati na industriju hrane, pića, hemije, farmacije, trgovine, kao i na uvozno-izvozni sektor, logistiku, reciklere i komunalna preduzeća.

Jedan od ključnih izazova jeste to što Srbija nema kontrolu nad tokovima materijala, ni način da obezbedi reciklat koji će od 2030. postati zakonski obavezan u svakoj ambalaži koja se plasira na EU tržište. Od 2030. nijedna ambalaža s manje od 70% reciklabilnosti neće smeti da uđe na evropsko tržište — a danas ne znamo ni kako se ta reciklabilnost meri.

Struka je ukazala na pet tema koje će odlučiti da li Srbija može da ispuni PPWR obaveze:

obavezni procenat reciklata u ambalaži, klasifikacija reciklabilnosti, reforma sistema produžene odgovornosti proizvođača (EPR), uvođenje depozitnog sistema (DRS) i infrastruktura kao preduslov za primenu bilo kog modela.

Poruka sa radionice bila je jasna: Srbija ne treba samo izmene zakona – već funkcionalan sistem.

Industrija je pružila ruku državi i ponudila partnerstvo, uključujući ekspertizu, operativnu podršku i spremnost na ulaganja, ali očekuje da država preuzme aktivnu ulogu – kao koordinator, regulator i garant sistema.

„Ovo više nije tema ekologije, već konkurentnosti privrede, pozicije Srbije na evropskom tržištu i opstanka domaćih proizvođača u narednoj deceniji. Industrija je pružila ruku državi – sada je očekuje konkretan odgovor.“

Fotografije su vlasništvo – Alijanse

Direktorka Sektora za razvoj, ocenu i preuzimanje rizika „Triglav osiguranja”“, Senka Knežević, učestvovala je na panelu u okviru konferencije „Srpski dani osiguranja“” na Zlatiboru.

Na panelu posvećenom savremenim rizicima u industriji osiguranja, predstavnica „Triglava” je istakla je da se struktura rizika menja brže nego ikada, da se u pokriće sve češće uključuju kompleksni rizici, a da pokrića sajber napada, specifičnih vrsta odgovornosti, pa čak i terorizma, više nisu retkost što pokazuje da domaće tržište prati međunarodne trendove.

„Pored činjenice da je industrija osiguranja tradicionalna, kod ključnih infrastrukturnih projekata osiguravači pokazuju visok stepen obučenosti, spremnosti i inovativnosti da detektuju potencijalne ‘nove izvore opasnosti’, da ih razumeju i da sa njima kvalitetno upravljaju“”, poručila je na panelu direktorka Sektora za razvoj, ocenu i preuzimanje rizika „Triglav osiguranja”.