Građane koji se približavaju odlasku u penziju, ali i one koji već primaju najniže iznose, često zanima koliki je minimalni iznos penzije koji država garantuje zakonom. Na ovo pitanje odgovor daje Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju (PIO).

Kako je objašnjeno, pravo na najniži iznos penzije imaju osiguranici koji ostvare pravo na starosnu, prevremenu starosnu ili invalidsku penziju, ukoliko im obračunata penzija bude niža od zakonom utvrđenog minimalnog iznosa.

Trenutno, najniži iznos penzije za korisnike iz kategorije zaposlenih i samostalnih delatnosti iznosi 27.711,33 dinara. Sa druge strane, za penzionere iz kategorije poljoprivrednika garantovani minimalni iznos je niži i iznosi 21.786,02 dinara.

Iz Fonda PIO pojašnjavaju da se za osiguranike iz kategorije poljoprivrednika najniži iznos penzije primenjuje u slučajevima kada je pretežan deo penzijskog staža ostvaren upravo u osiguranju poljoprivrednika.

Drugim rečima, država garantuje minimalnu penziju svima koji ispune zakonske uslove, ali njen iznos zavisi od kategorije osiguranja u kojoj je osiguranik proveo najveći deo radnog veka.

Izvor: Blic Biznis

Foto: Pixabay

Akcije JPMorgan Chase-a (JPM) pale su skoro pet procenata na jučerašnjem trgovanju, nakon što je direktorka sektora za stanovništvo okarakterisala trenutno ekonomsko okruženje kao „malo krhkije“ dok je govorila na Goldman Sachs konferenciji o finansijskim uslugama.

Izvršna direktorka u ovom segmentu, Marijan Lejk, takođe je izjavila da banka predviđa troškove za celu 2026. godinu na 105 milijardi dolara, što je za oko četiri milijarde dolara iznad konsenzusa tržišta.

Kako je navela, najveći rast troškova banke mogao bi da dođe sa strane nastavka rasta poslovanja, potom usled strateških ulaganja, kao što su otvaranje filijala, dodavanje bankara i savetnika, ulaganje u marketing, veštačku inteligenciju (AI), funkcije za korisnike i tehnologiju, kao i inoviranje proizvoda.

Banka predviđa rast prihoda od trgovanja hartijama od vrednosti u četvrtom kvartalu od 13-15 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a rast provizija u investicionom bankarstvu niskim jednocifrenim stopama.

Kada je u pitanju depozitna baza, Lejk je rekla da će depoziti banke ostati relativno nepromenjeni u odnosu na prethodnu godinu i treći kvartal , čak i ako banka nastavi da beleži snažan rast broja novih računa. Sa pozitivne strane, banka beleži neto prilive od brokerskih kuća i online banaka.

Lejk je napomenula da je potrošnja i dalje solidna, ali restorani i trgovci u maloprodaji primećuju da ljudi malo slabije kupuju, a potrošači sa nižim prihodima nastavljaju da se suzdržavaju. Potražnja za radnom snagom slabi, potrošački sentiment ostaje slab, a apsolutni nivoi cena su i dalje povišeni.

Takođe je upozorila da ljudi troše više nego što zarađuju. Kao rezultat toga, rezerve ušteđevine se smanjuju, što potrošačima smanjuje kapacitet da izdrže stres.

Izvor: Seeking Alpha, Momentum

Foto: bertholdbrodersen, Pixabay

Iako su cene hrane u pojedinim zemljama niže od proseka Evropske unije, domaćinstva u tim državama često izdvajaju veći deo svog budžeta na hranu.

Hrana je jedan od najvećih troškova domaćinstava u Evropi i u proseku čini oko 11,9% ukupne potrošnje u EU, dok u nekim zemljama, poput Rumunije, taj udeo dostiže i do 20%.

Cene hrane se takođe značajno razlikuju širom Evrope. Indeks nivoa cena hrane Evrostata predstavlja korisnu osnovu za poređenje. Ako se prosečna potrošačka korpa hrane u EU postavi na 100 evra, indeks pokazuje koliko bi ista korpa koštala u svakoj pojedinačnoj zemlji.

Nivo cena iznad 100 znači da je zemlja skuplja od evropskog proseka, dok vrednost ispod 100 ukazuje na niže cene.

Prema podacima Evrostata, Severna Makedonija je 2024. godine bila najjeftinija zemlja za kupovinu hrane među 36 evropskih država. Standardna korpa hrane tamo je koštala 73 evra, što je 27% manje od proseka EU.

Švajcarska je, s druge strane, najskuplja, sa cenama hrane koje su 61,1% iznad proseka EU. Ista korpa tamo košta 161,1 evro, piše Euronews.

Severna Makedonija je zemlja kandidat za članstvo u EU — još nije članica, ali ima aktivne trgovinske sporazume sa Unijom — dok Švajcarska nije deo Evropskog ekonomskog prostora i oslanja se na mrežu bilateralnih sporazuma sa EU.

Unutar Evropske unije, Rumunija (74,6 evra) ima najniži nivo cena hrane, dok je Luksemburg (125,7 evra) najskuplji. Hrana je u Rumuniji 25,4% jeftinija, a u Luksemburgu 25,7% skuplja u odnosu na prosek EU.

Iza Švajcarske, među tri najskuplje zemlje nalaze se još dve članice Evropskog udruženja za slobodnu trgovinu (EFTA): Island (1+46,3 evra) i Norveška (130,6 evra).

Zemlje EFTA nisu članice EU, ali sarađuju sa Unijom uglavnom u oblasti trgovine i pristupa tržištu, zadržavajući veću nacionalnu kontrolu nad zakonima, granicama i politikama.

Cene hrane su najmanje 10% više od proseka EU i u Danskoj (119,3 evra), Irskoj (111,9), Francuskoj (111,5), Austriji (110,9) i Malti (110,9).

Jugoistočna Evropa i Zapadni Balkan imaju najniže cene hrane u celini, piše Euronews.

Pored Severne Makedonije i Rumunije, Turska (75,7 evra), Bosna i Hercegovina (82,5), Crna Gora (82,6) i Bugarska (87,1) znatno su ispod proseka EU.

Srbija (95,7) i Albanija (98,7) takođe imaju niže cene hrane od proseka EU.

Među „velikom četvorkom“ EU, cene hrane su iznad proseka i u Italiji (104) i Nemačkoj (102,9), dok je Španija (94,6) za 5,4% jeftinija od proseka Unije.

Većina zemalja centralne i deo istočne Evrope i dalje je ispod ili blizu proseka EU, uključujući Slovačku, Poljsku, Češku i Mađarsku.

Zapadna Evropa uglavnom beleži više cene hrane, dok su nordijske zemlje među najskupljima u Evropi.

Zašto su razlike u cenama važne za domaćinstva

Ilarija Benedeti, vanredna profesorka sa Univerziteta u Tusiji, ističe da strukturni faktori poput troškova proizvodnje, integracije lanaca snabdevanja i izloženosti globalnim šokovima imaju ključnu ulogu u ovim razlikama.

„Manje i izrazito otvorene ekonomije — često sa valutama podložnim snažnijim oscilacijama — doživele su veći prenos rasta troškova energije i poljoprivrednih inputa tokom pandemije i rata u Ukrajini“, rekla je za Euronews.

Benedeti naglašava da su ove razlike važne jer njihov uticaj zavisi od toga koliki deo budžeta domaćinstva izdvajaju za hranu.

U pojedinim zemljama istočne i jugoistočne Evrope hrana čini više od 20% ukupne potrošnje domaćinstava, dok je u bogatijim ekonomijama taj udeo uglavnom ispod 12%.

„Zbog toga isti rast cena ima znatno teže posledice tamo gde su prihodi niži“, dodala je.

Troškovi rada i zarade

„Najvažniji razlog su razlike u prihodima i platama“, rekao je Alan Metjuz, profesor na Triniti koledžu u Dablinu, za Euronews Business.

Zemlje sa višim prosečnim zaradama, poput Danske i Švajcarske, obično imaju i više cene hrane, jer se veći troškovi rada u poljoprivredi, preradi i maloprodaji prenose na potrošače.

„Razlike u oporezivanju, posebno u stopama PDV-a na prehrambene proizvode, takođe objašnjavaju deo razlika“, dodao je. Neke zemlje, poput Irske, imaju nižu ili čak nultu stopu PDV-a na hranu, dok se u drugim, kao što je Danska, primenjuje standardna stopa.

Metjuz je istakao i da cene hrane zavise od potrošačkih navika.

Na primer, potrošači u severnoj i zapadnoj Evropi češće kupuju organsku ili premijum hranu, ili imaju veću sklonost ka brendiranim proizvodima u odnosu na robne marke supermarketa.

Uticaj na prehrambenu sigurnost

Jeremijaš Mate Balog, vanredni profesor sa Univerziteta Korvinus u Budimpešti, naveo je da ove razlike u cenama imaju značajne posledice po prehrambenu sigurnost, posebno kada se posmatraju u kombinaciji sa raspoloživim prihodima.

„Iako zemlje sa visokim prihodima mogu da apsorbuju više cene, domaćinstva sa nižim primanjima u centralnoj i istočnoj Evropi snose nesrazmerno veći teret, čak i kada su nominalne cene hrane niže“, rekao je za Euronews.

Indeks nivoa cena Evrostata ne uzima u obzir prihode domaćinstava, pa ove vrednosti nisu prilagođene pristupačnosti. Na primer, iako je hrana skupa u Danskoj, raspoloživi prihodi su tamo veći, pa građani mogu sebi da priušte više osnovnih namirnica poput hleba.

Izvor: Euronews

Foto: Nrd, Unsplash

Od nešto više od 16 milijardi evra emitovanih kredita te 2015. godine banke su nenaplativim smatrale skoro 3,5 milijaredi evra. Svaki peti evro, pa i koji više. Država je ubrzo usvojila strategiju za rešavanje ovog problema. Prema podacima iz septembra ove godine, od skoro 35,3 milijarde evra kredita, banke ne računaju da će naplatiti nepunih 780.000 evra. Tek oko 2,2 odsto.

Uz poresku relaksaciju u slučaju otpisa dugovanja, preko ustupanja potraživanja trećim licima, te nenaplativa potraživanja postala su zanemarljiv problem bankarskog sektora. A i države. Podaci o ustupljenim potraživanjima potvrđuju da ovom rešenju banke i dalje rado pribegavaju. Samo tokom poslednjih pet godina, prodajom su se „rešili“ više od milijardu evra problematičnih potraživanja.

„Ukupan iznos ustupljenih potraživanja banaka u periodu od 2020. zaključno sa oktobrom 2025. iznosi 127,1 milijarda dinara. Posmatrano na nivou 2025. godine, ukupan iznos ustupljenih potraživanja je 31,2 milijarde dinara“, kažu nam u Narodnoj banci Srbije.

Kako su dužnici prošli u ovim transkacijama znaju najbolje oni sami. Tek jedan kredit od pre skoro 15 godina mogao bi skupo da košta njegovog hipotekarnog dužnika.

PIK Bečej, kredit i hipotekarni jemac

PIK Bečej, čiji je akcionar bio Đorđije Nicović, 2008. godine je digao kredit kod Komercijalne banke. Hipotekarni dužnik bila je povezana firma, Beograd projekt. Hipoteka je uspostavljena na njegovoj poslovnoj zgradi.

Poljoprivredni gigant otišao je u stečej, i kako objašnjava njegov nekadašnji vlasnik Đorđije Nicović, Komercijalna banka se delom naplatila tokom stečaja. U iznosu od oko 700.000 evra. Neizmireno je, kako kaže, ostalo oko 270.000 evra.

Pre nekoliko meseci obavešteni su da poverilac više nije Komercijalna banka, odnosno NLB Komercijalna banka. Novi, doduše ne mnogo dugo, bio je Creditable Opportunities, deo Eos Matriksa.

Dug je zatim prešao u ruke Moderano investmentsa. Iako registrovani pre svega za iznajmljivanje vlastitih ili iznajmljenih nekretnina i upravljanje njima, poslovnih prihoda nemaju. Ostvarili su lane, vidi se iz izveštaja oko 44 miliona dinara ostalih prihoda. Imaju i oko 514 miliona dinara ostalih potraživanja na osnovu prodaje nenaplativih kredita.

Poverioci ne prihvataju izmirenje

Kako i suvlasnik, i advokat firme Beograd projekt tvrdi da je hipotekarni jemac u prethodnom periodu nudio da izmiri neizmirene obaveze PIK Bečeja i tako sačuva sedište firme. Poverioci, međutim, to nisu prihvatili. Poslednji u nizu, Moderano inevstment, već je angažovao procenitelje i sprema se za prodaju nekretnine. Reč je o vremešnoj zgradi, ali na atraktivnoj lokaciji – u Ulici Đure Daničića u Beogradu.

U međuvremenu, tvrde, novi poverilac ih nije obavestio o visini duga.

„Tokom stečaja Komercijalna banka se namirila u određenom iznosu. Firma Beograd projekt smatra da ona sme da trpi namirenje nad svojom nepokretnosti u iznosu razlike utvrđenog potraživanja u stečaju i iznosa namirenog u tom postupku. Oko 31 milion dinara“, objašnjava advokat Beograd projekta Nikola Pišćević.

To je iznos koji je Beograd projekt i prijavio u stečajnom postupku kao uslovno potraživanje.

Iako nisu sigurni koliko ih duži novi poverilac, prema Piščevićevim rečima, jedini iznos koji se pominje je dug naveden prilikom ustupanja i reč je o iznosu od oko 270.000 evra. Što se poklapa i sa njihovom procenom. Tokom 2012. godine, međutim, Komercijalna banka je u predlogu za izvršenje navela veći iznos uz obračunate kamate.

Kvadrati se procenjuju

„Beograd projekt nije dobio tačnu informaciju o iznosu duga. Vodi se izvršni postupak između Moderano investmenta i Beograd projekta gde je Beograd projekt ukazao na postupanje javnog izvršitelja. Nadležnom sudu je ukazao na nepravilnosti koje su izvršene u tom postupku. Pre svega, na to da novi poverilac ne sme da stupi u poziciju izvršnog poverioca. Dok se ne izvrši promena i predmet vansudske hipoteke ne bude prenet na najnovijeg poverioca“, ističe Piščević.

Hipotekarnog dužnika zapravo čudi zašto poverioci ne prihvataju da namire potraživanje. I pomalo brine koliko ga zapravo duže. Obračunavaju li mu i dalje kamate koje bi tokom svih ovih godina mogle biti ogromne. Iako, napominju, stečajnom dužniku proglašenjem stečaja one prestaju da se računaju.

„Stav Beograd projekta je da on ne sme da odgovara više od glavnog dužnika PIK Bečej. Odgovornost treba da bude jednaka odgovornosti koja je utvrđena u stečajnom postupku. S obzirom na to da nekretninu nameravaju da prodaju, postoji bojazan da će se naplatiti u većem iznosu“, zaključuje Piščević.

NBS: Zavisi od okolnosti

Da li poverioci mogu da ostanu dosledni u aktiviranju hipoteke i pored volje dužnika da izmiri obaveze, pitali smo Narodnu banku Srbije.

„Pitanje prihvatanja izmirenja dužnikove obaveze od strane poverioca regulisano je Zakonom o obligacionim odnosima“, odgovaraju u NBS. „Polazeći od jednog od osnovnih načela ovog zakona, strane u obligacionom odnosu dužne su da izvrše svoju obavezu i odgovorne su za njeno ispunjenje. Iz odredaba ovog zakona proizilazi da je dužnik dužan da izmiri svoju obavezu, a da je poverilac dužan da primi ispunjenje dospele obaveze“.

Zakonom je propisano da poverilac dolazi u docnju ako bez osnovanog razloga odbije da primi ispunjenje ili ga svojim ponašanjem spreči.

„Međutim, poverilac ne dolazi u docnju ako dokaže da u vreme ponude ispunjenja, ili u vreme određeno za ispunjenje, dužnik nije bio u mogućnosti da svoju obavezu ispuni. Imajući u vidu navedeno, prilikom ocene postojanja obaveze prijema ispunjenja na strani poverioca, potrebno je uzeti u obzir okolnosti svakog konkretnog slučaja. Polazeći od odredaba ugovora kojim su definisani njihovi odnosi“, ističu u NBS.

Obaveze ostaju iste

Kada je reč o obaveštenju o stanju duga, odgovor bi ukratko bio – banka, a kasnije i novi poverilac, dužni su da obezbede te informacije.

„Banka je dužna da klijentu, na njegov zahtev, obezbedi informacije o stanju njegovog kredita. Kao i druge informacije iz poslovnog odnosa klijenta i banke“, kaže NBS.

Sa ustupanjem potraživanja novi poverilac stiče i sva druga prava – naplate, hipoteke, zaloge…

„U skladu sa odredbama ovog zakona, za prenos potraživanja nije potreban pristanak dužnika, ali je ustupilac dužan obavestiti dužnika o izvršenom ustupanju“, napominje NBS.

Novi poverilac prema dužniku ima ista prava, ali i obaveze kao i banka.

„Sa druge strane, dužnik može istaći novom poveriocu, pored prigovora koje ima prema njemu i one prigovore koje je mogao istaći banci do časa kad je saznao za ustupanje. To podrazumeva i pravo dužnika na informaciju o stanju duga, kako bi isti izmirio“, kaže NBS.

Obavezna opomena i rok

NBS objašnjava i koja prava dužnik ima u slučaju aktiviranja hipoteke. Napominje da poverilac, radi naplate potraživanja, može da „aktivira“ hipoteku u vansudskom postupku namirenja.

„U skladu sa Zakonom o hipoteci, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti, hipotekarni poverilac je dužan da dostavi propisane opomene u pismenoj formi dužniku i vlasniku hipotekovane nepokretnosti. U njoj daje rok u kome dužnik mora da isplati dug da bi izbegao prodaju nepokretnosti. I dužnik ga može izmiriti do zakonom utvrđenog roka. U skladu sa Zakonom o izvršenju i obezbeđenju, u eventualnom izvršnom postupku, koji bi poverilac pokrenuo radi naplate potraživanja prodajom nepokretnosti, dužniku se omogućava da zaštiti svoja prava“, naglašava NBS.

Inače, banka potraživanja od građana može da ustupi samo drugim bankama. Zakon ne omogućava da njihove dugove ustupi kompanijama koje se bave naplatom potraživanja.

Potraživanje od pravnog lica, preduzetnika i poljoprivrednika, pod određenim uslovima (dospela, odnosno problematična potraživanja), može ustupiti i drugom pravnom licu.

Izvor: Forbes

Foto: Pixabay

Setva je završena, a poljoprivredna sezona ocenjena je kao jedna od najtežih u poslednjih deset godina.

Sertifikovano seme zasejano je na svega 350.000 hektara u ovoj setvi pšenice. Agroekonomski analitičar Žarko Galetin izjavio je za RTS da nećemo imati problem sa prinosom pšenice, već sa njenim kvalitetom, jer su poljoprivrednici koristili „tavansko seme“, zbog čega će i pekarski proizvodi biti upitnog kvaliteta.

Neophodan snežni pokrivač

Vremenski uslovi zadaju glavobolju ratarima jer nema snega, koji je neophodan pšenici. Poljoprivrednike dodatno muče i neizvesne cene na tržištu.

Žarko Galetin, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, rekao je da bi pšenici najviše odgovarao snežni pokrivač, jer bi je štitio od niskih temperatura i obezbedio dovoljnu količinu vlage.

– Polovina površina zasejana je nesertifikovanim semenom, što će se odraziti na prinos, ali što je još važnije, na kvalitet pšenice. Nećemo imati problem sa zadovoljenjem domaćih potreba, jer je pšenica zasejana na oko 620.000 hektara i, u normalnim okolnostima, imaćemo čak i dvostruko veći prinos – kaže Galetin.

Žrtvovanje zemljišta i kvaliteta

Prema njegovim rečima, otvara se pitanje odnosa prema zemljišnom resursu, jer se korišćenjem nesertifikovanog semena postiže od 10 do 15 % manji prinos, žrtvuju se površine, a kvalitet je slabiji, upitan i često ne zadovoljava kriterijume za ljudsku ishranu.

– Genetičari rade na tome da imamo što više sorti, trenutno ih je oko 70, koje su otpornije na različite klimatske uslove. Ipak, borimo se sa elementarnim problemom: da seje­mo sertifikovano seme, a ne „tavansku“ pšenicu. Neracionalno i neodgovorno koristimo oko 300.000 hektara zemljišta – napominje Galetin.

Na pitanje da li će doći do poskupljenja u pekarskoj industriji, Galetin kaže da to ne očekuje, ali upozorava da pšenica sve više konkuriše kukuruzu kao komponenta stočne hrane, umesto da se koristi za ljudsku ishranu.

– Odgovor je jednostavan: puna primena agrotehnike i korišćenje sertifikovanog semena pšenice. Poražavajuće je da u 21. veku koristimo metode naših predaka i sejemo tavansko seme. Otvara se i pitanje kapaciteta domaćih semenskih kuća: da li su poljoprivrednici bili prinuđeni da koriste nesertifikovano seme – ističe Galetin.

Izvor: RTS/Ekapija

Foto: Pixabay