„Država nema svoj novac. Samo ljudi imaju novac.“ Ova čuvena rečenica Miltona Fridmana i danas zvuči provokativno jer bez uvijanja razotkriva osnovnu ekonomsku činjenicu koju politika često pokušava da sakrije. Svaka državna potrošnja u krajnjoj liniji plaćena je novcem građana, bez obzira na to da li dolazi kroz poreze, zaduživanje ili inflaciju.

Milton Fridman, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 1976. godine i jedan od najuticajnijih mislilaca 20. veka, izgradio je svoju teoriju na jednostavnoj, ali nepopularnoj ideji: ekonomska sloboda je temelj svake druge slobode.

Ko je bio Milton Fridman

Kao vodeća figura Čikaške škole ekonomije, Fridman je decenijama osporavao dominantno uverenje da država može efikasno upravljati privredom. Smatrao je da država ne stvara bogatstvo, već ga preraspodeljuje, često uz velike gubitke i neželjene posledice.

Njegova filozofija nije bila ideološka romantika slobodnog tržišta, već analitička kritika iluzija o svemoćnoj državi. Fridman nije poricao potrebu za institucijama, zakonima i osnovnom socijalnom zaštitom, ali je upozoravao da se država ne sme predstavljati kao izvor novca.

Nema besplatnog ručka

Jedna od njegovih najpoznatijih maksima bila je: „There is no such thing as a free lunch.“ (nema besplatnog ručka). U slobodnijem tumačenju – ne postoji besplatna usluga, pomoć ili subvencija. Kada političari obećavaju nova davanja, Fridman bi postavljao samo jedno pitanje: ko to plaća?

U njegovoj analizi, državna potrošnja nije neutralna. Ona utiče na ponašanje ljudi, tržišne signale i dugoročni rast. Namere mogu biti plemenite, ali ekonomija, tvrdio je Fridman, ne funkcioniše na osnovu namera, već posledica.

Inflacija kao skriveni porez

Posebno oštar bio je prema inflaciji, koju je opisivao kao „uvek i svuda monetarni fenomen“. Štampanje novca, po Fridmanu, nije tehničko rešenje krize, već skriveni porez koji najviše pogađa one sa najmanje zaštite – radnike, penzionere i štediše.

Inflacija, govorio je, omogućava državi da troši bez otvorenog priznanja da uzima novac od građana. Upravo zbog toga ju je smatrao jednim od najnepravednijih oblika oporezivanja.

Država kao sluga, ne kao gospodar

U svom najpoznatijem upozorenju Fridman je tvrdio da je vlada dobar sluga, ali loš gospodar. Kada država pređe granicu i počne da odlučuje umesto tržišta, posledice se ne vide odmah, ali su dugoročno skupe.

U vremenu rastučih javnih dugova, sve većih budžetskih deficita i stalnih intervencija, Fridmanove ideje ponovo deluju uznemirujuće aktuelno. Njegova poruka nije bila da država treba da nestane, već da mora znati gde prestaje njena odgovornost, a gde počinje sloboda pojedinca.

Zašto Fridman i danas smeta

Milton Fridman nikada nije nudio utešne odgovore. Nudio je jasnoću. A jasnoća u ekonomiji često boli više od krize same. Zato njegove rečenice i danas izazivaju nelagodu, jer podsećaju da ne postoji državni novac, postoje samo državni troškovi koje neko drugi plaća.

Izvor:Telegraf Biznis

Foto: ra2studio, Depositphotos

Prosečna neto plata u Srbiji za treći kvartal ove godine iznosila je 107.937 dinara i bila je nominalno veća za 11,4 odsto, a realno za 6,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

To je objavio Republički zavod za statistiku (RZS).

U odnosu na prethodni, tj. drugi kvartal 2025. godine zarada je nominalno niža za 0,1 odsto a realno za 1,1 odsto.

Prosečna neto zarada za prvih devet meseci iznosila je 107.432 dinara i u odnosu na isti period prethodne godine, bila je nominalno veća za 11,1 odsto, a realno za 6,5 odsto.

Nominalne zarade su se od početka godine kretale u skladu sa kretanjem realne ekonomije i budžeta, istovremeno se prilagođavajući tržišnim pokazateljima, tj. ponudi i potražnji radne snage, naveli su iz RZS.

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa beleži trend rasta od početka godine i u septembru 2025. sa iznosom od 109.147 dinara, dostiže međugodišnji rast od 13,6 odsto nominalno, odnosno 10,4 odsto realno.

Na rast zarade uticalo povečanje minimalca

Na rast zarada, ocenili su iz zavoda, uticala je i odluka o povećanju minimalne cene rada sa 271 dinara neto po radnom času u 2024. godini na 308 dinara u 2025. godini.

Takođe, prosečna zarada bez poreza i doprinosa, izražena u evrima, kao pokazatelj životnog standarda i međunarodne konkurentnosti privrede Srbije zabeležila je rast i u septembru dostigla vrednost od 931 evro.

Međugodišnji rast iznosio je 13,4 odsto.

Ako se uporede neto zarade po sektorima, vidi se da je najveći realni rast u periodu januar-septembar 2025. godine, u odnosu na isti period 2024. godine, ostvaren u sektorima umetnost, zabava i rekreacija kao i prerađivačka industrija, sa po 8,7 odsto.

Najveća neto plata u prvih devet meseci ove godine obračunata je računarskom programiranju i konsultantskim delatnostima – 296.633 dinara.

Sledi vazdušni saobraćaj – 234.855 dinar, proizvodnja koksa i derivata nafte – 220.789 dinara i naučno istraživanje i razvoj – 212.054 dinara.

Posmatrano po regionima, najveća prosečna zarada bez poreza i doprinosa u periodu januar-septembar 2025. godine obračunata je u Beogradskom regionu – 134.588 dinara.

Na drugom mestu je Vojvodina sa prosekom od 101. 513 dinara, na trećem Južna i Istočna Srbija sa 92.960 dinara, a najmanja prosečna plata registrovana je u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji – 90.705 dinara.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Vrednost robe koju je Srbija izvezla u prvih devet meseci ove godine bila je veća za 8,9 odsto nego u istom periodu prošle godine, dok je vrednost uvoza povećana za 8,2 odsto, navodi se u publikaciji Republičkog zavoda za statistiku (RZS), Trendovi III kvartal 2025.

Na kretanje izvoza najviše je uticao rast od 9,6 odsto u prerađivačkoj industriji, koji je činio 87,8 odsto ukupnog izvoza. Sledi rudarstvo sa učešćem od 5,6 odsto a ostvarilo je kumulativni rast od 9,4 odsto.

Prerađivačka industrija najviše je uticala i na rast uvoza. Njen rast je iznosio 5,5 odsto a učešće u ukupnom izvozu 72,9 odsto.

Pozitivan spoljnotrgovinski saldo, odnosno suficit, u periodu januar-septembar, Srbija je ostvarila sa 12 evropskih zemalja i on je iznosio oko 3,7 milijardi evra, a na prvom mestu je Crna Gora sa suficitom Srbije od 995,3 miliona evra. Srbija je u ovom periodu u Crnu Goru izvezla najviše prehrambenih proizvoda, zatim električne energije, gasa i pare, pića i motornih vozila i prikolica.

Najveći spoljnotrgovinski deficit u prvih devet meseci ove godine zabeležen je sa Kinom i iznosio je 3,2 milijarde evra, i Turskom, sa kojom imamo negativan saldo od 747 miliona evra.

Posmatrano po delatnostima proizvoda, uvoz iz Kine najviše se sastojao od neklasifikovanih proizvoda, nepomenutih mašina i opreme, kao i računara, elektronskih i optičkih proizvoda.

Negativan spoljnotrgovinski saldo sa Turskom rezultat je visoke vrednosti uvoza osnovnih metala kao i električne opreme. Najvažniji spoljnotrgovinski partneri u periodu januar-septembar 2025. godine bile su zemlje sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini.

Zemlje članice Evropske unije učestvovale su sa 58,1odsto u ukupnoj trgovinskoj razmeni, dok je Azijsko-pacifičko ekonomsko udruženje (APEC) na drugom mestu, sa 18,6 odsto učešća.

Pojedinačno gledano, Srbija najviše izvozi u Nemačku, Bosnu i Hercegovinu, Italiju, Kinu i Mađarsku, a najviše uvozi iz Kine, Nemačke, Italije, Turske i Mađarske.

Izvor:Tanjug

Foto: Pixabay

Najbogatije porodične dinastije na svetu nikada nisu bile bogatije. Prema Bloombergovom indeksu za 2025. godinu, 25 najimućnijih porodica uvećalo je svoje bogatstvo za gotovo 360 milijardi dolara u samo godinu dana, a ukupna vrednost njihovih imperija dostigla je neverovatnih 2,9 biliona dolara. Na samom vrhu – i dalje neprikosnoveno – nalazi se porodica Walton, osnivači najvećeg lanca marketa na svijetu – Walmart.

Bogati postaju još bogatiji – i to ubrzano

Bloombergova analiza potvrđuje staru finansijsku istinu: veličina je presudna. Rast cena akcija, snažna potražnja za sirovinama poput bakra, ali i za robom široke potrošnje i hranom za kućne ljubimce, dodatno su pogurali porodična carstva koja već decenijama imaju kapital, politički uticaj i iskustvo.

Ulazak na listu nikad nije bio skuplji – minimalno bogatstvo za top 25 sada iznosi 46,4 milijarde dolara, skoro 10 milijardi više nego prošle godine.

Top 5 najbogatijih porodica sveta

1. Walton (SAD) – 513,4 milijarde $

Porodica osnivača Walmarta prvi put je prešla granicu od pola biliona dolara. Walmart je najveći svetski maloprodajni lanac, sa više od 10.750 prodavnica i prihodima od 681 milijardu dolara godišnje. Waltons kontrolišu oko 44% kompanije. Zanimljivost: Walmart svakog sedmičnog dana opslužuje oko 270 miliona kupaca širom svijeta.

2. Al Nahyan (UAE) – 335,9 milijardi $

Vladajuća porodica Abu Dabija i ključni stub Ujedinjenih Arapskih Emirata. Njihovo bogatstvo je duboko povezano s naftom, ali sve više i s veštačkom inteligencijom i globalnim investicijama. Savetnik za nacionalnu bezbjednost, šeik Tahnoon, upravlja portfeljem procijenjenim na čak 1.500 milijardi dolara.

3. Al Saud (Saudijska Arabija) – 213,6 milijardi $

Saudijska kraljevska porodica, sa oko 15.000 članova, svoju moć duguje ogromnim rezervama nafte i kontroli državnih ugovora. Državni fond PIF raspolaže imovinom većom od 1.000 milijardi dolara.

4. Al Thani (Katar) – 199,5 milijardi $

Porodica koja Katar vodi još od 19. vijeka. Pravi skok bogatstva desio se zahvaljujući eksploataciji prirodnog gasa, što je ovu malu državu katapultiralo među najbogatije na svetu po glavi stanovnika.

5. Hermès (Francuska) – 184,5 milijardi $

Porodična luksuzna imperija iza legendarnog modnog brenda Hermès. Birkin torbe, simbol ekstremnog luksuza, na aukcijama dostižu cene i do nekoliko stotina hiljada dolara.

Novi trend: sirovine, luksuz i tehnologija

Četiri porodice su prvi put ušle u top 25:

Larrea Mota Velasco (Meksiko) – bakar

Luksic (Čile) – bakar i industrija

Del Vecchio (Italija) – EssilorLuxottica i AI naočare

Olayan (Saudijska Arabija) – globalne finansije i nekretnine

Zajednički imenitelj: kontrola ključnih resursa ili globalnih brendova, uz snažnu povezanost s finansijskim tržištima.

Bloombergov indeks jasno pokazuje da se globalno bogatstvo ne rasipa – već se sve više koncentriše. Porodice koje su prije 50 ili 100 godina napravile prve iskorake danas upravljaju sektorima od kojih zavisi svetska ekonomija: energija, hrana, maloprodaja, farmacija, tehnologija i luksuz.

Za male ekonomije i tržišta u razvoju, ovo je važan signal: globalni kapital sve češće ima prezime.

Izvor: Investitor.me

Foto: Pixabay

Privreda i građani stavili su, zarad garancije otplate kredita, pod hipoteku 223.593 nepokretnosti procenjene vrednosti 8.208,6 milijardi dinara, što je gotovo 70 milijardi evra, pokazuju podaci Baze nepokretnosti pri Narodnoj banci Srbije za period od oktobra 2015. do marta 2025.

Kada građani podižu stambeni kredit u banci, u najvećem broju slučajeva pod hipoteku se stavlja upravo stan ili kuća koji se kupuju iz kredita. Ali, garancija za otplatu može da bude i neka druga nepokretnost, poput roditeljske kuće ili drugog stana koju dužnik već ima u vlasništvu.

Kada je reč o privrednicima, oni pod hipoteku stavljaju nepokretnosti i za druge vrste kredita – investicione, one za likvidnost, obrtna sredstva.

Ukupna vrednost svih tih nepokretnosti stavljenih pod hipoteku, kojih je trenutno 223.593, iznosi prema oceni procenitelja – gotovo 70 milijardi evra.

U Bazu nepokretnosti, koju je Narodna banka Srbije formirala u oktobru 2015. godine kada je počelo izveštavanje banaka, a zaključno s podacima dostavljenim do 20. marta 2025, uneti su podaci o 223.593 nepokretnosti, čija je procenjena vrednost 8.208,6 milijardi dinara, što iznosi pomenutih 70 milijardi evra.

U Bazi nepokretnosti ne nalaze se informacije o nepokretnostima koje su predmet kupovine iz stambenog kredita – već podaci o nepokretnostima koje su date kao obezbeđenje za taj kredit, pojašnjavaju u NBS.

Reč je o bazi podataka o procenama vrednosti nepokretnosti koje su predmet hipoteke i kreditima obezbeđenim hipotekom.

“U Bazi nepokretnosti nalaze se podaci o nepokretnostima koje predstavljaju sredstvo obezbeđenja kredita odobrenih od strane banaka, pri čemu pomenute nepokretnosti obuhvataju kako stambene, tako i komercijalne nepokretnosti. Reč je nepokretnostima koje su date kao sredstvo obezbeđenja različitih vrsta kredita odobrenih i privredi i stanovništvu – ne isključivo stambenih kredita, već i investicionih, kredita odobrenih za likvidnost i obrtna sredstva i dr, pri čemu pomenute nepokretnosti ne moraju nužno biti predmet kupoprodajnih transakcija koje su finansirane iz kredita”, objašnjavaju za portal N1 u NBS.

Baza nepokretnosti ne sadrži podatke o nekretninama čija kupovina nije finansirana iz kredita.

“Treba imati u vidu i da je u pomenutoj Bazi nepokretnosti fokus na procenjenim vrednostima nekretnina, odnosno na vrednostima koje daju ovlašćeni procenitelji za hipotekarne kredite, a ne na kupoprodajnim vrednostima nepokretnosti. S tim u vezi, prilikom obračuna prosečne vrednosti nepokretnosti iz Baze nepokretnosti, treba imati u vidu i dodatne podatke navedene u Godišnjem izveštaju o stabilnosti finansijskog sistema u 2024. godini, prema kojima se od ukupne procenjene vrednosti svih nepokretnosti iz Baze nepokretnosti koja je iznosila 8.208,6 milijardi dinara, 80,8 odsto vrednosti odnosi na komercijalne nepokretnosti, dok se preostali deo odnosi na stambene nepokretnosti (koje čine 75,3 odsto ukupnog broja nepokretnosti unetih u Bazu nepokretnosti – 223.593)”, navodi NBS.

To znači da bi prosečna procenjena vrednost stambenih nepokretnosti iz Baze nepokretnosti bila značajno niža od vrednosti koja se dobija prostim deljenjem ukupne procenjene vrednosti sa ukupnim brojem nepokretnosti.

