U NIS-u sada najveći udeo ima „Gaspromnjeft“ sa 44,85 odsto, drugi akcionar je država Srbija sa 29,87, a treći je „Intelidžens“ sa udelom 11,3 odsto. Ostalo su mali akcionari.

„Prenos akcija „Gasproma“ na kćerku-firmu samo je kozmetička promena koja neće promeniti suštinu vlasničke strukture u NIS-u“, kaže za RTS finansijski analitičar Vladan Pavlović.

„Ruski ‘Gasprom‘ formalno više nije vlasnik dela akcija NIS-a, ali suštinska kontrola nad udelom od 11,3 odsto i dalje je u njihovim rukama. Sve ukazuje da je reč o tehničkom manevru. Iako je prenos izvršen na firmu ‘Intelidžens‘ iz Sankt Peterburga, ona je u potpunosti u vlasništvu ‘Gasproma‘. To znači da Rusi i dalje suštinski upravljaju tim paketom akcija“, ističe Pavlović.

Cilj — izbegavanje sankcija

Prenos akcija dogodio se u osetljivom trenutku – samo nekoliko dana pre 26. septembra, kada ističe rok za stupanje na snagu američkih sankcija NIS-u. Međutim, finansijski analitičar Vladan Pavlović ne veruje da je ovaj potez direktno povezan sa odlukama američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC).

Prema njegovim rečima, Srbija je već uključena u neku vrstu dogovora ili pregovaračkog procesa, te je realnije očekivati da će sankcije ponovo biti odložene, kao što je to bilo više puta ranije.

„Mislim da smo već u nekoj vrsti pregovora ili transakcija. Najverovatnije će doći do novog odlaganja sankcija, kao i do sada“, ocenjuje Pavlović.

Šta ako sankcije ipak stupe na snagu

U slučaju uvođenja sankcija NIS-u, Pavlović smatra da Srbija ne bi odmah ostala bez goriva.

„Verujem da smo se do sada, ili bi trebalo da smo se do sada, spremili kroz zalihe, tako da imamo prelazni period od dva do tri meseca. Taj period može da se iskoristi za prelazna rešenja – bilo kroz privremenu upravu, bilo kroz neki novi dogovor sa ruskim partnerima“, navodi Pavlović.

Potpuni izlazak Rusije iz vlasništva nije verovatan, jer, kako dodaje, Moskva trenutno nema nameru da proda svoj udeo u NIS-u.

Da li NIS može da radi pod sankcijama

Pavlović smatra da bi NIS teško mogao da nastavi poslovanje ukoliko bude pod američkim sankcijama.

„Vrlo teško. Teoretski, funkcionisanje bi bilo moguće preko više posrednika, ali bi ti posrednici sami rizikovali da budu sankcionisani“, ocenjuje gost Jutarnjeg programa.

Kao jedan od mogućih modela, Pavlović navodi scenario u kojem bi državna kompanija poput Transnafte preuzela uvoz nafte, a zatim je preprodavala NIS-u – ali bi i ta kompanija samim tim mogla postati meta sankcija.

Pavlović ponavlja da potpuni izlazak Rusije iz vlasništva nije verovatan, jer Moskva trenutno nema nameru da proda svoj udeo u NIS-u.

Gas i sankcije nisu direktno povezani

Pavlović smatra da gasni ugovor sa Rusijom, koji Srbija tek treba da zaključi, nije direktno vezan za NIS.

„Gas se koristi u rafineriji, ali je pitanje snabdevanja gasom druga tema. Ne bih ih povezivao u ovom kontekstu“, kaže on.

Srbija između interesa velikih sila

Na pitanje kako će se situacija dalje razvijati, Pavlović kaže da očekuje još jedno odlaganje sankcija.

„Mislim da će se nastaviti ovaj model u kojem Srbija daje neku kompenzaciju, a Amerika odlaže odluku. Za OFAC je verovatno logičnije da dobija nešto, prihoduje neku sumu, nego da stave sankcije nekoj kompaniji koja je potpuno bez značaja na naftnom polju“, zaključio je Pavlović.

Izvor: RTS/N1

Foto : Pixabay

Na Wall Street-u poslednjih meseci vlada nova investiciona filozofija koju finansijski analitičari nazivaju „run it hot“ strategija.

U slobodnom prevodu „guraj do maksimuma“, ovaj pristup podrazumeva svestan ulazak u rizik sa idejom da se izvuče maksimum iz trenutnih tržišnih uslova, čak i po cenu povećanog stepena promenljivosti cena (akcija, obveznica, valuta, kriptovaluta) i potencijalnih korekcija u budućnosti. Upravo ta strategija, podstaknuta kombinacijom očekivanih poreskih olakšica i smanjenja kamatnih stopa, potisnula je američke berzanske indekse na istorijske maksimume.

Šta znači „run it hot“?

Termin „run it hot“ u finansijskom kontekstu pozajmljen je iz sveta inženjeringa. Kao što mašina može da radi pod visokim opterećenjem i temperaturama da bi proizvela maksimalne performanse, tako i investitori trenutno biraju da tržište „preopterete“ kapitalom u rizičnije akcije i sektore, računajući da će povoljne politike i likvidnost neutralisati opasnost od „pregrevanja“.

Za razliku od defanzivne investicione strategije, koja favorizuje stabilne akcije, obveznice i sigurne prinose, „run it hot“ stavlja fokus na tehnološke gigante, kompanije u razvoju i sektore visoke volatilnosti (povećanja stepena promenljivosti cena). U praksi, to znači da se sve više kapitala sliva u deonice kompanija poput Tesle, Nvidije ili novih AI startapa, a manje u defanzivne industrije poput prehrane, zdravstva ili energetike.

Makroekonomski kontekst

U pozadini ove euforije stoje dve ključne pretpostavke, kako piše Wall Street Journal.

Prva je očekivanje da će Federalne rezerve uskoro početi sa smanjenjem kamatnih stopa, čime će se smanjiti cena kapitala i olakšati kreditiranje.

Druga je najavljena poreska reforma koja bi mogla povećati profitabilnost kompanija i rasteretiti investitore. Kombinacija monetarne i fiskalne politike stvorila je osećaj da je „sada pravi trenutak za rast“, pa čak i oni oprezniji akteri ulaze u rizik.

No, analitičari upozoravaju da je ovakav optimizam dvosmeran mač. Iako donosi kratkoročne rekorde, postavlja pitanje održivosti kada dođe do prvog većeg makroekonomskog šoka.

Podsećanja radi, slični obrasci viđeni su i tokom dot-com balona krajem devedesetih, kada su investitori dugo „jurili rast“ pre nego što je usledila oštra korekcija.

Reakcija tržišta i investitora

Za sada, rezultati su impresivni.

„Indeksi S&P 500 i Nasdaq beleže nove rekorde, dok Dow Jones osciluje na višegodišnjim maksimumima. Investicione kuće beleže rast potražnje za ETF-ovima vezanim za tehnologiju i AI, a pojedini fondovi rizikuju mnogo više nego prethodnih godina“ pišu analitičari WSJ.

Manji investitori takođe slede ovaj talas. Prema podacima brokerskih kuća, porasla je aktivnost malih ulagača na platformama kao što su Robinhood i eToro, što dodatno doprinosi likvidnosti, ali i riziku od „mimoilaženja“ fundamentalnih vrednosti kompanija i njihovih tržišnih cena.

Potencijalne posledice

Najveći izazov ove strategije jeste činjenica da se zasniva na optimističnim pretpostavkama. Ako smanjenje kamatnih stopa kasni ili poreske reforme ne budu usvojene u očekivanom obliku, tržište bi moglo doživeti ozbiljnu korekciju. Takođe, geopolitičke tenzije i inflacioni pritisci mogli bi vrlo brzo da pokažu granice „run it hot“ filozofije.

Za sada, „run it hot“ strategija donosi rekordne profite i učvršćuje stav da je Wall Street spreman da preuzme rizik zarad rasta. Međutim, ostaje otvoreno pitanje da li se ovim putem gradi održiv rast ili samo još jedan ciklus kratkotrajnog optimizma, nakon kojeg bi moglo uslediti bolno prizemljenje, piše u analizama.

Izvor: Bonitet

Foto: Pixabay

Zakon o izmenama sudskih taksi, kojim je predloženo da se one u proseku uvećaju za 30 odsto, uskoro ulazi u skupštinsku proceduru. Ovi nameti nisu menjani od 2009. godine, uprkos značajnoj inflaciji, što je, kako kažu nadležni, uticalo i na materijalni položaj zaposlenih u pravosuđu.

Predložena je još jedna novina, a to je što se daje mogućnost plaćanja taksi sa sadašnjih tri, na šest rata i pri tom se produžava period zastarelosti, sa tri na pet godina, tokom kojih izvršitelj može prinudno da ih naplati.

Konačnu ocenu daće poslanici Narodne skupštine, koji bi trebalo da pomenute promene usvoje na jesenjem zasedanju. Pre njih svoje ocene je dala stručna javnost u javnoj raspravi, ali i sindikalne organizacije zaposlenih u pravosuđu, koji smatraju da će neka od ovih rešenja demotivisati građane, ali i privredne subjekte da pravdu potraže pred sudom. Postoje čak i zahtevi da se odustane od izmena ovog dokumenta. Da li će se tom logikom voditi poslanici, neizvesno je ali ono što je izvesno to je da se Vlada, prilikom predlaganja Zakona o izmenama sudskih taksi, rukovodila povećanjem i prihoda po ovom osnovu.

– Izmene i dopune Zakona o sudskim taksama odraz su potrebe da se pravosudni sistem prilagodi novim ekonomskim uslovima i da se obezbedi stabilno i održivo finansiranje budžeta Republike Srbije. Očekuje se da će nakon primene predloženih rešenja, ovi prihodi u prvoj godini porasti na približno 4,15 milijardi dinara. U periodu od tri do pet godina moguće je postepeno povećanje prihoda od 10 do 15 posto u odnosu na 2024. godinu, što je dodatnih 400 do 600 miliona godišnje – stoji u obrazloženju izmena zakona.

Tužba i protivtužba pred sudom opšte nadležnosti taksa se plaća prema vrednosti spora, a ovo su predložene izmene:

– do 10.000 dinara – 2.800 dinara

– od 10.000 do 100.000 dinara – plaća se 2.800 plus četiri odsto vrednosti spora

– od 100.000 do 500.000 dinara – 11.000 dinara plus dva odsto od vrednosti spora

– od 500.000 do 1.000.000 dinara – 32.000 dinara plus jedan odsto od vrednosti spora

– više od 1.000.000 dinara – 53.000 dinara plus 0,5 odsto vrednosti spora, ali ne više od 105.000 dinara

Predložene izmene taksi za tužbu i protivtužbu pred privrednim sudom:

– do 10.000 dinara – taksa je 5.000 dinara

– 0d 10.000 do 100.000 dinara – 5.000 dinara plus šest odsto od vrednosti spora

– od 100.000 do 1.000.000 dinara – 17.000 dinara plus dva odsto od vrednosti spora

– od 1.000.000 do 10.000.000 dinara – 60.000 dinara plus jedan odsto od vrednosti spora

– više od 10.000.000 dinara – 275.000 dinara plus 0,5 odsto od vrednosti spora, ali ne više od 420.000 dinara

Koliko su trenutni prihodi od sudskih taksi

Prema podacima Uprave za trezor, prihodi od sudskih taksi u periodu od 2020. do 2024. godine kretali su se između 2,45 i 3,95 milijardi godišnje. Istovremeno, po podacima sudova za 2023. i 2024. godinu vidi se da u proseku više od 40 odsto izrečenih sudskih taksi ostaje nenaplaćeno, a da se više od 700 miliona dinara prosleđuje izvršiteljima.

– U Osnovnom sudu u Leskovcu, procenat naplate u 2023. godini iznosio je svega 38 odsto, dok je Osnovni sud u Nišu u 2024. godini prosledio izvršiteljima preko 53 miliona dinara. Prvi osnovni sud u Beogradu ukupno je evidentirao više od 400 miliona dinara nenaplaćenih ili zastarelih potraživanja. Ovi podaci jasno ukazuju da postojeći mehanizmi nisu dovoljno efikasni i da se značajan deo potencijalnih prihoda gubi u fazi izvršenja ili zastarevanja. Preko sudova, tokom 2024. godine naplaćeno je sudskih taksi u iznosu od 6.662.741.280 dinara, što je najveći iznos u periodu od 2020. do početka 2025. – ocenjuje Ministarstvo pravde koje je predlagač zakona.

To gubljenje prihoda, prema mišljenju čelnika Ministarstva pravde, se odražava i na materijalni položaj zaposlenih.

– Suština izmena Zakona o taksama je proporcija koja se se raspoređuje za materijalne troškove i za poboljšanje materijalnog položaja.Tako će umesto sadašnjih 20, 40 odsto se usmeravati na zaposlene. Sada je to trenutno, kao što je u dogovoru sa sindikatima postignuto, 7.500 dinara. Nadamo se da ćemo uspeti da to podignemo, jer ćemo imati i više sredstava, ali isto tako, nadamo se da će se urednost naplate poboljšati, jer imamo situaciju da nam je priliv slabiji, pa onda i ovih 7.500 delimo u dva dela – naveo je nedavno ministar pravde Nenad Vujić za RTS.

Neki sindikati u pravosuđu ne podržavaju  povećanje taksi

I pored ovakvog obrazloženja, neki sindikati u pravosuđu ne podržavaju rešenja vezana za povećanje taksi. Jedan od njih je i Sindikat sudske vlasti.

– Ne postoji opravdanje za povećanje sudskih taksi jer time će se samo još više građani udaljiti od pristupa pravdi. Ako Ministarstvo pravde želi da ojača pravosuđe, neka to učini kroz direktno finansiranje sudova i tužilaštva i povećanje zarada zaposlenih kroz uvećanje osnovice ili koeficijenata – navodi Nemanja Đurić, predsednik Sindikata sudske vlasti za NIN.

I u Advokatskoj komori Srbije ne gledaju blagonaklono na predložena rešenja.

– Višestruko povećanje taksi, naročito za vanredne pravne lekove, ograničava pravo na pravnu zaštitu i pristup sudu, što je u suprotnosti sa članom 36. Ustava Republike Srbije. Ovakve izmene mogu dovesti do diskriminacije građana koji nisu u mogućnosti da snose visoke sudske troškove. Zbog toga Upravni odbor AKS-a je na sednici 24. maja 2025. zatražio da se Nacrt povuče iz procedure i da se organizuje nova javna rasprava, kako bi se predložio pravedniji i socijalno odgovorniji zakon u skladu sa ustavnim principima jednakosti i pravičnosti – stoji u saopštenju AKS. Sve u svemu, za sada, Zakon o sudskim taksama je u skupštinskoj proceduri, a o sudbini ovih i drugih primedbi, odlučiće poslanici Narodne skupštine na jesenjem zasedanju.

Izvor: Blic

Foto:MiamiAccidentLawyer, Pixabay