Страна 53 – Biznis i Finansije

Poslovni modeli na održiv način: Izabrani najbolji timovi prve generacije Marc impact programa u Srbiji

by bifadmin 18. мај 2026.

U Beogradu je 12 najperspektivnijih timova iz Srbije predstavilo svoja inovativna rešenja usmerena na rešavanje društvenih i ekonomskih izazova na prvom Marc impact nacionalnom događaju koji je održan u Američkom resursnom centru (ARC).

Stručni žiri, sastavljen od eksperata iz sektora finansija, razvoja biznis ideja i programa sa snažnim pozitivnim društvenim uticajem odabrao je dva pobednička tima koji će predstavljati Srbiju na regionalnom nivou.

Ride & Stride B2B aplikacija za praćenje prevoza do posla sa rang-listama i eko-nagradama, koja direktno doprinosi smanjenju emisije CO2 i čini održivost delom svakodnevne rutine zaposlenih, odnela je prvo mesto. Drugoplasirani NRG Čačak je osvojio stručni žiri svojim sertifikovanim uslugama upravljanja opasnim otpadom, uz inkluzivno zapošljavanje, edukaciju zajednice i programe sakupljanja elektronskog otpada.

Tokom prethodnih 6 meseci, svih 12 timova imali su priliku da direktno rade sa mentorima koji su im omogućili da dodatno osnaže svoje poslovne ideje, kao i da razvijaju održive biznis modele. Nacionalni pobednici će svoje inovativne ideje moći da predstave međunarodnom panelu investitora, na Re:Marc događaju u Budimpešti, koji se održava 18. juna. Najbolji učesnici na regionalnom nivou takmičiće se za novčanu grant podršku u visini od 15.000 do 20.000 EUR.

„Kvalitet rešenja koja smo danas videli potvrđuje da domaći inovatori ne zaostaju za svetskim trendovima. Učesnici Marc impact programa ne teže samo profitu, već kreiraju održive poslovne modele koji unapređuju naše lokalne zajednice,“ izjavili su iz Asocijacije za afirmaciju kulture (ASK) koja realizuje ovaj program u Srbiji.

Individualna podrška učesnicima programa je jedan od ključnih stubova Marc impact programa, što su potvrdili i predstavnici Erste Banke Srbija, uz čiju podršku se program realizuje na lokalnom tržištu.

„Raduje nas što se, zahvaljujući temeljnom radu sa mentorima tokom proteklih meseci, vidi jasan napredak kod svih timova u njihovom građenju održivih poslovnih modela, kao i u skaliranju njihove društvene misije. Verujemo da su ovakve inicijative važan korak ka jačanju inovativnog i odgovornog preduzetništva, zbog čega ćemo nastaviti da podržavamo programe koji podstiču razvoj ideja sa pozitivnim društvenim i ekološkim efektima“, izjavio je Ivan Radojević, šef odeljenja socijalnog bankarstva u Erste Banci.

Osim pobednika, na takmičenju su predstavljeni projekti koji se bave održivom proizvodnjom, novim tehnologijama i inovativnim modelima zapošljavanja teže zapošljivih grupa.

Marc Impact Program je međunarodni program usmeren na jačanje kapaciteta i finansijske održivosti preduzeća sa društvenim uticajem. Program se realizuje u više zemalja Centralne i Istočne Evrope, uz podršku relevantnih međunarodnih i lokalnih partnera ERSTE Foundation, Erste Social Finance Holding, IFUA Nonprofit Partner i SIMPACT, dok je realizator programa u Srbiji Asocijacija za afirmaciju kulture – ASK.

18. мај 2026. 0 komentara

Promo

Novi saveznik na Fruškoj gori: DDOR osiguranje doniralo kvad Gorskoj službi spasavanja

by bifadmin 18. мај 2026.

Na 93. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu, DDOR osiguranje je 18. maja doniralo terensko vozilo – kvad Gorskoj službi spasavanja Srbije (GSS), koje će se koristiti za spasilačke intervencije na području Fruške gore.

U prisustvu predstavnika medija, partnera i brojnih gostiju sajma, predsednik Izvršnog odbora DDOR osiguranja, Vladimir Malešević, uručio je ključeve vozila Marku Čaliji, direktoru Gorske službe spasavanja Srbije, a tom prilikom potpisan je i protokol o saradnji između ove dve organizacije.

Donirano vozilo biće namenjeno spasavanju i intervencijama na Fruškoj gori, čime se direktno unapređuju operativni kapaciteti GSS-a na terenu i jačaju uslovi za brže i efikasnije reagovanje u kriznim situacijama.

“Danas smo ovde da obeležimo početak jedne za nas veoma značajne saradnje, koja simbolizuje ne samo zajedničke ciljeve i posvećenost sigurnosti, već i vrednosti koje nas povezuju – odgovornost, solidarnost i brigu o zajednici. Gorska služba spasavanja Srbije već 75 godina hrabro i profesionalno brine o sigurnosti ljudi u planinskim i teško pristupačnim područjima. Sa druge strane, DDOR osiguranje više od 80 godina brine o sigurnosti svojih klijenata i zajednice u kojoj posluje. Upravo zato ovu saradnju doživljavamo kao potpuno prirodnu. Ponosan sam što smo uspeli da realizujemo ovu inicijativu i da danas uručimo ovaj kvad GSS-u, koji će dodatno doprineti njihovoj brzini, efikasnosti i sigurnosti rada na terenu kada je pomoć najpotrebnija,“ izjavio je Vladimir Malešević, predsednik Izvršnog odbora DDOR osiguranja.

“Veoma smo zadovoljni što je došlo do ove saradnje, i zahvalni smo DDOR-u koji je prepoznao naše realne potrebe na terenu. U spasavanju ljudskih života nekada i minuti, pa i sekunde imaju presudni značaj, a ovo vozilo će nam pomoći da brže i lakše stignemo do povređenih koji se najčešće nalaze na nekim manje pristupačnim terenima. GSS na Fruškoj gori godišnje ima više desetina spasilačkih intervencija, i često peške pređemo kilometre dok ne stignemo do osobe kojoj treba pomoć. Naravno, svi naši spasioci uvek nose punu opremu za spasavanja, kao i opremu koja nam treba da kretanje po eksponiranim terenima. U takvim uslovima ATV vozilo nije luksuz, već nužno operativno sredstvo koje direktno doprinosi efikasnosti i bezbednosti spasavanja“, rekao je Marko Čalija, direktor GSS-a.

DDOR osiguranje na 93. Poljoprivrednom sajmu

U okviru svog sajamskog nastupa, DDOR osiguranje predstavlja ponudu usmerenu na zaštitu poljoprivredne proizvodnje, imovine i gazdinstava. U okviru specijalne akcije „Mesec osiguranja seoskih imanja“, koja traje tokom čitavog maja, posetiocima su obezbeđene sledeće pogodnosti:

· do 35% popusta za kasko osiguranje samohodne poljoprivredne mehanizacije,

· do 20% popusta za imovinska osiguranja.

· do 10% popusta za osiguranje životinja.

Prodajni tim DDOR-a dostupan je na štandu u hali 1 tokom svih šest dana sajma, od 16. do 21. maja 2026. godine, u periodu od 09 do 19 časova. Posetioci mogu i da učestvuju u agro kvizu i osvoje vredne nagrade.

Foto: Анастасия Салтыкова

18. мај 2026. 0 komentara

Promo

Sve što treba da znate o investiranju u zlato i robu

by bifadmin 18. мај 2026.

Cena terminskih ugovora na bakar porasla je u aprilu za 6,03 odsto, što je još jedan pokazatelj koliko tržište roba postaje važno u savremenim ekonomskim i investicionim tokovima. Inflacija, geopolitičke tenzije, promene na tržištu kapitala i stalna neizvesnost poslednjih godina promenili su način na koji ljudi razmišljaju o investiranju. Sve više investitora danas traži načine da zaštite svoj kapital kroz imovinu koja ima dugoročnu vrednost, a upravo zbog toga zlato i roba ponovo dolaze u fokus.

Plemeniti metali, energenti, poljoprivredne sirovine i industrijski metali vekovima predstavljaju osnovu globalne ekonomije. Za razliku od kratkoročnih tržišnih trendova, roba je vezana za realnu potrošnju i stvarnu ekonomsku aktivnost, zbog čega mnogi investitori upravo u ovoj klasi imovine vide važan element stabilnosti i diversifikacije portfolija.

Ipak, investiranje u zlato i robu više nije rezervisano samo za velike institucionalne investitore ili specijalizovane finansijske kuće. Danas postoje fondovi koji omogućavaju i individualnim investitorima da jednostavnije pristupe globalnim tržištima roba, bez potrebe za direktnom kupovinom fizičkog zlata ili kompleksnim trgovanjem na berzama.

Jedan od takvih fondova je Vista Rica Origin, otvoreni alternativni investicioni fond kompanije Vista Rica, koji ulaže u instrumente povezane sa plemenitim metalima i drugim robama kojima se trguje na svetskim berzama. Fond je fokusiran na dugoročnu diversifikaciju kroz izloženost različitim vrstama roba – od zlata i srebra, preko energenata, do poljoprivrednih i industrijskih sirovina.

Roba kao ogledalo globalne ekonomije

Za razliku od pojedinačnih klasa imovine, roba je direktno povezana sa realnom ekonomijom. Cena nafte zavisi od geopolitike i potrošnje energije, pšenice od klimatskih uslova i proizvodnje hrane, dok industrijski metali odražavaju stanje globalne industrije i razvoja.

Zlato se tradicionalno smatra „sigurnom lukom” u periodima povećane tržišne nestabilnosti. Kada inflacija raste, valute slabe ili dolazi do velikih oscilacija na tržištu, investitori često deo kapitala preusmeravaju upravo u plemenite metale.

Međutim, savremeni pristup investiranju sve češće podrazumeva širu izloženost robi, a ne samo jednom metalu. Razlog za to je jednostavan – različite vrste roba različito reaguju na globalna kretanja, što može doprineti boljoj ravnoteži portfolija.

„Roba danas predstavlja jednu od retkih klasa imovine koja investitorima omogućava direktnu izloženost realnoj ekonomiji. Upravo zbog toga diversifikacija kroz više tipova roba može imati važnu ulogu u dugoročnom očuvanju vrednosti kapitala”, poručuju iz kompanije Vista Rica.

Kako pristupiti robnim tržištima?

Direktno ulaganje u robu često je kompleksno i zahteva praćenje berzi, skladištenje (u slučaju fizičkih metala) ili specifično znanje o derivatima.

Sa druge strane, investicioni fondovi koji ulažu u robu omogućavaju jednostavniji pristup tržištu, veću diversifikaciju i profesionalno upravljanje portfoliom. Upravo zato su ovakvi modeli ulaganja poslednjih godina sve popularniji među investitorima koji žele izloženost zlatu i robi, ali bez operativnih komplikacija koje prati direktna kupovina fizičke imovine.

Investiranje danas nije rezervisano samo za stručnjake

Jedna od najvećih promena na tržištu investicija jeste dostupnost različitih investicionih instrumenata široj populaciji. Investiranje više nije tema rezervisana samo za profesionalce sa velikim kapitalom, nego postaje deo dugoročnog finansijskog planiranja sve većeg broja ljudi.

Upravo zato raste interesovanje za fondove koji nude profesionalno upravljanje, transparentnu strukturu ulaganja i mogućnost investiranja u različite klase imovine kroz jedan proizvod.

Dugoročna strategija važnija od kratkoročnih trendova

Bez obzira na to da li je reč o zlatu, robi, akcijama ili drugim klasama imovine, stručnjaci se uglavnom slažu u jednom – dugoročna strategija i diversifikacija često imaju veću vrednost od pokušaja da se „pogodi trenutak” na tržištu.

Zato investitori danas sve češće traže modele ulaganja koji mogu pomoći u raspodeli rizika i dugoročnom očuvanju vrednosti kapitala, posebno u vremenu kada globalna ekonomija prolazi kroz konstantne promene.

18. мај 2026. 0 komentara

B&F Plus Ekonomija

Da li će geopolitičke tenzije povećati zavisnost Srbije od uvoza lekova?

by bifadmin 18. мај 2026.

Farmaceutska industrija je druga najveća stavka u strukturi srpskog uvoza, odmah iza nafte, sa deficitom u spoljnotrgovinskoj razmeni koji je premašio 1,16 milijardi evra. Ali, dok u „pomahnitaloj“ geopolitičkoj situaciji svi brinu o energetskoj bezbednosti, zavisnost Srbije od uvezenih lekova i medicinskih sredstava kao i moguću krizu snabdevanja malo ko pominje.

Ekonomisti različito procenjuju u kojoj meri će eskalacija geopolitičke krize uticati na srpsku ekonomiju, ali su saglasni da ukoliko ona potraje, biće ugrožene sve privredne grane. Građane će najviše pogoditi problemi u strateškim oblastima – energetici, finansijskom sektoru, nekim delovima prehrambene i farmaceutske industrije.

Najnoviji sukob na Bliskom istoku podigao je uzbunu u javnosti oko mogućih nestašica i cena goriva, budući da je Srbija izrazito zavisna od nabavke nafte iz inostranstva, koja čini najveću stavku u strukturi srpskog uvoza sa nešto više od 1,9 milijardi evra.

Međutim, mnogo manje se govori o tome da naftu u stopu prati uvoz farmaceutskih proizvoda. To proizvodnju lekova, medicinskih sredstava i suplemenata u Srbiji čini posebno osetljivom na turbulencije koje potresaju svetsko tržište.

Sa rasprodajom domaćih fabrika, prodata i kontrola

Brigu uvećava činjenica da naša zemlja više nema nijednu farmaceutsku kuću u domaćem vlasništvu. Ekonomista Božo Drašković smatra da je to posledica politike koja se posle 2000. godine vodila pod sloganom „sve treba rasprodati“.

„Nekada smo imali velike farmaceutske kompanije, od Galenike koja je držala 40% tržišta u državi sa 22 miliona stanovnika, do Jugoremedije, Hemofarma, Zdravlja, Zorke, a tu su bili i zagrebačka Pliva, pa Lek iz Ljubljane, Alkaloid iz Skoplja… Sankcije jesu ’odradile’ svoje, ne samo u toj grani, ali su i kreatori ekonomske politike propustili da definišu strateške oblasti koje ne treba da budu tek tako prepuštene tržištu“, kaže Drašković za B&F.

„Sada, kada je sve rasprodato, izgubljena je kontrola u ključnim resursima i dovedeni smo u kolonijalni položaj sa teškim posledicama. Pozivanje tadašnjih i sadašnjih vlasti na stav da je država loš menadžer samo je izgovor“, ocenjuje ovaj ekonomista, „jer ako politika ne može da upravlja strateškim sektorima, zašto svoju vlast ne prenese na nekog drugog?”

Indirektni uticaj energetike na farmaciju

Drašković podseća da je farmaceutska industrija imala jako nasleđe, ali da je to grana u kojoj se mnogo ulaže u inovacije, istraživanja, da je visoko profitabilna ali i sklona da ponekad manipuliše tržištem, čak i lekovima i bolestima. To jeste drugi aspekt priče, ali je bio razlog više da se neke poluge zadrže u domaćoj ekonomiji.

„Tu stratešku granu prepustili smo stranim kompanijama i zato smo izloženi visokom riziku od mogućih nestašica nekih medikamenata, što dovodi u pitanje zdravlje stanovništva u Srbiji. S druge strane, nemar kojim smo ugasili nekoliko fabrika, poput Jugoremedije, kao i smanjena proizvodnja lekova u nekim od postojećih pogona, za posledicu ima daleko veći uvoz od izvoza. Iako ova industrija nikad nije imala suficit u spoljnoj trgovini jer smo mala zemlja i ne možemo da proizvodimo sve, ranije je deficit bio značajno manji nego sada”, upozorava Drašković.

On tvrdi da se mogu očekivati problemi u snabdevanju, posebno onom koje je oslonjeno na svetska tržišta, jer ako se poremeti jedna karika u globalnom lancu, počinje da deluje takozvani domino efekat.

„Neposredan odnos između farmaceutske industrije i energetike ne postoji, ali posredno je energetika jedan od ključnih faktora u tokovima transporta. Kad tu dođe do zastoja, a konflikt na Bliskom istoku upravo na tome ’radi’, dovodi se u pitanje doprema sirovina i gotovih proizvoda. To može podjednako da pogodi i nas, ali i velike svetske proizvođače lekova, pa bi se problem preko uvoza prelio i na domaće tržište”, predviđa Drašković.

Izvori sirovina daleko od ratnih zona

Stručnjaci u farmaceutskoj industriji potvrđuju da bi rizik sa energentima poremetio sve, pa i proizvodnju i uvoz sirovina, polufabrikata i lekova, ali tvrde da se taj scenario još ne nazire. Transport jeste realan problem, ali sirovine koje se uvoze uglavnom se dopremaju avionima, kao vredan materijal, retkost je da dolaze brodovima.

Uz to, glavni izvori sirovina nalaze se relativno daleko od zona sa ratnim dejstvima, pa dotok roba za sada nije ugrožen. Velike kuće uglavnom vode računa o kontinuitetu i uvek drže pristojne zalihe, bar za nekoliko meseci proizvodnje, tvrde farmaceuti.

Predstavnici struke priznaju da ova industrija uveliko zavisi od uvoza sirovina, ali ukazuju da to nije slučaj samo kod nas. Ranije su se potrebne komponente kupovale u Nemačkoj, Švajcarskoj i Austriji, dok su Italijani imali prilično razvijenu proizvodnju raznih sinteza, složenih hemijskih jedinjenja koja su osnova za lekove.

Ta proizvodnja se vremenom gasila jer je isplativa jedino u slučaju velikih količina, pa su se glavne sinteze preselile u Južnu Koreju, Kinu i Indiju. Od njih sve ostale zemlje uvoze, čak i Amerika koja sirovine za lekove kupuje od Kine.

Samo sedam fabrika proizvodi u „kompletu“

Nekolicina domaćih fabrika, koliko ih je preostalo u statusu proizvođača, nije smanjila svoj asortiman, a neke su i širile listu sopstvenih lekova. Ali, druga je priča to što su se pojedine fabrike sa značajnim licencama gasile, pa se u Srbiji proizvodi manje generičkih lekova nego ranije. To upražnjeno mesto popunili su uvoznici.

Prema podacima Privredne komore Srbije (PKS), na našem tržištu posluje 130 kompanija sa dozvolom Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije za promet u zemlji bar jednog leka. To ne znači da je reč o proizvođačima, jer osim domaće fabrike, nosilac dozvole za lek može biti i predstavnik ili zastupnik strane kompanije.

„Od preduzeća koja su nosioci dozvole za lek, proizvodnjom se u Srbiji bave 24 firme, pojedine i na više lokacija, ali samo sedam fabrika obavlja celokupan proizvodni postupak. Ostali sprovode deo proizvodnog procesa u svojim pogonima, najčešće primarno i sekundarno pakovanje lekova i to uglavnom čvrstih farmaceutskih oblika”, kaže za B&F Mirjana Vučićević iz PKS.

Ona navodi da se u Srbiji proizvode sve vrste lekova, uključujući i neke biološke (vakcine, serumi i lekovi iz krvi), biljne, radiofarmaceutske lekove i medicinske gasove. Fabrike koje ispunjavaju uslove potrebne za celokupan postupak obavljaju i uslužnu proizvodnju određenih lekova, poput onih iz grupe penicilina, a za potrebe drugih domaćih i stranih proizvođača.

Od 3.828 proizvođača medicinskih sredstava iz 68 zemalja, koliko ih je upisano u registar koji vodi Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije, svega je 61 iz Srbije. Od ukupno 56.667 upisanih medicinskih sredstava dostupnih na domaćem tržištu, samo 1.308 se proizvodi u Srbiji, navodi Vučićević.

Uvoz i izvoz suplemenata skoro izjednačeni

Kada je reč o dijetetskim suplementima, od 623 upisanih nosilaca dijetetskih suplemenata, njih 264 je iz Srbije, od kojih 110 ima sopstvenu proizvodnju. Od tog broja, 40 kompanija ima kapacitete i pruža uslugu ugovorene proizvodnje, pa se tržištu isporučuje 11.597 vrsta suplemenata, ističe Vučićević.

Prema njenim rečima, na godišnjem nivou uvoz lekova, medicinskih sredstava i suplemenata vredan je nešto više od 1,90 milijardi evra, a najznačajnija uvozna kategorija, lekovi, pripremljeni u odmerene doze ili za maloprodaju bila je vredna 1,58 milijardi. Izvoz je vredan 739,6 miliona evra, a i u njemu dominiraju lekovi na koje se odnosi više od 553 miliona. Deficit u razmeni premašuje 1,16 milijardi evra.

Najznačajnija tržišta sa kojih se dopremaju farmaceutski proizvodi su Mađarska, Švajcarska, Nemačka, Slovenija i Francuska. Istovremeno, iz Srbije se izvozi u 56 zemalja, najviše u Nemačku, Sloveniju, Crnu Goru, BiH, Rusiju i Severnu Makedoniju. Interesantno je, napominje Vučićević, da je uvoz dijetetskih suplemenata u vrednosti od preko 78 miliona evra gotovo izjednačen sa izvozom, koji iznosi nešto više od 79 miliona evra.

Mirjana Stevanović

Biznis i finansije 244, april 2026.

Foto: John Amy, Unsplash

18. мај 2026. 0 komentara

Promo

25 godina uz poljoprivredu Srbije: ProCredit banka tradicionalno na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu sa specijalnom ponudom

by bifadmin 18. мај 2026.

Na 93. međunarodnom Poljoprivrednom sajmu, ProCredit banka predstavila je specijalnu ponudu namenjenu registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima, zemljoradničkim zadrugama, preduzetnicima i pravnim licima. Prateći tržišne trendove i osluškujući potrebe klijenata, ponuda je usmerena ka modernizaciji i unapređenju poslovanja u poljoprivredi i povezanim delatnostima.

„Poljoprivredni sajam u Novom Sadu za nas je tradicionalno jedan od najvažnijih događaja u godini, jer nam pruža priliku da budemo u direktnom kontaktu sa klijentima i partnerima. Posebno nam je zadovoljstvo što ove godine obeležavamo 25 godina poslovanja u Srbiji, tokom kojih smo kontinuirano razvijali proizvode prilagođene potrebama poljoprivrednika. Naš fokus i dalje ostaje na pružanju pouzdane finansijske podrške kroz povoljne kredite“, izjavio je Aleksandar Jakovljević iz Odeljenja za poslove sa privredom ProCredit banke.

U ProCredit banci klijenti mogu dobiti kompletnu kreditnu i nekreditnu podršku za svoje gazdinstvo. U fokusu ovogodišnje sajamske ponude su povoljni krediti za nabavku mehanizacije u saradnji sa poslovnim partnerima, bez obaveznog učešća i uz kamatnu stopu od 0%.

Sa Ministarstvom poljoprivrede ProCredit banka ima uspešnu saradnju od prvog programa subvencionisanih dinarskih kredita sa fiksnom kamatom. Samo u 2025. godini kroz ovaj program je plasirano više od 16,2 miliona evra kroz 704 kredita.

Poljoprivrednicima su na raspolaganju i revolving krediti bez zaloga, kao i investicioni krediti namenjeni kupovini poljoprivrednog zemljišta, izgradnji, dogradnji ili kupovini poslovnih objekata, sa rokom otplate do 180 meseci i mogućnošću odložene otplate do godinu dana. Rate kredita su prilagođene sezonalnom karkateru poljoprivredne proizvodnje.

Ponuda ProCredit banke obuhvata i raznovrsne kredite osmišljene u skladu sa potrebama klijenata. Glavna karakteristika svih kredita iz sajamske ponude su brza realizacija i povoljniji uslovi.

Predstavnici banke biće prisutni kod poslovnih partnera, kao i na štandu ProCredit banke kod Master centra tokom trajanja sajma, spremni da odgovore na sva pitanja posetilaca i zainteresovanih klijenata. Više od 20 predstavnika banke biće dostupno tokom svih šest dana sajma za sve dodatne informacije i savetovanje.

18. мај 2026. 0 komentara

Ekonomija

Veći problem od održivosti penzionog sistema će biti preniske penzije

by bifadmin 18. мај 2026.

Naš glavni problem nije održivost penzionog sistema, već to što će veliki broj budućih penzionera imati primanja nedovoljna za pristojan i dostojanstven život, kaže profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Mihail Arandarenko u razgovoru za Insajder.

„Njegova održivost je manji problem, posebno na relativno kraći rok (recimo do 2050), od adekvatnosti, koja uskoro može da postane gorući problem, a ignorišu je i vlasti i stručna javnost“, tvrdi on.

Problem adekvatnosti odnosi se na to da penzije za sve veći broj penzionera neće biti dovoljne za pristojan život iznad granice siromaštva. Siromaštvo penzionera i starih lica već sada raste, uprkos tome što su proteklih pet godina penzije rasle dosta brže od troškova života, tvrdi Arandarenko i dodaje: „Jednom kada se taj trend uspori, problem adekvatnosti će se pojaviti u akutnom obliku, jer pravila određivanja visine penzije našeg penzijskog sistema u kombinaciji sa radnim istorijama novih i budućih penzionera iz devedesetih i dvehiljaditih godina generišu sve veću nejednakost“.

On kaže da ni privatno penzijsko osiguranje ne može rešiti ovaj problem, pre svega jer je ono dostupno građanima koji više zarađuju a ne onima koji će imati najmanje penzije.

Problematičan sistem doprinosa

„Naš sistem doprinosa je, praktično i uslovno rečeno, prepisan nemački sistem, u smislu pravila koja su vezana za to kolika će biti nečija penzija, ali sa dve velike razlike. Prva razlika je u tome da nemački sistem uključuje, sa strane minimalne i maksimalne penzije, nešto pravičnije rešenje od našeg, u smislu da se minimalne penzije štite i povećavaju, dok su više penzije dodatno oporezovane, to jest, na penzije se plaća progresivan porez kao i na bilo koji drugi prihod. Na taj način se malo smanjuje penzijska nejednakost“, napominje profesor Arandarenko.

Kao drugu veliku razliku između nemačkog i srpskog sistema, on navodi činjenicu da je, i u Zapadnoj i Istočnoj Nemačkoj većina građana tokom čitavog radnog veka bila formalno zaposlena i imala kontinuitet u uplati doprinosa, bez obzira na visinu zarade. Upravo dug radni staž i stabilne formalne karijere omogućili su da takav model funkcioniše znatno ravnomernije nego u Srbiji.

“Sa druge strane, kod nas imamo devedesete godine u kojima su firme, praktično, bile ohrabrivane da isplaćuju ljudima samo topli obrok, iako ih nisu otpuštale, i dvehiljadite u kojima je bila jako velika nezaposlenost i još veća neformalna ekonomija”, ističe profesor Arandarenko i dodaje da se to posle tranzicije nešto popravilo, ali tek u desetim godinama.

“Mi u društvu imamo veliku podvojenost – one koji, zahvaljujući radnoj karijeri koja je bila sve vreme u javnom sektoru, mogu da računaju na koliko-toliko pristojne penzije, i one koji su bili u privatizovanom ili privatnom sektoru, koji u suštini sada odlaze sa nekim minimalnim penzijama ili blizu njih, i to sve manje postaje dovoljno za život, jer fiksni troškovi, kirije, energije, hrane rastu dosta brzo. To je glavna kritika, i ono što je, po meni, glavni problem“, zaključuje u razgovoru za Insajder profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Mihail Arandarenko.

Ceo tekst možete pročitati na Insajderu

Foto: Bruno Martins, Unsplash

18. мај 2026. 0 komentara

Politika i društvo Vesti

Da li će se sa medijima u Srbiji desiti isto ono što se sada dešava u Mađarskoj?

by bifadmin 18. мај 2026.

U svetlu najnovijih vesti iz medijskog biznisa u Srbiji, ne može da se ne povuče paralela sa onim što se dešavalo i trenutno se dešava u susednoj Mađarskoj, piše Trender.

Prethodnih dana čitali smo o tome kako United Group, u kojoj posluju mediji poput N1, Nove, Danasa i Radara, planira da proda svoj medijski biznis luksemburškom fondu „European Future Media Investments”, iza kojeg stoji portugalska investiciona grupa Alpac Capital.

Takođe, objavljeno je i da je Boban Rajić, koji je u novinsko-izdavačku delatnost kročio u avgustu 2019. godine kupovinom Večernjih novosti, pa potom postao vlasnik Politika novina i magazina, sada postao vlasnik i magazina NIN.

Vlasnik NIN-a je do sada bila Jelena Drakulić Petrović, dugogodišnja generalna direktorka Ringiera u Srbiji. Kompanija Ringier Serbia prenela je u avgustu 2023. godine celokupan vlasnički udeo u NIN d.o.o. na nju. Tadašnja redakcija prešla je u United Media i osnovala nedeljnik Radar.

Baš kao što je premijer Viktor Orban pred izbore, koje je izgubio, kupovao tabloide u Mađarskoj, tako se i u Srbiji dešava „ukrupnjavanje“ medija pre možda i najvažnije izbore u modernoj istoriji Srbije. Pa je dobro videti šta se u susednoj zemlji desilo posle izbora.

Priču o tome šta se za kratko vreme desilo na medijskoj sceni u Mađarskoj donosi Reuters, koji konstatuje da se medijsko carstvo Viktora Orbana, „ključan stub 16-godišnje vladavine“, ubrzano urušava nakon prošlomesečnih izbora.

I influenseri nestali

Unutar nekoliko nedelja od izbora na kojima je uverljivo pobedio opozicionar desnog centra Peter Mađar, viši zvaničnika nekih od najistaknutiji medija sklonih Orbanu su uklonjeni sa položaja, a ukinuta je i jedna od glavnih informativnih emisija.

Ton javnog medijskog servisa se promenio preko noći, a više opozicionih glasova se pojavilo čak i pre nego što je Mađar službeno stupio na dužnost. Čak i influenseri koji podržavaju Orbana gotovo su nestali sa društvenih mreža.

Mađar, koji je javni medijski servis nazivao „fabrikom laži“, obećao je da obnovi slobodu štampe, donese novi zakon o medijima i osnuje telo zaduženo za medije.

Pod Orbanom, državni mediji su dolazili pod sve veću kontrolu vlade donošenjem novih zakona o medijima, a nekoliko privatnih medijskih kuća je ugašeno ili su ih preuzeli provladini preduzetnici.

Mađarska je s 23. mesta 2010. pala na 74. mesto 2026. prema indeksu slobode medija organizacije Reporteri bez granica. Orbanova vlada je poricala da vrši pritisak na medije i tvrdila da zadovoljava standarde Evropske unije o slobodi štampe.

Šta se konkretno desilo?

Najpopularniji televizijski kanal u Mađarskoj TV2 je otpustio svog direktora nakon izbora te ukinuo svoju glavnu informativnu emisiju, piše Reuters. Njegov vlasnik, preduzetnik Mikloš Vasili koji podržava Orbana, za portal 444.hu je prošle nedelje rekao da je emisija ukinuta zbog „erozije njenog brenda“.

Voditelji kanala su pre izbora iskazali svoju podršku za Orbana. Glavni urednik mađarskog portala Index, takođe sklonog bivšem premijeru, smenjen je nakon što je portal priznao da dokument koji je objavio tvrdeći da predstavlja Mađarov tajni program za povećanje poreza „nije bio ekonomski plan stranke Tisa“. Lažan dokument je bio ključan element Orbanove kampanje protiv Mađara.

Nakon izbora, dnevnik državne televizije M1 je brzo počeo da pokazuje značajne promene. Prema studiji think-tanka Republikon, način izveštavanja je pretežno išao u korist Orbanu dok su se opozicione ličnosti prikazivale u negativnom svetlu, ali nedelju dana nakon izbora je izveštavanje postalo uravnoteženije.

U jednoj od svojih prvih odluka kao premijer, Mađar je naredio „sveobuhvatnu i neposrednu“ reviziju javnog medijskog servisa i njegovog finansiranja.

Posao novinarstva je da drži distancu od politike

Gabor Poljak, šef odseka za medije na Univerzitetu Eotvos Lorand, upozorio je da će uspeh u preoblikovanju medija zavisiti u jednakoj meri o političkoj volji kao i o pravnim reformama.

„Ako politička elita prihvati da je posao novinarstva da kritikuje i drži distancu od politike, tad gotovo bilo koji javni medijski servis može dobro da funkcioniše“, rekao je Poljak za Reuters.

Drugi stup Orbanovog medijskog sistema je bio KESMA, konglomerat od gotovo 500 medijskih firmi, uključujući sve regionalne novine, koji su njegovi saveznici osnovali 2018.

Mađar je rekao da će zaustaviti veliku količinu novca koju država konglomeratu daje za oglašavanje te da će revidirati njegov nastanak s obzirom na to da nije ispitano jesu li njime prekršena pravila o zaštiti tržišne utakmice. Takav potez bi predstavljao težak udarac za KESMA-u jer veliki mediji poput kanala TV2 i portala Index mogu opstati zahvaljujući velikim publikama, ali bi regionalnim novinama moglo pretiti gašenje, rekao je Poljak.

Izvor: Trender

Foto: Pixabay

18. мај 2026. 0 komentara

Promo

Zašto je važno da vaša IT infrastruktura bude bezbedna?

by bifadmin 18. мај 2026.

Do pre samo nekoliko godina, o sajber bezbednosti se uglavnom govorilo u IT sektoru i među stručnjacima za infrastrukturu. Danas je situacija potpuno drugačija. U razgovorima sa kompanijama, posebno malim i srednjim preduzećima, sve češće vidim da pitanje zaštite podataka postaje pitanje kontinuiteta poslovanja.

Kada sistem stane, ne staje samo tehnologija. Staje prodaja, logistika, komunikacija sa klijentima i svakodnevni procesi od kojih biznis zavisi. Posledice se ne mere samo finansijski, već i kroz poverenje koje kompanija godinama gradi sa korisnicima i partnerima.

Važno je da razumemo da sajber napadi više nisu problem rezervisan za velike korporacije. Razvoj veštačke inteligencije i dostupnost različitih alata učinili su ih bržim i lako dostupnim svima. Danas su često na meti upravo mala i srednja preduzeća, jer nemaju razvijene interne timove i procese zaštite kakve imaju veliki poslovni sistemi.

U praksi to izgleda veoma jednostavno. Kompanija sa pedesetak zaposlenih koristi digitalne platforme za narudžbine, komunikaciju i logistiku. Jedan phishing mejl ili kompromitovana lozinka dovoljni su da zaposleni nesvesno omogući pristup napadaču. Nekoliko minuta kasnije, podaci su nedostupni, sistemi blokirani, a poslovanje se usporava ili potpuno zaustavlja.

U takvim situacijama najčešće se vidi razlika između kompanija koje sajber bezbednost posmatraju kao trošak i onih koje je vide kao deo poslovne strategije i investicije. Kada ne postoji adekvatna ICT podrška, oporavak može da traje danima. Sa druge strane, kompanije koje imaju integrisana rešenja, od cloud sistema za skladištenje i čuvanje podataka do nadzora i stručne podrške, mnogo brže vraćaju poslovanje u normalne tokove i to sa znatno manje posledica.

Treba napomenuti da ljudski faktor i dalje predstavlja jednu od najvećih slabosti, pa je jednako važno i ono što se dešava pre samog incidenta. Prevencija i edukacija zaposlenih treba da budu neizostavni deo poslovne prakse. Zato se menja i uloga ICT sektora. Nekada su kompanije od operatora očekivale prvenstveno konekciju i infrastrukturu. Danas traže partnera koji može da obezbedi neometano poslovanje, zaštitu podataka i personalizovanu stručnu podršku.

U Yettelu upravo u tom pravcu razvijamo ICT portfolio za poslovne korisnike. Kroz integrisana rešenja koja obuhvataju sve od infrastrukture, povezanosti, cloud servise, biznis aplikacija i sajber bezbednosti, kompanijama pružamo mogućnost da fokus usmere na razvoj svog biznisa, dok mi upravljamo bezbednosnim rizicima.

To je posebno važno za mala i srednja preduzeća, koja nemaju kapacitete velikih organizacija, ali imaju jednaku potrebu za sigurnim i stabilnim poslovanjem.

To nas dovodi do zaključka da sajber bezbednost više nije tema o kojoj kompanije mogu da razmišljaju tek kada do incidenta dođe. Ključnu razliku danas pravi spremnost da se na problem odgovori, koliko brzo se reaguje i za koje vreme sistem može da se oporavi. Bezbednost podataka više nije samo tehnološko pitanje, već osnova i investicija za razvoj otpornog i sigurnog poslovanja.

18. мај 2026. 0 komentara

Ekonomija Vesti

Globalne zalihe nafte opadaju, bližimo se kritičnom nivou

by bifadmin 18. мај 2026.

Globalne zalihe nafte opadaju rekordnom brzinom kako bi se kompenzovao veliki prekid u snabdevanju na Bliskom istoku i približiće se kritičnim nivoima ako se moreuz Ormuz ponovo ne otvori.

Kao posledica toga, verovatne su više cene nafte i goriva uoči vrhunca potražnje ovog leta, upozorila je Međunarodna agencija za energetiku (IEA) ove nedelje u svom mesečnom izveštaju.

„Brzo smanjenje rezervi usled kontinuiranih poremećaja moglo bi nagovestiti buduće nagle skokove cena“, saopštila je IEA a preneo CNBC.

Cene će rasti dok je ormuz zatvoren

Tržište nafte još uvek nije osetilo puni uticaj gubitka snabdevanja zahvaljujući komercijalnim zalihama koje drži industrija, strateškim rezervama pod kontrolom vlada i tankerima u tranzitu, izjavio je izvršni direktor kompanije Exxon Mobil, Daren Vuds, tokom razgovora o kvartalnim prihodima.

Ove zalihe su ublažile uticaj prekida u martu i aprilu, rekao je Vuds. Međutim, komercijalne zalihe će na kraju pasti na nivoe na kojima više neće moći da služe kao izvor snabdevanja, dodao je on.

„Predviđamo da ćemo, kada se to dogodi i dokle god moreuz ostane zatvoren, nastaviti da viđamo povećanje cena na tržištu“, rekao je Vuds.

Zalihe blizu istorijskih minimuma

Zalihe su krajem februara bile blizu desetogodišnjeg maksimuma sa nešto više od 8 milijardi barela, procenila je švajcarska banka UBS u izveštaju od utorka. Do kraja aprila, zalihe su pale na 7,8 milijardi barela, navode analitičari UBS-a.

Zalihe će se približiti rekordno niskom nivou od 7,6 milijardi barela do kraja maja ako potražnja ostane ista na mesečnom nivou, rekli su analitičari UBS-a. Pad zaliha na taj nivo stvorio bi ogroman pritisak na lanac snabdevanja, naveli su analitičari JPMorgan-a u belešci od 30. aprila.

Milijarde barela u zalihama mogu zvučati kao velika količina, ali realnost je da je samo oko 800 miliona barela dostupno bez ugrožavanja sistema, rekli su analitičari JPMorgan-a.

Ostatak je neophodan da bi cevovodi i rezervoari bili napunjeni na minimalnim nivoima kako bi lanac snabdevanja funkcionisao efikasno, podseća CNBC.

Izvor: Nedeljnik

Foto: Pixabay

18. мај 2026. 0 komentara

Ekonomija Vesti

Značajan pad potrošnje vina u svetu

by bifadmin 18. мај 2026.

Svetska potrošnja vina dostigla je najniži nivo u poslednjih gotovo sedam decenija, pokazuju najnoviji podaci Međunarodne organizacije za vinovu lozu i vino (OIV).

Prema izveštaju za 2025. godinu, globalna potrošnja pala je na oko 208 miliona hektolitara, što predstavlja najniži zabeleženi nivo od 1957. godine.

Najveća svetska tržišta vina, uključujući Sjedinjene Američke Države, Francusku i Italiju, beleže pad potrošnje.

U SAD-u je potrošnja smanjena za više od 4%, dok Kina ima jedan od najvećih padova na svetu – čak 13 % u odnosu na prethodnu godinu.

Stručnjaci navode nekoliko ključnih razloga za slabljenje globalne potražnje za vinom.

Među njima su promena životnih navika mlađih generacija, rast troškova života i inflacija, ali i sve izraženiji zdravstveni trendovi koji podstiču smanjenu konzumaciju alkohola.

Dodatni pritisak na vinsku industriju stvaraju klimatske promene i poremećaji u međunarodnoj trgovini, što utiče i na proizvodnju i na distribuciju vina širom sveta.

Ipak, pojedina tržišta beleže pozitivan trend. Portugalija i Brazil izdvajaju se kao retki primeri rasta potrošnje vina, pri čemu je Brazil ostvario rast od čak 41,9 % u odnosu na prethodnu godinu.

Analitičari upozoravaju da bi se vinska industrija u narednim godinama mogla suočiti sa dodatnim izazovima ukoliko se nastavi pad interesa među mlađim potrošačima i promjena navika kada je reč o konzumaciji alkohola.

Izvor: Klix/Ekapija

Foto: Pixabay

18. мај 2026. 0 komentara

Noviji članci

Stariji članci