Страна 57 – Biznis i Finansije

Zašto je cena srebra dostigla rekordne nivoe?

by bifadmin 10. децембар 2025.

Juče je cena srebra na Njujorškoj berzi premašila prag od 60 dolara po unci, što je prvi put u istoriji da ovaj metal toliko vredi.

Na pitanje zašto baš u SAD raste vrednost pomenutog plemenitog metala nudi se više odgovora. Kako navodi BBC, investitori su skloni preusmeravanju novca u metale poput zlata i srebra kada kamatne stope padaju i kada američki dolar slabi. A upravo sada najveći deo američke javnosti očekuje da će centralna banka smanjiti svoju glavnu kamatnu stopu za četvrtinu procentnog poena.

To znači da će investitori imati manju korist od držanja gotovine u banci ili kupovine kratkoročnih obveznica, pa je ulažu u plemenite metale koji se smatraju sigurnom lukom.

I zlato i tehnološke kompanije pogurali vrednost srebra

Rast cene srebra može se posmatrati i kao „efekat preliva“ usled skoka vrednosti zlata, jer investitori tragaju za jeftinijim alternativama, kaže analitičar OCBC banke Kristofer Vong.

Zlato je ove godine, delimično zbog velikih kupovina centralnih banaka, poraslo više od 50% i premašilo cenu od 4.000 dolara po unci.

Na rast cene srebra uticala je i tražnja tehnološke industrije za ovim metalom koja je nadmašila ponudu. Pošto srebro sprovodi elektricitet bolje od zlata ili bakra ono se koristi za izradu proizvoda kao što su električna vozila (EV) i solarni paneli.

Stručnjaci predviđaju da će rast prodaje električnih vozila dodatno povećati potražnju za srebrom, dok će napredne baterije za ove automobile zahtevati još više tog metala.

Međutim, teško je brzo povećati ponudu srebra jer je najveći deo svetske proizvodnje nusproizvod iz rudnika koji pretežno vade druge metale, poput olova, bakra ili zlata.

Strah od carina

Cena srebra raste i zbog zabrinutosti da bi SAD mogle da uvedu carine na njega. Taj strah doveo je do gomilanja zaliha srebra u SAD, što je izazvalo nestašice u ostatku sveta.

Amerika inače uvozi oko dve trećine svog srebra, koje se koristi u proizvodnji, kao i za nakit i investicije, pa se proizvođači utrkuju da obezbede dovoljno zaliha kako njihovo poslovanje ne bi bilo ugroženo nestašicama.

Izvor: BBC

Foto: Geizkragen69, Pixabay

10. децембар 2025. 0 komentara

Promo

Samit privrednih asocijacija ponovo u Beogradu

by bifadmin 10. децембар 2025.

U organizaciji Poslovnog kluba „Stena“ i Srpske izvozno – razvojne asocijacije, u Beogradu će se na Samitu privrednih asocijacija ponovo okupiti privrednici iz regiona, ali ovoga puta će im se pridružiti i kolege iz Evrope i ostalih zemalja iz sveta. Ovaj događaj će okupiti poslovne lidere, predstavnike privrednih udruženja, institucija i diplomatskog kora, u cilju umrežavanja, razmene iskustava i otvaranja novih mogućnosti za saradnju. Samit će se održati 26. februara 2026. godine.

Na prethodno održanom samitu akcenat je bio na regionalnom umrežavanju što je izazvalo veliko interesovanje privrednih asocijacija i samih privrednika, iz regiona i Jugoistočne Evrope. Predstavnici 20 privrednih asocijacija su tom prilikom potpisali Memorandum o razumevanju i saradnji. Najzastupljeniji sektori na Samitu bili su prerađivačka i građevinska industrija, poljoprivreda, energetika i trgovina. Tokom Samita realizovane su i posete predstavnika stranih kompanija i asocijacija, domaćim preduzećima. A zatim su usledile organizovane posete asocijacijama, pre svega u zemljama u kojima je zastupljena naša dijaspora, što je doprinelo da ovaj predstojeći samit izađe iz regionalnih okvira.

