EkonomijaVesti

Da li će doći do neprijateljskog preuzimanja kompanije Vorner bros?

by bifadmin

Američka korporacija Paramaunt Skajdens danas je iznela ponudu za preuzimanje cele kompanije Vorner bros diskaveri (VBD) u vrednosti od 108,4 milijardi dolara.

To je blizu 26 milijardi dolara više nego što je pre tri dana Netfliks ponudio za kupovinu dela VBD-a, preneo je CBS.

Izvršni direktor Paramaunta Dejvid Elison istakao je da akcionari Vorner brosa „zaslužuju priliku da razmotre izuzetnu ponudu u gotovini za akcije cele kompanije“.

Nova ponuda podgreva bitku oko budućnosti VBD-a, koji je u petak pristao na to da američka produkcijska kuća Netfliks preuzme filmski i TV studio Vorner bros, uključujući HBO i HBO maks za 82,7 milijardi dolara, od čega je 72 milijarde dolara kapitala.

Sporazum obuhvata i filmsku biblioteku Vorner brosa, u koju spadaju klasici poput „Kazablanke“ i filmske serije „Hari Poter„.

Paramaunt je saopštio da je njihova ponuda bolja za akcionare VBD-a, jer obuhvata celokupni Vorner bros diskaveri, pored ostalog i njegove kablovske televizijske kanale kao što je CNN.

Transakcija bi takođe imala lakši put kroz regulatorni proces nego Netfliksova ponuda, navodi Paramaunt.

Ko finansira ponudu za WBD

Ponudu od 30 dolara po akciji finansijski podržava Larry Ellison, suosnivač kompanije Oracle i otac Davida Ellisona, kao i investicioni fond RedBird Capital Partners.

Dodatnih 24 milijarde dolara obezbeđuju suvereni fondovi Saudijske Arabije, Katara i Abu Dabija. U finansiranje se uključila i investiciona kompanija Affinity Partners, koju je osnovao Jared Kushner.

Prema saopštenju kompanije, fondovi sa Bliskog istoka i Affinity Partners odrekli su se upravljačkih prava i mesta u upravi, zbog čega Paramount tvrdi da transakcija ne potpada pod nadležnost američkog tela za proveru stranih investicija CFIUS.

Dodatno finansiranje obezbeđeno je i kroz 54 milijarde dolara duga od strane Bank of America, Citi banke i Apollo Global Management.

Netflix i WBD bez komentara

Predstavnici Warner Bros. Discovery nisu odgovorili na zahteve za komentar, dok je Netflix odbio da se zvanično oglasi povodom nove ponude Paramounta.

Ellison je poručio da akcionari WBD zaslužuju priliku da razmotre ovu ponudu jer, kako navodi, ona donosi veću sigurnost, višu cenu i brži završetak transakcije u odnosu na Netflixovu ponudu.

Izvor: Blic Biznis

Foto: Pixabay

 

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Podrška besplatnim mamografskim pregledima

by bifadmin

Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, danas je na svečanosti u Beogradu uručena donacija kao znak podrške u sprovođenju besplatnih mamografskih pregleda u dva mobilna mamografa, čiji rad organizuje i sprovodi Institut za javno zdravlje Srbije, uz podršku Ministarstva zdravlja.

Donaciju je uručila kompanija Wiener Städtische osiguranje, u ime donatora Wiener Städtische Versicherungsverein iz Beča.

„Zajedno sa Institutom za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ podižemo svest o izuzetnoj važnosti redovnih preventivnih pregleda. Kroz program mobilnog mamografskog skrininga omogućavamo i besplatne preventivne preglede za žene. Na taj način podržavamo rano otkrivanje raka dojke — kada je lečenje najefikasnije. Kao glavni akcionar Vienna Insurance Group, vodeće osiguravajuće grupe u Centralnoj, Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi, znamo da je prevencija najbolja vrsta osiguranja. Upravo zato podržavamo preventivnu zdravstvenu zaštitu žena u Srbiji“, izjavio je Robert Lasshofer, generalni direktor Wiener Städtische Versicherungsverein.

Podrška kompanije biće usmerena za organizaciju rada mobilnih mamografa u narednom periodu, na teritoriji četiri opštine – Bajina Bašta, Ivanjica, Svilajnac i Ljig, kojim će biti obuhvaćeno više od 2.000 žena starosne dobi od 45 do 69 godina. Pregledi u mobilnim mamografima biće realizovani u periodu od 11. do 24. decembra 2025. godine u Bajinoj Bašti i Ivanjici, i u periodu od 15. do 30. januara 2026. godine u Svilajncu i Ljigu.

Cilj ove podrške je informisanje žena i celokupnog stanovništva navedenih opština o značaju mamografije za rano otkrivanje raka dojke, kao i unapređenje pristupa dijagnostici. „Kao društveno odgovorna kompanija, posvećeni smo podršci projektima koji doprinose dobrobiti ljudi i unapređenju kvaliteta života. Naše višedecenijsko iskustvo u radu i ukazivanje na značaj prevencije rizika, posebno u oblasti zdravlja, motiviše nas da podržimo ovakve inicijative. Zato smo ponosni što ćemo zajedno sa Institutom “Batut” omogućiti da više od 2.000 žena iz različitih sredina obavi besplatan mamografski pregled, čime pravimo važan korak ka zdravijoj zajednici“, rekla je Svetlana Smiljanić, članica Izvršnog odbora Wiener Städtische osiguranja.

Mamografski pregledi omogućavaju otkrivanje raka dojke u najranijoj fazi – pre pojave simptoma, kada je uspeh lečenja najveći. Mobilne jedinice, opremljene savremenom tehnologijom i medicinskim osobljem u dve smene, biće stacionirane po dve nedelje u svakoj od navedenih opština. Na ovaj način mamografija postaje dostupna i ženama iz manjih i ruralnih sredina.

„Skrining mamografija u ovoj akciji namenjena je zdravim ženama starosti od 45 do 69 godina iz Bajine Bašte, Ivanjice, Svilajnca, Ljiga i okolnih mesta. Sve žene ove životne dobi imaće priliku da obave pregled u mobilnim mamografima. Pozivi za preglede biće upućivani iz domova zdravlja, a žene će svoj termin moći i samostalno da zakažu putem telefona. Zahvalni smo na podršci kompanije Wiener Städtische Versicherungsverein i ponosni što zajedno radimo na promociji zdravlja žena i jačanju svesti o značaju redovnog skrininga“, istakla je prof. dr Verica Jovanović, v. d. direktorke Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.

Rak dojke predstavlja najčešći maligni tumor po obolevanju i umiranju kod žena u Republici Srbiji. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, u Republici Srbiji je 2023. godine registrovano 4.665 novoobolelih i 1.736 preminulih žena od raka dojke. Stopa obolevanja iznosila je 70,8 na 100.000 žena, dok je stopa umiranja iznosila 20,6 na 100.000.

„Ovi zabrinjavajući podaci dodatno su nas podstakli da se uključimo i podržimo ovu veoma važnu društveno odgovornu kampanju”, istakla je Svetlana Smiljanić, članica Izvršnog odbora Wiener Städtische osiguranja i dodala da u saradnji sa Institutom za javno zdravlje Srbije i uz lokalnu podršku kompanije Wiener Städtische osiguranje, realizuje kampanju „S pažnjom prema važnom. Pregledaj se”, sa ciljem podizanja svesti o značaju redovnih pregleda i dostupnosti dijagnostike u očuvanju zdravlja žena.

Wiener Städtische Versicherungsverein, glavni akcionar Vienna Insurance Group (VIG), u okviru koje posluje domaće Wiener Städtische osiguranje, posvećena je zajednici i kontinuirano ulaže u projekte koji doprinose dobrobiti društva. U saradnji sa Institutom za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ i uz lokalnu podršku Wiener Städtische osiguranja, kompanija realizuje kampanju „S pažnjom prema važnom. Pregledaj se” sa ciljem podizanja svesti o značaju redovnih pregleda i dostupnosti dijagnostike u očuvanju zdravlja žena.

Foto: Miloš Sovilj

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Beogradske elektrane imaju najveće dugove prema dobavljačima

by bifadmin

Na listi javnih komunalnih preduzeća u Beogradu, koja imaju najveće dugove prema dobavljačima, u novembru su na prvo mesto izbile Beogradske elektrane sa devet milijardi dinara duga, od čega je veliki deo za gas, saopštio je danas Centar za lokalnu samoupravu (CLS).

Kako je navedeno, na drugom mestu je bio GSP Beograd sa 6,1 milijardu dinara duga, od čega je 4,8 milijardi van roka dospeća.

Ukupna dugovanja javnih komunalnih preduzeća u Beogradu iznosila su 18,5 milijardi dinara do novembra, a veliki dužnici su i Beograd put i Gradska čistoća, saopštio je CLS.

CLS je ukazao da će dugovi Beogradskih elektrana dodatno rasti zbog cene gasa i zato treba završiti projekat toplodalekovoda Obrenovac-Novi Beograd, čime bi se smanjili računi i zavisnost od ruskog gasa.

Izvor: Beta

Foto: konradbak, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Zašto je pojačana tražnja za evrom u Srbiji?

by bifadmin

Građanima Srbije i državi u trenutnoj situaciji treba izvesnost kursa i ne ide nam u prilog da vidimo pomeranje kursa, odnosno evra u odnosu na dinar, a da li je to skupa politika videćemo u narednim godinama, smatra bankar i finansijski konsultant Vladimir Vasić.

Narodna banka Srbije saopštila je da je došlo do pojačane tražnje evra, sezonski i zbog NIS-a, ali da strane gotovine ima dovoljno. Vasić kaže da je nestašica posledica psihologije ljudi kad imate informaciju koja izaziva neku dozu nepoverenja.

„Nije to samo sada, sećate se slučaja kovida, i tad je bilo pritiska na kupovinu evra, iz dinara u evre, pa ih nije bilo dovoljno. To traje par dana dok se ne vidi situacija. Slično je verovatno i sada, rekao bih da to nije samo kad je u pitanju evro – sećate se kad su ljudi kupovali šećer, brašno, ulje, toalet papir…“, navodi Vasić.

Bankar kaže da je to prirodna ljudska reakcija i da se nada da nema elemenata velike panike.

„Ono što mi građani treba da znamo, ja se iskreno nadam da je tako, mi treba da verujemo da postoje devizne rezerve. Država se hvali, Narodna banka Srbije, da ima ogromne količine odnosno skoro 30 milijardi deviznih rezervi koje mogu da posluže za odbranu kursa, ako je to politika NBS, što verovatno i jeste tačno“, kaže on.

Vasić ističe i da se nada da će biti dovoljno novca za kupovinu naftnih derivata u okruženju i da će država redukovati troškove kako ih građani i privreda na bi osetili.

„Ono što mislim da je situacija, sad trenutno, da bi država mogla da iskoristi taj mehanizam i da se ti povećani troškovi nabavki tih naftnih derivata ne preliju na nas građane i da ugroze našu stabilnost. Kako? Akcize, porezi, PDV – sve ono što se nalazi u ceni litre koju mi plaćamo bi mogli da bude redukovani, upravo na taj način da mi građani i privreda ne osetimo taj pritisak cenovni kao nešto novo“, objašnjava Vasić.

On kaže i da je kurs kod nas delimično flukturirajući i on zapravo se brani tako što NBS kupuje ili prodaje devize.

„Možda baš u ovakvim situacijiama nama građanima i državi ide u prilog da ne vidimo neko pomeranje kursa, odnosno evra u odnosu na dinar i daje nam neku dodatnu sigurnost da će ostati ova stabilnost, koja sad trenutno možda jeste poljuljana medijskim naslovima ili trenutnom situacijom. Ako ikad, sad nam treba izvesnost kursa“, navodi konsultant i kaže da ćemo to da li je to skupa politika videti u narednim godinama.

„Iskreno se nadam da bi tema NIS-a morala da se reši u narednih dva do tri meseca, prvo zbog ljudi koji tamo rade, a onda i zbog nas koji znamo koliki je uticaj NIS-a i energenata na privredu jedne zemlje“, zaključuje Vasić.

Izvor: N1

Foto: Markus Winkler, Unsplash

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Partnerstvo Apatinske pivare i Gold Drink-a u Srbiji

by bifadmin

Apatinska pivara i kompanija Gold Drink d.o.o. iz Subotice potpisali su ugovor o poslovnoj saradnji čime započinje partnerstvo koje obuhvata ekskluzivnu distribuciju proizvoda iz portfolija ove kompanije na teritoriji Srbije. Reč je o renomiranim brendovima alkoholnih pića i vode, među kojima je prirodna mineralna arteška voda sa brendovima VODAVODA i VODAVODA Vodica, jaka alkoholna pića – V Vodka i Plavi Džin, slatki likeri – OR Choco i OR Cherry, kao i svetli vermut – Vermutino.

„Partnerstvo sa kompanijom Gold Drink predstavlja važan korak u daljoj realizaciji naše strategije širenja na tržišta van pivske kategorije. Ovim korakom širimo svoje poslovanje i dodatno osnažujemo ponudu brendova koji su se već dokazali na regionalnom tržištu i po kvalitetu, inovativnosti i po lojalnosti potrošača. Verujemo da će spoj ovih brendova i naše prodajne izvrsnosti doneti sinergiju koja će dodatno ojačati našu tržišnu poziciju u industriji pića i otvoriti nove mogućnosti za rast i razvoj“, izjavio je Igor Vukašinović, generalni direktor Apatinske pivare.

„Potrošači prepoznaju ono što radimo i stvaramo – kvalitet naših proizvoda, autentičnost i iskren odnos prema brendovima. Rast koji beležimo poslednjih godina je potvrda da naši brendovi imaju snagu da budu mnogo prisutniji na tržištu nego do sada. Zato je partnerstvo sa Apatinskom pivarom prirodan korak napred: ono nam daje mogućnost da obezbedimo stabilnu isporuku i širu dostupnost naših proizvoda, uključujući i prodajne objekte u kojima do sada nismo bili prisutni. Naš cilj ostaje isti – da potrošači lako i u svakom trenutku mogu da dođu do proizvoda koje vole – izjavio je Vojin Đorđević, kreator i osnivač brendova VODAVODA i Gorki List.

Apatinska pivara, deo Molson Coors grupacije, već 270 godina gradi reputaciju među liderima u pivarskoj industriji, neprestano unapređujući svoj portfolio i poslovanje u skladu sa savremenim trendovima i potrebama potrošača.

Kompanija Gold Drink d.o.o. iz Subotice je prepoznata po svom bogatom portfoliju alkoholnih i bezalkoholnih pića, koji objedinjuje kvalitet, inovaciju i jak regionalni identitet.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomija

Bankama ide toliko dobro da se ni ne trude da prošire poslovanje

by bifadmin

Drugu godinu zaredom bankarski sektor se protegao i po dužini i po širini, ostvarujući rekordne rezultate poslovanja. Ovom učinku doprinele su i dalje povišene kamate, skromna cena depozita i nezajažljivi tarifnici banaka kada su u pitanju naknade i provizije. Ovdašnjim bankama poslednjih godina ide toliko dobro da se i ne trude da diversifikuju poslovanje.

Dok banke u svetu ove godine beleže rast zahvaljujući pre svega trgovini hartijama od vrednosti i investicionom bankarstvu jer su zarade iz kreditnog poslovanja još prošle godine „udarile u plafon“, banke u Srbiji nemaju takve ambicije. Nijedna banka nije napravila istinski iskorak u investiciono bankarstvo ni posle više od 20 godina od kada se formiralo domaće finansijsko tržište. Vrhunac razvoja u toj oblasti ostali su keš fondovi, kao odgovor banaka na mogući odliv depozita i lansiranje mini obveznica kako bi se krediti postojećih klijenata prikazali u drugačijem ruhu.

Ukratko, ovdašnjim bankama poslednjih godina ide toliko dobro da se i ne trude da diversifikuju poslovanje, i odmaknu se od komercijalnog bankarstva, ubiranja visokih prihoda od kamata, te naknada i provizija uvek spremnih da dodatno podebljaju krajnji rezultat. Istina, ovdašnje finansijsko tržište nikada nije ni imalo drugi epitet do „bankocentrično“, ali su u poslednjih desetak godina utihnule sve nade da bi moglo doći do bilo kakve promene. O tome ne govore samo astronomske profitne marže u sektoru, već i kvalitet usluge koji odavno najbolje opisuje floskula da još uvek nije pronađen korisnik bankarskih usluga koji je promenom banke pronašao i rešenje svoga problema.

Zarada opstaje

Svako ko je pomislio da su prošlogodišnji oštar ciklus obaranja kamata Evropske centralne banke (ECB) i početak smanjenja kamata Narodne banke Srbije (NBS) označili i početak kraja visoke profitabilnosti domaćih banaka, prilično se ogrešio u proceni. Istina, ovome je doprinela i ovdašnja centralna banka koja je, usled tinjajuće inflacije koja se tvrdoglavo odupire ciljanom koridoru, još u septembru zaustavila pad kamata i više od godinu dana referentnu stopu drži na relativno visokom nivou od 5,75 procenata.

Ovakvo okruženje nije umnogome okrnjilo kreditno poslovanje bankarskog sektora u prvih šest meseci. Neto prihod od kamata oslabio je tek 3,4% u odnosu na rekordni prošlogodišnji rezultat i dostigao je nivo od 121,7 milijardi dinara. S druge strane, neto prihod od naknada i provizija nastavio je da raste solidnom stopom od skoro 10 procenata i dostigao je 47,4 milijarde dinara. Od predpandemijske 2019. godine ovaj pokazatelj poslovanja banaka više je nego dupliran, uprkos jednogodišnjem „zamrzavanju“ bankarskih tarifnika u sezoni 2022/23. godina.

Troškovi po kreditnim gubicima banaka ostali su više nego skromni, premda su porasli odnosu na isti period prošle godine za 26%. Ovaj neto rashod dostigao je 3,4 milijarde dinara u odnosu na prošlogodišnjih 2,7 milijardi dinara. Nivo nenaplativih kredita ostao je na nivoima oko istorijskog minimuma – oko 1,7% kada je u pitanju privreda, odnosno 3% u sektoru stanovništva.

Sveukupno, neto profit bankarskog sektora u periodu januar-jun za nepuna dva procenta bio je veći u odnosu na lani i dostigao je 90,7 milijardi dinara (oko 775 miliona evra). Prikazano u investicionim pokazateljima ovaj rezultat postaje još impresivniji – prinos na kapital bankarskog sektora ostao je iznad nivoa od 20 procenata i više nego dvostruko iznad prosečnog učinka evropskih banaka.

Kreditiranje po nuždi

Kreditna aktivnost na kraju juna tekuće godine dostigla je dvocifrenu stopu rasta, nakon što je kreditiranje stanovništva, pre svega u vidu gotovinskih kredita, neutralisalo skroman rast kreditiranja privrede.

Ukupni domaći krediti u junu porasli su 10,8% na godišnjem nivou, vođeni kreditiranjem stanovništva koje je skočilo 14 procenata, dok je kreditiranje privrede poraslo 7,1% na godišnjem nivou.

Posmatrano po namenama, rast kreditiranja privrede predvode krediti za likvidnost i obrtna sredstva koji su dostigli udeo od 48 procenata u ukupnim kreditima privredi. Prosečna kamatna stopa na novoodobrene dinarske kredite u drugom tromesečju smanjena je na 6,5%, dok su isti plasmani vezani za evro pojeftinili na 4,9%.

I dok su privrednici uglavnom odlazili na bankarske šaltera radi održavanja likvidnosti, stanovništvo je iz sličnih pobuda mahom povlačilo gotovinske kredite. Neto prirast kredita stanovništvu tokom drugog tromesečja bio je najveći još od trećeg tromesečja 2008. godine i iznosio je 90,9 milijardi dinara. Ovome je doprinela rekordna realizacija gotovinskih kredita (46,8 milijardi dinara), koji su u ukupnim kreditima dostigli udeo od skoro 47 procenata. Prosečna kamata na novoodobrene dinarske kredite stanovništvu smanjena je na 9,7%, dok je cena kreditiranja vezana za evro pojeftinila na 4,9 procenata.

Rastu kreditne aktivnosti doprinela je i sama država, koja postaje sve veći zajmoprimac od poslovnih banaka, povlačeći kredite za realizaciju pre svega infrastrukturnih projekata. Država je na kraju juna imala kreditno zaduženje kod poslovnih banaka (i domaćih i stranih) od oko 4,2 milijarde evra, a domaće banke su cenu kredita uglavnom vezivale za Belibor, uz kreditnu maržu od 2,5%, što u ovom momentu daju ukupnu kamatu od oko 7,2 procenta.

Banke su na ovaj način zaokružile svoju dominaciju na domaćem finansijskom tržištu. Osim što nemaju konkurenciju u ponudi finansijskih usluga, sada je i sam regulator (država) postao jedan od najvažnijih direktnih klijenata banaka. Od tri glavna izvora zaduživanja države – evroobveznice, dinarske dužničke hartije i krediti – veliki deo otpada na domaće poslovne banke, pa je veliko pitanje koliko moći ostaje regulatoru da kontroliše cenu i kvalitet usluga ovih dominantnih igrača na finansijskom tržištu.

NBS preuzima socijalnu funkciju?

Sveopštem naletu populizma i demagogije domaće ekonomske politike nije se oduprla ni ovdašnja centralna banka, koja nastoji da podstakne kreditiranje stanovništva sa nižim primanjima. Kako je NBS navela, cilj mera koje su stupile na snagu 15. septembra je „ambijent u kojem će građani moći da koriste bankarske proizvode uz nesmetanu redovnu otplatu kredita“.

Ponuda ovih kredita namenjena je zaposlenima i penzionerima čija su mesečna primanja manja od 100 hiljada dinara, što obuhvata preko polovine zaposlenih i najveći deo penzionera. NBS je kao cilj postavila pojeftinjenje gotovinskih kredita za tri procenta poena, odnosno 0,5 procentnih poena kada je u pitanju kamata na stambene kredite. Banke su prinuđene da sačine posebnu ponudu kada je u pitanju ova vrsta usluge, koja će trajati 12 meseci uz besplatnu obradu kredita.

NBS u prvoj godini očekuje uštede za građane, za gotovinske i potrošačke kredite, do 12 milijardi dinara (oko 100 miliona evra), što bi se moglo oceniti kao paušalno „oporezivanje“ vanredno visokih profita u sektoru. Banke se očekivano nisu oglašavale, ne računajući državnu Poštansku štedionicu koja je „na sva zvona“ podržala ovu socijalnu kampanju države resursima tržišnih učesnika, ovaj put banaka. U ovoj više nego vidljivoj propagandnoj akciji, barem široj javnosti ostaće nevidljive posledice – a one će se pre svega odraziti na cene drugih bankarskih usluga s obzirom da ovaj program, iako površno posmatrano to tako izgleda, sigurno neće platiti banke.

Nenad Gujaničić

Biznis Top 2024/25 u izdanju časopisa Biznis i finansije, novembar 2025. 

Foto: 3dmentat, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvo

Automobili koji najsporije gube na vrednosti

by bifadmin

Za kupce automobila nisu bitne samo karakteristike željenih vozila već i pitanje po kojoj ceni će moći kasnije da ih prodaju, odnosno da li će vrednost njihovih četvorotočkaša padati brzo ili ne.

Kada se sumiraju brojna svetska istraživanja, ispostavlja se da najsporije pada vrednost luksuznih sportskih automobila ali i japanskih gradskih i offroad četvorotočkaša.

Razlog tome je činjenica da se luksuzni sportski automobili prave u ograničenim serijama a tražnja za njima je visoka. Osim toga, oni često imaju status kolekcionarskih modela. No, pošto nemaju svi dovoljno novca za ovakve automobile, mi ćemo se baviti modelima koji nešto širi deo potrošačke svetske populacije može da priušti. Tu su dominantni japanski automobili, pre svega zbog svoje pouzdanosti.

Od takvih vozila, studija iSeeCars o petogodišnjoj amortizaciji pokazala je da vrednost najsporije gube Toyota Tacoma, Jeep Wrangler, Honda Civic, brojni Subaru modeli, Chevrolet Camaro/Corvette i drugi. Ovo je najrealističnija studija jer analizira sve javno dostupne prodajne cene vozila. Neke druge studije na ovu listu dodaju i automobile kao što su Toyota Tundra, Toyota 4Runner, Ford Bronco, Mercedes-Benz G-Class, Honda CR-V, Toyota RAV4, Toyota GR Supra…

Japanci najpopularniji i u SAD

Zanimljivo je da uprkos tome što je Amerika dugo bila najveći svetski proizvođač automobila i što trenutno vodi protekcionističku politiku kako bi povratila staru slavu, danas njeni stanovnici radije kupuju japanske četvorotočkaše.

Tim automobilima ujedno i najsporije pada cena. Naime, sajt Visual Capitalist objavio je listu na kojoj su rangirana vozila koja su od 2022. najmanje izgubila na vrednosti. Od tada do danas najbolju cenu u prodaji svojih polovnjaka postizali su vlasnici nekoliko modela japanskog brenda Toyota. Naime, njen model Corrola Cross je za tri godine izgubio samo 2,63% vrednosti. Slede ga dva modela istog proizvođača – 4Runner i C-HR, kojima je pala cena za 4,85% i 4,89% respektivno.

Na četvrtom mestu nalazi se Subaru Crosstrek koji je izgubio vrednost za 4,90%, a za petama su mu Toyota Tacoma (5,34%), Ford Mustang (5,41%), Nissan Versa (5,74%), te Toyota Sienna (5,80%) i Honda Civic (5.84%).

Foto: Cicero7, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Kolika je „pristojna plata“ za srpskog radnika?

by bifadmin

Istraživanje sprovedeno tokom Regionalnog sajma poslova, koji je održan od 14. do 21. oktobra, pokazuje da plate i dalje ostaju glavni faktor pri izboru posla, ali i da zaposlenima u Srbiji značajno znači i kvalitet međuljudskih odnosa u timu. U istraživanju je učestvovalo 3.273 ispitanika iz Srbije, dajući pouzdanu sliku o njihovim očekivanjima i prioritetima.

Podaci istraživanja Infostuda pokazuju da 66% zaposlenih u Srbiji smatra da je zarada presudna prilikom donošenja odluke o poslu. Iza plate, kao drugi najvažniji faktor, navode se međuljudski odnosi i dobra komunikacija u timu, dok fleksibilnost i balans između privatnog i poslovnog života, kao i mogućnost učenja i napredovanja, imaju značaj kod trećine ispitanika.

Kada je reč o očekivanoj zaradi, prosečna „pristojna“ plata koju radnici smatraju dovoljnom za stabilan život iznosi između 730 i 1.330 EUR neto, što je okvir koji odgovara gotovo dve trećine ispitanika.

Na osnovu ovog istraživanja, prosečna očekivana plata u Srbiji iznosi oko 1.165 EUR, što zaposlenima omogućava dugoročno planiranje i stabilnost, i smešta Srbiju iznad BiH i Severne Makedonije, ali ispod Hrvatske, gde prosečna očekivanja dostižu oko 1.650 EUR.

Istraživanje takođe otkriva visok nivo mobilnosti radnika, tokom prethodne godine 37% zaposlenih promenilo je posao, dok 59% planira promenu u narednih 12 meseci. To je signal poslodavcima da moraju biti konkurentni, kako u pogledu plate, tako i u pogledu radnog okruženja i mogućnosti napredovanja.

Strah od gubitka posla u Srbiji je umeren. Do 30% radnika se povremeno oseća nesigurno, dok 42% ne oseća strah, a 28% o tome uopšte ne razmišlja.

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Za dvadeset godina radna populacija u Srbiji će se smanjiti za 18 odsto

by bifadmin

Srbija će za dvadesetak godina (2044.) spadati u zemlje sa najstarijom populacijom, a radna populacija će se smanjiti oko 18 odsto, podaci su koje je iznela Radmila Krunić iz kompanije Mercer, koji je deo Marsh McLennan grupacije.

Volatilnost radne snage je globalno veoma visoka u industriji osiguranja i maloprodaji, a slede različiti sektora usluga (bez finansijskih).

Kompanije u Srbiji su projektovale rast zarada od 6,9 odsto. Naravno, postoje poslovi gde će zarade rasti dvostruko više a to su industrije koje zapošljavaju mnogo ljudi na minimalnim ili malo iznad minimalnih zarada na šta će svakako uticati i povećanje minimalne zarade.

U narednom periodu predviđa se da poslodavac neće biti relevantan ukoliko nije transparentan. Ranije su zarade bile deo poslovne tajne, a Gen Z veoma transparentno priča o zaradama. I u Srbiji postoji najava da će se menjati Zakon o radu koji će se baviti i ovom temu, rekla je Radmila Krunić.

„Biće jako teško zadržati pozitivnu sliku organzacije ukoliko nije transparentna. Transparentni treba da budu platni razredi, elementi nagrađivanja, jasni principi promocije, ali svakako neće postojati obaveza da se objavljuju lični podaci iz ugovora o radu odnosno tačan iznos plate“, objasnila je ona.

U Srbiji disproporcija polne zastupljenosti na najvišim funkcijama je dramatična u korist muškaraca. Nije mnogo drugačije ni kada se posmatraju razlike u platama gde su žene opet u lošijoj poziciji.

Izvor: Sveonovcu

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Cena srebra skoro se udvostručila ove godine i dostigla rekordnih 59,32 dolara

by bifadmin

Nova rekordna cena bakra odjekuje na svim robnim tržištima. U petak je vredela više od 11.700 dolara po toni nakon što je City podigao svoju ciljnu cenu za ključnu robu zbog ograničene ponude. Zlato je blago palo u protekloj nedelji, ali ostaje blizu rekordno visokog nivoa.

Od ove godine, zlato već ima veći udeo u rezervama centralnih banaka nego američke državne obveznice, prvi put od 1996. Između 2010. i 2021. godine, centralne banke su kupovale 473 tone zlata godišnje, rekordnih 1.136 tona u 2022. i 1.045 tona prošle godine, prenosi CNBC.

I Banka Amerike i HSBC predviđaju da će zlato dostići 5.000 dolara po unci do kraja sledeće godine, dok je Goldman Saks postavio cilj od 4.900 dolara. Srebro sija jače, skoro se udvostručilo ove godine i prošle nedelje dostiglo novi rekord od 59,32 dolara.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci