„Kada imate ideju koja rešava pravi problem i ljude koji stoje iza nje, možete da napravite nešto što zaista menja živote“, poručuje osnivač kompanije NeuroBlast Marko Grujić. 

Za Marka, ideja za startap nije počela u kancelariji već u sopstvenom domu. Kada je njegovoj supruzi Mariji, nakon porođaja 2017. godine, dijagnostikovana multipla skleroza, rehabilitacija je postala deo njihove svakodnevice.

„Marija je govorila da bi želela da smanji zavisnost od odlazaka na kliniku, a ja kao inženjer elektronike, pokušavao sam njene ideje da pretvorim u stvarnost. Ono što je počelo kao porodična potreba, brzo je preraslo u nešto što može pomoći hiljadama drugih. To je bio naš pravi motiv – da niko više ne mora da bira između porodice i terapije“, priseća se Marko.

Upravo tada rodila se ideja – Napraviti uređaj koji bi omogućio ljudima da rehabilitaciju nastave i kod kuće, na jednostavan, motivišući i pristupačan način. Tako je u njihovoj dnevnoj sobi nastao prvi prototip NeuroBlasta.

Veliku podršku na tom putu pružili su programi Evropske unije, konkretno kroz Fond za inovacionu delatnost, čiji je jedan od programa bio Katapult akcelerator.

„Program Katapult nam je bio prekretnica. Nismo dobili samo finansijsku podršku – dobili smo mentore, kontakte i pomoć da uređaj razvijemo u skladu sa svetskim standardima. Zahvaljujući EU mnogo brže smo prešli taj put od ‘ideje u garaži’ do pravog biznis modela“, kaže Marko.

NeuroBlast povezuje terapiju sa video igrama i vizuelnom stimulacijom, čime podstiče korisnike da ponavljaju pokrete oštećenih ekstremiteta kroz igru.

Ako i vi imate ideju za inovativni projekat, EU nedelja mogućnosti je pravi događaj za vas. Prvi dan, koji će se održati u ponedeljak, 20. aprila u Evropskoj kući u Beogradu, obuhvata teme Biznisa i inovacija. Zainteresovani će čuti stvarne priče korisnika koje pokazuju da evropska saradnja nije apstraktna politika već merljiv napredak. Kroz praktične info sesije, ekspertska izlaganja i direktan dijalog sa predstavnicima programa, privrednici i preduzetnici moći će iz prve ruke da se upoznaju sa različitim prilikama za finansiranje i tehničku podršku, ali i da se povežu sa onima koji imaju slične ideje i ambicije.

Agenda dana posvećenog biznisu i inovacijama

Glavni govornik prvog dana biće Auvo Kajkonen, glavni savetnik i vodeći sektorski inženjer u Evropskoj investicionoj banci (EIB), u okviru Odeljenja za inovacije i konkurentnost. Predvodi aktivnosti Banke u oblasti tehnološke procene za Fond Evropskog saveta za inovacije (EIC), pružajući podršku ulaganjima rizičnog kapitala u evropski deep tech sektor. EIC Fond – osnovan 2020. godine sa više od 4 milijarde evra kapitala – predstavlja ključni instrument Evropske komisije za skaliranje disruptivnih inovacija.

Tema njegovog izlaganja biće – Evropski trenutak deep tehnologija. Ova tema osvetljava ulazak Evrope u novu digitalnu eru u kojoj se veštačka inteligencija, deep tehnologije i poverenje razvijaju paralelno, uz velika ulaganja i jasne regulatorne okvire. Razmatra se i novi EU zakon o veštačkoj inteligenciji – sa jedne strane obezbeđuje zaštitu i odgovornost, dok sa druge izaziva zabrinutost inovatora. Tema pruža realan uvid u savremene izazove i mogućnosti, kao i ulogu Srbije u ovom dinamičnom inovacionom okruženju.

Učesnici EU nedelje mogućnosti moće će da saznaju i šta je Stećakland. Ova digitalna platforma koristi modernu tehnologiju kako bi oživela priču o srednjovjekovnim spomenicima – stećcima. Kada stavite VR naočare, ulazite u prostor gde su ovi spomenici prikazani u punoj veličini i visokoj rezoluciji, pa se detalji vide bolje nego na pravom terenu. Glavni cilj je da se ovi dragoceni spomenici, koji su često udaljeni i izloženi propadanju, sačuvaju u digitalnom obliku i postanu dostupni svima. Projekat ne nudi samo naučne činjenice, već priča priču o ljudima, njihovim običajima i simbolima koji su klesani u kamenu pre više stotina godina.

Tokom svih dana, učesnicima će biti dostupna Networking zona. Posetioci će imati priliku da u neformalnoj atmosferi direktno razgovaraju sa predstavnicima svih EU programa dostupnih Srbiji o mogućnostima finansiranja, procesu apliciranja i implementaciji projekata.

Speed Dating zona osmišljena je za kratke, fokusirane razgovore sa predstavnicima odabranih programa, uz mogućnost konkretnog savetovanja i mentorske podrške. Svakog dana od 12 do 15 časova, zainteresovani će saznati kako da pripreme kvalitetne projektne prijave i unaprede svoje ideje. Prijave su obavezne na mejl adresu office@eumogucnosti.rs

 Prema globalnom izveštaju kompanije Kaspersky Security Services pod nazivom „Anatomija sajber sveta“, državni sektor se drugu godinu zaredom izdvojio kao najčešća meta napada, čineći 19% svih incidenata visokog stepena ozbiljnosti u 2025. godini. Industrijski sektor je odmah iza sa 17%, dok je IT sektor zauzeo treće mesto sa 15%, potisnuvši finansijski sektor iz prve tri najčešće targetirane industrije.

Izveštaj „Anatomija sajber sveta“ predstavlja sveobuhvatan globalni pregled zasnovan na statistici incidenata iz usluga kao što su Kaspersky Managed Detection and Response, Kaspersky Incident Response, Kaspersky Compromise Assessment i Kaspersky SOC Consulting. Ovaj izveštaj pruža uvid u najčešće taktike, tehnike i alate napadača, kao i karakteristike detektovanih incidenata i njihovu raspodelu po regionima i industrijskim sektorima.

Na osnovu ovih nalaza, izveštaj pokazuje da su državni organi nastavili da budu najčešća meta u 2025. godini. Detaljnija analiza uzroka napada u ovom sektoru otkriva da su napredne uporne pretnje (APT) bile najzastupljenije, sa udelom od 33,3% incidenata. Ovaj trend ukazuje na sve veću sofisticiranost napadača, koji kontinuirano unapređuju svoje taktike kako bi zaobišli automatizovane sisteme zaštite. Dodatno, 18,9% državnih organizacija bilo je izloženo napadima socijalnog inženjeringa, što potvrđuje da zaposleni i dalje predstavljaju ključnu ulaznu tačku za sajber pretnje.

Ova dvostruka ranjivost, kako od strane naprednih perzistentnih napadača, tako i kampanja socijalnog inženjeringa, naglašava potrebu za jačanjem ne samo tehnologije, već i organizacione otpornosti. Implementacija mera poput kontrole pristupa zasnovane na ulogama i ograničavanja privilegija može značajno smanjiti posledice kompromitovanih naloga, naročito u velikim i decentralizovanim državnim sistemima.

Industrijski sektor pokazuje drugačiji, ali podjednako zabrinjavajući profil. Pretnje u industrijskim okruženjima raspoređene su izuzetno ravnomerno: incidenti povezani sa APT čine 17,8%, malver 14,9%, a socijalni inženjering 13,9%. Ovakav obrazac ukazuje na to da industrijske organizacije privlače širok spektar napadača sa različitim sposobnostima i ciljevima, umesto da budu primarno meta jedne vrste aktera pretnji. Značajno je da potvrđene sajber vežbe poput simulacije napada (red teaming) čine 22,8% incidenata u ovom sektoru, što je najveći udeo među tri vodeće industrije i odražava rastuća ulaganja u proaktivnu validaciju bezbednosti.

Za razliku od toga, IT sektor pokazuje potpuno drugačiji obrazac. Sa 41% incidenata koji se pripisuju APT napadima vođenim od strane ljudi – što je najviši procenat među svim sektorima – IT organizacije su očigledno prioritetna meta sofisticiranih aktera pretnji koji nastoje da iskoriste poverenje i prošire uticaj kroz lance snabdevanja. Tragovi APT aktivnosti iz ranijih napada identifikovani su u dodatnih 17% slučajeva, dok socijalni inženjering čini 11%. Nasuprot tome, „red teaming“ čini samo 9% incidenata u IT sektoru, što sugeriše da se proaktivno testiranje bezbednosti i dalje nedovoljno koristi u odnosu na stvarni nivo izloženosti pretnjama.

Zanimljivo je da je finansijski sektor ispao iz prve tri najčešće targetirane industrije. Prema izveštaju, „red teaming“ u ovom sektoru čini 36,1% incidenata, što odražava zreo pristup proaktivnoj odbrani zasnovan na usklađenosti sa regulativama, dok potvrđena APT aktivnost ostaje relativno niska, na 11,5%. Ovakav obrazac ukazuje da kontinuirana ulaganja u procenu bezbednosti mogu efikasno unaprediti sposobnost kompanija da rano identifikuju ranjivosti, izbegnu skupe incidente i smanje rizik od značajne štete po reputaciju i poslovanje.

„Državne, industrijske i IT organizacije konstantno privlače sofisticirane napadače zbog strateške vrednosti resursa kojima raspolažu, upravljaju i koje povezuju sa geopolitikom, kritičnom infrastrukturom i globalnim lancima snabdevanja. Podaci za 2025. godinu potvrđuju da ovi napadi nisu oportunistički: oni su ciljano usmereni i često imaju za cilj uspostavljanje dugotrajnog pristupa. Svaki od ovih sektora mora polaziti od pretpostavke da će odlučni napadači pronaći način da prodru u sistem, te fokusirati odbranu na rano otkrivanje, brzo suzbijanje i minimizovanje perioda izloženosti. Zbog toga proaktivno lovljenje pretnji, kontinuirani monitoring i redovne procene kompromitacije više nisu opcija, već neophodnost za organizacije svih veličina u ovim industrijama“, izjavio je Bojan Antović, menadžer prodaje u enterprise segmentu za zapani Balkan kompanije Kasepersky.

Foto: Alexandra_Koch, Pixabay