Na listi javnih komunalnih preduzeća u Beogradu, koja imaju najveće dugove prema dobavljačima, u novembru su na prvo mesto izbile Beogradske elektrane sa devet milijardi dinara duga, od čega je veliki deo za gas, saopštio je danas Centar za lokalnu samoupravu (CLS).

Kako je navedeno, na drugom mestu je bio GSP Beograd sa 6,1 milijardu dinara duga, od čega je 4,8 milijardi van roka dospeća.

Ukupna dugovanja javnih komunalnih preduzeća u Beogradu iznosila su 18,5 milijardi dinara do novembra, a veliki dužnici su i Beograd put i Gradska čistoća, saopštio je CLS.

CLS je ukazao da će dugovi Beogradskih elektrana dodatno rasti zbog cene gasa i zato treba završiti projekat toplodalekovoda Obrenovac-Novi Beograd, čime bi se smanjili računi i zavisnost od ruskog gasa.

Izvor: Beta

Foto: konradbak, Depositphotos

Građanima Srbije i državi u trenutnoj situaciji treba izvesnost kursa i ne ide nam u prilog da vidimo pomeranje kursa, odnosno evra u odnosu na dinar, a da li je to skupa politika videćemo u narednim godinama, smatra bankar i finansijski konsultant Vladimir Vasić.

Narodna banka Srbije saopštila je da je došlo do pojačane tražnje evra, sezonski i zbog NIS-a, ali da strane gotovine ima dovoljno. Vasić kaže da je nestašica posledica psihologije ljudi kad imate informaciju koja izaziva neku dozu nepoverenja.

„Nije to samo sada, sećate se slučaja kovida, i tad je bilo pritiska na kupovinu evra, iz dinara u evre, pa ih nije bilo dovoljno. To traje par dana dok se ne vidi situacija. Slično je verovatno i sada, rekao bih da to nije samo kad je u pitanju evro – sećate se kad su ljudi kupovali šećer, brašno, ulje, toalet papir…“, navodi Vasić.

Bankar kaže da je to prirodna ljudska reakcija i da se nada da nema elemenata velike panike.

„Ono što mi građani treba da znamo, ja se iskreno nadam da je tako, mi treba da verujemo da postoje devizne rezerve. Država se hvali, Narodna banka Srbije, da ima ogromne količine odnosno skoro 30 milijardi deviznih rezervi koje mogu da posluže za odbranu kursa, ako je to politika NBS, što verovatno i jeste tačno“, kaže on.

Vasić ističe i da se nada da će biti dovoljno novca za kupovinu naftnih derivata u okruženju i da će država redukovati troškove kako ih građani i privreda na bi osetili.

„Ono što mislim da je situacija, sad trenutno, da bi država mogla da iskoristi taj mehanizam i da se ti povećani troškovi nabavki tih naftnih derivata ne preliju na nas građane i da ugroze našu stabilnost. Kako? Akcize, porezi, PDV – sve ono što se nalazi u ceni litre koju mi plaćamo bi mogli da bude redukovani, upravo na taj način da mi građani i privreda ne osetimo taj pritisak cenovni kao nešto novo“, objašnjava Vasić.

On kaže i da je kurs kod nas delimično flukturirajući i on zapravo se brani tako što NBS kupuje ili prodaje devize.

„Možda baš u ovakvim situacijiama nama građanima i državi ide u prilog da ne vidimo neko pomeranje kursa, odnosno evra u odnosu na dinar i daje nam neku dodatnu sigurnost da će ostati ova stabilnost, koja sad trenutno možda jeste poljuljana medijskim naslovima ili trenutnom situacijom. Ako ikad, sad nam treba izvesnost kursa“, navodi konsultant i kaže da ćemo to da li je to skupa politika videti u narednim godinama.

„Iskreno se nadam da bi tema NIS-a morala da se reši u narednih dva do tri meseca, prvo zbog ljudi koji tamo rade, a onda i zbog nas koji znamo koliki je uticaj NIS-a i energenata na privredu jedne zemlje“, zaključuje Vasić.

Izvor: N1

Foto: Markus Winkler, Unsplash

Istraživanje sprovedeno tokom Regionalnog sajma poslova, koji je održan od 14. do 21. oktobra, pokazuje da plate i dalje ostaju glavni faktor pri izboru posla, ali i da zaposlenima u Srbiji značajno znači i kvalitet međuljudskih odnosa u timu. U istraživanju je učestvovalo 3.273 ispitanika iz Srbije, dajući pouzdanu sliku o njihovim očekivanjima i prioritetima.