Čije nepokretnosti više vrede

Dakle, u Bazi nepokretnosti, od oktobra 2015. zaključno s podacima dostavljenim do 20. marta 2025, uneti su podaci o 223.593 nepokretnosti, čija je procenjena vrednost 8.208,6 milijardi dinara.

Najveći broj unetih podataka odnosi se na stambene nepokretnosti – 75,3 odsto ukupnog broja nepokretnosti.

To znači da se od pomenute 223.593 nepokretnosti – 168.364 odnosi na stanove i kuće koji su procenjeni radi uspostavljanja hipoteke na njima kao sredstva obezbeđenja stambenih kredita.

Preostalih 55.229 su komercijalne nepokretnosti.

Međutim, iako čine čak 75,3 odsto ukupnog broja nepokretnosti pod hipotekom upisanih u ovu bazu, kada je reč o njihovoj vrednosti (udelu u pomenutih 8.208,6 milijardi dinara, tj. 70 miliona evra) ubedljivo je dominantno učešće komercijalnih nepokretnosti kao sredstva obezbeđenja – čak 80,8 odsto.

To znači da je 55.229 komercijalnih nepokretnosti pod hipotekom procenjeno na 6.632,5 milijardi dinara (što je oko 56,49 milijardi evra), a da se preostali iznos od 1.576,1 milijardu dinara (što je oko 13,43 milijarde evra) odnosi na vrednost 168.364 stanova i kuća koje su građani stavili pod hipoteku zarad podizanja stambenog kredita.

Kuće i stanovi pod hipotekom za stambene kredite

“U skladu s podacima o prvim procenama stambenih nepokretnosti, datih kao sredstvo obezbeđenja za stambene kredite unete u bazu nepokretnosti, prosečna procenjena vrednost po kvadratnom metru za Republiku Srbiju u 2024. godini iznosila je 1.597 evra”, navodi se u Godišnjem izveštaju o stabilnosti finansijskog sistema za 2024. godinu.

U izveštaju se navodi da je primetna značajna disperzija vrednosti stambenih nepokretnosti između regiona u Srbiji tokom 2024.

Tako je prosečna procenjena vrednost po kvadratnom metru u beogradskom regionu od 2.352 evra – znatno veća od prosečne procenjene vrednosti po kvadratnom metru u drugim regionima:

“S obzirom na to da se najveći broj procenjenih stambenih nepokretnosti odnosi na beogradski region, može se zaključiti da je prosečna procenjena vrednost po kvadratnom metru stambenih nepokretnosti u Srbiji u velikoj meri određena kretanjem vrednosti procena stambenih nepokretnosti u tom regionu. Takođe, u beogradskom regionu postoji disperzija prosečne procenjene vrednosti stambenih nepokretnosti po kvadratnom metru po opštinama, pa se tako po relativno nižim prosečnim procenama vrednosti izdvajaju prigradske opštine i opštine na periferiji grada”, ukazuje se u izveštaju.

S druge strane, prosečna procenjena vrednost po kvadratnom metru u opštinama u užem centru grada bila je iznad 3.200 evra (Savski venac – 3.797 evra, Stari grad – 3.539 evra i Vračar – 3.297 evra).

“Takva disperzija prosečnih procenjenih vrednosti po kvadratnom metru stambenih nepokretnosti nije zastupljena samo u beogradskom regionu već i u drugim regionalnim centrima – u Novom Sadu u odnosu na ostale opštine u Vojvodini (Novi Sad – 1.920 evra, ostale opštine regiona – 784 evra), u regionu južne i istočne Srbije (Niš – 1.337 evra, ostale opštine regiona – 819 evra) i regionu Šumadije i zapadne Srbije (Kragujevac – 1.120 evra, ostale opštine regiona – 942 evra).

Maksimalna pojedinačna vrednost procenjene stambene nepokretnosti po kvadratnom metru u 2024. registrovana je na teritoriji opštine Savski venac, a najniža kod nepokretnosti koja se nalazi u Vojvodini.

