EkonomijaVesti

Gazprom izašao iz NIS: Druga kompanija iz Gazprom Grupe sada ima 11,3 odsto kapitala

by bifadmin

Akcionarsko društvo „Intelligence“ iz Sankt Peterburga postalo je vlasnik 11,3 odsto akcija Naftne industrije Srbije (NIS), čime je prešlo prag značajnog učešća u jednoj od najvećih domaćih energetskih kompanija.

Transakcija je, prema zvaničnom dokumentu u koji je „Nedeljnik“ imao uvid, izvršena 19. septembra 2025. godine.

Novi i stari akcionari nis-a

U „Obaveštenju o značajnom učešću“ koje je potpisao ovlašćeni zastupnik Filip Bolgov, navodi se da je ruska firma „Intelligence“ stekla tačno 18.433.297 akcija, što predstavlja 11,3% udela u kompaniji.

Pre ove promene, firma nije posedovala nijednu akciju NIS-a dok je identičnih 11,3 odsto kapitala bilo u vlasništvu ruskog Gazproma.

Gazprom je, inače, ruska državna kompanija i jedan od najvećih svetskih proizvođača i izvoznika prirodnog gasa dok je Gazprom Neft njegova ćerka-firma zadužena za poslove sa sirovom naftom.

U vlasničkoj strukturi NIS trenutno je najveći akcionar Gazprom Neft sa 44,85 odsto, sledi država Srbija sa 29,87 odsto dok je treći po veličini „novajlija“ Intelligence 11,3 odsto. Gazproma više nema među akcionarima.

Prenos akcija bez naknade

Jedan od detalja transakcije je da se promena vlasništva dogodila „na osnovu Ugovora o ustupanju /prenosu akcija akcionarskog društva bez naknade“.

To znači da je paket akcija prenet besplatno.

Dokument otkriva da je rusko akcionarsko društvo, članica Gazprom grupe, registrovano u Sankt Peterburgu, na adresi Dobroljubova 16, a kao odgovorno lice naveden je Vsevold Stanislavovič Vorobev.

Poslovanje pod senkom sankcija

Ova vlasnička promena događa se u trenutku kada NIS po sedmi put traži odlaganje primene sankcija SAD.

Naime, ključ za neometano funkcionisanje kompanije leži u posebnim licencama koje izdaje Kancelarija za kontrolu stranih sredstava (OFAC) pri Ministarstvu finansija Sjedinjenih država.

Puna primena sankcija do sada je odlagana čak šest puta, upravo zahvaljujući ovim privremenim dozvolama koje su omogućavale nastavak operativnih aktivnosti.

Kako aktuelna licenca ističe 26. septembra, kompanija je, prema najnovijim informacijama, 18. septembra podnela novi zahtev kako bi se i dalje osiguralo nesmetano poslovanje.

Paralelno sa ovim kratkoročnim merama, NIS vodi i dugoročnu pravnu bitku, pošto je14. marta uputio i zvaničan zahtev za uklanjanje sa takozvane SDN liste (Specially Designated Nationals).

Srbija želi da otkupi NIS

Podsetimo da je direktor „Srbijagasa“ Dušan Bajatović nedavno potvrdio da „želja postoji da Srbija otkupi NIS, ali da ruska strana trenutno nije voljna da proda kompaniju“.

Čak i da se ta prepreka prevaziđe, ostaje ključno pitanje finansijske moći države.

Tržišna kapitalizacija NIS-a od oko milijardu evra smatra se nerealno niskom, dok stručnjaci, poput brokera Nenada Gujaničića, procenjuju da bi realna vrednost kompanije u slučaju prodaje bila između tri i četiri milijarde evra.

Prosta računica pokazuje da bi Srbija, za otkup preostalog ruskog udela (56,15%), morala da izdvoji najmanje oko dve milijarde evra.

Izvor: Nedeljnik

Foto: Alexas_Fotos, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Cena jedne vize iznosiće 100.000 dolara godišnje za kompanije

by bifadmin

Kabinet američkog predednika Donalda Trampa objavio je da će od kompanija da traži naknadu od 100.000 dolara godišnje po privremenoj radnoj vizi H-1B.

To bi moglo da zada ozbiljan udarac tehnološkom sektoru koji se uvelike oslanja na stručnjake iz Indije i Kine.

Donald Tramp tvrdi kako su neki poslodavci iskorišćavali program zapošljavanja da snize plate.

– Ako ćete nekoga da osposobljavate, to će biti ljudi koji su nedavno diplomirali sa nekog od prestižnih univerziteta širom naše zemlje. Osposobljavajte Amerikance. Prestanite da dovodite ljude koji nam oduzimaju radna mesta – izjavio je ministar trgovine Hauard Latnik.

Najviše stranih radnika iz Indije i Kine

Neki poslodavci koristili su program privremenih radnih viza za snižavanje plata, čime su naneli štetu američkim radnicima, navodi se u izvršnoj odredbi koju je Tramp potpisao u petak.

Broj stranih radnika u području nauke, tehnologije, inženjerstva i matematike (STEM) u SAD-u više je nego udvostručen u razdoblju od 2000. do 2019. godine, na gotovo 2,5 miliona, dok se ukupna zaposlenost u području STEM-a u istom razdoblju povećala za tek 44,5 %, stoji u dokumentu.

Najveći broj privremenih radnih viza prošle godine dodeljen je Indijcima

– Cena jedne vize, koja će važiti tri godine, iznosiće 100.000 dolara godišnje – izjavio je Latnik, dodavši da vlada još „razmatra“ konkretne pojedinosti o tome kako će se sprovoditi naplata.

Nove naknade mogle bi tako da uvećaju troškove kompanija za milione dolara, što bi naročito teško pogodilo manje tehnološke kompanije, piše Rojters.

Neki analitičari predviđaju da bi uvođenje nameta moglo neke kompanije da prisili da deo poslovanja presele u inostranstvo, a posledično i da budu smetnja SAD u trci za vodeću poziciju u sektoru veštačke inteligencije.

Najveći broj privremenih radnih viza, čak 71 %, prošle je godine dodeljen radnicima iz Indije, dok su se na drugom mestu našli kineski državljani.

Prema broju odobrenih viza prednjače tehnološke kompanije. Tako je Amazonu u prvoj polovini 2025. odobreno 12 hiljada zahteva za privremene radne vize, dok su Microsoft i Meta dobili po pet hiljada takvih viza.

Naknade plaća poslodavac

Mnoge velike američke tehnološke, bankarske i savjetodavne kompanije odbile su da komentarišu ovu situaciju.

Neki se nadaju da se to neće ostvariti.

U okviru programa H-1B godišnje se poslodavcima nudi 65 hiljada viza za dovođenje privremenih stranih radnika u specijaliziranim područjima i još 20 hiljada viza za visokoobrazovane radnike.

U slučaju odobravanja vize, naplaćuje se naknada od nekoliko hiljada dolara.

Gotovo sve naknade za vizu mora da plati poslodavac. Vize H-1B odobravaju se za razdoblje od tri do šest godina. Tramp je potpisao i izvršnu uredbu prema kojoj će strani državljani moći da plate 1 mil dolara za „zlatnu kartu“ koja će im omogućiti trajno prebivalište u SAD.

Izvor: SEEbiz/Blic

Foto: tiburi, Pixabay

0 komentara
1 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Privredni rast u Srbiji sporiji od projektovanog 

by bifadmin

Privredni rast u Srbiji u 2025. godini, imajući u vidu kretanja u prvih šest meseci, verovatno će biti niži nego što je inicijalno bilo predviđeno, a redakcija Kvartalnog monitora Ekonomskog fakulteta u Beogradu procenjuje da će i do 2,5 odsto, izjavio je izvršni urednik tog biltena, profesor Saša Ranđelović.

„U poređenju sa drugim zemljama centralne i istočne Evrope, privredni rast u Srbiji je u prethodnom delu godine bio nešto sporiji, jer su one u proseku imale rast od 2,4 odsto, a Srbija 2,1 odsto“, kazao je on na predstavljanju Kvartalnog monitora, dodavši da je prognoza rasta uslovna, jer on zavisi od događanja koja slede do kraja godine.

Govoreći o privredi Srbije u drugom kvartalu ove godine, on je naveo da je nastavila sa međugodišnjim rastom, koji je iznosio 2,1 odsto, što je bilo nešto sporiji nego što je bilo projektovano.

„Ukoliko se posmatra struktura tog rasta videće se da je on u velikoj meri bio podržan rastom privatne i državne potrošnje, dok su investicije bile u negativnoj zoni, odnosno zabeležile su međugodišnji pad, a negativan doprinos je dolazio i sa strane neto izvoza“, rekao je Ranđelović.

Najveći pad u sektoru građevinarstva

Ukazao je da je najveći pad ostvaren u sektoru građevinarstva, dok su ostali sektori nastavili sa sporijim ili bržim rastom.

„Evidentno je da je u drugom kvartalu nastavljen rast industrijske proizvodnje koji je u velikom meri bio posledica rasta u oblasti automobilske industrije i proizvodnji guma, kao i nafte i gasa“, dodao je on.

Govoreći o inflatornim kretanjima, naveo je da je nakon usporavanja inflacije u prethodnom delu godine došlo do njenog rasta u junu i julu, da bi u avgustu bila stabilizovana i blago opala, tako da je međugodišnja stopa inflacije iznosila 4,7 odsto.

Ipak, kako je istakao, to je bilo iznad gornje granice ciljanog koridora.

„Rast inflacije iznad te granice je u velikoj meri posledica osetnog rasta cena neprerađene hrane zbog nepovoljnih vremenskih uslova. NBS je zato, shodno kretanjima u prethodnom delu godine, revidirala prognoze inflacije za kraj 2025. na 4,6 odsto i čini se da je u datim okvirima to realistična prognoza imajući u vidu inflatorne trendove“, kazao je Ranđelović.

Prilivi Telekoma od prodaje baznih stanica knjiženi kao priliv stranih investicija

Prema njegovim rečima, u segmentu platnog bilansa je situacija nešto lošija nego u prethodnom periodu.

„Tu imamo osetan pad neto izvoza usluga, pre svega turističkih usluga, a beleži se određeni pad, smanjenje suficita, u segmentu priliva doznaka iz inostranstva“, rekao je on.

Kako je naveo, i u delu platnog bilansa koji se odnosi na strane direktne investicije zabeležen snažan međugodišnji pad koji je posledica jednokratrnih faktora, jer je osnovica za poređenje bila visoka zato što su prošle godine prilivi od prodaje baznih stanica Telekoma Srbije knjiženi kao priliv stranih direktnih investicija.

Ranđelović je kazao da je priliv direktnih stranih investicija bio manji od deficita u tekućem računu platnog bilansa.

„Kada je reč o fiskalnim tokovima, rast prihoda budžeta je nastavljen, ali je on bio ipak osetno manji ili sporiji nego što je to inicijalno planirano, pa je shodno tome Vlada Srbije pristupila čvršćoj kontroli realizacije javnih rashoda, tako da je fiskalni deficit u prethodnom delu godine ostao relativno nizak“, naveo je on.

Dodao je da je na nivou prvih sedam meseci drficit konsolidovanog sektora države bio je manji od šest milijardi dinara i iznosio je oko 0,1 odsto BDP-a.

„U drugom delu godine imamo sezonski rast rashoda. Videćemo kako će se nastaviti relaizacija prihoda, ali čini se da je realno da fiskalni deficit u tekućoj godini ostane u planiranim okvirima do tri odsto BDP-a“, zaključio je Ranđelović.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay, Cornell Frühauf 

0 komentara
1 FacebookTwitterLinkedinEmail
Novi brojevi

B&F 237: Ekonomija zakupa – Plati, upotrebi i vrati

by bifadmin

Davanje robe u najam nije nova poslovna ideja, ali za razliku od ranije, danas je moguće unajmiti skoro sve. Iako su tvrdnje da će iznajmljivanje robe uskoro proterati vlasništvo sa tržišta neutemeljene, brojke pokazuju da je ova industrija doživela vrtoglav uspon u svetu, sa vrednošću koja će ove godine premašiti 335 milijardi dolara. Za Srbiju ne postoje zbirni podaci šta se sve iznajmljuje kod nas niti koliko je ovakav poslovni model isplativ, ali je uočljivo da se kretanja u pogledu ponude i tražnje prilično podudaraju sa onima na svetskom tržištu. Sve veći broj firmi u Srbiji nudi u najam građevinske mašine i opremu, zakupljuje se i poljoprivredna mehanizacija, dobro prolaze organizatori korporativnih događaja, a unajmljuje se i odeća – od radnih uniformi do one za svečane prilike i maskenbale.

Periskop

6. ŠVAJCARSKI KAPITAL U SAD: Ko sa Trampom tikve sadi…
Trampovo obrazloženje da je Švajcarskoj uveo najveće carine u Evropi zato što ova država sa suficitom od 40 milijardi dolara u trgovini sa SAD „bezočno krade od američkih građana“ – razbesnelo je Švajcarce. Švajcarski ekonomisti ističu da je malo zemalja u svetu koje su toliko uložile u američku ekonomiju kao Švajcarska, čije su investicije u SAD prošle godine dostigle 358,2 milijarde dolara. Švajcarska ulaže daleko više nego zemlje koje su i do 20 puta veće od nje, pa kada se iznos ukupnih ulaganja podeli sa brojem stanovnika, „proizilazi da – objašnjeno Trampovim rečnikom – SAD godišnje kradu 40.000 dolara od svakog građanina u Švajcarskoj“.

