U statistici se u prvoj polovini ove godine desilo nešto izuzetno retko pa je prosečna zarada pokrila prosečnu potrošačku korpu. To je, međutim, prosek, pošto je u tri meseca plata zaista bila dovoljna da podmiri kompletnu korpu, dok u tri meseca i dalje nije bila dovoljna. Prema podacima Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine, i u ostatku godine se nastavio sličan trend.

U julu je plata bila taman da pokrije korpu, ali već u avgustu, za kad su dostupni poslednji podaci, ona nije bila dovoljna podmiri ove osnovne troškove. A o sadržaju te iste prosečne potrošačke korpe gde je za tročlanu porodicu mesečno određeno da utroši recimo 400 grama suvih svinjskih rebara (ali ne špic), što ne pokriva ni jedan pošten lonac sarme, niko od nadležnih ni ne želi da raspravlja sa sindikatima i radnicima.

„Prosečna nominalna neto zarada u julu i avgustu iznosila je 107.331 dinar (916 evra), što je za 10,4 odsto više nego u istom periodu prethodne godine. U istom periodu ostvaren je realan međugodišnji rast prosečne neto zarade od 5,3 odsto (nakon 6,3 odsto u drugom tromesečju). Poboljšanju životnog standarda doprinosi i rast pokrivenosti prosečne potrošačke korpe prosečnom zaradom, kao i rast pokrivenosti minimalne korpe minimalnom zaradom, koje su u prvom polugođu iznosile 100,1 odsto i 95,2 odsto“, stoji u izveštaju o inflaciji Narodne banke Srbije. To znači da je prosečna plata u prvoj polovini godine uspela tek da pokrije prosečnu korpu, dok minimalna plata još nije bila dovoljna ni za minimalnu korpu, koja je inače znatno manja od već skromne, prosečne, piše „Nova ekonomija“.

Potrošačka korpa za avgust je iznosila 109.449,45 dinara

Prema podacima Ministarstva trgovine, prosečna potrošačka korpa za avgust je iznosila 109.449,45 dinara, pa je jasno da je za korpu potrebno izdvojiti malo više od jedne zarade.

„Kupovna moć merena odnosom prosečne zarade i prosečne potrošačke korpe u avgustu je umanjena za 0,1 u odnosu na prethodni mesec. Za pokriće te korpe u avgustu je bilo potrebno 1,04 prosečnih zarada, a za pokriće minimalne korpe je bilo dovoljno 0,54 prosečne zarade“, stoji u izveštaju Ministarstva trgovine.

Pošto NBS u izveštaju kaže da postoji rast u pokrivenosti korpa-plata u prvom polugodištu, pogledali smo i taj period u ovoj godini. Pokrivenost je rasla i to za dlaku, a postignuta je samo u tri meseca, prema podacima Ministarstva. U pitanju su januar, mart i april kada je za pokriće prosečne korpe bilo potrebno 0,99 prosečnih plata, a u aprilu 0,98. U julu je prosečnu korpu pokrivala tačno jedna prosečna plata.

Svih ostalih meseci u prvoj polovini godine zaposlenima sa prosečnom platom bilo je potrebno više novca nego što im je ta plata donosila da bi mogli da kupe osnovne proizvode potrebne za život.

Uz to, sindikati odavno upozoravaju da je izbor namirnica koje su uključene u prosečnu i minimalnu potrošačku korpu neadekvatan, a u nekim momentima i „poražavajući, nehuman i sramotan“.

Zašto sindikati nisu uključeni u kreiranje potrošačke korpe

Zoran Mihajlović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS), podseća i na problem sa ažurnošću statistike, navodeći da podaci koji su povezani sa potrošačkom korpom kasne po tri meseca, pa sindikati ne mogu ni da urade pravilno poređenje sa platama. Zbog toga, ali i zbog toga što sastav zvanične korpe smatraju potpuno neadekvatnim, oni su izradili svoju Realnu potrošačku korpu.

Samostalni sindikat je u više navrata ukazivao na to da sadržaj i struktura potrošačke korpe – posebno u delu koji se odnosi na količine hrane, energenata i ostalih troškova – ne odražavaju realne potrebe domaćinstava u Srbiji. U poslednjih dvadesetak godina, sindikati nisu bili uključeni u kreiranje sadržaja potrošačke korpe.

Količine i kvalitet namirnica uvrštenih u zvaničnu korpu su „ponižavajući za jednu prosečnu tročlanu porodicu u Srbiji“, kako smatraju u sindikatima. Sasvim drugi problem je što nekih stavki nema, a neke kojih ima su značajno potcenjene.

U avgustu je tako bilo predviđeno da tročlana porodica utroši jedan kilogram pirinča i preko 24 kilograma belog hleba. Za tri člana porodice predviđeno je sledovanje od 800 grama spanaća, ali i 13 kilograma krompira i 4,4 kilograma kupusa. Od oraha se smatralo dovoljnim 300 grama mesečno, što je onda 100 grama po osobi, a u korpi se našlo i tek toliko mesta da u nju stane još pola kile limuna za celu porodicu za ceo mesec. Za tročlano domaćinstvo od mesa je predviđeno 700 grama junetine i kilogram čajne kobasice, a od ribe kilogram i 100 grama oslića i 200 grama sardina.

Šta čini korpu

Cilj izrade „realne potrošačke korpe“ koju su napravili sindikati  je b po uzoru na evropske standarde, razvije koncept plate za dostojan život („living wage“) — plate koja omogućava da radnik i njegova porodica pokriju sve osnovne troškove i dostojanstveno žive od svog rada. S obzirom da su tek nedavno počeli sa izradom ove korpe, sindikati će njen iznos u narednom periodu objavljivati kvartalno i svoju „realnu korpu“ porediti sa onom zvaničnom.

Prema poslednjem poređenju, u odnosu na prosečnu potrošačku korpu iz juna ove godine koja je iznosila 108.204 dinara, sindikalna potrošačka korpa za 3. kvartal iznosi 168.532 dinara i veća je za 60.328 dinara ili za 55,75 odsto. Kako navode iz sindikata, nekoliko stavki koje se već nalaze u potrošačkoj korpi je bilo potrebno uvećati, dok su neke stavke i pridodali jer se uopšte ne nalaze u zvaničnoj korpi.

Od postojećih stavki koje već ulaze u potrošačku korpu, sindikati traže uvećanje za Zdravstvo, Komunikacije, Obrazovanje, ali i uvođenje novih stavki koje se ne nalaze u prosečnoj korpi, konkretno za ličnu higijenu i kućnu hemiju, porez na imovinu za stan od 60 kvadrata, trošak posedovanja jednog porodičnog automobila, sedmodnevni godišnji odmor, novac za razna dobra i usluge i rashode za vanredne troškove u iznosu od 10 odsto prosečne zarade.

Sindikat je izradio ovu korpu uzimajući u obzir dodatne stavke koje čine mesečni izdatak za tročlana domaćinstva, jer kako kažu, „posedovanje jednog automobila i odlazak na sedmodnevni odmor nije luksuz, nego realan i neophodan trošak svakog domaćinstva“.

Izvor: Nova ekonomija

Foro: Pixabay

U domaćoj ishrani heljda je sve prisutnija. Od brašna heljde se mesi hleb, pravi pecivo, gibanice i pite, testenina.

U prodavnicama zdrave hrane i velikim supermarketima može se kupiti brašno od oljuštenog zrna i integralno brašno, ljuspice i pahuljice, griz.

„Voli“ veliku nadmorsku visinu

Pola kilograma brašna od heljde prodaje se za 215 dinara, kilogram ljuspica je 1.350 dinara, 100 grama pržene heljde je 102 dinara, a 100 grama zrna heljde košta 62 dinara. U radnjama je heljda iz Rusije, a naši kupci najčešće kupuje brašno za palačinke, Rusi, pak, ljuspice i zrno heljde od kojih prave kašu.

Od ljuspica heljde mogu se puniti jastuci jer u njima ima mnogo silicijuma, što omogućava miorelaksaciju vrata.

Heljda se seje samo na velikim nadmorskim visinama – od 1.100 do 1.200 metara, gde nema pesticida i nikakvih veštačkih premisa.

Na domaćem tržištu postoje dve vrste heljde, autohtona sorta golubica i uvozna, najčešće iz Rusije.

U Registru poljoprivrednih gazdinstava za 2024. godinu je prijavljeno oko 1.000 hektara heljde, posejane uglavnom u predelu Jugozapadne Srbije (Javor, Zlatar, Nova Varoš i drugi brdsko – planinski krajevi).

