Tokom hladnih meseci, jedno pitanje stalno se nameće u domaćinstvima – da li je isplativije da grejanje stalno radi ili ga treba isključiti kad niste kod kuće?

Jedni veruju da je stalno paljenje i gašenje grejanja rasipa energiju, dok drugi tvrde da je stalno grejanje na slabijem režimu gori izbor. Dilemu je rešio majstor Željko Sruka i otkrio da mnogi mitovi jednostavno ne stoje.

Prema Željku, u većini slučajeva isplativije je isključiti grejanje kada niste kod kuće.

On objašnjava da zidovi, plafon i podovi tokom dužeg grejanja upiju značajnu količinu toplote i polako je otpuštaju kao prirodna „toplotna baterija“. Zbog toga se prostor ne hladi naglo, pa ni sistem ne mora da troši ogromnu energiju kada se ponovo uključi.

U dobro izolovanim stanovima temperatura opada sporo, dok kontinuirano grejanje na nižoj temperaturi zapravo troši više, jer sistem mora stalno da nadoknađuje gubitke prema spolja.

– Razlika između unutrašnje i spoljašnje temperature određuje koliko gubimo toplote. Zato je pametnije pustiti stan da se ohladi dok niste tu, pa onda nakratko pojačati grejanje – objašnjava Željko.

Najčešća zabluda

Zabluda koja se najčešće ponavlja jeste da svako ponovno paljenje kotla troši mnogo više energije. Ali moderna tehnologija tu priču demantuje. Savremeni kotlovi, posebno oni sa modulirajućim gorionikom, namenjeni su čestim paljenjima i gašenjima i pri tom precizno podešavaju odnos vazduha i goriva, štedeći energiju.

– Kvalitetan kotao može se paliti desetine puta dnevno bez ikakvog štetnog efekta. Mnogo veći problem je kada se uređaj duže vreme drži na previsokoj temperaturi, što je uglavnom posledica loše izolacije ili pogrešnog podešavanja kotla – kaže majstor.

Koja temperatura je idealna?

Komfor i potrošnja energije moraju biti u ravnoteži. Prema Željku, optimalna temperatura za boravak u domu je 22–23°C, dok setokom odsustva preporučuje da se spusti na 18–19°C. Ovaj raspon u većini stanova da je najbolji odnos između udobnosti i uštede, a prostor ostaje dovoljno topao da se izbegnu vlaga i kondenzacija.

Brzina ponovnog zagrevanja zavisi od izolacije i konstrukcije objekta. U modernim stanovima prostor se zagreje za 15 do 30 minuta, dok u starijim zgradama bez fasade to može trajati i do sat vremena. Stanovi okrenuti ka jugu obično imaju prednost jer tokom dana prirodno akumuliraju toplotu.

Najčešće greške koje podižu račun

Najveći troškovi ne dolaze iz samog procesa grejanja, već iz zanemarivanja sistema. Neodržavani kotlovi, prljavi gorionici, kao i zapušteni radijatori mogu povećati potrošnju i za 20 odsto.

Ljudi često ignorišu neravnomerno tople radijatore, čudne zvukove, učestala kratka paljenja, sporije zagrevanje i vlagu oko instalacija. Pametni termostati mogu pomoći, naročito ako imate neredovan raspored, ali samo ako se pravilno koriste.

Najčešće greške koje mnogi prave je često menjanje temperature, previsoka noćna temperatura ili grejanje prostora koji sunce već zagreva, što može doprineti da vam račun za grejanje bude još veći.

Izvor: Kamatica.com

Foto: Pixabay

Pošto nije bio zadovoljan ruterom koji je koristio, Tomaž Zaman je dobio novu preduzetničku ideju nakon uspešnog Jutjub videa koji je imao više od dva miliona pregleda. 

Kada je tehnološki entuzijasta Tomaž Zaman, po struci mašinski inženjer, objavio video na Jutjubu krajem 2023. godine gotovo iz obaveze – „dva dana pre Božića rekao sam sebi da moram da objavim još nešto, čisto za svaki slučaj“ – nije imao pojma da će baš ovaj snimak biti prekretnica za njegov novi projekat.

Video u kojem je objasnio svoje frustracije kućnim internet ruterima i početke sopstvenog razvoja, i objasnio kako je hakovao softver rutera koji je dobio od svog internet provajdera, postao je viralan.

„Za jednu nedelju, broj mojih pretplatnika je skočio sa 800 na 20.000. Danas ih ima preko 63.000, a video ima preko dva miliona pregleda“.

Ova viralnost nije bila slučajna, već rezultat njegovog entuzijazma za tehnologiju, znanje, ali i razočaranje.

Kada mu je tehničar jednog od slovenačkih operatera ravnodušno rekao da može da prebaci njihov uređaj u bridge mode ako mu to ide na živce, Zaman je prvi put osetio da ga nešto fundamentalno muči.

„Imam uređaj na mreži koji ne služi ničemu. Išao mi je na živce“. Kao neko ko „zna više o tim stvarima od većine tehničara“, trebalo mu je nešto bolje. Kada je kupio jedan od najboljih rutera na tržištu koji je dobro radio, ali je došao „u ružnoj limenoj kutiji“, rodila se ideja: da napravi ruter otvorenog koda koji je i vrhunski i lep.

„Izgled je subjektivan, ali činjenica je da su ruteri napravljeni od jeftine plastike koju krijemo gde god možemo. Kada shvatimo da njihovo skladištenje u fiokama degradira signal, vadimo ih i smetaju nam trepćuća svetla koja uopšte ne razumemo“, rekao je, opisujući svoje nezadovoljstvo izgledom većine aktuelnih sličnih uređaja. Zato je krenuo u razvoj rutera.

Od hobija do projekta

Ali, počnimo od početka. Deceniju pre nego što je razvio ruter, Zaman je 2013. godine sa danskim poslovnim partnerom osnovao Codeable. To je platforma na kojoj možete pronaći programere za kreiranje veb stranica ili blogova zasnovanih na WordPress-u.

Kada je kompanija imala 23 zaposlena i 35 hiljada kupaca, 2022. godine, prodao je svoj udeo u kompaniji, a zatim se upustio u projekat koji pominje sa mešavinom ponosa i gorčine – najsavršenija tastatura na svetu.

U projekat je uložio 50 hiljada evra i odredio cenu za Mono tastaturu na 900 evra. Napravio je 50 komada „skoro tri kilograma aluminijumskih tastatura“, ali projekat nije uspeo. Prodao ih je samo deset.

Proizvodnja jednog komada koštala je 400 evra. Ljudi su govorili: zašto bih ovo kupio kada mogu da dobijem Logitech za 15 evra i da ga bacim za dve godine“. Ali tastatura je bila dobra škola.

„Video sam sve greške koje sam morao da vidim. Sada ih ne ponavljam sa ruterom“.

Bivši inženjer kompanije Gugl investira pola miliona

Kada se našao u periodu koji je sam opisao kao potragu za smislom u poslovnom svetu, počeo je da snima Jutjub video snimke.

Prvo na slovenačkom, zatim na engleskom. Dugo bez većeg uspeha. Ali u decembru 2023. godine, trenutak je bio pravi: „iskrenost, tehnički sadržaj i lična priča“. I uz viralnost videa, došao je i neočekivani novac.

„Ljudi su mi bukvalno pisali: da li biste mogli da investirate?“, smeje se.

Prva runda je donela 300 hiljada evra, od 12 investitora. U drugoj rundi prikupljanja sredstava, Zaman se uglavnom fokusirao na lokalne rizične kapitaliste sa Balkana, ali nije bio uspešan. Kasnije je dobio još pola miliona evra od bivšeg inženjera kompanije Gugl. Ukupno je prikupio 800 hiljada evra za ruter.

Čitav iznos je namenjen za razvoj uređaja i finansiranje prvih hiljadu jedinica. Odlučio se za SAFE (Simple Agreement for Future Equity) šemu svetski poznatog američkog akceleratora Y Combinator, koja omogućava brzu i jednostavnu formalizaciju investicije bez dugotrajnih pravnih procedura.

„Potpisano je praktično na jednoj stranici, koristeći šablon iz Y Combinator-a, a nedelju dana kasnije novac je bio na računu“, objašnjava Zaman.

Od ideje do prototipa

Razvoj rutera, koji radi pod imenom Gateway, vodi Mono Technologies, kompanija registrovana u Delaveru. Registracija kompanije u SAD bio je jedan od uslova američkih investitora iz Silicijumske doline. Zaman sa sobom ima dva ključna saradnika: elektroinženjera Aljaža Titorića, koji je i suvlasnik kompanije, i programera Matjaža Muhiča.

Proizvodnja se odvija u Sloveniji – štampana ploča se ne razvija u Kini, već u Šentjerneju, u L-TEK-u, prema rečima Zamana, jednom od najboljih evropskih proizvođača elektronike. Kućište se pravi u Mađarskoj, a šrafovi i nožice se takođe proizvode u Evropi. Pošto je u pitanju visokoperformansni ruter vredan 600 dolara, razvoj je dug i skup.

„Čekamo četiri do pet meseci na komponente. Hardver nije softver, i ako nešto pogrešno instaliramo, greška ostaje zauvek. Poslednji prototip je imao tri greške koje će biti ispravljene pre proizvodnje, ali Zaman naglašava: „Nećemo raditi dodatnu seriju testova. Naručićemo hiljadu komada i verovaćemo sopstvenom dizajnu. Rizikujemo jer moramo“.

Prvo model za tehnološke entuzijaste

Razvojni komplet će biti u providnom kućištu i imaće (pre)mnogo funkcija namenjenih tehnološkim entuzijastima. Omogućiće vam povezivanje senzora, kućnih aparata, osciloskopa, multimetara i drugih dodatnih uređaja. Softver će biti otvorenog koda do određene mere, jer Zaman želi da dobije korisne povratne informacije od njega, što nije moguće sa konvencionalnim ruterima.

„Želimo da izgradimo zajednicu koja će doprineti na različite načine – od pružanja povratnih informacija o novim verzijama (ili novim uređajima uopšte) do testiranja korisnika, dizajniranja ili čak pisanja koda za operativni sistem“, kaže on.

Prodaja, finansijski izazovi i velika opklada

Ukupno su prikupili 950 prednarudžbina. Svaka jedinica je rezervisana sa sto dolara unapred. Vahan je svestan rizika: „Ako polovina njih otkaže, moraćemo ozbiljno da revidiramo stvari. Ako samo 10 odsto otkaže, sve je odlično“.

Njegov cilj je ambiciozan: želi da započne masovnu proizvodnju i prodaju u januaru 2026. i da do kraja godine prodaje najmanje hiljadu jedinica mesečno. Ali trenutni novac će trajati samo do januara. Ako se nešto pokvari, bio bi primoran da traži dodatne investitore – što nije tako lako.

„Kada im pomenete hardver, počnu da se tresu. Hardver je skup, rizičan i nespretan“. Ipak, on insistira da će kompanija biti profitabilna već 2026. Ali istovremeno, realistično dodaje: „Iz mog iskustva u Codeable-u, znam: ono što planirate u poslovnom planu za treću godinu, dešava se tek u devetoj“.

Zašto ruter? Zašto baš sada?

Iako Zaman ima mnogo tehnološkog iskustva, inače, kao student je postavio zvaničnu veb stranicu za Biotehnološki fakultet, a kasnije i za Farmaceutski fakultet, morao je mnogo da nauči da bi razvio ruter.

„Mreže su mi bile jasne, ali elektronika nije. Sada sam toliko naučio da mi vredi više od novca“.

Sve u vezi sa trenutnim ruterima ga je mučilo: od dizajna do pouzdanosti. Prilikom razvoja cilja na najviši kvalitet: aluminijumska kućišta, moćan procesor, brzine prenosa podataka od 10 gigabita. Njegova filozofija je jasna: „Ne trčim do najniže cene. To uvek znači poraz“.

Gateway će tako dolaziti u tri verzije:

Development kit – moćna otvorena platforma za entuzijaste

Founders Edition – premium aluminijumska verzija, vizija finalnog proizvoda

Entry edition – pristupačnije, u metalnom kućištu, bez nekih funkcija koje većini korisnika nisu potrebne

Čovek koji više voli da radi noću Zaman više voli da radi noću, kada ima mir. „Radim od kuće, kamera je na polici, ista prostorija je istovremeno laboratorija, studio i kancelarija. Kada snimam video, samo postavljanje i čišćenje seta traje mi četiri sata“.

Ipak, uživa u tome.

„Takav sam – uvek sam morao nešto da radim. Ne zbog novca, već zato što sam radoznao“.

Šala na Jutjubu pretvorila se u ozbiljan posao. Pokvarena tastatura pretvorila se u vrednu lekciju. Vizija da se napravi najbolji ruter na svetu pretvorila se u frustraciju sa dobavljačima rutera. Njegov pristup je jednostavan: „Ako ja imam ovaj problem, ima ga i neko drugi. A ako mogu da ga rešim za sebe, mogu ga rešiti i za nekog drugog“.

Izvor: Forbes

Foto: Pixabay