8. ZARADA NA UDOMLJAVANJU DJECE BEZ RODITELJSKOG STARANJA: Djeca su naše najveće bogatstvo
Najveće privatne kompanije koje se bave udomljavanjem djece bez roditeljskog staranja u hraniteljske porodice u Velikoj Britaniji imale su stopu profita i do 21 posto u 2024. godini, knjižeći dobit u desetinama i stotinama miliona funti.

10. INDUSTRIJA KOLAČIĆA SREĆE: Kineski posao koji nema prođu jedino u Kini
Kolačići sreće osvojili su planetu preko kineskih restorana, a tržište ovih sitnih slatkiša koji „proriču sudbinu“ trenutno u svetu vredi više od 27 milijardi dolara. Ironija sa ovim poslom je u tome što kolačići sreće nemaju nikakve veze sa kineskom tradicijom, a jedina zemlja u kojoj su doživeli propast je upravo – Kina.

Biznis

14. „VITALON“, PROIZVOĐAČ PRIRODNIH SUPLEMENATA I DODATAKA ISHRANI: Uslužna proizvodnja omogućava lakšu naplatu
Nakon što je uspešno razvilo sopstvenu proizvodnju suplemenata i dodataka ishrani, preduzeće „Vitalon“ počelo je da nudi svoju ekspertizu i drugima. Uslužna proizvodnja danas čini 70% poslovanja ove porodične firme iz Novog Sada, a jedna od glavnih prednosti ovakvog modela je ta što sada lakše mogu da naplate svoja potraživanja.

16. DRVNA POGREBNA INDUSTRIJA: Čak ni smrt više nije siguran posao
Domaća drvna industrija već petu godinu zaredom beleži manjak u spoljnotrgovinskoj razmeni, a jedan od retkih sektora u plusu je proizvodnja drvenih sanduka za sahranjivanje, koje najviše izvozimo u Italiju i Holandiju. I pored spoljnotrgovinskog suficita, ovu delatnost karakterišu prilično niske zarade, pad broja zaposlenih i nelojalna konkurencija koja radi na crno, pa se čini da više ni smrt nije siguran posao.

18. TURISTIČKA PUTOVANJA U SIVOJ ZONI: Sa bandere na Maldive
Pored licenciranih turističkih agencija, izlete i putovanja nude i različita udruženja. Međutim, u Nacionalnoj asocijaciji turističkih agencija Yuta upozoravaju da se bar trećina takvih putovanja organizuje „na crno“, uglavnom preko oglasa prikačenih čak i na banderama, koji nude raskoš po niskoj ceni, bez ikakvih podataka o organizatoru. Za putnike je to veliki rizik, ali za organizatore je ovaj posao isplativ i u slučaju da završe na sudu, jer su kazne daleko niže od obaveza koje plaćaju agencije u legalnom sistemu.

Finansije

22. KONSOLIDACIJA BANKARSKOG SEKTORA: Koliko i kakvih banaka treba Srbiji?
Omiljena čaršijska naglabanja o optimalnom broju banaka na domaćem tržištu prilično su utihnula u proteklih nekoliko godina. Ovome je doprinelo prethodno veliko sažimanje tržišta, ali i značajan rast profitabilnosti sektora koji je ove procese dobrano usporio.

24. SVE VIŠE POSLA ZA FINANSIJSKE SAVETNIKE: Jeftinije sprečiti, nego lečiti
Kao i u svetu, za finansijske savetnike u Srbiji ima sve više posla, jer i domaći privrednici postaju svesni da ih pravovremeni stručni saveti mogu poštedeti skupih grešaka, naročito u vreme velike krize. Koliko je ovaj posao isplativ, zavisi od sposobnosti finansijskog savetnika da klijentima donese stvarne rezultate.

26. FINANSIJSKI RIZICI UPOTREBE VEŠTAČKE INTELIGENCIJE: Od inovacije do bankrota
AI nije tehnologija po principu „instaliraj i zaboravi“. Za razliku od klasičnih tehničkih kvarova, greške u AI sistemima mogu istovremeno pogoditi više delova iste organizacije, pa čak i više povezanih organizacija, i u izuzetno kratkom roku generisati direktne i skrivene troškove koji višestruko premašuju sve prethodne procene.

Temat – Ekonomija zakupa

31. TRŽIŠTE IZNAJMLJENE ROBE U SVETU: Stočiću, postavi se
Danas je moguće unajmiti skoro sve, od najsloženijih mašina do Lego kocki. Globalno tržište iznajmljene robe ove godine će premašiti 335 milijardi dolara, a za toliki uzlet ove industrije analitičari navode različite uzroke – od korenite promene potrošačkih navika i brige za prirodu, do survavanja prosečnog standarda u svetu. Pojavile su se i rang liste šta najbolje prolazi kod mušterija, koje uglavnom potvrđuju pravilo da se najviše unajmljuje roba koja se ređe koristi ili usluge za koje je isplativije da se povere profesionalcima. Ipak, ima i iznenađenja.

34. ZAMENA ZA KUPOVINU GRAĐEVINSKIH MAŠINA I OPREME: Iznajmljen bager u svakom sokaku
Sve veći broj firmi u Srbiji nudi u najam građevinske mašine i opremu, sa prosečnom cenom od oko 500 evra po danu. Ovaj posao je procvetao jer je unajmljivanje mašina za građevinske firme koje nemaju ugovorene dugoročne poslove rentabilnije od kupovine, ali upućeni u to tržište ocenjuju da ono postaje zasićeno. Neki u ovoj delatnosti žale se da i pored ugovora sa klijentima i obaveze da se položi depozit, postoje veliki rizici od prevara.

36. KAKO POLJOPRIVREDNICI REŠAVAJU PROBLEM NEDOSTATKA MEHANIZACIJE: Šta nemaš, to zajmiš
Veliki poljoprivredni proizvođači uglavnom poseduju svu potrebnu opremu, dok manja gazdinstva možda i raspolažu osnovnim mašinama, ali im nije isplativo da kupuju specijalizovanu mehanizaciju ako ona košta više desetina hiljada evra, a koriste je nekoliko dana u godini. Zato takve mašine unajmljuju po potrebi, od drugih proizvođača, lokalnih zajednica, zadruga, firmi ili agencija koje su specijalizovane za ove usluge. Međutim, od mašina je mnogo teže unajmiti radnike koji će njima upravljati, jer ih je sve manje.

38. ZAŠTO PREDUZEĆA UNAJMLJUJU RADNU ODEĆU: Bolje održavanje, duži rok trajanja
Sve oštriji higijenski i bezbednosni standardi u proizvodnji, kao i velika fluktuacija radne snage, glavni su razlozi zašto se firme odlučuju da unajmljuju radnu odeću od kompanija koje su specijalizovane za tu uslugu. Profesionalno održavanje radnih uniformi produžava njihov vek trajanja i zaštitna svojstva. Radnu odeću kod nas najčešće unajmljuju preduzeća iz prehrambene i farmaceutske industrije, ali i ona koja posluju u zdravstvu, mašinskoj i elektroindustriji, ugostiteljstvu…

40. PROSTOR I OPREMA ZA KORPORATIVNE DOGAĐAJE: Kad si velika firma, pa ti trebaju i tri bela goluba…
Ne cenjka se, zna tačno šta, kada i koliko želi, plaća do dogovorenog datuma, ne treba ga podsećati i na kraju, ako je zadovoljan ume da pošalje i mali znak zahvalnosti, od cveća do slatkiša. Tako, prema mišljenju onih koji iznajmljuju prostor i opremu za korporativne događaje, izgleda foto robot idealnog klijenta. Tom idealu najbliže su velike kompanije, posebno strane, koje za svoje korporativne događaje ne štede i unajmljuju sve – od stolica do golubova.

42. KOLIKO JE ISPLATIVO POSLOVANJE KOJE SMANJUJE TEKSTILNI OTPAD: Odeća „na dan“ protiv brze mode
Mada se vrednost globalnog tržišta iznajmljene odeće udvostručila za manje od decenije, iskustva firmi iz ove branše čak i u najrazvijenijim zemljama pokazuju da nije lako održati i razvijati poslovanje. Slično kao i u svetu, u Srbiji su najveći troškovi u ovoj delatnosti nabavka, skladištenje i održavanje odeće koja redovno mora na hemijsko čišćenje, a potrebna su i značajna sredstva za promociju. Kod nas se potvrdilo i pravilo da na tržištu bolje prolazi davanje u najam odeće koja se nosi samo u određenim prilikama.

Intervju

44. MILKO ŠTIMAC, KONSULTANT ZA ORGANIZACIJU TRŽIŠTA KAPITALA I PISAC ROMANA: Kako se izvući iz medveđeg zagrljaja?
Najveći problem Srbije je taj što nije uspostavila nezavisne institucije kada je za to imala priliku, ističe Milko Štimac, koji je ranije bio direktor projekta Robne berze Beograd i predsednik Komisije za hartije od vrednosti, a danas se bavi konsultantskim uslugama vezanim za tržište kapitala. Ovaj finansijski stručnjak je u međuvremenu počeo da piše drame i objavio je dva romana, „Poljubac miholjskog leta“ i „Medveđi zagrljaj“, koji su prema rečima autora, „neka vrsta alegorije o sudbini naše države“.

Skener

48. PRAVNA NESIGURNOST U POSLOVANJU NA NIVOU LOKALNIH SAMOUPRAVA: Kako utvrditi važeći propis i teritoriju na kojoj se primenjuje?
Česte izmene zakona u Srbiji stvaraju velike probleme privrednicima, jer je teško sa sigurnošću utvrditi koje pravno rešenje je trenutno na snazi. To je najizraženije kod propisa koje u okviru svojih nadležnosti donose lokalne samouprave. Vrlo retko se pojavljuje „prečišćen“ tekst propisa na lokalnom nivou, pa je neophodno pratiti sve objave u službenom listu nekog grada ili opštine. Stvari postaju još komplikovanije kada lokalna samouprava nema svoj službeni list. To je, na primer, slučaj sa Pirotom, koji svoje akte objavljuje u službenom listu grada Niša, pa utvrditi na kojoj od ove dve teritorije se neki akt primenjuje nije nimalo jednostavan zadatak.

50. KOLIKO JE KONKURENTNA PROIZVODNJA ŽIVINSKOG MESA U SRBIJI: Izvozna cena raste brže od svetskog proseka
Predviđa se da će tokom naredne decenije potrošnja živinskog mesa u svetu dostići udeo od 45% u ukupnoj konzumaciji mesa u svetu. Iako prerada živinskog mesa u Srbiji tokom poslednjih deset godina raste, uzgoj peradi opada, pa ona čini četvrtinu ukupne stočarske proizvodnje. Pored toga što je naše živinsko meso u izvozu skuplje u odnosu na svetski prosek, njegova cena raste brže od one na globalnom tržištu. U poređenju sa pet najvećih izvoznika živinskog mesa u svetu, Srbija je jeftinija od Poljske i Holandije, a skuplja od Brazila, SAD i Turske.

Nove tehnologije

52. ISTRAŽIVAČKO-RAZVOJNI CENTAR „SENIS“: Nezamenljivi u svetu senzora
Proizvodnjom i prodajom senzora, instrumenata i mašina za merenje magnetnog polja u svetu se bavi mali broj firmi, a „Senis“ iz Niša je sa 40 zaposlenih jedna od najvećih, kaže direktor ove kompanije Marjan Blagojević. Zaposleni u „Senisu“ prednjače u mnogim oblastima, pa su tako prvi na planeti industrijalizovali 3D Holov senzor, prvi u svetu napravili su 3D magnetnu kameru, druga su firma u Evropi i jedna od retkih u svetu koja ima akreditovanu laboratoriju za etaloniranje magnetnih instrumenata po standardu ISO17025.

Nauka

54. ŠTA LJUDE ČINI SREĆNIM: Nisam primetio da su Finci za 2,2 procenta srećniji od Danaca
„Igrom slučaja, predavao sam u tri nordijske zemlje, Finskoj, Danskoj i Norveškoj, koje su svake godine u samom vrhu rang liste sreće. Koliko god da sam se trudio, nisam uspeo da primetim da su Finci za 2,2 procenta srećniji od Danaca, niti da su Danci za 0,6 procenata srećniji od Norvežana“, ironično komentariše kanadski profesor Vaclav Smil. On tvrdi da se sreća ne može izmeriti kao dobit na berzi i kao primer navodi da je metodologija koja se primenjuje za rangiranje najsrećnijih naroda na svetu prepuna nelogičnosti i nedoslednosti.

Koktel

56. „PRETOP“, MESTO NA KOM SE UZ PEČENJE NUDI ZANATSKI HLEB I ŠAMPANJAC: O čemu se ovde radi?
Iako Beograd ima veliku ponudu domaćih i stranih kuhinja, od pljeskavica do specijaliteta sa Havaja, trojica prijatelja su smislila potpuno drugačiji koncept kako bi se izdvojili na pretrpanom tržištu. Vlasnici preduzeća „Pretop“ počeli su na Zemunskoj pijaci da prodaju meso spravljeno po posebnoj recepturi, uz zanatski hleb od kiselog testa i šampanjac. Zato ne čudi da su im glavni promoteri bili kupci na pijaci, koji su radoznalo zavirivali u njihov lokal da izvide „o čemu se ovde radi“. Danas ova beogradska firma ima tri ugostiteljska objekta, dvadesetak zaposlenih, nove proizvode i planira dalje širenje.

58. ZAŠTO SU KRIMIĆE AGATE KRISTI PREPORUČIVALI STUDENTIMA HEMIJE: Ubistvo kao priručnik za izučavanje otrova
Malo koji autor kriminalnih romana može da se pohvali da njegova dela analiziraju i naučnici, kao što je to slučaj sa knjigama Agate Kristi. Razlog je njeno izuzetno poznavanje otrovnih supstanci. Slavna književnica je tako podrobna znanja o hemiji i toksikologiji stekla dok je radila u bolničkoj apoteci.

Komunikacije

60. TRŽIŠTE MIKROSTOK FOTOGRAFIJA: Sve suprotno od očekivanja
Tržište fotografija koje su unapred snimljene i prodaju se kupcima za različite svrhe toliko je zagušeno konkurencijom, da čak i jedna od najprofitabilnijih kompanija u ovom poslu, „PeopleImages“, 90% svojih prihoda ostvaruje prodajom svega 10% slika od preko 600.000 njih koje ima u ponudi. Koliko je teško proceniti šta kupci žele, pokazuju i podaci da fotografije sa lepim ljudima slabo prolaze, a najtraženije su one čiji „manekeni“ deluju pouzdano. Stoga su najplaćeniji modeli stariji ljudi, koji su očuvali vitalnost, „zrače“ iskustvom i poverenjem.

Reprint

62. POSLOVNI RITUAL NA BOSFORU: Plivanje između dva kontinenta
Bosforski moreuz je opasan za plivače, ne samo zbog izuzetno gustog brodskog saobraćaja, već i zbog jakih morskih struja i malo mesta na kojima se može izaći na kopno. Ipak, grupa muškaraca, od kojih je većina zašla u šestu deceniju života, pliva ovim morskim putem na posao, prelazeći s kontinenta na kontinent, iz azijskog u evropski deo Istanbula. Od toga su napravili ritual, jer kako tvrde, to nije samo „alternativni“ put do posla, već posebna vrsta druženja dok zajedno „plivaju kroz istoriju“.

Vremeplov

64. SUKOB STANODAVACA I PODSTANARA U MEĐURATNOJ SRBIJI: Sekira će da radi!
Pokušaje vlasti da državnom intervencijom na tržištu reši veliku stambenu krizu u Kraljevini Jugoslaviji nakon Prvog svetskog rata, pratili su žestoki sukobi stanodavaca i podstanara, u kojima se na beogradskim ulicama pretilo i da će „raditi sekira“! Zajedničko zaraćenim stranama je bilo to da su obe zdušno kritikovale državu, uključujući i optužbe da uništava srpski narod „u korist stranih elemenata“.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
VestiZabava

Rang lista najboljih srpskih predjela

by bifadmin

Portal TasteAtlas napravio je rang listu najpopularnijih predjela u Srbiji.

Rangiranje zasnovano je na ocenama publike, uz mehanizme koji prepoznaju stvarne korisnike, i koje zanemaruju ocene botova, nacionalističke ili patriotske ocene, a dodatno vrednuju glasove korisnika za koje sistem proceni da su upućeni.

Top 8 srpskih predjela prema portalu TasteAtlas:

1. Belmuž je tradicionalno stočarsko jelo sa istoka Srbije. Ova jednostavna poslastica se sastoji od samo tri sastojka – sira, brašna (tradicionalno kukuruznog), i malo soli. Sir mora biti svež i punomasan – kravlji ili, po mogućstvu, ovčiji.

Kada se sir nasecka na komade, stavlja se u veliki lonac na slaboj vatri da se polako topi. Dok se topi, dodaje se so i brašno postepeno, dok se masa ne sjedini u homogenu smesu. Mešanje se nastavlja neprestano velikom (drvenom) kašikom, sve dok se mast ne izdvoji i ne počne da pluta po površini smese.

2. Moravska salata je salata koja potiče iz Niša i Leskovca. Salata se pravi kombinacijom praziluka, paradajza, pečenih paprika, ljutih paprika, belog luka, soli i ulja. Povrće se isecka, posoli i prelije uljem. Zatim se ta kombinacija dobro promeša pa stavlja u frižider pre posluživanja.

Moravska salata je posebno popularna tokom vrelih letnjih meseci. Može da se služi kao predjelo, prilog uz meso sa roštilja, a ponekad i kao glavno jelo uz komad tvrdog sira i hleb (za umakanje).

3. Gibanica Iako se često viđa u zemljama kao što su Hrvatska, Slovenija i Makedonija, gibanica se pre svega povezuje sa Srbijom. To je tradicionalno jelo nalik piti koje kombinuje kore od tankog testa sa kremastom smesom sira i jaja.

Najpopularnija verzija ove svestrane pite je poznata kao gužvara – što znači „gužvana“, u kojoj se kore testa filuju sočnijom smesom od svežeg kravljeg sira i jaja. Kore se potom slažu i peku u obliku posude za pečenje.

4. Belolučene paprike su zdrava srpska salata napravljena kombinacijom pečenih paprika, belog luka, sirćeta, soli, ulja i peršuna. Sastojci se jednostavno pomešaju, a smesa se dobro ohladi pre nego što se jede.

Leti se salata priprema od sveže pečenih paprika, a zimi se obično koriste konzervirane paprike.

Belolučene paprike se ponekad obogaćuju pečenim patlidžanima. Salata se služi kao predjelo ili prilog. Može se konzumirati i kao glavno jelo uz beli sir i par kriški hleba koje se umaču u sokove salate.

5. Leskovačka kavurma je srpska delikates koji se priprema u vremenski zahtevnom procesu koji uključuje polako prženje svinjske kože (čvaraka) dok se mast potpuno ne izbaci. Uobičajeni dodaci su svinjske iznutrice poput pluća, jetre, creva, i delova glave, koji se skuvaju, sitno iseckaju i dodaju u smesu prilikom prženja.

Kada se mast potpuno istopi i sastojci se sjedine, smesa se ocedi i čuva. Tradicionalno se priprema tokom hladnijih sezona. Kavurma ili sprža se obično povezuje sa južnim delovima Srbije, naročito Leskovcem.

6. Pihtije su srpsko jelo napravljeno od jeftinijih delova svinjetine kao što su glava, kolenica ili papci. Meso se često kuva zajedno sa biberom, lukom, šargarepom i lovorovim listom dok ne postane tako mekano da se odvaja od kostiju.

Zajedno sa supom meso se stavlja u činije koje se potom ostave da se ohlade, i jelo se stvrdnjava u žele.

Pihtije se seku na kriške i služe kao predjelo, uz hladnu turšiju i čašicu rakije.

7. Živa pljeskavica je predjelo od mlevene teletine, soli, bibera, dimljene paprike, Vegete, ulja i seckanog luka.

Meso i začini se stavljaju na veliki tanjir i mešaju viljuškom dok se ne napravi homogena masa koja se zatim oblikuje u pljeskavicu.

Jelo je nastalo u restoranu „Kod Bore“ u Sedlarima kod Valjeva, i predstavlja jelo koje su jeli ugostiteljski radnici u državnim restoranima u bivšoj Jugoslaviji. Pošto su bili u stisci sa vremenom, obično bi za ručak jeli pljeskavicu od sirovog mesa ubačenu u toplu lepinju.

Živa pljeskavica se služi sa pečenim hlebom ili lepinjom i solju i tucanom paprikom i obično se konzumira dok se čeka meso sa roštilja.

8. Čalabrca je jednostavno srpsko jelo napravljeno od tankih kora, ulja, mleka i kajmaka (ili pavlake).

Kašičica masti ili ulja se stavi u ključalu vodu. Suve kore (tanko razvučene) se cepaju na delove, a zatim se ključala voda sa uljem prelije preko njih – idealno u zemljanoj posudi. Jelo se kratko kuva, pa se sklanja sa vatre, a onda se kombinuje sa mlekom i kajmakom.

Izvor: 021.rs

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Samo na Voyo – “Tajkun 2“ za Yettel i SBB korisnike

by bifadmin

Od danas, Yettel i SBB korisnicima dostupna je dugoočekivana druga sezona serije „Tajkun“, ekskluzivno na VOYO platformi. Nove epizode emitovaće se petkom i subotom.

Nakon izuzetno uspešne prve sezone, glavni lik ove hit serije, Dragan Bjelogrlić nastavlja da tumači ulogu Vladana Simonovića, koji se suočava sa teškim izborima između porodice i posla, kao i nizom izazova koji proizlaze iz sukoba interesa i manipulacija unutar poslovne elite. Nova sezona donosi još više drame, uz poznata glumačka imena i vrhunsku produkciju koja je već osvojila publiku širom regiona.

„Uvođenjem Voyo striming servisa u ponudu Yettela i SBB-a, omogućili smo velikom broju korisnika pristup raznolikom sadržaju, sa naglaskom na lokalnom i regionalnom. Zahvaljujući saradnji sa Voyom, tržištu možemo da ponudimo i premijere, kao što je serija „Tajkun 2“. Nastavićemo da razvijamo korisničko iskustvo kroz tehnološke inovacije i unapređenje sadržaja, sa ciljem da platforma dugoročno odgovara različitim interesovanjima i navikama gledanja“, izjavio je Vojin Kličković, menadžer za razvoj sadržaja u Yettelu.

VOYO servis dostupan je za korisnike Yettel TV usluge, bez dodatne naknade u okviru promotivnog perioda koji traje do 31. oktobra 2026. godine, dok SBB korisnici imaju i pristup ovoj platformi u okviru novih Basic i Premium paketa, tokom istog promotivnog perioda. Korisnici Yettel mobilnih usluga VOYO servis mogu aktivirati u okviru odabranih tarifnih paketa bez dodatnih troškova.

Uz Bjelogrlića, u drugoj sezoni serije „Tajkun“ igraju brojna poznata imena kao što su Nada Šargin, Jelena Đokić, Teodora Dragićević, Vanja Nenadić, Branislav Trifunović, Marko Grabež, Muhamed Hadžović i mnogi drugi. Ekipi popularne serije pridružuje se i zvezda domaće umetničke scene, glumac i reditelj Dejan Aćimović. Seriju potpisuje Đorđe Milosavljević, a režiju Jelena Gavrilović i Ivan Stefanović. Na Voyo platformi, dostupna je i kompletna prva sezona ove serije, dok će se svake nedelje premijerno emitovati dve epizode nove sezone za koju ih je snimljeno ukupno deset.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Podela na rate bez kamate: Flexia kreditna kartica UniCredit Banke – za 15 minuta u aplikaciji, spremna za kupovinu

by bifadmin

Flexia Mastercard kreditna kartica UniCredit Banke je brzo finansijsko rešenje – bilo da je u pitanju neplanirani trošak, dobra prilika ili važna kupovina – važno je imati mogućnost plaćanja u svakom treutku. Od sada, može se dobiti onlajn preko mBanking aplikacije, bez odlaska u banku, čak i za 15 minuta.

Sa UniCredit Bank Flexia Mastercard kreditnom karticom, finansijska sigurnost obezbeđena je u svakom trenutku. Ova kartica može biti odobrena direktno iz svoje mBanking aplikacije – bez odlaska u banku, bez papira, bez čekanja, ali je i korišćenje kartice omogućeno odmah po odobrenju.

UniCredit Bank Flexia Mastercard kreditna kartica dostupna je u mobilnoj aplikaciji (digitalno izdavanje kartice) i može se dodati u Google Pay ili Apple Pay mobilni novčanik direktno iz mBanking aplikacije, i, još važnije, odmah je spremna za plaćanje.

Korišćenje kreditnih kartica u svetu predstavlja standardni način plaćanja, a savremene kreditne kartice omogućavaju veću sigurnost i kontrolu. U momentima nedostatka novca na računu za trenutni izdatak, ali i pri planiranju većih troškova, ova kartica je vrlo zgodno i, istovremeno, sigurno rešenje podele na rate – bez kamate.

Važno je podsetiti se razlike između debitnih i kreditnih kartica. Dok su debitne kartice namenjene trošenju postojećih novčanih sredstava na tekućem računu, kreditne kartice omogućavaju veću fleksibilnost i podelu na rate, korišćenjem sredstava banke – a troškovi se realizuju u budućnosti i to na rate. Sa UniCr

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusIT i nauka

Sretko Popadić, Savema: Za generacije koje dolaze

by bifadmin

Klimatske promene su dovele do toga da su se i naizgled stari problemi, poput požara i rizika za održivu poljoprivredu, toliko promenili da traže delotvornija i ekološki podobnija rešenja za buduće generacije. Do njih je došao startap Savema, koji je svoje inovacije u ovim oblastima zasnovao na gel tehnologiji. Malo preduzeće iz Čačka pokazalo je i da pravovremena zaštita intelektualne svojine predstavlja važan adut u privlačenju investitora.

Najbolji dokaz da od viška znanja i interesovanja glava ne boli je Sretko Popadić, koji se specijalizovao za nekoliko struka i radio u veoma različitim industrijama. Završio je Tehnološko−metalurški fakultet, zatim postdiplomske studije u oblasti kozmetologije na Farmaceutskom fakultetu i na kraju hemiju životne sredine na Hemijskom fakultetu. Radio je u preduzeću za proizvodnju eksploziva Prva iskra – namenska, nakon toga u firmi za proizvodnju industrijskih podova i premaza Epoksan, a potom je od 2014. do 2017. godine bio direktor Naučno-tehnološkog parka Čačak.

Za inovacije se zainteresovao još dok je kao direktor razvoja u Epoksanu učestvovao u osmišljavanju nekoliko proizvoda na bazi ekoloških vodorazredivih epoksidnih sistema. To iskustvo ga je podstaklo da se usredsredi na inovativna rešenja, naročito ona koja služe za zaštitu od požara. Želeći da razvija ovakva rešenja pokrenuo je sopstveno preduzeće, ali je na teži način morao da nauči koliko je početak u preduzetništvu težak. Ta firma je ugašena, a Popadić se ponovo, sa više iskustva, u preduzetničkim vodama okušao 2022. godine, osnovavši startap Savema u Čačku.

Danas, sa timom od pet stručnjaka i mrežom saradnika, Savema razvija šest inovativnih rešenja. Popadić kaže da trenutno traže inostrane partnere koji se bave proizvodnjom ili prodajom protivpožarnih proizvoda, kako bi povećali broj kupaca. Vode pregovore sa potencijalnim partnerima iz EU, Kine i SAD, a ukoliko sklope saradnju, Savema će glavni prihod iz ovog posla ostvarivati od prodaje licenci za patente.

Nova formula za gašenje požara

U Srbiji se mnogo češće sklapaju proizvodi koji su osmišljeni u drugim delovima sveta, nego obrnuto – da naša preduzeća izvoze svoje znanje. Kako je to uspelo Sretku Popadiću?

„Našli smo rešenje za jedan vrlo realan problem. Tradicionalni načini gašenja požara su često neefikasni. Primera radi, kada vatru gasite vodom, ona može brzo da ispari i da je ne bude dovoljno. Ako upotrebite prevelike količine vode, možete da izazovete poplavu i druge vidove štete. Druga opcija je da koristite prah ili penu, ali ni oni nisu dovoljno efikasni i podobni za životnu sredinu“, objašnjava Popadić.

Zato je Savema ponudila tržištu novo rešenje – CI GEL, aditiv koji običnu vodu pretvara u veoma delotvorno sredstvo za gašenje požara i formira zaštitni sloj koji sprečava širenje vatre. Popadić precizira da se ovo rešenje sastoji od obojenog praha, koji koristi tehnologiju superupijajućih polimera i ugušćivača. Prah se dodaje vodi za gašenje požara u malom procentu (0,5% – 1%) i za kratko vreme, bez mešanja, pretvara vodu u gel.

Tokom procesa hidratacije, čestice praha upijaju 200 do 300 puta veću zapreminu vode u odnosu na sopstvenu zapreminu, bubre i stvaraju milione sitnih kapi vode okruženih polimernom opnom. Da bi se lakše razumela struktura gela, on se može uporediti sa penom. Kod pene za gašenje požara mehurići su ispunjeni vazduhom, dok su kod CI GEL-a ispunjeni vodom.

Zahvaljujući ovom svojstvu, gel veoma efikasno gasi vatru. On istovremeno štiti predmete na koje se nanosi od ponovnog paljenja, pošto na njihovoj površini formira „termalno ćebe“. Iz tog razloga je izuzetno koristan u suzbijanju požara u šumama i na deponijama, ali se može upotrebljavati u svim situacijama koje zahtevaju hitno gašenje vatre, navodi direktor Saveme.

Finansijska podrška

Razvoj inovativnog CI GEL-a zahtevao je značajna ulaganja rada i novca. Popadić je uspeo da obezbedi prvu finansijsku podršku od nemačkog fonda rizičnog kapitala Foundcenter Investment. Ovo ulaganje, uz već dokazanu efikasnost proizvoda, otvorilo je vrata novim izvorima finansiranja i omogućilo Savemi da proširi svoj portfolio.

Usledio je rad na drugim proizvodima koji su bili namenjeni gašenju požara, zaštiti imovine i održivoj poljoprivredi. Preduzeće iz Čačka je plasiralo na tržište Dust control za smanjenje emisija štetnih čestica, EkoBioGel koji pospešuje razvoj biljaka, Ignis Master, sredstvo za gašenje požara koje izazivaju litijumske baterije. Razvilo je i preparat koji služi za gašenje požara u kuhinji pod nazivom Spasoje, kao i Termo Štit koji se koristi za zaštitu površina od visokih temperatura i plamena.

Za razvoj nekih od ovih proizvoda dobilo je grantove od pojedinih državnih i međunarodnih institucija. „Primera radi, sa stikom Spasoje učestvovali smo u programu Raising Starts koji realizuje Naučno-tehnološki park Beograd, što nam je pomoglo da dobijemo podršku i u programu StarTech. S druge strane, Fond za inovacionu delatnost nam je odobrio 4,1 milion dinara za razvoj proizvoda Ignis Master“, navodi inovator iz Čačka i dodaje da je novac samo jedan od činilaca za uspešan razvoj inovacija. Pored finansijske podrške, potrebno je da oni koji osnivaju inovativno preduzeće imaju preduzetnički duh, da zapošljavaju kvalitetne stručnjake koji žele da uče, da su spremni na rizik, a važna je i podsticajna regulativa.

Zaštitu intelektualne svojine cene i investitori

Da bi uspešno razvila svoju inovaciju, preduzeća u Srbiji moraju obično da ulože od nekoliko hiljada do više stotina hiljada evra, u zavisnosti od toga koliko je njihov proizvod tehnički složen. Savema je za realizaciju svojih ideja morala da obezbedi više stotina hiljada evra.

Imajući u vidu ovako velika ulaganja, Popadić je insistirao na zaštiti svojih ideja kako bi onemogućio konkurenciju da ih neovlašćeno kopira. Podneo je prijavu za patente i zaštitu intelektualne svojine u Srbiji i na međunarodnom nivou kod Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO).

Tako je preduzeće iz Čačka obezbedilo ekskluzivno pravo da samo ono komercijalizuje svoje inovacije. „To je bilo ključno za povraćaj sredstava koja smo uložili u istraživanje i razvoj. Zahvaljujući ulaganju u zaštitu intelektualne svojine, stekli smo konkurentsku prednost i povećali udeo na tržištu. Pored toga, i sami investitori prepoznaju našu intelektualnu svojinu kao vredan potencijal preduzeća, što se vidi kroz priliv ulaganja“, kaže Popadić.

Put do lojalnog kupca

Razvoj novog proizvoda i njegova zaštita dobijaju svoj puni smisao tek kada se inovacija uspešno plasira na tržište. „Za uspeh na tržištu nije dovoljno samo da imate dobru ideju i da umete da je realizujete. Potrebna su vam i znanja o tome kako se vodi posao. Morate da budete svesni koliko je važno dobro strateško planiranje, da temeljno istražujete tržište i da stalno pratite ostvarene rezultate“, navodi Popadić neke od neophodnih poslovnih veština.

Direktor Saveme ističe da redovno ulažu u istraživanja tržišta, koja im pomažu da bolje sagledaju šta je mogućim kupcima potrebno, ali i da analiziraju poslovanje konkurentskih firmi, njihovu ponudu i tržišni udeo. Na osnovu takvih podataka, Popadić i njegov tim mogu objektivnije da utvrde vrednost svojih proizvoda. Preduzeće iz Čačka mnogo radi i na razvoju kanala za plasman svojih rešenja do željenih kupaca, uključujući onlajn prodaju, maloprodajne objekte i distributere. Sve ovo prate značajna ulaganja u marketing, kako bi inovativna rešenja iz Čačka postala što prepoznatljivija na tržištu.

Ipak, u današnjoj konkurenciji kada su potrošačima dostupni proizvodi iz celog sveta, najteže je steći lojalne kupce. Popadić naglašava da je to podjednako zahtevan zadatak kao i razvoj same inovacije i da zato on i njegov tim ulažu velike napore da pruže što kvalitetniju podršku kupcima. „To podrazumeva i da budno pratite reakcije korisnika i da ukoliko je to potrebno, odmah reagujete“, ističe Sretko Popadić.

Marija Dukić

Biznis & finansije 231, mart 2025. 

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Zašto Lingong u Srbiji nije profitabilan?

by bifadmin

Fabrika kompanije Linglong Tire u Srbiji posluje sa rastućim gubicima, pokazao je najnoviji finansijski izveštaj kineskog giganta za proizvodnju guma, koji prenosi eKapija.

U prvoj polovini ove godine, fabrika u Srbiji ostvarila je prihod od 1,18 milijardi juana (oko 153,4 miliona evra), što predstavlja rast od 148,1% u odnosu na prošlu godinu. Međutim, neto gubitak iznosio je 130 miliona juana (16,6 miliona evra), nadmašivši gubitak iz istog perioda prošle godine od 50 miliona juana (6,4 miliona evra), što je iznenadilo mnoge investitore, navodi kineski poslovni medij Cailian Press. Tokom konferencije o predstavljanju poslovnih rezultata, više investitora pitalo je kada će fabrika u Srbiji postati profitabilna.

Sun Songtao, sekretar Upravnog odbora Linglong Tire-a, izjavio je da će, kako se kapacitet proizvodnje bude postepeno oslobađao i obim proizvodnje i prodaje nastavljao da raste, fabrika u Srbiji nastojati da što pre ostvari profitabilnost.

Što se tiče stepena iskorišćenosti kapaciteta fabrike u našoj zemlji, Sun Songtao je izjavio da se njen proizvodni kapacitet trenutno nalazi u fazi stalnog povećanja, te da je ukupna iskorišćenost kapaciteta oko 85%.

Porasli troškovi proizvodnje

Prema finansijskom izveštaju Linglonga, bruto marža od prodaje u drugom kvartalu iznosila je 16%, što predstavlja pad od 6,1 procentnog poena na godišnjem nivou, uglavnom zbog rasta troškova sirovina i uticaja carina. Konkretno, ukupni troškovi nabavke četiri ključne sirovine – prirodne gume, sintetičke gume, čađi i čeličnog korda – povećani su za 0,7% u odnosu na isti period prošle godine.

Finansijska direktorka kompanije, Lv Xiaoyan, navela je da su glavni faktori pada bruto marže u prvoj polovini godine na godišnjem nivou bili promene u troškovima sirovina, američka carinska politika i efekti strukture proizvoda.

Rukovodstvo kompanije je naglasilo da se, zahvaljujući stalnim prilagođavanjima strukture proizvoda, planskom oslobađanju proizvodnih kapaciteta i rastućem udelu prihoda iz inostranstva, očekuje nastavak oporavka bruto marže, preneo je Cailian Press.

Da podsetimo, izgradnja Linglongove fabrike guma u Zrenjaninu započeta je 2019. i pratilo ju je nekoliko afera vezanih za kršenje radnih prava na gradilištu. Serijsku proizvodnju započela je u septembru 2024. U fabriku je uloženo milijardu dolara, a prošle godine je najavljeno dodatno ulaganje od 645 miliona evra namenjeno povećanju proizvodnje.

Izvor: eKapija

Foto: geralt, Pixabay

0 komentara
1 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Srpske serije i filmovi na najgledanijim međunarodnim platformama

by bifadmin

Telekom Srbija beleži izuzetne uspehe na polju međunarodne distribucije domaćih serijskih programa i filmova. Samo u ovoj godini, kompanija je ostvarila značajnu prodaju originalnog sadržaja renomiranim svetskim platformama, čime je domaća produkcija dobila priliku da osvoji novu, globalnu publiku.

„Nedavne prodaje našeg serijskog programa renomiranim evropskim televizijama i striming platformama kao što su Voyo, Walter Presents, Arte i RTP predstavljaju još jedan značajan korak u nastavku uspešnog međunarodnog plasmana. Kontinuirano interesovanje globalne publike potvrđuje snagu naših priča i kvalitet domaće produkcije. Ponosni smo što srpski sadržaj sve češće pronalazi mesto na svetskoj televizijskoj sceni, a ovakvi rezultati dodatno nas motivišu da nastavimo sa razvojem ambicioznih i relevantnih projekata. Naš cilj ostaje isti – stvarati sadržaj koji pomera granice i otvara vrata novim tržištima“, izjavila je Aleksandra Martinović, direktorka Direkcije za multimediju u Telekomu Srbija.

Ostvareni međunarodni uspesi Telekoma Srbija u saradnji sa GoQuest Media ove godine ogledaju se u impresivnom nizu prodaja domaćih serija i filmova uglednim svetskim platformama na međunarodnim tržištima. Globalna platforma iz Velike Britanije, Walter Presents, poznata po pažljivo odabranim i visokokvalitetnim serijama iz celog sveta otkupila je Apsolutnih 100. Uvrštavanje serije iz produkcije Telekom Srbija u njen repertoar potvrđuje da domaći sadržaj poseduje ogromnu snagu da se istakne i da osvoji globalnu publiku, prolazeći kroz jedan od najrigoroznijih procesa selekcije. Takođe, ovaj naslov otkupio je i ARTE (Francuska i Nemačka) koji predstavlja evropski javni servis i instituciju kulture najvišeg ranga. Ova prodaja predstavlja istorijski iskorak domaće produkcije na elitnu evropsku kinematografsku scenu. Indijska platforma OTT Watcho je pored ovog trilera u svoj izbor uvrstila i serije Državni službenik i Dug moru i time pokazala sve veće interesovanje azijske publike za srpski sadržaj.

Portugalski RTP, inače javni emiter koji upravlja sa više nacionalnih i međunarodnih televizijskih kanala (RTP 1, RTP 2, RTP 3, RTP Internacional, RTP Africa), u saradnji sa OBLE TV distributerom otkupio je seriju Frust, što je ujedno i prva prodaja jedne srpske serije na ovoj teritoriji.

U saradnji sa Jinga Films potpisan je ugovor o svetskoj distribuciji filma Volja sinovljeva, sa pravima prodatim na devet teritorija, uključujući Veliku Britaniju, Japan i Južnu Koreju.

Takođe, sadržaj Telekoma Srbija dostupan je za emitovanje na VOYO – internacionalnoj SVOD platformi CME grupe koja je otkupila naslove Ožiljak, Smola, Škripac, Ubice mog oca, Pasjača, Tunel, Influenseri, V Efekat, Apsolutnih 100, Frust, Tajkun 2.

Ovi međunarodni uspesi potvrđuju stratešku posvećenost Telekoma Srbija razvoju i promociji srpske kinematografije. Telekom Srbija nastavlja da ulaže u stvaranje vrhunskog multimedijalnog sadržaja i njegov plasman širom sveta, jačajući ugled Srbije na globalnoj filmskoj i TV sceni.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci