Zlatne rezerve Narodne banke Srbije dostigle su rekordnih 51,7 tona. Samo tokom ove godine vrednost zlatnih rezervi uvećana je za 1,4 milijarde evra. Deo od pet tona kupljenih u julu 2024. još se nalazi u posebnom trezoru Narodne banke Švajcarske u Bernu, ali kada i ta količina stigne u Beograd, cela nacionalna zlatna rezerva biće fizički smeštena u domaće trezore. To je deo dugoročne strategije Narodne banke Srbije – repatrijacije zlata i postepenog jačanja nacionalnih rezervi, u skladu sa praksom mnogih evropskih država.

Dok iz NBS poručuju da se time povećava sigurnost i otpornost sistema u vreme globalne neizvesnosti, jača ekonomski suverenitet, stručnjaci smatraju da ovakav potez države utiče i na poverenje građana, jer mnogi svoj lični novac usmeravaju u zlato prateći politiku centralne banke.

„Kada država povećava zlatne rezerve, ona šalje snažan signal da ulaže u dugoročnu sigurnost. To direktno jača poverenje u dinar i u finansijski sistem, a istovremeno inspiriše građane da razmišljaju o zlatu kao o obliku štednje“, kaže Georgi Hristov, direktor „Tavex zlato&srebro“.

Povratak zlatnih rezervi

Zlato je kroz istoriju služilo kao sidro u turbulentnim vremenima – štitilo je ekonomije od inflacije, geopolitičkih rizika i finansijskih šokova. Zato se centralne banke u poslednjoj deceniji sve više okreću repatrijaciji i povećanju zlatnih rezervi. Nemačka, Holandija, Austrija, Poljska, Mađarska i Rumunija vratile su značajan deo svog zlata iz inostranih trezora, a Srbiji je to pošlo za rukom sredinom 2021. kada je u zemlju vraćeno 13 tona koje su bile u Londonu i Švajcarskoj.

O strategiji naše centralne banke svedoči podatak da su u odnosu na 2012. godinu zlatne rezerve utrostučene i njihova vrednost iznosi 5,3 milijarde evra, čak devet puta veća nego pre 13 godina, kada je iznosila 0,6 milijardi evra.

“Zlato istorijski ima ulogu sigurne aktive, što naročito dolazi do izražaja u periodima pojačanih neizvesnosti i krize, a često služi i kao oblik zaštite od inflacije na duži rok”, kažu u NBS i dodaju da su geopolitički rizici, ali i istorijsko iskustvo iz pojedinih ranijih perioda uticali na ovu odluku.

„Narodna banka Srbije kupuje monetarno zlato, zlatne poluge najvišeg kvaliteta na redovnoj osnovi iz domaće proizvodnje – od kompanije Serbia Zijin Copper iz Bora. Od avgusta 2012. do danas otkupljeno je 36,8 tona zlata, od čega više od polovine iz domaćih izvora”, kažu iz NBS i dodaju da sve ove kupovine zlata (koje ima međunarodni LGD standard kvaliteta) obavljane su preko jedne od najkredibilnijih međunarodnih institucija – Banke za međunarodna poravnanja (BIS) iz Bazela.

“Sve odluke o kupovini zlata na međunarodnom tržištu, kao i potrebi da to zlato prebaci u svoje trezore, NBS procenjuje na bazi analiza svih faktora koji na to mogu uticati, od globalne geopolitičke i ekonomske situacije, preko troškova i uslova držanja, do mogućnosti raspolaganja tim sredstvima”, objašnjavaju u Centralnoj banci i podvlače glavne razloge za povećanje deviznih rezervi – stabilnost valute, finansijske garancije, jačanje poverenja, zaštita od spoljnih šokova i sigurnost u krizama.

Danas zlato čini oko 18% ukupnih deviznih rezervi Srbije, što je trostruko više od njihovog učešća krajem jula 2012. Devizne rezerve Narodne banke Srbije, uključujući i zlato iznose 29,2 milijardi evra. Po količini zlatnih rezervi, prema podacima Svetskog saveta za zlato, Srbija je na 52. mestu u svetu, ispred većine komšija, dok jedino Mađarska i Rumunija na Balkanu imaju više zlata – 110, odnosno 104 tone.

Na spisku zemelja sa najvećim svetskim rezervama zlata su – Amerika (8133 tona), Nemačka (3352 tone), Italija (2452 tone), Francuska (2437 tona), Rusija (2336) i Kina sa 2264 tone.

Signal i građanima da zlato znači sigurnost

Dok centralna banka koristi zlato kao stratešku rezervu i oslonac u krizama, građani ga sve više prepoznaju kao oblik lične zaštite.

“Zlatne rezerve nisu samo nacionalna `sigurnosna mreža`, već donose i direktne koristi građanima”, kaže Georgi Hristov i dodaje da je verovatno i to razlog očiglednog porasta “zlatnih” investotora u Srbiji.

Kako kaže, istraživana pokazuju da čak 96% centralnih banaka širom sveta tretira zlato kao sigurnu investiciju.

“Može se povući jasna paralela između državnih rezervi i ličnog investiranja u zlato. Nacionalne banke širom sveta počele su da povećavaju svoje zlatne rezerve još tokom 2022. godine. One imaju daleko širu sliku globalnih kretanja i rizika, pa se s pravom može reći da znaju pre nas kako da obezbede stabilnost i sigurnost. Ako države štite svoje bogatstvo zlatom, ne čudi što sve više pojedinaca slede taj primer.”

Kako naš sagovornik kaže, na nivou praktične investicije, zlato je za građane dostupno kroz poluge i zlatnike, a njegova prednost je što ne zavisi od bankarskog sistema i što se lako može prodati u bilo kom trenutku.

„Najvažnije je da se čuva u originalnom pakovanju i na sigurnom mestu, najbolje u bankarskom sefu. Tako vlasnik može da bude spokojan jer dobija maksimalnu zaštitu svoje imovine“, dodaje Hristov i zaključuje da to što države zlatnim rezervama obezbeđuju stabilnost i suverenitet, građanima šalje jasnu poruku: zlato je i dalje univerzalna valuta sigurnosti.

Foto: Stevebidmead, Pixabay

Među zidinama Beograda žive priče koje povezuju vekove sa savremenim duhom prestonice, a između njih nastaje grad koji neprestano spaja najbolje od oba sveta. Hotel Bristol, od otvaranja 1912. godine, pa sve do pažljive restauracije koja ga je uvela u novo doba kao The Bristol Belgrade, ostao je tihi svedok promena i priča Belog grada. Stoga je prvi hotelski Social club – Club 1912 nastao kao prirodni nastavak te priče, kao pažljivo osmišljen most između tradicije i savremenog načina života, mesto gde vrhunska usluga, sofisticiranost i ekskluzivnost žive u težnji da pruže najbolje svojim članovima.

Doživljaj kreiran za one koji vrednuju najbolje

Club 1912 nije pogodnost, to je krug koji vrednuje blagostanje i ravnotežu uma i tela tokom čitave godine. Članstvo otvara pristup prostoru projektovanom za regeneraciju i napredak: od wellness rituala i fitnesa, preko pažljivo orkestriranih concierge usluga, do gastronomskih trenutaka koji se sećaju originalnih ukusa hotela, ali su oblikovani za današnje zahteve. Sve je osmišljeno tako da svaki član dobije personalizovano iskustvo, pri čemu je diskrecija pravilo, a detalj merilo neprikosnovene The Bristol usluge.

Članstvo nosi benefite koji svakodnevicu čine lakšom i prijatnijom, a kako bi iskustvo bilo što autentičnije, osmišljeni su i posebni paketi: The Heritage Wellness, The Bristol Legacy i The Bristol Club 1912, koji nude veliki broj privilegija, pri čemu poslednji, uključuje i članarinu u trajanju od 13 meseci. Svaki program kreiran je tako da stanovnici mogu u potpunosti uživati u pogodnostima hotela i Wellness & SPA sadržajima, iako nisu njegovi stalni gosti.

Wellness, gastronomija i stil u savršenoj harmoniji

Wellness i SPA su srce Club-a 1912, podsećajući nas da je ovo prostor gde možemo dovesti i svoje bližnje i potpuno se prepustiti odmoru: finska i bio sauna, parno kupatilo, senzorni tuševi i tretmani kreirani da pruže reset tela i uma. Za one kojima zdravlje i forma nisu vremenski uslovljeni, na raspolaganju je najsavremenija teretana tokom čitavog dana.

Garantovano parking mesto omogućava da ulazak u hotel bude bez žurbe, dok masaža dobrodošlice simbolično uvodi nove članove u svet pažnje i regeneracije. To je način da se odmah oseti suština kluba — posvećenost svakom detalju i dobrobiti članova. Iza kulisa Club 1912 stoji i concierge tim koji deluje gotovo neprimetno, ali je uvek prisutan. Rezervacija u restoranu, organizacija događaja ili preporuka koju nećete naći u klasičnim vodičima: svaki detalj pažljivo je osmišljen da odgovori na potrebe članova.

Za članove kluba, svaki obrok prerasta u iskustvo. Nije reč samo o ukusu, već o atmosferi, ritmu prostora i pažljivoj koreografiji detalja. U srcu hotela, impresivni atrijum otvara vrata Beatrice-u, elegantnoj oazi pod staklenim krovom, gde vazduhom plešu note džeza dok se uživanje u pažljivo kreiranim koktelima i specijalitetima pretvara u ritual. Oni koji tragaju za istinskim gastronomskim iskustvom, pronaći će ga u restoranu The Dining Room koji nudi simfoniju lokalnih tradicija i internacionalnih uticaja, pretočenu u sezonske menije sastavljene od biranih, lokalnih namirnica. Savršeno uklopljen u ambijent hotela, zajedno sa intimnim The Library kutkom, ovaj prostor spaja duh istorijskog zdanja sa senzibilitetom savremenog urbanog života. Rezultat je ravnoteža između prošlosti i sadašnjosti, idealna za svaki trenutak — od poslovnih razgovora, preko opuštenih okupljanja, do tihih, intimnih susreta.

Šta znači biti član Club 1912?

Članstvo u Clubu 1912 otvara vrata sveta u kojem se sofisticiranost susreće sa neočekivanim iskustvima – ekskluzivnim događajima, pažljivo kreiranim trenucima i prostorom koji inspiriše. To je mesto gde svaki susret postaje priča, a svaki posetilac deo zajednice koja ceni suptilnu eleganciju i jedinstvene doživljaje. Ljubav prema sebi počinje u srcu Beograda, na adresi Karađorđeva 50.

Prvim uspostavljanjem zaloge na investicionim jedinicama fonda (kojim upravlja društvo za upravljanje investicionim fondovima Vista Rica a.d.) u korist domaće banke, ovaj finansijski instrument je po prvi put formalno priznat kao sredstvo obezbeđenja.

Investicione jedinice mogu da posluže kao kolateral za bankarske kredite, pri čemu njihov vlasnik zadržava pravo vlasništva nad jedinicama. Time se dobija pristup dodatnoj likvidnosti bez potrebe za prodajom investicije, a banke dobijaju pouzdan i transparentan vid obezbeđenja.

Ovaj inovativni korak, formalno evidentiran u Centralnom registru hartija od vrednosti, predstavlja značajan razvoj tržišta kapitala, omogućavajući fleksibilnije finansiranje i širu primenu fondova kao kolaterala.

Šta sve omogućava uspostavljanje zaloge na investicionim jedinicama

Uspostavljanje zaloge na investicionim jedinicama omogućava investitorima da bez prodaje jedinica, dobiju kredit, čime se otvara dodatni pristup kapitalu. Procedura je transparentna i jednostavna – zahteva samo notarski overen ugovor i upis u Centralni registar hartija od vrednosti. Za razliku od hipoteke na nekretnini, ovde ne postoje dodatni troškovi procene ili osiguranja nepokretnosti, niti višestruki upisi u katastar.

Investitor zadržava vlasništvo nad jedinicama tokom trajanja kredita, dok su jedinice privremeno opterećene kao kolateral za vraćanje duga. Nema regulatornih ograničenja u pogledu vrste kredita koje ovaj zalog podržava i može se koristiti kod većine kreditnih linija, osim specijalnih namenskih zajmova kao što su stambeni krediti, gde je ugrađen obavezni hipotekarni kolateral. Iznos zajma koji se može obezbediti založnim pravom nad jedinicama zavisi od politike banke. Narodna banka Srbije priznaje zalogu na investicionim jedinicama kao adekvatan kolateral, a banke, u skladu sa svojim pravilima, određuju koliki deo kredita može biti pokriven tim zalogom.

Novo obezbeđenje važi za sve zajmoprimce: i za fizička, i za pravna lica. Jedinice investicionih fondova kao zalogu mogu da koriste građani i privrednici kako bi poboljšali svoje kreditne mogućnosti. Za građane, ova opcija posebno značajno doprinosi dodatnom prilivu kapitala nezavisno od klasičnih kolaterala poput hipoteke na nekretninu. U praksi to znači da, uz kamate i prinose koje ostvaruju kroz fond, investitori sada mogu svoje jedinice staviti kao zalog za kredit. Banke, s druge strane, dobijaju visokolikvidno i lako procenjivo sredstvo obezbeđenja, što smanjuje kreditni rizik. Manji rizik omogućava bankama da ponude povoljnije uslove kreditiranja – niže kamatne stope i pristupačnije kredite za građane i privredu. Na taj način se razvija fleksibilniji finansijski sistem, tržište fondova postaje atraktivnije, a investitorima se osigurava stabilnost i novi izvori finansiranja.

Proces uspostavljanja založnog prava nad investicionim jedinicama odvija se u nekoliko jednostavnih koraka. Nakon što zalogodavac i banka sklope ugovor koji se overava kod notara, podnosi se zahtev za upis u Centralni registar hartija od vrednosti, koji vodi Registar založnog prava na jedinicama.

Postoje li skriveni ili neki drugi nedostaci?

Zaloga na investicionim jedinicama može biti jedini oblik obezbeđenja kod kreditno-garancijskih poslova, što dodatno pojednostavljuje proces finansiranja. Kod specijalizovanih kredita (npr. stambenih) ne može zameniti hipoteku, ali se može primeniti kao dodatno sredstvo u skladu sa politikom banke. U svakom slučaju, nema skrivenih nedostataka, jer ova opcija ne zahteva dodatne troškove niti komplikovane pravne procedure i ne ugrožava vrednost kolaterala. Naprotiv, investicione jedinice mogu i da porastu u vrednosti tokom trajanja kredita, donoseći vlasniku dodatnu korist, dok banka u svakom trenutku raspolaže transparentnim, likvidnim obezbeđenjem.

Ovaj instrument predstavlja finansijsku inovaciju koja pojednostavljuje proces kreditiranja. Za razliku od hipoteke, založno pravo nad investicionom jedinicom ne zahteva procenu nekretnine niti sudski upis, čime se štedi vreme i smanjuju troškovi. Takav oblik obezbeđenja omogućava investitorima pristup likvidnim sredstvima bez potrebe za prodajom imovine, a bankama nudi kvalitetno i transparentno obezbeđenje, što jača efikasnost i stabilnost finansijskog tržišta. Očekuje se da će novi instrument povećati dostupnost kredita, ojačati tržište kapitala i podstaći dalji razvoj finansijske infrastrukture u Srbiji.