Rast broja procena – rast kredita

U odnosu na 2023. godinu, procenjene vrednosti stambenih nepokretnosti po kvadratnom metru u 2024. porasle su za 9,7 odsto u Srbiji, za 17,8 odsto u Vojvodini, za 12,7 dosto u regionu južne i istočne Srbije, za 8,4 odsto u regionu Šumadije i zapadne Srbije i za 7,1 odsto u beogradskom regionu.

Tokom 2024, na nivou Srbije ukupno je evidentirano 9.036 procena, što je za 3.179 procena više nego u prethodnoj godini.

“Navedeno povećanje broja procena odražava trend povećanja broja kupovine stambenih nepokretnosti sredstvima iz kredita. Prosečne procenjene vrednosti stambene nepokretnosti po kvadratnom metru od oktobra 2015. do kraja 2024. godine imaju trend rasta i za Republiku Srbiju i za sve pojedinačne regione. Na osnovu podataka iz baze nepokretnosti, prosečna procenjena vrednost stambenih nepokretnosti po kvadratnom metru može se utvrditi ne samo po regionima i opštinama već i prema godini izgradnje, vrsti nepokretnosti (kuća/stan), strukturi stanova i slično”, navodi NBS u izveštaju.

Novogradnja – starogradnja u 2024.

Prosečna procenjena vrednost po kvadratnom metru stambene nepokretnosti u novogradnji u 2024. iznosila je oko 1.920 evra u Republici Srbiji (2.585 evra u beogradskom regionu) i viša je od prosečne procenjene vrednosti starijih nepokretnosti, koja je iznosila 1.503 evra (2.299 evra u beogradskom regionu).

Takođe, primetno je da su prosečne procenjene vrednosti po kvadratnom metru stanova (1.935 evra u Srbiji i 2.448 evra u beogradskom regionu) znatno više od prosečnih procenjenih vrednosti po kvadratnom metru kuća (626 evra u Srbiji i 1.152 evra u beogradskom regionu).

Garsonjera ili četvorosobni: Čiji kvadrat više vredi

Posmatrano prema strukturi stanova, najviša prosečna procenjena vrednost po kvadratnom metru u Srbiji zabeležena je kod garsonjera (2.302 evra) i četvorosobnih i većih stanova (2.268 evra), dok u beogradskom regionu najvišu prosečnu procenjenu vrednost imaju četvorosobni i veći stanovi (2.810 evra), koji obično predstavljaju luksuzne nepokretnosti, a zatim slede garsonjere (2.782 evra).

“Najviše stanova koji predstavljaju obezbeđenje po stambenim kreditima a procenjeni su u 2024. godini nalazi se u zgradama s pet (1.516), četiri (1.448) i tri sprata (1.134), što čini 51,6 odsto ukupnog broja procenjenih stanova (7.939) i ukazuje na to da u Srbiji ima najviše zgrada te spratnosti. Takođe, najviše navedenih stanova nalazi se na poslednjem (1.988) i pretposlednjem spratu (1.571), što čini 44,8 odsto ukupnog broja procenjenih stanova. Što se tiče zastupljenosti stanova prema spratnosti, najviše su zastupljene procene vrednosti za stanove na prvom (1.513), drugom (1.402) i trećem spratu (1.244), što predstavlja 52,4% ukupnih procena svih stanova”, navodi se u izveštaju.

Posmatrano po broju soba, u 2024. godini najviše su zastupljene procene vrednosti dvosobnih stanova (1.797 – prosečne površine 52,6 kvadratnih metara), dvoiposobnih (1.305 – prosečne površine 61,4 kvadratna metra) i trosobnih (1.207 – prosečne površine 70,8 kvadratnih metara), što predstavlja 54,3 odsto svih procena stanova.

Pod hipotekom veći broj manjih stanova

“Prosečna površina svih stanova čija je procena izvršena u 2024. iznosi oko 59,7 kvadratnih metara, dok je medijana 57 kvadratnih metara, što ukazuje na to da je veći broj stanova s manjom površinom dat u obezbeđenje hipotekarnih stambenih kredita”, pojašnjava se u izveštaju NBS.

Baza nepokretnosti formirana je na osnovu Zakona o proceniteljima vrednosti nepokretnosti sa ciljem, kako navode u NBS – unapređenja procesa procene vrednosti nepokretnosti pružanjem licenciranim proceniteljima i bankama potrebnih ažurnih podataka o vrednostima nepokretnosti čime se osigurava transparentnost i konzistentnost procena, a samim tim i ograničava uticaj kretanja na tržištu nepokretnosti na finansijsku stabilnost.

NBS od 2015. godine vodi tu bazu podataka o procenama vrednosti nepokretnosti koje su predmet hipoteke i o kreditima obezbeđenim hipotekom, a radi, kako se navodi – unapređenja osnova za kvalitetniju procenu vrednosti nepokretnosti, što doprinosi smanjenju rizika nastanka novih problematičnih kredita.

Bazi mogu da pristupe NBS, banke i licencirani procenitelji.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Dok se globalna tržišta pripremaju za novu rundu neizvesnosti, kako se može pročitati u svetskim medijima, najbogatiji investitori na svetu već prilagođavaju svoje strategije. Najnoviji godišnji izveštaj banke UBS, zasnovan na anketi među njenim klijentima milijarderima, otkriva jasnu promenu fokusa: interesovanje se postepeno pomera sa Severne Amerike ka Zapadnoj Evropi i Kini.

Business Insider piše da je UBS tokom 2025. godine ispitao svoje klijente o tome gde planiraju da investiraju u narednih 12 meseci, ali i u „petogodišnjem horizontu“. Rezultati pokazuju da je „kratkoročni optimizam značajno porastao u Zapadnoj Evropi“ – čak 40 odsto ispitanika vidi investicione prilike u ovom regionu tokom naredne godine, u poređenju sa 18 odsto u 2024. godini. Kina beleži još izraženiji skok: 34 odsto ispitanika vidi potencijal, dok je prošle godine taj procenat iznosio svega 11 odsto.

Pozitivniji pogled beleži i region Azije i Pacifika (bez Kine), gde je optimizam porastao za osam procenata, a 33 odsto ispitanika očekuje povoljne investicione prilike.

Severna Amerika gubi privlačnost

S druge strane, Severna Amerika gubi deo svoje privlačnosti. Dok je u prošlogodišnjoj anketi čak 80 odsto milijardera favorizovalo ovaj region, u 2025. godini taj udeo je pao na 63 odsto. Razlozi za ovu promenu leže u rastućim rizicima koje investitori prepoznaju kao ključne pretnje globalnom tržišnom okruženju.

Na vrhu liste zabrinutosti nalaze se carine, koje je 66 odsto ispitanika označilo kao faktor koji bi najverovatnije mogao negativno da utiče na tržišta u narednih 12 meseci. Slede rizik od velikih geopolitičkih sukoba (63 odsto), politička neizvesnost (59 odsto) i rast inflacije (44 odsto).

Kada je reč o imovini, privatni kapital ostaje u centru pažnje. Gotovo polovina ispitanika (49 odsto) planira da ulaže u direktne investicije u privatni kapital tokom narednih 12 meseci. Slede hedž fondovi i akcije na razvijenim tržištima, sa po 43 odsto, dok su akcije na tržištima u razvoju (37 odsto) i fondovi privatnog kapitala (35 odsto) takođe visoko rangirani.

Zanimljivo je da, uprkos interesovanju za privatni kapital, ispitanici istovremeno pokazuju veću spremnost da „povuku sredstva iz ovih ulaganja nego iz javno trgovane imovine, što ukazuje na oprez i potrebu za većom likvidnošću“, piše BI.

Iako su kratkoročni stavovi u odnosu na 2024. godinu primetno promenjeni, dugoročni pogledi u periodu od pet godina ostaju uglavnom stabilni. Poruka milijardera je jasna: „u svetu povećanih rizika, naglasak se stavlja na diverzifikaciju, otpornost i strateško pozicioniranje, a ne na kratkoročne tržišne dobitke“.

Izvor: Bonitet

Foto: Pixabay