Podaci istraživanja Infostuda pokazuju da 66% zaposlenih u Srbiji smatra da je zarada presudna prilikom donošenja odluke o poslu. Iza plate, kao drugi najvažniji faktor, navode se međuljudski odnosi i dobra komunikacija u timu, dok fleksibilnost i balans između privatnog i poslovnog života, kao i mogućnost učenja i napredovanja, imaju značaj kod trećine ispitanika.

Kada je reč o očekivanoj zaradi, prosečna „pristojna“ plata koju radnici smatraju dovoljnom za stabilan život iznosi između 730 i 1.330 EUR neto, što je okvir koji odgovara gotovo dve trećine ispitanika.

Na osnovu ovog istraživanja, prosečna očekivana plata u Srbiji iznosi oko 1.165 EUR, što zaposlenima omogućava dugoročno planiranje i stabilnost, i smešta Srbiju iznad BiH i Severne Makedonije, ali ispod Hrvatske, gde prosečna očekivanja dostižu oko 1.650 EUR.

Istraživanje takođe otkriva visok nivo mobilnosti radnika, tokom prethodne godine 37% zaposlenih promenilo je posao, dok 59% planira promenu u narednih 12 meseci. To je signal poslodavcima da moraju biti konkurentni, kako u pogledu plate, tako i u pogledu radnog okruženja i mogućnosti napredovanja.

Strah od gubitka posla u Srbiji je umeren. Do 30% radnika se povremeno oseća nesigurno, dok 42% ne oseća strah, a 28% o tome uopšte ne razmišlja.

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

Nova rekordna cena bakra odjekuje na svim robnim tržištima. U petak je vredela više od 11.700 dolara po toni nakon što je City podigao svoju ciljnu cenu za ključnu robu zbog ograničene ponude. Zlato je blago palo u protekloj nedelji, ali ostaje blizu rekordno visokog nivoa.

Od ove godine, zlato već ima veći udeo u rezervama centralnih banaka nego američke državne obveznice, prvi put od 1996. Između 2010. i 2021. godine, centralne banke su kupovale 473 tone zlata godišnje, rekordnih 1.136 tona u 2022. i 1.045 tona prošle godine, prenosi CNBC.

I Banka Amerike i HSBC predviđaju da će zlato dostići 5.000 dolara po unci do kraja sledeće godine, dok je Goldman Saks postavio cilj od 4.900 dolara. Srebro sija jače, skoro se udvostručilo ove godine i prošle nedelje dostiglo novi rekord od 59,32 dolara.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Budžet Srbije je u periodu januar – oktobar ove godine ostvario deficit u iznosu od 77,6 milijardi dinara, što je bolje od budžetskog plana za 80,2 milijarde dinara, s obzirom da je planiran deficit bio 157,8 milijardi dinara, objavilo je Ministarstvo finansija. Prihodi su ostvareni u iznosu od 1.829,6 milijardi dinara, a rashodi su izvršeni u iznosu od 1.907,2 milijarde dinara.

U oktobru je ostvaren deficit u iznosu od 1,8 milijardi dinara.

Tokom oktobra naplaćeni su prihodi u iznosu od 193,2 milijarde dinara, od čega su poreski prihodi iznosili 166,6 milijardi dinara.

Najveći deo poreskih prihoda odnosi se na uplatu PDV u iznosu od 90,3 milijarde dinara, akciza u iznosu od 38,1 milijarde dinara i poreza na dobit u iznosu od 17,6 milijardi dinara.

Neporeski prihodi ostvareni su u iznosu od 25,9 milijardi dinara, a priliv donacija u oktobru iznosio je 0,7 milijardi dinara.

Rashodi su izvršeni u iznosu od 195 milijardi dinara.

Rashodi za zaposlene u oktobru su iznosili 51,4 mlilijarde dinara, kapitalni izdaci 35,8 milijardi dinara, transferi OOSO (fond PIO, RFZO, NSZ, fond SOVO) 30,1 milijardu dinara, rashodi za robe i usluge 18,3 miljarde dinara, socijalna zaštita 18 milijardi dinara, otplata kamata 16,3 miljarde dinara, a subvencije 13,2 milijarde dinara.

Na nivou sektora države u prvih deset meseci ostvaren je fiskalni deficit u iznosu od 73,5 miljardi dinara i primarni fiskalni suficit u iznosu od 67,7 milijardi dinara.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay