EkonomijaVesti

NBS: Referentna kamatna stopa zadržana na nivou od 5,75%

by bifadmin

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75%, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne (4,5%) i kreditne olakšice (7,0%).

Kako je saopštila centralna banka, prilikom donošenja navedene odluke, Izvršni odbor je pre svega imao u vidu ostvareno i očekivano kretanje inflacije u narednom periodu, kao i rizike iz međunarodnog okruženja koji mogu uticati na njeno kretanje.

Međugodišnja inflacija je nastavila da se kreće u granicama cilja (3 ± 1,5%), s tim da se u junu spustila ispod centralne vrednosti cilja od 3%, da bi u julu bila dodatno snižena na 1,9%.

Dobar rod drži cene pod kontrolom

Ostvarena inflacija u prethodnim mesecima bila je niža od očekivanja, pre svega zbog dobrog roda voća i povrća, što se odrazilo na kretanje njihovih cena.

„Imajući to u vidu, kao i to da su za sada izostali veći sekundarni efekti energetskog šoka, Izvršni odbor očekuje da će inflacija u ovoj godini biti na nižem nivou nego što je očekivao prema majskoj projekciji i da će nastaviti da se kreće u granicama cilja (3 ± 1,5%) do kraja perioda projekcije. I dalje se očekuje da se inflacija u septembru nađe oko nivoa od 4%, prvenstveno zbog efekta niske baze iz prošle godine usled primene uredbe o ograničenju trgovačkih marži“, istakli su iz centralne banke,

Pozitivna očekivanja za privredni rast

Bolja su i očekivanja kada je u pitanju ekonomska aktivnost, jer je, prema preliminarnoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, realni rast bruto domaćeg proizvoda u drugom tromesečju 2026. ubrzan na 3,6% međugodišnje, nakon 3,2% u prvom tromesečju.

Prema oceni Izvršnog odbora, najveći pozitivni doprinos, kao rezultat rasta privatne potrošnje, dali su uslužni sektori, pri čemu je ubrzanju rasta doprineo i oporavak aktivnosti u prerađivačkoj industriji, rudarstvu, građevinarstvu i poljoprivredi.

Iako su dosadašnji efekti eskalacije sukoba na Bliskom istoku i rasta svetske cene nafte na globalnu inflaciju i ekonomsku aktivnost bili manji nego što se prvobitno očekivalo, neizvesnost u pogledu daljeg razvoja situacije i dalje je izražena.

Izvor: Nedeljnik

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

BIZIT 2026: Od ideje do digitalne dominacije

by bifadmin

Trinaesti BIZIT biće održan 4. i 5. novembra u Hotelu M u Beogradu, pod sloganom „Od ideje do digitalne dominacije“. Više od 20 uticajnih kompanija već je potvrdilo učešće u programu konferencije, koji će kroz praktična iskustva i konkretne primere pokazati kako tehnologija postaje pokretač poslovnog rasta i konkurentske prednosti.

Kako od dobre ideje napraviti uspešan biznis? Kako digitalnu transformaciju pretvoriti u merljive rezultate? I, u vremenu ubrzanog razvoja veštačke inteligencije, kako ostati korak ispred konkurencije?

Upravo oko ovih pitanja gradi se ovogodišnji BIZIT, koji već trinaest godina okuplja lidere, IT stručnjake, donosioce odluka i kompanije koje oblikuju digitalno poslovanje u Srbiji i regionu.

U fokusu će biti tehnologije i poslovne strategije koje danas najviše menjaju način rada i konkurentnost kompanija – od veštačke inteligencije, automatizacije i cloud infrastrukture, do sajber bezbednosti, podataka i razvoja digitalnih proizvoda. Poseban akcenat biće na njihovoj praktičnoj primeni i iskustvima iz realnih projekata.

Više od 20 kompanija već potvrdilo učešće

Na BIZIT sceni svoje iskustvo i ekspertizu podeliće predstavnici kompanija iz različitih segmenata ICT industrije. Učešće su već potvrdili Allied Telesis, IIB, DCAS, GoPro, AB Soft, Schneider Electric, Kameleon Solutions, Enel PS, Check Point, Comtrade System Integration, Heliant, Nites, Rittal, Data Cloud Technology, Vertiv, Endava, Senter i Seyfor, dok će se spisak učesnika u narednom periodu dodatno proširivati.

Predavanja i radionice biće usmerene na konkretne primene tehnologije, iskustva iz prakse i rešenja koja kompanijama mogu pomoći da odgovore na promene na tržištu.

Više od konferencije

BIZIT je i mesto za povezivanje poslovne i tehnološke zajednice. Tokom dva dana učesnici će imati priliku za neformalni networking, razmenu iskustava i uspostavljanje novih poslovnih kontakata.

Pored stručnog programa, očekuju ih interaktivne aktivnosti, kvizovi i nagrade, koji će konferenciji dati dodatnu energiju i prostor za druženje.

Prijave su otvorene

Prijave za BIZIT 2026 su otvorene, a tokom avgusta važe posebne promotivne cene kotizacija. Posebne pogodnosti dostupne su i kompanijama koje prijavljuju veći broj učesnika.

Više informacija o programu, učesnicima i prijavama dostupno je na sajtu bizit.rs.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Evropska centralna banka upozorila na trend potiskivanja gotovinskog plaćanja

by bifadmin
Anketa Evropske centralne banke (ECB) pokazala je da gotovo 92 odsto preduzeća u evrozoni, i to uglavnom maloprodaja, restorani i hoteli, prihvata plaćanje gotovinom, ali je trend bezgotovinskog, digitalnog plaćanja sve veći, i banka evrozone iz Frankfurta ocenila je da to nije pozitivan trend.
„Da bi se garantovala široka otvorenost prema gotovini, od ključnog je značaja da sve veća automatizacija platnog prometa ne koči namerno ili ne potkopava i mogućnost plaćanja gotovinom kao legitimnog načina plaćanja“, saopštila je ECB, a prenosi agencija Dpa.

U anketi je četvrtina od 8.205 preduzeća iz 21 članice evrozone navelo da su uložila u bezgotovinske blagajne, a da smanjuju broj onih koje primaju novčanice i kovanice. Takođe, 13 odsto je uvelo blagajne na kojima klijenti sami plaćaju.

Na tim terminalima, blagajnama, kod gotovo polovine preduzeća (48 odsto) nije moguće plaćanje gotovinom.

ECB je upozorila na opasnost neplaniranih nuspojava takvog razvoja.

„Čak i ako većina firmi prihvata gotovinu i to i saopštava, kod potrošača bi mogla da opadne percepcija koristi gotovine, pošto su kompanije smanjile praktičnost njenog korišćenja“, ocenila je ECB
U anketi je 92 odsto preduzeća reklo da planiraju da akceptiraju gotovinu i u narednih pet godina. Međutim, u pojedinim članicama evrozone je značajan postotak preduzeća koja su učestvovala u anketi naveo da to u budućnosti možda neće raditi, i to na Kipru čak 51 odsto, u Grčkoj 23 odsto a u Bugarskoj 18 odsto.
U Nemačkoj, gde je i sedište ECB, taj je udeo među 904 ispitanih firmi manji od deset odsto, pokazuje anketa sprovedena od 23. februara do 10. aprila ove godine.
„Nadležne vlasti moraju svojom politikom i merama da ostanu proaktivne kako bi osigurale da novčanice i kovanice evra i u narednim godinama u svim zemljama ostanu atraktivno i prihvatljivo sredstvo plaćanja“, saopštila je ECB.
Istovremeno, stepen prihvatanja kartičnog plaćanja je u odnosu na raniju anketu ECB iz 2024. godine ostao stabilan, na 88 odsto. U istom periodu gotovo se udvostručio, sa 36 na 68 odsto, broj firmi koje prihvataju plaćanje pametnim telefonom ili pametnim satovima.
Izvor: Beta
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Sve gore suše zahtevaju inovacije – poljoprivrednici vide rešenje u tri mere

by bifadmin

Iako je dala dobre prinose pšenice i voća, ova sezona biće veoma teška za proizvođače kukuruza i soje.

Stručnjaci kažu da su sve toplija leta sa sve manje padavina nova klimatska realnost i da će mnogo toga u proizvodnji hrane morati da se menja. Rešenje vide u navodnjavanju, preciznoj poljoprivredi, i investicijama u domaću proizvodnju semena i hibrida.

12 suša za 26 godina

Za razliku od pšenice, kukuruz i soja nisu uspeli da izbegnu sušu. Suncokret se i dalje dobro drži, ali samo vizuelno, kažu stručnjaci i očekuju od 10 do 20 % manji rod.Branislav Terzić, poljoprivrednik iz Štitara kod Šapca, kaže da ih je afrički talas sasekao tako da očekuju velike gubitke.

– Ranije smo krenuli, to su rani hibridi, udarila je velika temperatura i mora da se radi – napominje Nebojša Petrović, poljoprivrednik iz Donje Jajine kod Leskovca.

Srbija se suočava sa 12. sušom od 2000. godine. Stručnjaci kažu da se klima nepovratno izmenila, pa sve toplija leta sa retkim mestimičnim padavinama zahtevaju znatne inovacije u proizvodnji hrane.

Dr Goran Bekavac iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu kaže da je, što se opštih mera tiče, tu navodnjavanje, nove otporne sorte, energetska efikasnost – prelazak na biodizel i promena agrotehnike.

– Strateško opredeljenje Srbije treba da bude da se opredelimo na domaće sorte jer one sadrže gene iz ovih krajeva. To rade domaći stručnjaci i to je na domaćem terenu. Naravno potrebno je ulagati u nauku – objašnjava Bekavac.

Promena sorte kao rešenje

Prof. dr Slaven Prodanović sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu ističe da bi trebalo razmišljati i o promeni sortimenta.

– S obzirom na vremenske prilike polako treba da prelazimo na hibride kao što su srednje rani do srednje kasnih, odnosno, na FAO grupe 300 i 400 – naveo je Prodanović.

Manje ratarskih kultura znači i manje stočne hrane, pa klimatske promene desetkuju stočni fond i povećavaju uvoz mesa.

Veljko Jovanović iz Privredne komore Srbije ističe da se nijedan cenovni šok neće osetiti odmah.

– Mi ne zavisimo od našeg tržišta, već smo deo jedne veće globalne slike. Kada se skine rod i kada se taj lanac pokrene, videćemo (kakva je situacija na tržištu), ali ne očekujemo dramatične posledice kada vidimo protekle godine – kaže Jovanović.

Stručnjaci procenjuju da je u svakoj sušnoj sezoni tokom protekle tri decenije domaći prehrambeni sektor izgubio najmanje po 1,5 mlrd EUR.

Izvor: RTS

Foto: khw80, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Zabava

Pet neobičnih ekonomskih pokazatelja koji navodno nagoveštavaju recesiju

by bifadmin

Kako proceniti da li neka privreda ulazi u recesiju? Osim klasičnih pokazatelja poput nezaposlenosti, inflacije ili kretanja berzanskih indeksa, postoje i neobične teorije koje tvrde da se stanje ekonomije može naslutiti po dužini ženskih suknji ili prodaji kravata. U ovom tekstu pozabavićemo se nesvakidašnjim indikatorima.

Indeks dužine suknje

Ova teorija polazi od pretpostavke da se dužina ženskih suknji menja u skladu sa kretanjem berze.

Tokom perioda ekonomskog prosperiteta, poput dvadesetih ili šezdesetih godina prošlog veka, suknje su postajale kraće. Nasuprot tome, nakon sloma Volstrita 1929. godine i početka Velike depresije, u modi su bile duže suknje.

Jedno od objašnjenja jeste da su samopouzdaniji potrošači spremniji da biraju smeliju garderobu. Ipak, da ova teorija nije baš pouzdana pokazuje podatak da su pedesete, uprkos snažnom ekonomskom rastu, obeležile duge i široke suknje.

Efekat karmina

Prema takozvanom „efektu karmina“, kada ljudi ne mogu ili ne žele da troše na skupe luksuzne proizvode, okreću se manjim zadovoljstvima.

Umesto dizajnerske haljine, kupiće karmin, kvalitetnu kafu, skuplje piće ili neki manji elektronski uređaj. Način na koji potrošači raspoređuju novac može biti pokazatelj njihovog poverenja u buduća finansijska kretanja.

Kao i prethodnu teoriju, ni ovu ne potvrđuje praksa baš uvek.

Indeks muškog donjeg veša

Za razliku od efekta karmina, ovaj pokazatelj polazi od pretpostavke da muškarci u vreme finansijske neizvesnosti odlažu kupovinu donjeg veša.

Studija objavljena 2022. godine pokazala je da je prodaja muškog donjeg veša u Australiji opala tokom finansijske krize 2008. godine, kao i za vreme pandemije kovida 19. Takve promene u potrošnji mogu ukazivati na to kako građani procenjuju sopstvenu finansijsku budućnost.

Indeks nebodera

Na prvi pogled deluje logično da izgradnja rekordno visokih nebodera govori o snažnoj ekonomiji. Međutim, ova teorija tvrdi upravo suprotno.

Prema „indeksu nebodera“, gotovo svaki put kada bude izgrađena najviša zgrada na svetu, ubrzo usledi recesija. Tako je Empire State Building otvoren 1931. godine usred Velike depresije, dok je Burdž Kalifa u Dubaiju postao najviša zgrada na svetu 2009. godine, tokom globalne finansijske krize.

Objašnjenje je prilično jednostavno – ovakvi projekti pokreću se u vreme ekonomskog buma, ali se završavaju tek nekoliko godina kasnije, kada se privredna situacija često već promeni.

Indeks kravate

Prema ovoj teoriji, stanje ekonomije može se naslutiti i po prodaji kravata.

Jedna pretpostavka kaže da tokom recesije raste prodaja kravata jer zaposleni žele da ostave profesionalniji utisak i pokažu da su vredni radnici.

Druga se odnosi na stil: u periodima ekonomskog optimizma popularnije su šire i upadljivije kravate, dok se u kriznim vremenima češće biraju uže kravate i tamnije, svedenije boje.

Neobične teorije, ali zanimljiv uvid

Iako ekonomisti raspolažu velikim brojem pouzdanih statističkih pokazatelja za procenu privrednih kretanja, ne postoji metod koji može sa sigurnošću predvideti recesiju.

Zbog toga su ovakvi nekonvencionalni pokazatelji zanimljivi kao ilustracija načina na koji se promene u ekonomiji mogu odraziti na svakodnevne potrošačke navike, iako ih ne treba posmatrati kao ozbiljan alat za prognoziranje privrednih tokova.

Izvor: Investmentsense

Foto: stocksnap, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Od rođenja do 90. rođendana: Jelen pivo je deo proslava koje povezuju generacije

by bifadmin
Ovog leta uz Jelen pivo slavile su različite generacije, a jedan poseban jubilej pokazao je da su najlepše uspomene upravo one koje okupljaju porodicu i prijatelje kroz godine.
Od rođenja i venčanja, do velikih rođendana i životnih jubileja, najvažniji trenuci zaslužuju da budu obeleženi na poseban način. Upravo takav bio je i 90. rođendan jednog od slavljenika koje je Jelen ovog leta iznenadio personalizovanom poklon gajbicom u okviru aktivacije „Jelen za jubilarce“.

Upravo ova aktivacija deo je velikog jubileja koji ove godine obeležava Apatinska pivara, slaveći 270 godina pivarskog majstorstva. Tim povodom, Jelen je odlučio da svoje slavlje podeli sa onima zbog kojih se već generacijama nazdravlja – svojim potrošačima.

Više od 20.000 potrošača širom Srbije do sada je kroz različite Jelen aktivacije dobilo priliku da na poseban način obeleži najvažnije životne trenutke. Od dolaska novih članova porodice i prvih velikih porodičnih okupljanja, preko venčanja i rođendana, pa sve do velikih životnih jubileja, Jelen je bio deo proslava koje spajaju generacije i stvaraju uspomene koje traju.

O tome svedoči i porodica Popović, koja je kroz aktivacije „Jelen za mladence“, „Jelen za tate“ i „Jelen za jubilarce“ sačuvala uspomene na različite životne etape. Njihova kolekcija personalizovanih gajbica danas simbolično prati porodični put kroz najvažnije događaje: od zasnivanja porodice i dolaska prinova, do proslave velikih rođendanskih jubileja.

„Prva gajbica stigla je povodom našeg venčanja, drugu je suprug dobio kada smo dobili ćerku , a najnovija baš pred 30. rođendan brata. Posebno nam znači što je Jelen pronašao originalan način da bude deo svih tih trenutaka. Danas smo ponosni što imamo sve tri, jer nas svaka podseća na jedno lepo porodično slavlje“, rekla je Nina Popović.

Dok Apatinska pivara slavi 270 godina tradicije, Jelen nastavlja da slavi ono što je oduvek najvažnije – ljude, zajedništvo i trenutke koji ostaju za ceo život. Od prvih velikih porodičnih radosti, preko venčanja i rođendana, pa sve do proslava 90. jubileja, Jelen je tu da bude deo uspomena koje se prenose i prepričavaju generacijama.

Jer najveći jubileji nisu samo oni koji se broje godinama, već oni koji se mere osmesima, zagrljajima i trenucima provedenim zajedno.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Lekcije o upravljanju novcem koje možemo da naučimo od najuspešnijih svetskih investitora

by bifadmin

„Investicione odluke ne bi trebalo donositi pod uticajem tržišnog sentimenta ili postupaka drugih investitora. Pre svake odluke važno je jasno definisati investicioni cilj, proceniti prihvatljiv nivo rizika i unapred prepoznati okolnosti koje bi mogle zahtevati promenu strategije“, kaže Aleksandar Ivanović, portfolio menadžer Društva za upravljanje investicionim fondovima Vista Rica.

Od Warrena Buffetta do Raya Dalija, najveći investitori sveta razvili su različite strategije, ali njihove najvažnije lekcije imaju mnogo toga zajedničkog, od strpljenja i discipline do razumevanja rizika i dugoročnog razmišljanja.

Ulaganje je danas dostupnije nego ikada, ali donošenje dobrih investicionih odluka nije zbog toga postalo jednostavnije. Velika količina informacija, svakodnevne promene na tržištu i potreba da se reaguje brzo mogu lako navesti investitore da donose odluke vođene trenutnim emocijama, umesto jasno definisanom strategijom.

Ipak, kada se pogledaju karijere nekih od najuspešnijih investitora svih vremena, postaje jasno da se osnovni principi uspešnog investiranja nisu mnogo promenili. Vreme, disciplina, razumevanje ulaganja i promišljeno upravljanje rizikom ostaju važni bez obzira na to kako se tržište menja.

Zato smo izdvojili nekoliko lekcija koje možemo naučiti od investitora čije su strategije oblikovale način na koji danas razmišljamo o ulaganju.

Vreme je jedan od najvećih saveznika investitora

Malo je investitora koji su ostavili toliko dubok trag na finansijskim tržištima kao Warren Buffett. Tokom više od šest decenija investiranja izgradio je reputaciju jednog od najvećih investicionih autoriteta, a njegov pristup snažno je oblikovan učenjem Benjamina Grahama, pionira vrednosnog investiranja.

Buffettova filozofija počiva na ideji da kvalitetnim kompanijama treba dati vreme da razviju svoju vrednost. Umesto čestog trgovanja i pokušaja da predvidi svaki kratkoročni pokret tržišta, Buffett je poznat po dugoročnom pristupu i strpljenju.

Njegova čuvena poruka da, ukoliko investitor nije spreman da poseduje akciju deset godina, ne bi trebalo da je poseduje ni deset minuta, dobro oslikava takav način razmišljanja.

Lekcija je jednostavna, ali u praksi zahtevna: vreme na tržištu može biti važnije od pokušaja da se pogodi pravi trenutak za ulazak ili izlazak iz investicije.

Neizvesnost nije problem, nepripremljenost jeste

Ray Dalio, osnivač kompanije Bridgewater Associates, jedan je od investitora koji su posebnu pažnju posvetili odnosu između različitih ekonomskih scenarija i ponašanja portfolija.

Polazeći od toga da budućnost nije moguće pouzdano predvideti, Dalio je svoju investicionu filozofiju gradio oko diversifikacije i pripreme za različita ekonomska okruženja. Njegov pristup poznat je po tome što nastoji da portfolio ne zavisi od jednog ishoda, na primer, samo od rasta ekonomije, pada kamatnih stopa ili povoljnog kretanja jedne klase imovine.

Za investitora to znači da pitanje ne bi trebalo da bude samo „Šta mislim da će se dogoditi?“, nego i „Šta ako se dogodi nešto drugo?“

Upravo tu diversifikacija dobija svoj puni smisao. Njena svrha nije samo raspoređivanje ulaganja, nego upravljanje rizikom i smanjenje zavisnosti portfolija od jednog scenarija.

Najbolje investicione ideje često počinju od onoga što razumemo

Peter Lynch, legendarni upravnik Fidelity Magellan fonda, poznat je po drugačijem pristupu. Njegova filozofija polazila je od ideje da investitori često mogu pronaći zanimljive kompanije upravo u svakodnevnom životu – među proizvodima i uslugama koje koriste i poznaju.

Njegova čuvena poruka „investirajte u ono što poznajete“ ipak nije značila da je dovoljno kupiti akcije kompanije čiji proizvod volimo. Naprotiv, Lynch je naglašavao da pre investicione odluke sledi detaljna analiza kompanije, njenog poslovanja, finansijskih rezultata i potencijala za rast.

Drugim rečima, poznavanje proizvoda može biti početak investicione ideje, ali ne i kraj analize.

Različite strategije, slični principi

Buffett, Dalio i Lynch pripadaju različitim generacijama i razvili su različite investicione filozofije. Buffett je fokus stavljao na kvalitet poslovanja i dugoročno vlasništvo, Dalio na diversifikaciju i otpornost portfolija na različite ekonomske scenarije, dok je Lynch posebnu pažnju posvećivao razumevanju kompanija i njihovog potencijala.

Ipak, iza ovih različitih pristupa mogu se pronaći zajednički principi: ne donositi odluke impulsivno, razumeti rizik, imati jasan plan i biti spreman da investiciji damo dovoljno vremena.

Upravo to je, iz ugla savremenog investitora, možda i najvažnija lekcija njihovih karijera.

Ilustracija: Shutterstock

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Inflacija u julu usporila na 1,9 odsto: Vodosnabdevanje za godinu dana poskupelo za 21 procenat

by bifadmin
Potrošačke cene u julu 2026. godine su, u odnosu na isti mesec 2025, povećane 1,9 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku. Na mesečnom nivou zvanična statistika beleži pad cena od 0,2 odsto.
Prema izveštaju RZS, hrana je u julu ove godine, u odnosu na jul 2025, jeftinija za sedam odsto – podsetimo, ovaj procenat je za jun u odnosu na isti mesec prošle godine iznosio 4,3 odsto.
Kada je reč o poskupljenjima, RZS beleži rast cena bezalkoholnih pića, za 0,8 odsto, potom kafe i njenih supstitutaza 1,7 odsto, sokova za 2,5 odsto.
Skuplja su i alkoholna pića – za 5,3 odsto, a pivo za 6,8 odsto.

Duvan je za godinu dana poskupeo za 7,1 procenat.

Čišćenje, šivenje, popravka i iznajmljivanje odeće poskupelo je za 9,6 odsto.
Kirije su uvećale cenu 12,5 procenata,usluge održavanja, popravke i obezbeđenja stanova za 11,6 odsto, a vodosnabdevanje za čak 21 odsto.
Za godinu dana poskupele su i usluge održavanja i popravke vozila, i to za 12,1 odsto.
U sličnom procentu poskupeli su i paketi telekomunikacionih usluga – za 12,5 odsto.
Fotografske usluge su od prošlog do ovog jula poskupele 26 procenata, a paket aranžmani za 23,2 odsto.

Mesečna inflacija

Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u julu 2026. godine, u odnosu na jun 2026. godine, u proseku su snižene za 0,2 odsto.
„Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u julu 2026. godine, u odnosu na prethodni mesec, pad cena je zabeležen u grupama Hrana i bezalkoholna pića (-2,0%), Odeća i obuća (-0,7%) i Obrazovanje (-0,6%). Rast cena je zabeležen u grupama Rekreacija, sport i kultura (6,2%), Alkoholna pića i duvan (1,3%), Zdravlje (0,8%), Transport (0,5%)“, navodi RZS.
Rast cena je zabeležen i u grupama Nameštaj, oprema za domaćinstvo i tekuće održavanje stana i Restorani i hoteli (za po 0,3%) i u grupama Stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva, Predmeti i usluge lične nege, socijalne zaštite i ostale usluge i Informisanje i komunikacije (za po 0,2%).
Cene ostalih proizvoda i usluga na mesečnom nivou se nisu bitnije menjale.
 
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Kakve nas cene avio-karata čekaju kad odu Vizer i Rajaner?

by bifadmin

Osim što iz Srbije praktično ne možete nigde vozom u inostranstvo osim do Crne Gore, od ove godine će napeto stanje u avio-industriji naterati građane da dva puta mere pre nego što krenu da razmišljaju o putovanju.

Cene karata su već otišle uvis zbog opšteg stanja sa cenama goriva u svetu, kao i zbog domaćih problema sa sankcijama NIS-u, a sada nam se spremaju nova poskupljenja karata za avion.

Ovog puta, razlog je, kako tvrde sagovornici Nove ekonomije, koncesija Vansiju koju je država dala za aerodrom Nikola Tesla, a koja istiskuje svaku ozbiljnu konkurenciju.

To će uticati i na turizam i na građane, a ovog puta povećanje cena barem u Srbiji nije posledica rata u Iranu već nespremnosti naših vlasti da se uopšte upuste u pregovore sa low-cost kompanijama, kao i već pomenute situacije sa NIS-om.

S jedne strane, putnici iz Beograda će po svemu sudeći ostati bez Vizera kao jeftinog prevoznika koga država istiskuje sa beogradskog aerodroma, očigledno u korist Er Srbije, dok se iz Niša povlači Rajaner, navodeći regulatorne probleme u nabavci goriva, što sugeriše da je u pitanju problem s NIS-om, ali sagovornici Nove ekonomije objašnjavaju da je u pozadini zapravo obaveza koju je preuzela država da spreči „preveliki“ razvoj niškog aerodroma, koji bi naštetio Vansijevom poslovanju na „Nikoli Tesli“ u Surčinu.

Predrag Vujović, nekadašnji direktor JAT-a, kaže da je neminovno da će cene karata da rastu, a da će povlačenje niskotarifnih avio-kompanija štetiti ne samo građanima, već će gubitak biti i za budžet Srbije u koji se neće slivati naknade za prelete.

On je upozorio i na treću moguću štetu koja se smeši Srbiji zbog uvedene koncesije na beogradskom aerodromu.

„U bilo kojoj delatnosti, ako nema konkurencije, onaj koji ostane na tržištu sam određuje cenu. Air Serbia, kao jedini prevoznik na stabilnim linijama poput one za Moskvu, može da postavlja uslove kakve želi. I naravno da to znači da će cene ići gore. Država je donela odluku da sebi uskrati dobit u budžetu time što ne pregovara na mestima gde bi to trebalo (konkretno sa Rajanerom). Građani trpe dvostruku štetu – plaćaju skuplje karte zbog nedostatka konkurencije i istovremeno finansiraju budžetske gubitke nastale zbog loših ugovora“, objašnjava Vujović.

On smatra da je jasno da je država rešila da podržava nacionalog avio-prevoznika „koji i nije nacionalni“, te da gubitak konkurencije može da naškodi samo ovoj zemlji i njenim građanima. Vujović objašnjava i da Direktorat civilnog vazduhoplovstva postupa po nalogu onoga ko postavlja rukovodstvo, što utiče na to koga će pustiti da leti.

Iako Direktorat tvrdi da nikome nije zabranio letenje, to se radi indirektno postavljanjem nemogućih termina (npr. dozvola za letove samo između 1:00 i 3:00 ujutru), što ozbiljne kompanije ne mogu da prihvate, kaže sagovornik Nove ekonomije.

A koji bi to treći trošak u celoj ovoj situaciji mogao da optereti još građane, povrh svega ovoga? Vujović navodi primer iz Mađarske, gde je država morala da nadoknadi razliku u saobraćaju koja je bila predviđena prilikom potpisivanja koncesije, jer se planirani obim nije realizovao, što bi moglo da sačeka i Srbiju.

Prema njegovom mišljenju, sve govori u prilog tome da Srbija protežira Vansi i koncesiju, a da pritom ne omogućava uopšte konkurenciju, već je guši. To direktno koristi samo francuskom koncesionaru, dok značajno šteti Srbiji.

Odlazi i drugi low cost

Izvori Nove ekonomije iz vazduhoplovne branše objašnjavaju i drugu stranu trenutnog raskola između Rajanera i Srbije.

Kako tvrde, low-cost kompanije kao i svugde u svetu pokušavaju da što više spuste cene troškova poslovanja u zemljama iz kojih lete. U Nišu je po tim navodima Rajaner želeo da izdejstvuje bolju ponudu od dosadašnje, što je država odbila jer im je već izašla u susret mnogim olakšicama, a naročito u vezi sa gorivom. Srbija je u problemu sa dotokom avio-goriva jer je Naftna industrija Srbije pod sankcijama, pa avio-kompanije većinom i ne pune gorivo u Srbiji.

Aleksandar Seničić, direktor YUTA (Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije), kaže da iako nije detaljno upoznat sa situacijom, misli da je do problema došlo zbog nedovoljnog interesovanja za letove Rajanera. Činjenica je da je za većinu Srba čak i low-cost let nedostižan, a nedavne statistike o tome koliko njih uopšte može da priušti letovanje govore u prilog toj tezi.

Seničić veruje da karte neće poskupeti već da neće biti izbora da se jeftinije leti jer iz Srbije odlaze dve low-cost kompanije koje su do sada radile – i Vizer i Rajaner.

„Ne postoji jasan plan i određene operacije u Nišu će se obavljati u manjem obimu. Svakako da će to štetiti turizmu, a bez obzira na način analize, država je u gubitku zbog trenutne situacije u avio-saobraćaju“, kaže Seničić.

Srbija rizikuje povratak na staro stanje kada u Srbiji nije bilo low-cost letova.

Seničić navodi da bi se sa jasnim planom kada je u pitanju avio saobraćaj moglo nešto i postići u ovoj oblasti, recimo da se drugi manji aerodromi u zemlji angažuju isključivo za low cost letove. No, ovakvih planova u državi nema, a to je ono što oba sagovornika navode kao veliki gubitak.

Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i nauka

Atomska bomba u Hirošimi stvorila do sada nepoznatu metalnu leguru

by bifadmin

Ekstremni uslovi koji nastaju tokom nuklearne eksplozije mogu dovesti do stvaranja potpuno novih materijala. Jedna takva, do sada nepoznata metalna legura, pronađena je u ostacima atomske bombe bačene na Hirošimu 1945. godine.

Materijal koji nikada ranije nije zabeležen ni u laboratoriji ni u prirodi pronašao je Luka Bindi, naučnik sa Univerziteta u Firenci, dok je analizirao mikroskopske ostatke prikupljene duž obala Hirošimskog zaliva.

„Čak i decenijama kasnije, zrno veličine svega nekoliko mikrometara može da sačuva detaljan zapis o uslovima koji su postojali samo deliće sekunde. Ove čestice nisu samo istopljeni ostaci, već fizički arhivi eksplozije“, objasnio je Bindi.

Legura nastala u deliću sekunde

Nuklearna eksplozija stvara uslove koji se teško mogu ponoviti u laboratoriji: temperature dostižu nivoe slične onima na površini Sunca, dok se materijali gotovo istovremeno tope, isparavaju i ponovo spajaju u nove strukture.

Zbog izuzetno brzog hlađenja, metali nemaju dovoljno vremena da formiraju uobičajene kristalne oblike. U jednom od brojnih takvih procesa tokom eksplozije u Hirošimi nastala je legura sastavljena od gvožđa, hroma, nikla, mangana, molibdena, silicijuma i aluminijuma.

Njena atomska struktura razlikuje se od svega što je do sada poznato – umesto jednostavnije kristalne organizacije koja bi se očekivala za ovu kombinaciju elemenata, materijal je zadržao složenu kubnu strukturu.

Otkriće, objavljeno u časopisu Science Advances, moglo bi pomoći naučnicima da bolje razumeju kako ekstremni događaji poput nuklearnih eksplozija, udara meteorita ili udara groma mogu stvarati nove vrste materijala.

Za industriju novih materijala ovakva istraživanja otvaraju zanimljiva pitanja: koliko još nepoznatih struktura postoji i da li bi razumevanje njihovog nastanka moglo doprineti razvoju budućih tehnologija.

Izvor: Scientific American

Foto: xload, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci