93. međunarodni poljoprivredni sajam, vodeća regionalna manifestacija u oblasti agrobiznisa, biće održan od 16. do 21. maja 2026. godine na Novosadskom sajmu.

Sajam  okuplja ključne aktere iz poljoprivrede i pratećih industrija – proizvođače, stručnjake, institucije i kompanije iz zemlje i inostranstva. Tokom šest dana biće predstavljena najnovija dostignuća u agraru, mehanizaciji, hrani i pratećim sektorima, uz snažan fokus na inovacije, obrazovanje i tehnološki razvoj.

DDOR osiguranje će i ove godine biti prisutno u Hali 1 Novosadskog sajma, sa ponudom usmerenom na zaštitu poljoprivredne proizvodnje, imovine i gazdinstava.

U okviru sajamskog nastupa biće predstavljena specijalna akcija „Mesec osiguranja seoskih imanja“, koja traje od 1. do 31. maja 2026. godine, i obuhvata sledeće pogodnosti:

• do 35% popusta za kasko osiguranje samohodne poljoprivredne mehanizacije,
• do 20% popusta za imovinska osiguranja,
• do 10% popusta za osiguranje životinja.

Tokom sajma, prodajni tim DDOR-a biće na raspolaganju posetiocima za sve informacije o osiguranju i dostupnim pogodnostima. Posetioci će imati priliku i da učestvuju u agro kvizu i osvoje vredne nagrade.

Poseban događaj sajamskog programa biće održan 18. maja na DDOR štandu, kada će Vladimir Malešević, predsednik Izvršnog odbora DDOR osiguranja, u prisustvu predstavnika medija, uručiti ključeve kvada kao donaciju Gorskoj službi spasavanja Srbije (GSS).

Donirano vozilo namenjeno je spasavanju i intervencijama na Fruškoj gori, čime će dodatno biti unapređeni kapaciteti GSS-a na terenu. Tom prilikom biće potpisan i protokol o saradnji između DDOR-a i Gorske službe spasavanja Srbije – organizacije koju DDOR podržava zbog njene posvećenosti zaštiti i pomoći ljudima kada je to najpotrebnije, kao i zajedničkih vrednosti koje dele: odgovornost, sigurnost i brigu o zajednici.

Najnovije Deloitteovo globalno istraživanje stavova generacije Z i milenijalaca za 2026. godinu pokazuje da pripadnici ovih generacija, koji danas sve češće preuzimaju rukovodeće pozicije, drugačije gledaju na karijerni razvoj i često daju prednost stabilnosti, razvoju veština i ličnoj dobrobiti u odnosu na brzo napredovanje. Petnaesto izdanje istraživanja zasniva se na odgovorima više od 22.500 pripadnika generacije Z i milenijalaca iz 44 zemlje, uz dodatne uvide poslovnih stručnjaka.

„Već petnaest godina ovo istraživanje pokazuje kako pripadnici generacije Z i milenijalci reaguju na promene i kako ih sami oblikuju“, izjavio je Nemanja Vujić, viši rukovodilac u Deloitteovom sektoru za konsalting. „Ove generacije su već značajno promenile tržište rada, a danas pažljivo biraju kada i pod kojim uslovima žele da preuzmu rukovodeće uloge i donesu važne životne odluke. Ovogodišnji nalazi pokazuju da su prilagodljivi i pragmatični, kao i da imaju jasne planove za sopstveni razvoj, čak i u uslovima ekonomskih pritisaka i brzih tehnoloških promena.“

Finansijski pritisci utiču na lične i profesionalne planove

Petu godinu zaredom, troškovi života predstavljaju najveću brigu za obe generacije, znatno više od društvenih pitanja. Zbog finansijskih pritisaka, mladi često odlažu važne životne odluke – iako su ambiciozni, realnost ih navodi da neke planove ostave za kasnije.

Finansijske obaveze utiču na planove: Više od polovine pripadnika generacije Z (55%) i milenijalaca (52%) navodi da je zbog finansijske situacije odložilo važne životne odluke, poput osnivanja porodice, nastavka školovanja ili pokretanja sopstvenog biznisa.
Dostupnost stanovanja utiče na profesionalne odluke: Čak 69% pripadnika generacije Z i 64% milenijalaca kaže da dostupnost i priuštivost stanovanja direktno utiču na izbor posla i poslodavca.

Ipak, prisutan je finansijski optimizam: Više od polovine pripadnika generacije Z (53%) i gotovo polovina milenijalaca (45%) očekuje da će im se finansijska situacija poboljšati tokom naredne godine.

Rukovodeće pozicije su i dalje poželjne – ali samo ako su održive

Pripadnici ovih generacija žele rukovodeće pozicije, ali ne nužno odmah. Kao i prethodne godine, svega 6% pripadnika generacije Z i milenijalaca navodi da im je glavni profesionalni cilj da postanu lideri. Mnogi oklevaju jer ih brinu kompromisi koje takve pozicije često podrazumevaju.

Profesionalne odluke donose dugoročno: Većina pripadnika generacije Z i milenijalaca prednost daje postepenom napredovanju (44% pripadnika generacije Z i 45% milenijalaca) ili horizontalnim promenama pozicija radi sticanja iskustva (21% pripadnika generacije Z i 19% milenijalaca), u odnosu na brzo unapređenje (25% pripadnika generacije Z i 21% milenijalaca).

Liderske pozicije povezuju sa kompromisima po pitanju dobrobiti: Kao najveće izazove navode stres i sagorevanje na poslu (50% pripadnika generacije Z i 49% milenijalaca), preveliku odgovornost (50% pripadnika generacije Z i 48% milenijalaca), kao i narušavanje balansa između poslovnog i privatnog života (41% pripadnika generacije Z i 46% milenijalaca).

Ipak, mnogi žele da u budućnosti budu lideri: Čak 76% pripadnika generacije Z i 67% milenijalaca zainteresovano je za više rukovodeće pozicije u budućnosti.

Veštačka inteligencija se uvodi brže nego što su organizacije spremne

Gotovo tri četvrtine pripadnika generacije Z i milenijalaca (74%) koristi veštačku inteligenciju u svakodnevnom radu, što predstavlja značajan rast u odnosu na prethodnu godinu (57% pripadnika generacije Z i 56% milenijalaca). Iako većina smatra da AI doprinosi većoj produktivnosti, kvalitetu rada i boljem balansu između poslovnog i privatnog života, deo ispitanika ocenjuje da organizacije teško prate tempo tehnoloških promena.

Veštačka inteligencija kao profesionalni mentor: Ove generacije koriste AI ne samo za povećanje produktivnosti i kvaliteta rada, već i za učenje i razvoj (79% ispitanika iz obe generacije), traženje profesionalnih saveta (72% pripadnika generacije Z i 69% milenijalaca), kao i za lakše suočavanje sa stresom na poslu (67% pripadnika generacije Z i 65% milenijalaca).

Zaposleni i organizacije nisu podjednako spremni za AI: Trećina ispitanika smatra da njihove organizacije nisu spremne za izazove koje donosi veštačka inteligencija (67% pripadnika generacije Z i 65% milenijalaca), dok oko trećine navodi da alati koje imaju na raspolaganju nisu dovoljno razvijeni ili dostupni (33% pripadnika generacije Z i 32% milenijalaca).

Digitalno preopterećenje postaje ozbiljan izazov: Više od polovine ispitanika (58% pripadnika generacije Z i 54% milenijalaca) kaže da oseća zamor zbog stalnih notifikacija, čestih promena digitalnih alata i korišćenja velikog broja platformi.
Približava se smena generacija

Kako generacija „baby boomera“ odlazi u penziju, organizacije su pod sve većim pritiskom da očuvaju institucionalno znanje, dok se istovremeno pripremaju za dolazak generacije alfa, čiji će pripadnici do kraja decenije u velikom broju ulaziti na tržište rada.

Gubitak znanja predstavlja veliki rizik: Samo 54% pripadnika generacije Z i 60% milenijalaca veruje da bi njihovi timovi ostali efikasni kada bi ključni stručnjak sutra napustio organizaciju. Kao prepreke efikasnom deljenju znanja navode nedostatak podsticaja, vremenska ograničenja, pitanja poverljivosti i čestu fluktuaciju zaposlenih.

Uticaj AI na zapošljavanje postaje sve vidljiviji: Gotovo četvrtina ispitanika (23%) navodi da su njihove organizacije, zbog razvoja AI, otvorile nove početničke pozicije, dok deo ispitanika izražava zabrinutost zbog smanjenja broja takvih pozicija (20% pripadnika generacije Z i 17% milenijalaca).

Mladi su optimistični kada je reč o početničkim pozicijama: Ispitanici najčešće navode da AI omogućava zaposlenima na početnim pozicijama da brže stiču iskustvo (26% pripadnika generacije Z i 28% milenijalaca), fokusiraju se na važnije zadatke (25% pripadnika generacije Z i milenijalaca) i ubrzaju razvoj karijere (25% pripadnika generacije Z i milenijalaca).

„Pripadnici generacije Z i milenijalci prilagođavaju se svetu koji od njih od samog početka zahteva otpornost. Deluju pažljivo, selektivno i pod sopstvenim uslovima. Način na koji definišu uspeh, sagledavaju kompromise i komuniciraju sa poslodavcima uticaće i na očekivanja generacije alfa kada bude ulazila na tržište rada“, dodao je Vujić. „To pokazuje širu sliku – očekivanja zaposlenih će nastaviti da se menjaju, a organizacije koje budu umele da prate te promene i razvijaju se zajedno sa njima biće spremnije za budućnost.“

U humanitarnoj organizaciji SOS Dečija sela Srbija, stručnjaci koji rade sa porodicama u krizi kažu da se promene najčešće pokreću onda kada roditelj može da govori otvoreno, bez straha da će biti okrivljen ili osuđen.

Svaka porodica može dođi do momenta kada se umor nagomila, tonovi postanu viši nego što želimo i stvori se osećaj da stvari izmiču kontroli. Dete ne sluša, obaveze se množe, a dani su puni ekrana, poruka, rokova i briga koje ne pitaju da li imamo snage. U tim situacijama roditelji često ne traže savršen savet, već žele da ih neko vidi i da im vrati osećaj pripadnosti.

U humanitarnoj organizaciji SOS Dečija sela Srbija, stručnjaci koji rade sa porodicama u krizi kažu da se promene najčešće pokreću onda kada roditelj može da govori otvoreno, bez straha da će biti okrivljen ili osuđen. Iskustva iz rada sa porodicama i decom iz osetljivih društvenih grupa podelile su Biljana Zorić Dimić, direktorka SOS Dečijeg sela u Kraljevu, i Irena Kostadinović, koordinatorka Programa „Jačanje porodice“.

Roditeljstvo nije slabije jer su okolnosti zahtevnije

Roditelji danas, kaže Zorić Dimić, balansiraju između postavljanja granica i pružanja podrške u svetu koji se menja brže nego ikada, uz ekonomsku neizvesnost i stalnu izloženost digitalnim sadržajima. U toj stvarnosti, „poslušnost” često postane merilo uspeha, a svaki otpor deteta deluje kao lični poraz.

„Kada dete ne želi da posluša roditelja, važno je imati u vidu da nepoštovanje pravila nije znak da je dete loše, neposlušno ili nevaspitano, već poruka da se dete bori sa emocijama ili da se iza određenog ponašanja krije neka nezadovoljena potreba”, navodi Biljana Zorić Dimić, direktorka SOS Dečijeg sela u Kraljevu, psihološkinja po struci. To ne znači da pravila nisu potrebna. Naprotiv, granice su deo sigurnosti. Ali način na koji se postavljaju može da napravi razliku između odnosa zasnovanog na strahu i odnosa zasnovanog na poverenju.

Kad dete „ne sluša” šta nam ono zapravo poručuje?

U kriznim trenucima roditelji često primećuju samo neposlušnost. Stručnjaci, međutim, da roditeljima poručuju da određeno ponašanje može biti važna poruka.

„Granice deci treba postaviti jasno i objasniti zbog čega su postavljene. Takođe, važno je da roditelj bude dosledan u tome da se te granice poštuju, jer ako ih se ni sam roditelj ne pridržava, dete će u roditelju videti nedoslednost, a iskustvo je pokazalo da su dosledni roditelji u očima deteta roditelji koji pružaju sigurnost. Treba ukazati na to šta će se dogoditi ukoliko se ne poštuju određena pravila, odnosno uvesti predvidljivost”, savetuje roditelje Biljana Zorić Dimić. Cilj vaspitanja nije dete koje se povlači iz straha od kazne, već dete koje postepeno uči odgovornost prema sebi i drugima.

Šta kad roditelj „gubi kontrolu”

Jasno je da roditelji nisu roboti koji u kriznim situacijama iz rukava lako mogu izvući adekvatnu vaspitnu tehniku. Oni su ljudi. I zato je jedna od najvažnijih poruka u radu sa porodicama ne „ne viči”, već: nauči šta da radiš pre nego što vikneš i šta da uradiš posle, ako se to ipak desi.

„Ako smo preplavljeni emocijama, potrebno je da napravimo pauzu od 10 sekundi, da sporije i tiše pričamo. Možemo i da odložimo reakciju na 10 do 15 minuta. Ukoliko se i desi da vičemo, treba da priznamo, i to je sasvim u redu, da smo pogrešili. Dete će tako naučiti da je u redu pogrešiti i izviniti se. Granice bez kazni znače da promene u ponašanju zasnivamo na odnosu, a ne na strahu. Roditelji treba da znaju da deca ne traže roditelja koji je savršen, nego roditelja koji je prisutan. Treba da vode računa o svom mentalnom zdravlju, da budu spremni da uče iz novih iskustava, to nije znak slabosti, već upravo znak odgovornog roditelja. Briga o detetu započinje brigom o sebi, i to je osnova dobrog roditeljstva”, savetuje Biljana Zorić Dimić.

Kada svakodnevni izazovi prerastu u krizu, porodicama je često potrebna dodatna podrška kako bi ponovo uspostavile rutinu, sigurnost i stabilnu komunikaciju. Upravo zato humanitarna organizacija SOS Dečija sela Srbija kroz Program „Jačanje porodice“ pruža stručnu i praktičnu pomoć na terenu, osnažujući roditelje i decu da zajedno pronađu konkretne korake ka funkcionalnijem porodičnom životu.

Šta se dešava kad porodica uđe u krizu

Porodice u krizi koje ulaze u Program „Jačanje porodice” često su već iscrpele sve svoje „unutrašnje resurse”. Tada pomoć ne počinje savetom, već počinje slušanjem.

Rečenicu „Ne znam više šta da radim“ u Programu „Jačanje porodice“ najčešće čuju onda kada se stres i obaveze nagomilaju, a roditelji izgube osećaj kontrole. Tada se, objašnjava Irena Kostadinović, koordinatorka Programa „Jačanje porodice”, kao prvi znakovi potrebe za podrškom često javljaju iscrpljenost, češći konflikti u porodici, povlačenje ili beznađe, ali i promene kod deteta od regresije i razdražljivosti do povučenosti i problema u školi ili vrtiću. „Važan signal je i kada porodica nema mrežu podrške ili se iz straha od osude udaljava od institucija i pomoći. Da se stvari popravljaju vidimo po tome što se vraćaju rutina i mirnija komunikacija, roditelj jasnije postavlja granice i prepoznaje potrebe deteta, a dete je sigurnije i saradljivije, uz osećaj da: ‘nije savršeno, ali znamo sledeći korak’”, navodi Irena Kostadinović.

Roditeljima u krizi najviše znači da ih neko sasluša bez osuđivanja i da zajedno „raspetljamo” šta se zapravo dešava. U tom prostoru, objašnjava Irena, već i samo imenovanje straha, umora i krivice može da smanji napetost, jer roditelj prestaje da bude sam u svojoj spirali misli.

„U tom trenutku cilj nije ‘popraviti sve’. Cilj je pronaći ono što je moguće uraditi sada”, navodi Irena Kostadinović.

Kako izgleda podrška u Programu „Jačanje porodice“

U Programu „Jačanje porodice”, podrška obično počinje inicijalnim razgovorom u kome se čuje priča porodice i prepoznaje šta je najhitnije. Potom se zajedno postavljaju realni ciljevi i pravi plan koraka.

„Roditeljima koji se ustručavaju da potraže pomoć poručujem da je to znak odgovornosti, a ne slabosti, i da je normalno osećati stid ili strah od osude. U Programu ‘Jačanje porodice’ važno nam je da niko ne traži krivca. Razgovor vodimo diskretno, uz poštovanje i dogovor sa porodicom o svakom narednom koraku. Proces obično počinje inicijalnim razgovorom u kom čujemo priču porodice i prepoznamo šta je sada najhitnije, a zatim zajedno postavljamo realne ciljeve”, objašnjava Irena Kostadinović.

Ona navodi da roditelji često dolaze sa idejom da moraju biti nepogrešivi. U razgovorima ih stručnjaci vraćaju jednostavnijoj istini: detetu nije potreban savršen roditelj, potreban mu je prisutan roditelj.

Na kraju, podrška porodicama u krizi ne podrazumeva „magično rešenje“, već pruža roditeljima ideju da se izazovi mogu rešavati korak po korak. I zato je najvažnije da roditelji koji misle da rešenje ne postoji čuju ono što u Programu „Jačanje porodice“ ponavljaju svakog dana: „Pomoć ne dolazi da bi vas ocenila, već da bi vas osnažila”.

Humanitarna organizacija SOS Dečija sela Srbija na devet lokacija širom Srbije realizuje besplatan Program „Jačanje porodice” za sve porodice u krizi, uz pomoć donacija građana i kompanija.

Proleće već tradicionalno donosi period u kojem kultura izlazi iz zatvorenih prostora i postaje deo svakodnevnog života – kroz festivale, koncerte i umetničke susrete koji okupljaju publiku oko autentičnih emocija i zajedničkih iskustava. Kako izgleda koncert kada niste samo u publici, već deo atmosfere? Upravo takvo iskustvo donosi prvo izdanje Ekata festivala, koji će od 3. do 7. juna 2026. godine u prostoru Ekata Estate-a u Krnjevu, nadomak Smederevske Palanke, okupiti neka od najznačajnijih imena regionalne i svetske muzičke scene.

U okviru savremenih festivalskih formata koji publiku sve više stavljaju u centar kulturnih dešavanja, otvara se i prostor za partnerstva koja takva iskustva dodatno oblikuju i približavaju. Kao generalni sponzor prvog izdanja Ekata festivala, Mastercard kroz Priceless platformu donosi iskustva koja posetioce približavaju muzici, umetnicima i samoj atmosferi festivala. Posebno se izdvajaju dva ekskluzivna doživljaja koja publiku vode u same prve redove.

Prvo iskustvo donosi susret dva vrhunska umetnika – Vasila Hadžimanova i Bojana Zulfikarpašića kroz jedinstveni klavirski dijalog čije improvizacije i međusobna energija stvaraju gotovo intimnu koncertnu atmosferu u ambijentu Ekata amfiteatra. Koncert će biti održan 5. juna u 20 časova i pruža publici priliku da doživi dvojicu muzičara u atmosferi u kojoj se improvizacija odvija na svega nekoliko koraka od publike, brišući granicu između scene i doživljaja.

Drugo iskustvo vodi publiku na ekskluzivni koncert Yasmin Levy, umetnice prepoznatljive po emotivnoj interpretaciji i snažnoj povezanosti sa publikom. U prostoru Ekata festivala, njen nastup prerasta klasičan koncert i pretvara se u lični doživljaj koji se ne pamti samo po muzici, već po emociji koju ostavlja. Koncert će biti održan 7. juna u 20 časova, ujedno i kao završno veče festivala, zaokružujući prvo izdanje Ekate u atmosferi snažne emocije i mediteranskog muzičkog izraza.

Oba iskustva uključuju mesta u prva dva reda Ekata amfiteatra, kao i VIP parking, ali ono što ih zaista izdvaja jeste osećaj da niste samo publika, već deo koncerta.

U vremenu kada ljudi sve više vrednuju uspomene i doživljaje umesto materijalnih stvari, priceless.com nastaje kao odgovor na potrebu za sadržajima koji imaju emociju, priču i lični pečat. Zato nije važno samo gde ste bili, već kako ste nešto doživeli i šta je taj trenutak za vas značio.

Ekata iskustva deo su šire Priceless ponude u Srbiji, koja obuhvata gastronomiju i umetnost – sve sa istim fokusom: da sadržaj postane ličan doživljaj.

U oblasti gastronomije, Mastercard je zajedno sa “JRE-Jeunes Restaurateurs” partnerima kreirao ekskluzivna kulinarska iskustva sa vrhunskim beogradskim šefovima kuhinje. Restorani poput Salon 1905, The Square, S5 by Angie, Delirium Silence i Langouste korisnicima nude mnogo više od večere – pažljivo osmišljena gastronomska putovanja kroz lokalne sastojke, uparena vina i susrete sa šefovima kuhinje.

Sličnu atmosferu donose i iskustva nastala u saradnji sa poslastičarnicom Mandarina Cake Shop, gde ljubitelji poslastica imaju priliku da kroz degustacije, ture i masterclass radionice zavire u svet vrhunske čokolade i savremene poslastičarske umetnosti.

Priceless.com otvara prostor i za drugačije kulturne perspektive kroz brutalizam ture koje korisnike vode kroz manje poznata lica Beograda – od Geneks kule i Palate Srbija do Sava Centra i Bloka 23 – kroz stručno vođene šetnje koje arhitekturu predstavljaju kao spoj istorije, identiteta i urbanih priča.

Foto: Mastercard

OMR Group uspešno je završila akviziciju reosiguravajućeg društva u Švajcarskoj i dobila odobrenje regulatora FINMA za obavljanje finansijskih poslova na jednom od najzahtevnijih i najuređenijih tržišta na svetu.

Tokom prethodnih 18 meseci, OMR Group prošla je kroz izuzetno detaljan i rigorozan proces provere – od porekla kapitala i imovine, do kompletne analize poslovanja, korporativnog upravljanja i dugoročne održivosti sistema.

„Dobiti poverenje švajcarskog regulatora nije administrativna formalnost. To je potvrda kredibiliteta, stabilnosti i standarda koje smo gradili punih 25 godina. Ovo je važan strateški korak za dalje evropsko širenje OMR Grupe i razvoj naših finansijskih i osiguravajućih poslova na međunarodnom tržištu“, ističe Ostoja Mijailović, predsednik OMR Group, koji je i dodao da je posebno ponosan na činjenicu da je OMR Group među retkim kompanijama iz jugoistočne Evrope koje su dobile ovakvu vrstu regulatornog odobrenja u Švajcarskoj.

Prema rečima Mijailovića, sve što danas gradi OMR Group zasnovano je na radu, disciplini, dugoročnom razmišljanju i ljudima koji su verovali u viziju koja se realizuje više od dve decenije.