– Podatak o tome koliko godišnje imamo heljde sa ovih površina nije poznat, ali se do godišnjeg roda može doći jedino množenjem procenjenih površina i prosečnog prinosa heljde, koji u zavisnosti od kvaliteta zemljišta i primenjene agrotehnike iznosi od 1,6 do dve tone po hektaru – rečeno je Dnevniku u Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva.

Brašno bez glutena

U Ministarstvu napominju da postoji veliki potencijal za razvoj tržišta, pošto raste tražnja za heljdinim brašnom jer je bez glutena.

– Imamo veliki broj manjih lokalnih mlinova koji se bave mlevenjem heljdinog brašna i plasiraju ga na domaće tržište. Dodatna korist za proizvođače je ta što heljda uspeva u nepovoljnim klimatskim uslovima (brdsko – planinski krajevi) u odnosu na druge ratarske kulture, što je čini vrlo otpornom i nema ozbiljnih bolesti i štetočina koje je napadaju pa i zaštita nije neophodna – poručuju iz Ministarstva poljoprivrede.

Jedan od proizvođača heljde, Beograđanin Zoran Sakić kazao je za Dnevnik da se površine pod heljdom svake godine menjaju, posebno od pre nekoliko godina, kada se pojavila uvozna heljda iz Rusije, koja je oborila cenu domaćoj.

– Heljda ima tri cene, jedna je s njive, druga kada se otrebi, a treća je ona za upakovan proizvod. Pre žetve je koštala kilogram oko 1,2 EUR na veliko, a sada je jeftinija. Vegetacija heljde traje 110 dana. Seje se početkom maja i žanje krajem avgusta, a može i kasnije, početkom juna i onda dospeva krajem septembra – objašnjava Sakić.

Potražnja pokrenula i uvoz

S obzirom na to da tražnja raste, prisutan je i uvoz heljde. Ovo znači i da bi domaća proizvodnja mogla da se poveća.

Prošle godine je u kategoriji brašna „ostalo“, gde spada i brašno od heljde, uvezeno 118.514 kilograma brašna, ukupne vrednosti 95.000 EUR. Ostala brašna se, uglavnom, uvoze iz Ruske federacije, Mađarske i Austrije.

Sakić seje heljdu ispod planine Javor, na oko15 hetara, i od ljuspica pravi jastuke.

Iako mnogi smatraju da je žitarica, heljda to nije. Način uzgajanja heljde, kao i njena svojstva i način pripreme, slični su ostalim žitaricama, pa je to najčešći razlog što se smatra žitaricom, ali se naziva još i pseudožitarica.

Međutim, heljda je jednogodišnja zeljasta biljka i spada u familiju troskota. Upravo zbog toga ona može da bude odličan izbor za sve koji izbegavaju korišćenje žitarica u ishrani zbog glutena.

Izvor: Dnevnik

Foto: Pixabay

Rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u trećem kvartalu 2025. godine iznosio je oko dva odsto, sporije od očekivanog, tako da se očekuje da u ovoj godini rast bude oko dva odsto, dok se u narednoj godini prognozira rast od tri odsto, uz uslov brzog rešavanja pitanja NIS i izostanka novih rizika, objavio je danas Kvartalni monitor.

Kako je navedeno, rast Srbije u trećem kvartalu bio je nešto niži od proseka zemalja Centralne i Istočne Evrope, koje su na 2,4 odsto, pa se očekuje se da će 2025. završiti s nižom stopom rasta od regionalnog proseka, što je neuobičajeno u odnosu na prethodne godine, navodi se u rezimeu izdanja koje će biti predstavljeno narednog petka na Ekonomskom fakultetu.

Usporavanje privrede rezultat je domaćih i međunarodnih nestabilnosti, dodatni rizik dolazi od sankcija NIS i obustave rada rafinerije u decembru, što će pogoršati rezultate krajem 2025. i početkom 2026. godine, navodi se u saopštenju.

Na tržištu rada još nema većeg pogoršanja, iako se neka usporavanja uočavaju – zaposlenost u neformalnom sektoru blago pada, nezaposlenost gotovo stagnira, dok zarade nastavljaju solidan rast.

Realne zarade nastavljaju rast u trećem kvartalu, pa je prosečna neto zarada 108.000 dinara, nešto je viša u javnom sektoru sa 112.000 dinara, nego u privatnom gde je 106.000 dinara.

Kvartalni monitor ističe da je u trećem kvartalu ubrzan priliv stranih direktrnih investicija i iznosio je 3,8 odsto BDP, što je ipak za 1,3 procentna poena manje u odnosu na isti kvartal prošle godine.

Za devet meseci ove godine priliv stranih direktnih investicija iznosi 1,5 milijardi evra, odnosno 1,9 milijardi manje u odnosu na isti period 2024. godine.

Inflacija je u trećem kvartalu osetno usporila, na 2,8 odsto u novembru, usled primene administrativnih mera, a očekuje se da na nivou cele 2025. bude oko tri odsto, dok bi u 2026. mogla da ubrza na 3,5 do četiri odsto, prognozira Kvartalni monitor.

Javni dug na kraju trećeg kvartala iznosio je 38,1 milijardu evra, što je pad u odnosu na prethodni kvartal, zahvaljujući otplati dospelih obaveza iz finansijskih rezervi.

U saopštenju se navodi da su na deviznom tržištu pojačani aprecijacijski pritisci, jer je Narodna banka Srbije neto kupila 830 miliona evra, dok su se u oktobru i novembru javili deprecijacijski pritisci.

Oscilacije na deviznom tržištu u decembru posledica su delovanja psiholoških faktora i rasta tražnje za devizama, usled pojačanog uvoza i očekuje se da budu privremene, imajući u vidu i visok nivo deviznih rezervi, dodaje se u novom izdanju.

Izvor: Fonet

Foto: Mihaly Koles, Unsplash

Novac koji emigranti iz Srbije šalju iz inostranstva postao je jedan od ključnih stubova domaće ekonomije. Srbija je u samom vrhu Evrope po udelu doznaka u bruto domaćem proizvodu (BDP), iako njihov neto priliv već nekoliko godinama opada.

Doznake predstavljaju novac koji ljudi iz Srbije, koji rade u inostranstvu, šalju nazad u svoju zemlju. Upravo taj novac čini značajan deo BDP-a Srbije, što su potvrdili i novi podaci Evrostata.

Srbija je, prema tim podacima, među rekorderima po visini učešća neto doznaka u BDP-u sa 5,4 odsto u 2024. godini. Viši udeo imaju samo Bosna i Hercegovina sa 7,6 odsto i *Kosovo sa 12,7 odsto.

Od zemalja iz regiona, Hrvatska ima udeo od 2,6 odsto, Crna Gora 4,5 odsto, Albanija 5,1, Severna Makedonija dva odsto, zatim Bugarska 1,3, Rumunija jedan odsto, a Mađarska 0,3 odsto.

Kod mnogih razvijenijih evropskih zemalja neto doznake su u minusu, što znači da više novca odlazi iz njihove zemlje na ime doznaka, nego što u zemlju dolazi. Tu prednjači Malta sa -2,8 odsto, Island sa minus jedan odsto i Kipar sa -0,9 odsto.

Odakle dolaze doznake u Srbiji

Doznake u Srbiji, kada govorimo o Evropi, najčešće dolaze iz Nemačke, Švajcarske i Austrije.

Zvanični podaci pokazuju da bruto priliv doznaka u Srbiji raste, ali da se neto priliv smanjuje.

Prema podacima koji obuhvataju period januar – septembar ove godine, vidimo da je ukupan priliv iznosio 3,1 milijardu evra, dok je u istom periodu prošle godine iznosio nešto manje od tri milijarde

Ipak, kada se pogleda njihov neto iznos, vidimo da je iznos u prvih devet meseci bio nešto manji od 2,7 milijardi evra, odnosno za 35,9 miliona evra ili za 1,3 odsto manje u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Ako se vratimo još malo unazad, možemo videti da neto vrednost doznaka opada već nekoliko godina.

U 2022. godini doznake su bile skoro 3,8 milijardi evra, dok su u 2023. bile 3,7 milijardi, odnosno zabeležen je pad od 1,5 odsto.

Takođe, u 2024. godini doznake su iznosile 3,56 milijardi evra, što je pad za 4,22 odsto u odnosu na 2023. godinu, dok u prvih devet meseci ove godine imamo pad od 1,3 odsto u odnosu na 2024.

Ekonomista Dragovan Milićević za Danas navodi da nam to što smo u vrhu Evrope po udelu doznaka u BDP-u govori, pre svega, da je bez obzira na broj radnika i iseljenika u inostranstvu BDP Srbije mali.

„Tek u toj srazmeri se vide njegove prave relacije“, smatra naš sagovornik.

Milićević objašnjava i koji su potencijalni razlozi pada neto priliva doznaka u Srbiji.

„Veličina doznaka je, pre svega, determinisana ekonomskom pozicijom pošiljalaca doznaka, a u zemljama iseljenika je već nekoliko godina prisutna ekonomska kriza i situacija nije više tako blistava kao pre pandemije virusa korona, odnosno nastajanja krize i naravno od 2022. godine i početka rata u Ukrajini, kada su se zbog sankcija ruski kanali snabdevanja energentima značajno promenili“, objašnjava on.

Kako dodaje, cene energenata su daleko više, a time i ukupni troškovi.

„Preseljenje kapitala u Sjedinjene Američke Države i zemlje jeftinije energije svakako da značajno utiče na rastuću recesiju i smanjenje platežnih mogućnosti naših radnika“, ukazuje Milićević.

On naglašava da doznake predstavljaju finansijski priliv koji pomaže da se pokriju ukupni rashodi zemlje.

„Podignute doznake u svakom slučaju doprinose povećanju ukupne kupovne moći. Ali to je, ipak, samo potvrda da smo već decenijama deficitna ekonomija“, zaključuje Milićević.

Doznake znak emigracije

Direktor Instituta za razvoj i inovacije Nenad Jevtović za Danas pojašnjava da je razlog velikih doznaka iz inostranstva, pre svega, naša velika emigracija.

„Oni koji su otišli, konstantno nam svake godine šalju doznake. One su u najjačim godinama stranih direktnih investicija bile iste kao i SDI, ali ove godine će ih doznake daleko „prešišati“, jer su SDI pale. SDI su na pijedestalu donosioca odluka, to je glavni hit našeg modela ekonomskog rasta, a sad su one posustale, a doznake nam ostaju. U zemlji sa ovolikom emigracijom, one su najnormalnije“, navodi on.

Razlog za to što nam doznake, ipak, poslednjih godina padaju je strukturne prirode, ukazuje naš sagovornik.

„Iako ne postoje precizni podaci, sumnjamo na to da dolazi do dve stvari – preseljenja, odnosno spajanja porodice u inostranstvu. I kao druga stvar, oni kojima je novac slat u Srbiji, polako ih sve više umire, odnosno manji je broj ljudi kojima se novac šalje“, pojašnjava Jevtović.

Kako dodaje, u današnje vreme su u relativno boljem ekonomskom položaju oni koji su ostali kod kuće.

„Zato oni koji su otišli, novac koji zarade troše i u zemljama u kojima radi. Dakle, šalju manje novca, jer i ovde ljudi sada relativno bolje žive“, kaže on.

Prema njegovim rečima, ne može se predvideti da li će one nastaviti da padaju.

„Ono što znamo je da veličina doznaka uvek zavisi od stanja Evrozone. Ako je tamo slabija stopa rasta, samim tim se smanjuju i plate i privredne aktivnosti. Tako da i ovo smanjenje u poslednje tri godine možemo objasniti usporavanjem Evrozone, a pre svega, nemačke privrede. Kad je tamo usporeniji rast ili stagnacija koju ima Nemačka, nema toliko novca da se šalje“, ukazuje Jevtović.

Doznake se koriste u potrošnju nekretnina

Naš sagovornik naglašava da su nama doznake od enormnog značaja.

„Da nema tih doznaka, bilo bi mnogo teže držati ovaj devizni kurs koji je sad. Bez tih doznaka, dinar bi u dugom roku bio značajno slabiji. Doznake su stalni priliv novca, odnosno deviza u našu zemlju, bez toga da neko zauzvrat traži neku uslugu. Zato one toliko znače, kada se pogleda ukupna platno-bilansna pozicija Srbije, to je nešto što nam drži ovakvu poziciju sa inostranstvom, a odnos između dve ekonomije se vidi kroz devizni kurs“, naglašava Jevtović.

Prema stukturi doznaka, kako kaže, vidimo da one odlaze u potrošnju i nekretnine, a da svega jedan odsto odlazi u investicije.

„Doznake su značajne za preživljavanje, ali ne mogu da budu motor rasta i razvoja. Ne šalju se pare da se pokrene neka proizvodnja, već da kvalitetnije živimo ili eventualno da kupimo stan ili kuću“, zaključuje Jevtović.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay