Hotelijerstvo je industrija detalja. Gost ih često ne vidi, ali ih uvek oseća. Oseća kada je soba spremna na vreme, kada recepcija ima pravu informaciju, kada restoran funkcioniše bez zastoja, kada osoblje zna šta radi i kada se usluga odvija prirodno, bez vidljive improvizacije.

Iza svakog takvog iskustva stoji sistem

Globalna boljka su rast cena, nedostatak radne snage i sve zahtevniji gosti jer ponuda iz dana u dan raste. Iz toga proizilazi i jednostavan zaključak da hotelska industrija više ne može da se oslanja samo na dobru lokaciju, lep enterijer i ljubaznost zaposlenih, već mora da uključi još jednu dimenziju a to je striktno vođenje računa o troškovima i mudrom korišćenju raspoloživih resursa.

Lean filozofija potvrđena u najuspešnijim svetskim kompanijama, u hotelijerstvu dobija posebno važnu ulogu. Ona organizaciju posmatra kroz dva ključna elementa troškove i tok vrednosti, odnosno šta zaista doprinosi boljoj usluzi, a šta predstavlja gubitak vremena, energije, materijala ili potencijala zaposlenih.

U hotelu, gubici nisu uvek očigledni. Često se kriju u duplim proverama, nepotrebnom hodanju, čekanju informacija, nejasnim odgovornostima, greškama u komunikaciji ili u procesima koji zavise od pojedinaca umesto od jasnog sistema. Gost možda nikada neće upotrebiti reč „proces“, ali će vrlo brzo osetiti posledicu lošeg procesa.

Zato Tecor Lean & Kaizen Consulting, kompanija sa više od 15 godina iskustva u optimizaciji poslovnih i proizvodnih procesa, poslednjih godina sve snažnije otvara temu primene Lean principa u uslužnim delatnostima, posebno u hotelijerstvu. Nakon prošlogodišnjeg regionalnog događaja posvećenog optimizaciji procesa u hotelima, fokus se ove godine dodatno širi – od Lean pristupa ka digitalizaciji i AI rešenjima kao novim pravcima razvoja hotelskog poslovanja.

Seminar Lean u hotelijerstvu biće održan 20. i 21. oktobra 2026. godine u hotelu Tonanti u Vrnjačkoj Banji. Događaj će okupiti predstavnike hotelske industrije, menadžere, rukovodioce sektora i sve one koji žele da razumeju kako se bolja organizacija rada odražava na kvalitet usluge, profitabilnost i iskustvo gosta.

Prvi dan seminara biće posvećen Lean principima u hotelijerstvu, odnosno pitanjima kako prepoznati rasipanja u svakodnevnim operacijama, urediti tokove rada i izgraditi sistem u kojem zaposleni ne zavise od improvizacije, već od jasnih i primenljivih standarda. Kako raditi sa manje uloženih resursa a istovremeno povećavati zadovoljstvo gostiju.

Drugi dan otvara temu digitalizacije i primene AI rešenja u hotelijerstvu. Tehnologija danas može značajno da unapredi komunikaciju, analitiku, planiranje, prodaju i operativne procese. Ipak, digitalizacija bez uređenih procesa često ne rešava problem, već ga samo prenosi u novi alat. Zbog toga je jedan od ciljeva seminara da pokaže kako Lean, digitalni alati i veštačka inteligencija mogu da funkcionišu zajedno, kao deo istog sistema unapređenja.

Hotel koji želi stabilan rast mora da zna gde gubi vreme, gde troši resurse, gde nastaju greške i gde zaposleni svakodnevno ulažu dodatni napor da bi sistem ipak funkcionisao. Lean u hotelijerstvu ne znači manje gostoprimstva. Naprotiv, znači više prostora za ono što gost zaista pamti: pažnju, brzinu, sigurnost, kvalitet i osećaj da je sve podređeno njegovom iskustvu.

Ukoliko uočavate da i u Vašim procesima postoji prostor za unapređenje ili osećate da mogu biti još bolji onda je ova konferencija pravo mesto za Vas.

Erste Banka Srbija i Privredna komora Srbije organizovale su konferenciju „Klimatski lonac – jesmo li blizu tačke ključanja?“, posvećenu uticaju klimatskih promena na proizvodnju hrane, održivost prehrambenih sistema i odgovorno upravljanje resursima. Događaj je okupio predstavnike privrede, naučne zajednice, poljoprivrednog sektora, zdravstvene stručnjake, predstavnike industrije, osiguravajućih kuća, reciklažnog sektora i finansijskih institucija, sa ciljem pokretanja šireg dijaloga o izazovima koji utiču na budućnost hrane i održivost sistema ishrane.

Tokom konferencije razgovaralo se o sve izraženijim posledicama klimatskih promena na proizvodnju i dostupnost hrane, imajući u vidu da suša, poplave, degradacija zemljišta i ekstremni vremenski uslovi već danas značajno utiču na prinose i troškove proizvodnje. Poseban akcenat stavljen je na činjenicu da se na globalnom nivou svakodnevno izgubi ili baci značajan deo proizvedene hrane, dok istovremeno veliki broj ljudi nema pristup nutritivno adekvatnoj ishrani.

Učesnici konferencije ukazali su na potrebu za snažnijom međusektorskom saradnjom i dugoročnim pristupom temi održivosti, posebno u kontekstu procena da će globalna populacija do 2050. godine dostići gotovo 10 milijardi ljudi. Razgovaralo se o značaju održive poljoprivrede, racionalnijeg upravljanja resursima, smanjenja otpada od hrane, kao i ulozi finansijskog sektora u podršci zelenoj tranziciji i održivim poslovnim praksama.

Poseban deo konferencije bio je posvećen značaju edukacije i podizanja svesti o održivim modelima proizvodnje i potrošnje, kao i potrebi da se tema bezbednosti hrane posmatra kao zajednička odgovornost institucija, privrede i pojedinaca. U tom smislu, jasna poruka konferencije je da se ovim temama mora pristupati holistički – jer ni problemi ni rešenja ne pripadaju samo jednom sektoru. Upravo zbog toga saradnja između industrije, finansijskog sektora, nauke i institucija postaje ključna.

„Kao ESG tim Erste Banke, verujemo da je naša uloga upravo u tome da povezujemo – zato smo na ovoj konferenciji okupili naše klijente, partnere i stručnjake iz različitih oblasti, kako bismo čuli vrlo konkretne probleme sa terena, ali i razgovarali o rešenjima koja već postoje ili tek nastaju. Ovakve inicijative deo su naših kontinuiranih ESG aktivnosti, kroz koje želimo da podstaknemo edukaciju, povezivanje i konkretne korake ka održivijem i otpornijem sistemu“, poručile su Katarina Majić i Sanja Prvulović, specijalistkinje za ESG iz Erste Banke.

Konferencija je organizovana u skladu sa opredeljenjem Erste Banke Srbija za primenu ESG principa i podršku inicijativama koje doprinose održivom razvoju, dekarbonizaciji i jačanju otpornosti zajednice na klimatske izazove. Erste Banka Srbija nastavlja da dosledno podržava projekte i inicijative koje podstiču odgovorno upravljanje resursima, razvoj održivih poslovnih modela i otvoren dijalog o temama od značaja za dugoročnu stabilnost društva i privrede.

Foto: ProRec production

Od januara do početka maja 2026. godine, rešenja kompanije Kaspersky detektovala su više od 92.000 napada malvera i potencijalno neželjenih aplikacija širom sveta, koji su bili maskirani kao popularni AI servisi i AI agenti. Sajber-kriminalci su zloupotrebljavali poverenje u poznate brendove kako bi naveli žrtve da preuzmu zlonamerne fajlove, pri čemu su lažne ChatGPT aplikacije činile 49% svih detektovanih napada, dok su Claude i Gemini svaka činila po 18%. Kaspersky je ove uvide predstavio na svojoj godišnjoj evropskoj konferenciji Kaspersky HORIZONS u Rimu, 19. maja, ističući rastuće rizike sa kojima se suočavaju organizacije i kritična infrastruktura.

Od početka godine, Kaspersky istraživači su identifikovali više od 15.000 uzoraka malvera koji se predstavljaju kao AI softver, uključujući lažne verzije brzo rastućih alata poput OpenClaw. Među tim uzorcima nalazili su se bankarski trojanci, špijunski softver, kradljivci bankarskih kredencijala, eksploiti i „download“ malvera sposobnih da instaliraju dodatni zlonamerni sadržaj.

U maju 2026. godine, Global Research and Analysis Team (GReAT) kompanije Kaspersky otkrio je i novu kampanju povezanu sa APT grupom Silver Fox. U ovoj operaciji napadači su distribuirali lažne Claude AI aplikacije za Windows, macOS i Linux, ciljajući korisnike koji traže pristup AI alatima. Nakon pokretanja, zlonamerni instaleri su neprimetno instalirali malver na uređaje žrtava, omogućavajući dugoročan pristup kompromitovanim sistemima i osetljivim informacijama.

Ranije istrage Kaspersky istraživača takođe su identifikovale infostealere maskirane kao Claude Code, OpenClaw i druge servisne AI alate, što ukazuje na širi trend u kojem pretnje sve više zloupotrebljavaju poverenje u široko korišćene AI platforme i servise.

Lanci snabdevanja postaju ključna meta u AI ekosistemima

Prema Kaspersky istraživanju, 99% kompanija planira da koristi AI u svojim bezbednosnim procesima. Istovremeno, napadači sve češće ciljaju lance snabdevanja, open-source AI alate i pouzdane AI brendove kako bi dobili pristup korporativnim sistemima i osetljivim podacima. Kompromitovanje lanca snabdevanja postaje jedan od najkritičnijih rizika povezanih sa usvajanjem AI tehnologija. Kako organizacije postaju oslonjene na međusobno povezane AI ekosisteme, jedan kompromitovani komponent može izložiti čitave mreže i poremetiti operacije više organizacija.

Jedan nedavni primer uključuje kompromitaciju biblioteke LiteLLM, široko korišćene Python biblioteke za pristup AI modelima, koja navodno ima oko 97 miliona mesečnih preuzimanja širom sveta. Zlonamerni kod ugrađen u alat bio je sposoban da krade kredencijale baza podataka, fajlove kripto novčanika i druge osetljive informacije.

Sajber-kriminalci takođe maskiraju zlonamerne alate kao legitimna AI rešenja, dodatke i servise koji deluju pouzdano, podstičući korisnike da dobrovoljno otkrivaju osetljive podatke ili instaliraju malver.

AI sistemi se suočavaju sa novim bezbednosnim rizicima

Pored tradicionalnog malvera i pretnji u lancu snabdevanja, organizacije se suočavaju i sa rizicima inherentnim samim AI sistemima, uključujući curenje podataka, pristrasne ili manipulisane skupove podataka, napade „trovanja“ podataka (data poisoning), „prompt injection“, kao i nepredvidivo ponašanje modela ili halucinacije.

Kaspersky stručnjaci takođe upozoravaju na rastuću pretnju tzv. „zlonamernih veština“ – skrivenih, štetnih sposobnosti ugrađenih u AI tokove rada. One mogu izgledati kao legitimni dodaci, promptovi ili ekstenzije, ali su dizajnirane da tajno izvršavaju zlonamerne radnje poput eksfiltracije podataka, izviđanja ili manipulacije izlazima.

Automatizacija širi mogućnosti, ali i povećava rizik

Organizacije sve više očekuju da AI poboljša operativnu efikasnost. Prema Kaspersky istraživanju, 57% kompanija očekuje bolje mogućnosti detekcije pretnji kroz AI, dok 49% očekuje automatizovane mogućnosti reagovanja.

Međutim, automatizacija može doneti i nove rizike. Greške koje generišu AI sistemi mogu se brzo skalirati, a automatizovane odluke mogu se donositi bez dovoljno nadzora. Stručnjaci naglašavaju da ljudski faktor ostaje jedan od najznačajnijih bezbednosnih rizika, uključujući preterano oslanjanje na AI tehnologije, zloupotrebu sistema i nedostatak operativne opreznosti.

Nedostatak kvalifikovanog sajber-bezbednosnog kadra, zajedno sa evoluirajućim AI pretnjama i izazovima u kvalitetu podataka, čini strukturisanu strategiju implementacije AI neophodnom.

Izgradnja otpornosti kroz strukturisanu AI automatizaciju

Implementacija AI vođene automatizacije zahteva sistematičan i pažljivo osmišljen pristup.

Kaspersky preporučuje organizacijama da usvoje sledeće principe:

• Standardizacija: jedinstveni interfejsi, formati podataka i komunikacioni protokoli za doslednu kontrolu i bezbednost kroz sisteme
• Minimalna razmena podataka: svaka strana treba da dobija isključivo podatke neophodne za obavljanje svoje funkcije
• Upravljano poverenje: jasno definisanje ko ili šta komunicira sa sistemom, uključujući precizno određene dozvole za AI aplikacije i servise
• Ljudski nadzor: mogućnost ručne intervencije u kritičnim procesima kada je to potrebno
• Fazna implementacija: postepeno uvođenje uz unapred definisane scenarije povratka na prethodno stanje radi smanjenja operativnog rizika

„Uvođenje AI agenata u poslovna okruženja menja samu prirodu poverenja. Svaka automatizovana akcija postaje deo šireg lanca sistema i razmene podataka, što znači da bezbednost više nije samo zaštita krajnjih tačaka – već kontrola načina na koji se inteligencija, dozvole i odluke šire kroz međusobno povezane AI procese“, objasnio je Dmitry Galov, šef Global Research & Analysis Team-a kompanije Kaspersky za Rusiju i CIS.

Na konferenciji, Luana Lo Piccolo, viša savetnica za tehnološko pravo, AI upravljanje i digitalne globalne poslove izjavila je: „Kako AI sistemi evoluiraju od asistenata ka autonomnim akterima, izazov više nije samo tehnička otpornost, već odgovorna autonomija“. Naglasila je da organizacije moraju uspostaviti okvire upravljanja koji jasno definišu gde je ljudski nadzor neophodan, kako se raspoređuje odgovornost i kako se održava kontrola dok AI sistemi rade sve brže, u većem obimu i sa većom autonomijom.

Pristup bezbednosti i rešenja

Sa tehničke strane, Andrea Fumagalli, savetnik za sajber bezbednost i AI, naglasio je da organizacije moraju usvojiti pristup ‘Assume Breach’ i preći sa tradicionalne otpornosti na sajber-bezbednosnu izdržljivost, posebno kako AI pretnje postaju brže, autonomnije i sve koordinisanije. U bliskoj budućnosti ove pretnje mogu imati neviđen uticaj, naročito u kombinaciji sa napretkom kvantnog računarstva.

Više od 20 godina, tehnologije veštačke inteligencije i mašinskog učenja primenjuju se u sajber bezbednosti za detekciju i odgovor na pretnje u velikim razmerama.

Kaspersky preporučuje sledeća rešenja:

• Managed Detection and Response (MDR)
  Kaspersky MDR omogućava bezbednosne operacije vođene ekspertima. Njegov AI sloj automatizacije sada obrađuje oko 25% dolaznih bezbednosnih događaja, dok ljudski analitičari nastavljaju da pregledaju slučajeve kako bi obezbedili kvalitet i smanjili lažno pozitivne rezultate.
• Security Information and Event Management (SIEM)
  Kaspersky SIEM omogućava proaktivnu detekciju nepoznatih i novih pretnji. Rešenje agregira, analizira i čuva log podatke kroz celu IT infrastrukturu, pružajući kontekstualno obogaćene i primenljive uvide o pretnjama. Nedavno je unapređeno naprednim AI funkcijama, poput prepoznavanja znakova DLL hijacking-a i detekcije potencijalnih kompromitacija naloga.
• AI asistent za analitičare
  AI asistenti pomažu analitičarima u Security Operations Center (SOC) da brže i preciznije analiziraju incidente, obrađujući, prioritizujući i kontekstualizujući velike količine bezbednosnih podataka. Na primer, Kaspersky Investigation and Response Assistant (KIRA AI) osmišljen je da smanji kognitivno opterećenje analitičara deobfuskacijom komandnih linija, generisanjem rezimea incidenata i prevođenjem upita za lov na pretnje iz prirodnog jezika u strukturisane telemetrijske upite. KIRA AI je dostupan kroz dodatnu licencu u okviru Kaspersky SIEM ili Kaspersky Next.

Kombinacija AI automatizacije i ljudske ekspertize omogućava organizacijama da upravljaju brzo rastućim količinama podataka uz istovremeno održavanje kontrole, tačnosti i otpornosti u sve više AI-ciljanom pretnom okruženju.

Foto: Pixabay

OTP Grupa započela je 2026. godinu snažnim bankarskim poslovanjem. Dobit nakon oporezivanja u prvom kvartalu ove godine iznosila je 324 milijarde forinti (845 miliona evra), što predstavlja rast od 9% na godišnjem nivou, uz ROE od 23,5% i srazmerno priznavanje posebnih stavki koje su jednokratno knjižene na početku godine. Prijavljena konsolidovana dobit nakon oporezivanja iznosila je 177 milijardi forinti (461 milion evra), najpre zbog unapred priznatog efekta posebnih poreza i supervizorskih naknada.

Dobit pre oporezivanja beleži rast od 12% na godišnjem nivou, dok operativna dobit beleži rast za 7% u forintama i za 10% uz prilagođavanje za kursne razlike. Ukupni prihodi povećani su za 9% na godišnjem nivou, ponajpre zahvaljujući rastu neto kamatnih prihoda koji odražavaju kontinuirano snažan rast poslovnih volumena, te poboljšanje neto kamatne marže. Povoljno kretanje marže u prvom kvartalu delimično je podstaknuto poboljšanjima na kvartalnom nivou na pojedinim ključnim tržištima, uključujući supsidijare u evrozoni i Uzbekistanu.

Operativni troškovi beleže rast za 13% na godišnjem nivou, odnosno 17% uz prilagođavanje za kursne razlike. Rast je ponajpre posledica rasta plata usled inflatornih pritisaka, viših amortizacija povezanih sa ulaganjima u IT, širenja IT infrastrukture, te povećanih troškova softvera i marketinga. Uprkos tome, odnos troškova i prihoda i dalje je umeren i iznosi 42,3%.

Rizični profil ostao je povoljan: udeo kredita u Fazi 3 smanjen je za 0,1 procentni poen u odnosu na prethodni kvartal, te je na kraju marta iznosio 3,5%. Kao rezultat, kvartalni odnos troška kreditnog rizika iznosio je 47 baznih poena.

Kreditna aktivnost ostala je snažna. Konsolidovani krediti klijenata u Fazi 1 i 2 porasli su za više od 3% u prvom kvartalu i za 16% na godišnjem nivou (uz prilagođavanje za kursne razlike). Stambeni krediti i dalje su posebno snažan segment, sa rastom od 6% na kvartalnom nivou na nivou Grupe, i 10% u OTP Core, uz podršku Home Start programa u Mađarskoj. Rast su nastavili da beleže i potrošački krediti i krediti privrede.

Depoziti klijenata beleže rast za 3% na kvartalnom i 11% na godišnjem nivou (uz prilagođavanje za kursne razlike). Odnos kredita i depozita Grupe ostao je nepromenjen na 77%, što potvrđuje stabilnu i uravnoteženu strukturu finansiranja.

OTP Grupa zadržala je snažnu kapitalnu poziciju. Na kraju marta 2026. godine CET1 pokazatelj iznosio je 17,6%, dok je ukupni pokazatelj adekvatnosti kapitala iznosio 19,2%. Uz srazmerno priznavanje godišnjih posebnih stavki, CET1 pokazatelj iznosio bi 17,9%.

Rukovodstvo OTP Grupe ne smatra da je nužno da menja smernice za poslovanje Grupe u 2026. godini. Organski rast kredita sa urednom otplatom, prilagođen deviznim razlikama, mogao bi da ostane na približno 15% nivoa ostvarenog u 2025. godini, dok bi neto kamatna marža mogla da ostane blizu nivoa iz 2025. godine od 4,34%. Odnos troškova i prihoda mogao bi biti nešto viši nego u 2025. godini, dok se očekuje uglavnom sličan profil kreditnog rizika.

Jaka i inovativna privreda, konkurentna na tržištu EU i regiona, ključ je boljeg života građana Srbije, poručeno je na Skupštini NALED-a povodom obeležavanja 20 godina rada asocijacije. Ovom prilikom predstavljen je novi Strateški plan razvoja do 2030. sa gotovo 200 mera i aktivnosti za podršku reformama i razvoj domaće privrede, uključujući najmanje milion evra podsticaja inovacijama i peduzetništvu.

– Naša vizija je izgradnja odgovornog društva zasnovanog na znanju i evropskim vrednostima, u kojem efikasne institucije, konkurentna privreda i angažovani građani doprinose održivom razvoju, prosperitetu lokalnih zajednica i boljem životu za sve – izjavila je Violeta Jovanović, izvršna direktorka NALED-a, uz zahvalnost svim članovima i partnerima na podršci.

Novi strategija NALED-a fokusirana je na integraciju domaće privrede u tržište EU, odnosno jačanje kapaciteta naših preduzeća da razvijaju inovacije i posluju u skladu sa evropskim standardima, što znači viši kvalitet proizvoda, veću zaštitu životne sredine i prava radnika, uz veći izvoz.

– Kruna naših zalaganja u oblasti preduzetništva i inovacija stigla je krajem prošle godine kroz priznanje Evropske unije, kada smo postali EIT Hub za Srbiju – nacionalna kontakt tačka Evropskog instituta za inovacije i tehnologiju. U toku je i osnivanje prvog ESG huba za mala i srednja preduzeća uz podršku Vlade Švedske – dodala je Jovanović.

Podršku NALED-ovoj viziji i daljem radu dao je Andreas fon Bekerat, ambasador Evropske unije u Srbiji.

– Čestitamo NALED-u dve decenije neprocenjivog doprinosa ekonomskom razvoju. Srbija ima snažne makroekonomske osnove i pokazala je otpornost na globalne šokove, ali je za nastavak rasta potreban novi talas reformi usmeren na konkurentnost, investicije i prilagodljivost. Budući razvoj i dublja integracija u EU zavisiće od usklađivanja sa standardima EU u oblasti vladavine prava, upravljanja, zelene i digitalne tranzicije i unapređenja poslovnog okruženja – istakao je ambasador Evropske unije u Srbiji.

Dalja reformska agenda NALED-a sadržana je u Sivoj knjizi – novo 18. Izdanje donosi 100 novih preporuka Vladi i institucijama Srbije za smanjenje birokratije i unapređenje uslova poslovanja. Čak 22 preporuke nose „EU bedž“, zbog njihovog naročitog značaja za evropske integracije Srbije. U okviru projekta Snažne i važne uz podršku Britanske ambasade, ove godine prvi put su istaknute i rodno senzitivne preporuke.

– Izdvojili smo 10 prioriteta za narednu godinu, a naši članovi su kroz anketu izglasali stavljanje leka na listu, digitalizaciju ličnih podataka, i upis starih predmeta u katastar kao najvažnije. Tu su još preporuke koje se tiču oporezivanja paušalaca, fleksibilnog i sezonskog rada, eKartona, zelenog fonda, depozitnog sistema, trgovine i parafiskala – rekao je dosadašnji predsednik Upravnog odbora NALED-a Vladislav Cvetković.