Očekuje se da će Samit okupiti više od 350 učesnika iz 40 privrednih asocijacija, iz 35 zemalja. Do sada je potvrđen dolazak privrednika iz Norveške, Nemačke, Austrije, Švajcarske, Egipta, Južne Koreje, Turske, Rumunije, Bugarske, Mađarske, Makedonije, Slovačke, Poljske, Slovenije, Indonezije, Kine, Francuske i mnogih drugih zemalja. To govori da je prepoznat značaj povezivanja privrednika i ostvarivanja potencijalne saradnje, a u cilju postizanja zajedničkih interesa, povećanja konkurentnosti, unapređenja komunikacije, jačanja međusobnog poverenja, kao i kreiranja zajedničkih projekata i inicijativa.

10. децембар 2025. 0 komentara

Klikni pogrešno i izgubi sve: Zašto su srpske firme lak plen za hakere

by bifadmin 10. децембар 2025.

Dok čitate ove redove, možda se baš neko u vašoj firmi upeca na fišing mejl. Statistika je neumoljiva: 95% kompanija koje su pogodili ransomver napadi reklo bi „da“ otkupu podataka, samo da izbegnu mesece agonije. RGZ je celo leto pokušavao da se oporavi, EPS je više od mesec dana izdavao „bespotrebne račune“, a Ministarstvo pravde, Pošta Srbije, Srbijagas… lista žrtava raste. Vladan Stevanović, stručnjak za e-learning i edukaciju u oblasti sajber-bezbednosti, otkriva šta stoji iza ove tihe epidemije i kako da se odbranimo.

Kad stigne poruka na engleskom, a niko ne zna jezik

Zamislite scenu: u nekoj srpskoj opštini svi računari odjednom prestanu da rade. Na ekranima se pojavljuje poruka – na engleskom. Traže otkup za podatke. Problem? Niko u službi ne zna engleski dovoljno dobro da shvati šta piše. Rezultat? Izgubljena cela baza podataka. Bez bekapa. Bez plana B.

Ljudi jednostavno nisu svesni u kakve probleme mogu da se uvale. To nije više neki klinac haker u kapuljači koji sedi u mraku i nema šta da radi. Iza svega stoje ozbiljne organizacije, psiholozi koji osmišljavaju metode socijalnog inženjeringa, profesionalci koji mesecima „neguju“ svoju žrtvu pre nego što napadnu.

Ova priča, iako deluje kao scenario za film, događa se kod nas redovno. I najgore od svega – uglavnom se prećutkuje.

„Neće baš mene“ – najopasnija mantra

Najveći problem je nedostatak svesti o bezbednosnim rizicima. Uvek postoji onaj rezon: ‘Neće mene’. E, neće baš mene – i to je to. Dok jednog dana ne dođe račun.

A brojke su zastrašujuće. Prošle godine je Odeljenje za visokotehnološki kriminal MUP-a Srbije zabeležilo svega tristotinak prijava sajber napada. Zvuči malo? Jeste – zastrašujuće malo. Kolege iz Ratela govore o milionima pokušaja napada. Razlika? Ljudi ne prijavljuju.

„Generalno, ljudi nemaju ni naviku da prijavljuju te napade“, objašnjava Stevanović. „A bilo bi idealno da prvi koji naleti na nešto to objavi – kao kod kladionica kad bude dojava, da se spreče drugi da uplaćuju na to isto.“

Novi Zakon o informacionoj bezbednosti, koji bi trebalo da stupi na snagu 1. januara 2027. godine, trebalo bi da promeni ovu praksu. Predviđene su kaznene odredbe za nepridržavanje bezbednosnih principa, a obaveza prijavljivanja biće proširena. Ali dok se zakon primenjuje, firme svakodnevno gube milione.

RGZ, EPS, Ministarstvo pravde – niko nije imun

Spisak žrtava čitamo kao telefonski imenik državnih institucija: Republički geodetski zavod koji nije radio mesecima, EPS koji je više od mesec dana izdavao račune „na pamet“, Ministarstvo pravde, Pošta Srbije, Srbijagas…

Često se dešavaju penetracije, napadi na ozbiljne sisteme. Neki su izgubili podatke, nekima su kopirani podaci, neki su dobili ransomver (ransomware – ucena za plaćanje otkupa). A problem je što je RGZ „tamo neka“ državna organizacija, ali zbog njega ne mogu da rade ni advokati, ni notari, ni ostali. A zamislite da ne radi banka. Ili kladionica. Ili EPS. To su ozbiljne pare u pitanju.

Paradoks je u tome što većina tih institucija i kompanija ima bezbednosne sisteme, ima zaposlene za bezbednost, ima Cisco rutere i softver. Pitanje sad da li je to baš najbolje podešeno ili ne. Uglavnom jeste ali šta sve to vredi kada „obični korisnici“ ne vode računa?

Wellness tretman, kozmetika i… trojanac

Ženska populacija zaposlenih pokazala se posebno ranjiva na određeni tip napada. Gospođe se naročito lako upecaju kada dobiju gratis neki wellness tretman, kozmetički tretman, gospoda na razne poklone, dobitke u nagradnim igrama… I onda kliknu gde ne treba i pokupe nešto. To što uđe u veliki sistem, u mrežu, stoji tu negde, prikriva se neki trojanac, i posle nekog vremena samo se aktivira ransomver. Pošalje se poruka sa zahtevom za otkup podataka koji su kriptovani. I onda je kasno.

Dilema: platiti ili ne platiti?

Istraživanje u Americi otkrilo je šokantan podatak: 95% kompanija koje su prošle kroz iskustvo ransomver napada i pokušaja da sami povrate podatke, reklo je da bi, da mogu da vrate vreme, odmah platile otkup.

Zašto? Pa platiš to možda rešiš problem tog dana. Ne kažem da treba da se plati ali ovo drug traje. RGZ je celo leto jedno to radio, spasavao se.

Naravno, postoji i krivična odgovornost – plaćanjem otkupa finansirate terorizam. Ali, mnogi su to rešavali na taj način ‒ ćutiš, platiš, i nadaš se najboljem.

Nije to više samo krađa broja kreditne kartice

Sa pojavom veštačke inteligencije, pretnje su postale mnogo sofisticiranije. Nije to više samo krađa broja kreditne kartice, PIN-a, matičnog broja, pasoša… Sad je to mnogo ozbiljnije. Vrlo lako nešto može da se klonira i da izgled verno originalu.

Krađa identiteta danas obuhvata lični, finansijski, poslovni identitet. I što je najgore – nije to više pitanje jednog mejla na koji kliknete ili ne. Oni rade gruming (grooming – engleski negovanje, održavanje) neguju te tamo sa one strane. Malo se dopisuju sa vama, mesec dana, i onda samo tras. To su specijalne metode, to psiholozi stoje iza toga.

Bankari prednjače, ostali – daleko iza

Naravno, kada su kompanije institucije ozbiljne, sve je drugačije. Postoji sektor koji je uspeo da se odbrani ‒ bankarski. Jedan razlog je što se najviše štite, a drugi što najviše ulažu u edukaciju zaposlenih. Banke redovno imaju četiri puta godišnje edukaciju svih zaposlenih za sajber rizike, pretnje, bezbednosne stvari. I oni to stvarno tako rade.

Suprotno tome stoji državna uprava i obrazovni sektor. Tu treba da se rade masovni projekti obuka. Je, džabe ne znam kakvi sistemi, džabe hardver, softver, Cisco ruteri – kad obični korisnici u radno vreme imaju vremena da surfuju i idu na nebezbedne vebsajtove.

Rešenje: preventiva, edukacija, backup

Šta je, dakle, recept za odbranu? Obuka i preventiva su najvažnije. Mi svi zaostajemo za Zapadom dosta u toj preventivi.

Prvo pravilo: redovan backup ‒ Ljudi ne prave redovno backup, to je prvi problem. Državne institucije, opštine, koji nisu radili backup, pa dobili ransomware – izgubili su celu bazu.

Drugo: svest o riziku ‒ . Ako se vodi računa o preventivnim aspektima, ako ljudi postanu svesni šta može da se desi, polovina posla je urađena.

Treće: prijavljivanje ‒ Novi zakon će obavezati širi krug državne institucija, uz operatore, banke, finansijske institucije, da prijavljuju napade kako bi se imala evidencije i da bi neki drugi mogli da se zaštite ako je jedan napadnut.

Zakon stiže – pitanje je da li će biti dovoljan

Novi Zakon o informacionoj bezbednosti trebalo bi da u potpunosti stupi na snagu 1. januara 2027. godine, kadav se donesu podzakonski akti zakona koji je usvojen u oktobru. Predviđene su kaznene odredbe za nepridržavanje osnovnih bezbednosnih principa.

Zakon obuhvata IKT sisteme od posebnog značaja, operatore prioritetnih IKT sistema – energetiku, rudarstvo, vojsku, policiju, transport, naravno banke.

Ali dok zakon ne zaživi, dok se ne napišu podzakonska akta, dok se ne sprovede masovna edukacija – firme ostaju prepuštene sami sebi. I svojoj proceni da li će baš njih pogoditi napad.

Uvek postoji onaj rezon: „Neće mene“ ali treba svima da bude jasno ‒ nije pitanje da li će doći do napada, pitanje je samo kada. I da li ćete biti spremni.

Izvor: Bizsrbija, Vladan Stevanović je stručnjak za e-learning i projektovanje informacionih sistema

Foto: Pixabay

10. децембар 2025. 0 komentara

Promo

AmCham okupio kompanije i startapove na konferenciji „Biznis i inovacije – modeli održive saradnje“

by bifadmin 10. децембар 2025.

Skoro dve trećine kompanija u Srbiji vidi konkretan prostor da ubrza rast kroz inovacije i saradnju sa startapovima, ali im nedostaju jasni modeli, partneri i struktura, rezultat je ovogodišnjeg AmCham Lap Time istraživanja, a čiji će detaljni rezultati biti objavljeni sledeće nedelje. Zato je Američka privredna komora u Srbiji (AmCham) danas održala konferenciju „Biznis i inovacije – modeli održive saradnje“, kojom je omogućila povezivanje velikih kompanija, startap ekosistema, međunarodnih organizacija i akademske zajednice – kako bi biznisi dobili partnere za digitalnu transformaciju, automatizaciju i razvoj novih proizvoda, a startapovi ulaz na tržište, znanje i kapital.

Konferenciju je otvorio Stefan Lazarević, predsednik Upravnog odbora AmCham Srbija, koji je istakao da saradnja korporacija i startapova otvara mogućnost za brže inovacije i veći nivo konkruretnosti. „Partnerstva sa startapovima donose brzinu, inovativnost i fokus na održivost. AmCham želi da bude most između velikih kompanija i startapova, odnosno velikih sistema i novih tehnologija koje nastaju ovde, u Srbiji“, poručio je Lazarević u uvodnom obraćanju.

On je podsetio da je ideja o jačem povezivanju biznisa i startapova proistekla iz toga što AmCham „pažljivo sluša“ svoje članice i naglasio već ostvarene saradnje sa domaćim inovativnim timovima u oblastima kao što su energetska efikasnost, pametna poljoprivreda, cirkularna ekonomija, novi materijali i ESG. Lazarević je pozvao kompanije da još smelije otvaraju vrata za pilot projekte i zajednički razvoj rešenja.

„Danas smo videli da u Srbiji postoji ozbiljan potencijal – od farmera koji koriste satelitske snimke, preko AI alata za ESG izveštavanje, do novih biomaterijala koji menjaju plastiku. Naša želja je da pomognemo da ta rešenja što brže pronađu put do tržišta.“, zaključio je Stefan Lazarević, predsenik UO AmCham Srbija.

Modeli saradnje startapova i kompanija

Dušan Obradović i Lazar Lekić, kroz iskustva tima SEE UP akseleratora, predstavili su modele saradnje između startapova i korporacija. Učesnici su imali priliku da saznaju kako izgleda put od prvog kontakta do zajedničkog proizvoda – od proof-of-concept projekata i pilotiranja rešenja, do strateških partnerstava i ulaganja u startapove.

Na konkretnim primerima iz prakse, istaknuto je da dobro strukturisana saradnja otvara prostor da korporacije testiraju inovacije uz manji rizik, dok startapovi dobijaju pristup tržištu, infrastrukturi i mentorstvu, što ubrzava njihov rast i skraćuje vreme do komercijalizacije proizvoda.

AI ekosistem Srbije – mapiranje inovacija

Tokom konferencije, učesnicima je predstavljena interaktivna mapa AI ekosistema Republike Srbije, koju razvijaju Program ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Fakultet organizacionih nauka (FON). Alat mapira institucije javne uprave, kompanije, startapove, istraživačke organizacije i organizacije civilnog društva koje se bave razvojem, primenom ili regulacijom veštačke inteligencije. Na taj način kompanije dobijaju jasniji pregled toga ko šta radi u oblasti AI, gde postoje “prazni hodovi” i gde se otvaraju nove mogućnosti za saradnju biznisa i inovatora i zajedničke projekte.

Sajam održivih rešenja – startapovi za zelenu i pravedniju ekonomiju

Jedan od centralnih delova konferencije bio je Sajam održivih rešenja, na kome je više od 20 startapova i inovativnih kompanija predstavilo proizvode, servise i tehnologije koje doprinose održivom razvoju i zelenoj transformaciji poslovanja. Startapovi su pokrili širok spektar oblasti, među kojima su:

• Pametna poljoprivreda i hrana – rešenja poput Agremo (digitalne tehnologije za daljinsko osmatranje i analizu poljoprivrednih dobara), Farmit (direktno povezivanje poljoprivrednika sa kupcima) i Tricell (povećanje prinosa i otpornosti stoke).

• Energetika i klimatske tehnologije – startapovi kao što su Artifit, Nexum Energy, Traken Tech, WPT Energy rade na upravljanju energetskim ekosistemima, virtuelnim elektranama, pametnim mrežama i punjačima za električna vozila.

• Cirkularna ekonomija, otpad i novi materijali – rešenja Recikom i Solagro za pametno recikliranje i optimizaciju prikupljanja otpada, inovativni biomaterijali Bifrost (konoplja) i Sferikon, kao i WoolAPack (vuna kao zamena za stiropor) i EcoBag (torbe od recikliranih bilborda).

• ESG, AI i edukacija – startapovi Alicorn, SmartCat, TIAC i Freya razvijaju gejmifikovane ESG edukacije, AI alate za ESG izveštavanje, digitalne ESG platforme i napredna HR rešenja zasnovana na veštačkoj inteligenciji.

• Održiva mobilnost i urbani život – Ride & Stride podstiče održivo putovanje na posao, dok Composmartech razvija pametne kompostere za brzu preradu biootpada.

Posebnu dinamiku događaju dala je „Zona sklapanja partnerstava“, gde su startapi imali priliku da se direktno povežu sa kompanijama članicama AmCham-a koje aktivno ulažu u održivu budućnost. Tokom sajma održano je više desetina razgovora u kojima su razmatrane mogućnosti za pilot projekte, zajedničke proizvode i dugoročnu saradnju.

Konferenciju su podržali AmCham partneri: Banca Intesa, NLB Komercijalna banka, IKEA, VISA, Philip Morris Services, kao i advokatska kancelarija Schönherr.

Foto: Dejan Živadinović

Foto: Pixabay

10. децембар 2025. 0 komentara

Ekonomija Vesti

Da li zbog rasta tražnje za evrom ovlašćene menjačnice mogu da podignu kurs

by bifadmin 10. децембар 2025.

U Bujanovcu se evro u utorak u menjačnicama prodavao i po 120 dinara, uz ocenu da će, zbog velike tražnje kurs biti – još viši. I u drugim gradovima prodajni kurs u menjačnicama je porastao, dok se u Beogradu kreće uglavnom do 118,8 dinara. Da li zbog rasta tražnje za evrom ovlašćeni menjači mogu da podignu kurs u nedogled? Propisi kažu – ne mogu.

Jedan evro se u lokalnim menjačnicama u Bujanovcu u utorak prodavao za 120 dinara, ali menjači su, kako je naveo portal Bujanovačke, rekli da će zbog velike potražnje „probiti“ ovaj iznos.

Tražnju za evrom „pogurale“ su nedoumice oko sudbine Naftne industrije Srbije. I sama Narodna banka Srbije potvrdila je da je poslednje dve nedelje došlo do rasta tražnje za stranom valutom na domaćem deviznom tržištu.

„To je delom rezultat uobičajenih sezonskih kretanja, pre svega u sektoru domaćih kompanija, ali u značajnijoj meri rezultat povećane tražnje za stranom valutom od strane građana nakon objave informacija u vezi sa kompanijom NIS“, ukazala je centralna banka.

Za sve to vreme, zvaničan srednji kurs se kretao sporije nego što je to slučaj u menjačnicama – od 117,18 (sredina novembra) do 117,42 (10. decembar) dinara za evro.

Iako menjači podižu gornji (prodajni) kurs, on svakako ne može da raste unedogled.

Propisi kažu da u menjačnicama evro može da se prodaje za najviše 1,25 odsto više od zvaničnog srednjeg kursa na taj dan, a da može da se otkupljuje za minimum 1,25 odsto manje od zvaničnog srednjeg kursa.

Uz to je Odlukom NBS o uslovima i načinu obavljanja menjačkih poslova dozvoljeno i da zaračunaju proviziju od jedan odsto.

Koliki je maksimalni raspon kursa

Zvaničan srednji kurs evra na dan 9. decembar bio je 117,4042 dinara.

To znači da su menjači evro smeli tog utorka da kupuju i prodaju u rasponu od 115,94 do 118,87 dinara (-/+ 1,25% na srednji kurs).

Ovo je maksimalan raspon između kupovnog i prodajnog kursa koji je u menjačnicama mogao da bude istaknut u utorak 9. decembra.

Međutim, na ovaj iznos menjači, po propisima, imaju pravo da zaračunaju i proviziju od jedan odsto, što bi značilo da su građani tog dana, u menjačnicama koje naplaćuju i dodatnih jedan odsto, za evro mogli da dobiju svega 114,78 dinara, odnosno da ga kupe za 120,06 dinara.

Tako da svakako menjačnice u Bujanovcu nisu prodavale evro mimo propisa.

U sredu, 10. decembra, zvaničan srednji kurs je blago porastao na 117,4214 dinara.

To znači da će menjačnice tog dana moći evro da otkupljuju i prodaju u rasponu od 115,95 do 118,89 dinara. Kada se na ovo zaračuna i provizija od jedan odsto, raspon se kreće od 114,79 do 120,08 dinara.

Kursne liste u bankama i u Pošti

Isti način formiranja dnevne kursne liste – kao u menjačnicama – važi i za Poštu Srbije, tj. za javnog poštanskog operatora, kako se navodi u pomenutoj Odluci NBS.

Sa bankama, je, međutim, druga priča. Ova ograničenja od plus-minus 1,25 odsto od srednjeg kursa za njih – ne važe.

Ali, na svom sajtu NBS objavljuje pregled podataka o minimalnom iznosu dinara koji banke plaćaju pri otkupu efektive, odnosno maksimalnom iznosu dinara koji banke naplaćuju pri prodaji efektive.

„Radi transparentnosti podataka koji se odnose na obavljanje menjačkih poslova banaka, Narodna banka Srbije je i Odlukom o uslovima i načinu rada deviznog tržišta propisala obavezu bankama da svakog radnog dana do 9 časova dostavljaju NBS podatke o najmanjim (minimalnim) iznosima koji se plaćaju pri otkupu efektive, odnosno najvećim (maksimalnim) iznosima koji se plaćaju pri prodaji tog novca, i to za sve valute iz svoje kursne liste“, pojašnjava NBS.

Stoga ne čudi da je u pojedinim bankama prodajni kurs evra još u ponedeljak premašivao 120 dinara.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

10. децембар 2025. 0 komentara

Politika i društvo Vesti

Otvara se kafić gde ljudi mogu da se „susretnu“ sa svojim digitalnim partnerima

by bifadmin 10. децембар 2025.

U vremenu kada se čini da je dejting komplikovaniji nego ikad, pojavljuje se novi fenomen koji dodatno zamagljuje granicu između romantike i tehnologije: veze sa AI botovima. Tokom protekle godine mediji su preplavljeni pričama o ljudima koji zamenjuju tradicionalne međuljudske odnose digitalnim društvom. Reddit zajednice raspravljaju o prednostima i manama „AI veze“, upoređuju ih čak i sa pravim brakovima, dok se na tržištu pojavljuju aplikacije namenjene isključivo romantičnim odnosima između čoveka i veštačke inteligencije, prenosi Index.

Ako ste mislili da stvari ne mogu postati čudnije — Njujork se sprema da otvori prvi AI dejting kafić na svetu. Novi pop-up projekat, koji je kreirala aplikacija EVA AI, zamišljen je kao fizičko mesto gde ljudi mogu da se „susretnu“ sa svojim digitalnim partnerima. Ambijent je osmišljen da bude intiman: svetlost sveća, stolovi za jednu osobu i držači za telefon na kojima stoji vaš AI bot dok pijuckate piće, grickate nešto i ulazite u svoj jedan-na-jedan spoj.

Koncept je jednostavan, ali svakako nekonvencionalan. Korisnici najpre kroz aplikaciju EVA AI kreiraju i prilagođavaju svoj idealni AI ljubavni lik. Zatim rezervišu termin u kafiću. U određeno vreme dolaze sami — s telefonom u ruci — spremni za razgovor, flert ili deljenje životnih novosti sa svojim digitalnim partnerom. Tačan datum otvaranja i lokacija trebalo bi da budu objavljeni bliže decembru, a interesovanje javnosti već je izuzetno veliko.

Da li je ovo samo trend ili pogled u budućnost ljubavi?

Iako se AI dejting kafić može činiti nišnim projektom, pa čak i društveno kontroverznim eksperimentom, to ne znači da veštačka inteligencija neće imati važnu ulogu u budućnosti romantike. Tehnološka industrija već nagađa o daljim evolucijama ovog koncepta. Jedna od najzanimljivijih prognoza dolazi od Vitni Vulf Herd, osnivačice Bamblea. Ona veruje da bi AI u budućnosti mogao preuzeti još veću ulogu u našem ljubavnom životu:

– Ako baš želite da idete daleko, postoji svet u kojem bi vaš dejting pomoćnik mogao ići na sastanke umesto vas, s drugim takvim pomoćnicima. I onda ne morate da razgovarate sa 600 ljudi – rekla je u razgovoru za Bloomberg Live.

Distopija ili nova normalnost?

Prvi AI dejting kafić možda je samo eksperiment, ali otvara vrlo stvarna pitanja o budućnosti ljudskih odnosa. Dok jedni cene mogućnost sigurnog, personalizovanog i nenametljivog „partnera“, drugi upozoravaju na opasnost udaljavanja od stvarnih emocionalnih veza.

Bez obzira na stav, jedno je sigurno — tehnologija sve snažnije ulazi u oblasti koje su se nekada smatrale isključivo ljudskim.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

10. децембар 2025. 0 komentara

Ekonomija

Avio-kompanije će naredne godine imati dobit od 41 milijardu dolara

by bifadmin 9. децембар 2025.

Avioprevoznici će u 2026. zabeležiti rekordne profite, saopštilo je Međunarodno udruženje za vazdušni saobraćaj (IATA).

Uprkos poremećajima u isporuci energetski efikasnijih letelica koje bi im mogle doneti uštede na gorivu, avio-kompanije će i naredne godine poslovati veoma dobro. Kako navodi IATA, njihov profit će sa 39,5 milijardi dolara ove godine, u 2026. porasti na 41 milijardu.

Neto profit po putniku trebalo bi da iznosi 7,90 dolara što je manje nego u 2023. kada je iznosio 8,50, ali će avio-prevoznici zabeležiti veći broj putnika. Naime, očekuje se da će broj putnika porasti na 5,2 milijarde, što bi bilo za 4,4% više nego ove godine, odnosno da će popunjenost kapaciteta letelica biti oko 83,8%. Kargo prevoz bi trebalo da poraste za 2,4% na 71,6 miliona tona.

Sve ovo bi avio-industriji trebalo da donese prihode od 1,053 biliona dolara, što je za 4,5% više u odnosu na očekivanih 1,008 biliona u 2025.

Izvor: IATA

Foto: garten-gg, Pixabay

9. децембар 2025. 0 komentara

Promo

Erste Bazar #verujusebe u Botaničkoj bašti – podrška ženskom preduzetništvu

by bifadmin 9. децембар 2025.

Jedinstvena manifestacija posvećena ženskom preduzetništvu 13. decembra otvara svoja vrata – ulaz je besplatan

Praznični Erste Bazar ženskog preduzetništva #verujusebe, koji se ove godine održava treći put zaredom, biće organizovan 13. decembra u Botaničkoj bašti „Jevremovac“. U godini kada Erste Banka obeležava značajan jubilej – 20 godina poslovanja u Srbiji – ovaj Bazar dobija dodatnu simboliku kao mesto okupljanja žena koje veruju u sebe i svoje ideje, stvaraju nove mogućnosti i doprinose razvoju ravnopravnijeg društva. Ulaz je slobodan za sve posetioce, a događaj traje od 11 do 15 časova.

Bazar će ove godine okupiti 22 inspirativne preduzetnice, socijalna preduzeća i radne centre koje su pokrenule i vode žene, koji će predstaviti svoje unikatne, zanimljive, zdrave proizvode – od rukotvorina, ilustracija, prazničnih ikebana i ukrasa, ručno oslikane keramike, pažljivo dizajniranih modnih dodataka, do prirodne kozmetike, zdravih i ukusnih poslastica, sokova, zimnice, čokolada i suhomesnatih proizvoda. Svaki proizvod nosi ličnu priču preduzetnice o kreativnosti, upornosti i zajedništvu, dok kupovina ovih proizvoda ima snažan pozitivan uticaj na razvoj ženskog preduzetništva i lokalnih zajednica.

U praznično uređenom prostoru Botaničke bašte posetioce očekuje posebna atmosfera – muzička podrška DJ Vajsa, topli zimski napici i prilika da se pronađe poklon „sa pričom“. Za najmlađe posetioce pripremljen je zabavno-edukativni program – interaktivna predstava „Čuvari Zmajevog blaga“, koja je već postala prepoznatljiv deo Erste Bazara i svake godine privlači veliki broj mališana, koji kroz igru mogu da nauče važne stvari o novcu.

„Kupovina sa uticajem dugoročno stvara ravnopravno i inkluzivno društvo, a najlepše od svega je što svako od nas može da doprinese. Ponosna sam na naš Erste Bazar koji sada već treću godinu zaredom okuplja sjajne, uporne i preduzimljive žene predane svom poslu. Verujemo da stvaranje održivih prilika za žene preduzetnice doprinosi celokupnom društvenom napretku i upravo zato smo strateški posvećeni ovoj temi – na taj način rastemo zajedno“, izjavila je Sonja Konakov Svirčev, menadžerka za društveno odgovorno poslovanje, diverzitet i inkluziju u Erste Banci.

Među ovogodišnjim izlagačima su ekoBag, Avlija Bogatić, Chocollama, Dragin kulen i kobasica, Naša kuća, Somborske šnajderke, Škola „Milan Petrović“, BioIdea, Atina, Udruženje distrofičara južnobačkog okruga, poslastičarnica Utočište, Mazek Design, Ruke Sajana, Bafimi, Lenka Ketering, Matrina Cosmetics, Studio Maruška, Mona Lacko Studio, Anushka Studio, Razmusli, Zuka Art Studio i Desine borovnice.

Pozivamo vas da se pridružite prazničnoj manifestaciji posvećenoj ženama koje veruju u sebe, stvaraju, inspirišu i svojim radom menjaju naš svet na bolje.

9. децембар 2025. 0 komentara

Ekonomija

Grad Beograd će morati da se zadužuje da bi finansirao besplatne programe

by bifadmin 9. децембар 2025.

Organizacija Beograd u pokretu upozorila je da će Grad Beograd morati dodatno da se zaduži kako bi finansirao sve planirane besplatne programe, navodeći da u 2026. godinu ulazi sa ozbiljnim finansijskim manjkom.

„Rashodi, uključujući sve ‘besplatne’ programe, rastu brže od prihoda, pa će razliku morati da pokriju novi krediti. Sa 100 odsto sigurnošću mogu da tvrdim da Beograd nema dovoljno sopstvenih prihoda da finansira postojeće programe“, rekao je Nikola Radin, izvršni direktor Beograda u pokretu i ovlašćeni interni revizor.

On je istakao da analiza obaveza i dugovanja pokazuje da će zaduženje od najmanje 15 milijardi dinara biti neminovno, a verovatno i veće, i da će se to videti kada bude predstavljen budžet grada za 2026. godinu. Inače, prethodno je najavljeno da će prihodi Beograda u narednoj godini porasti za oko 1,1 milijardu dinara zbog podizanja poreza na imovinu za pet do 5,45 odsto.

Prestonica funkcioniše zahvaljujući kreditima

Da podsetimo, krajem ovog oktobra gradska skupština je usvojila rebalans budžeta kojim je budžet Grada Beograda povećan za 1,4 milijarde dinara, te će iznositi ukupno 206,5 milijardi.

Malo pre toga Centar za lokalnu samoupravu (CLS) saopštio je da se u najnovijem rebalansu beogradskog budžeta planira budžetski deficit od 10,8 milijardi dinara i fiskalni deficit od 11,2 milijarde, što će biti pokriveno zaduživanjima i rasprodajom imovine.

CLS je upozorio da će se dugovi javnih preduzeća pokrivati iz zaduživanja i da će se „iznosi koji se troše netransparentno još povećati“. Najveći izdaci budžeta su plaćanja prevoznicima u iznosu od čak 46 milijardi dinara, rashodi za zaposlene od 26,2 milijarde, kao i finansiranje predškolskog obrazovanja u visini od 34 milijarde dinara.

„Najnoviji rebalans potvrđuje već uočene trendove u poslednje tri godine: porast zaduživanja, uglavnom od domaćih privatnih banaka; porast rashoda za javni prevoz i birokratiju, kao i sve manji udeo investicija i kapitalnih projekta u budžetu“, ocenio je CLS.

Izvor: Beta, Nova ekonomija

Foto: stocksnapper, Depositphotos

9. децембар 2025. 0 komentara

Noviji članci

Stariji članci