Ekonomija

Beograd jedini povećao broj zaposlenih, jug i istok Srbije nastavili pad

by bifadmin

U drugom kvartalu 2026. ukupan broj zaposlenih u Srbiji je  iznosio 2.355.940, što predstavlja pad od 0,6% u odnosu na isti period lane.

Od ovog broja u pravnim licima je zaposleno 1.884.765. Preduzetnika, lica zaposlenih kod njih i lica koja samostalno obavljaju delatnost je bilo 428.550, a 42.625 lica činili su registrovani individualni poljoprivrednici. Poljoprivrednici su kategorija koja beleži najveći pad jer je njihov broj u odnosu na drugi kvartal 2025. smanjen za 7,8%.

Kada se kao glavni kriterijum postavi greografija, najveći pad zabeležen je na teritoriji juga i istoka Srbije gde je broj zaposlenih u drugom kvartalu 2026. godine bio manji za 8.722 osobe u odnosu na isti kvartal 2025. Ovo ne čudi imajući u vidu da je u poslednjih nekoliko meseci zatvoreno nekoliko fabrika na jugu, kao i da stanovništvo iz ovog regiona u većim brojevima migrira.

Nešto blaža, ali takođe negativna slika, dolazi iz Vojvodine gde je broj zaposlenih u navedenom periodu smanjen za 7.121. U ovom delu Srbije registrovano je krajem drugog kvartala ove godine 585.496 zaposlenih, što znači da gotovo svaki četvrti zaposleni u zemlji radi u Vojvodini.

Jedini region u kojem nije zabeležen pad broja zaposlenih bio je Beogradski, koji je u međuvremenu dobio 4.509 radnika.

Izvor: Republički zavod za statistiku

Foto: Forian Schmetz, Unsplash

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomijaIZDVAJAMO

Neiskorišćena mogućnost da se srpskom malinom trguje preko berze

by bifadmin

Sve veći problemi u srpskom malinarstvu jasno signaliziraju da je krajnje vreme da se ovo tržište uredi. Među merama koje bi trebalo preduzeti je i kreiranje elektronske platforme za trgovanje malinom kao berzanskom robom, što bi povećalo transparentnost na tržištu i bilo bi korisno i za proizvođače i za kupce. To potvrđuju i stručna istraživanja u Srbiji, ali nažalost za takvo rešenje nema političke volje.

Sve češće se dešava da malina izvezena iz Srbije bude neodgovarajućeg kvaliteta. Najčešći razlog za to je uvoz ovog voća iz drugih država, ali bi svakako trebalo poboljšati i uslove u kojima se odvijaju berba, transport i skladištenje domaćih malina. Prošle godine, prinosi u našoj zemlji bili su daleko ispod proseka, pa se malina više uvozila da bi se kasnije izvozila kao srpska. To je uzrokovalo probleme sa ovogodišnjim izvozom domaće maline, samo dva meseca do nove berbe.

Sistem brzog upozoravanja za hranu i stočnu hranu (RASFF), zvaničan sajt EU za bezbednost hrane, objavio je krajem aprila da je Francuska utvrdila dvostruko veću količinu kadmijuma u zamrznutim malinama uvezenim iz Srbije. Prema rečima Aleksandra Leposavića, iskusnog stručnjaka iz oblasti malinarstva, reč je upravo o pošiljci koja je reeksportovana, odnosno uvezena iz drugih zemalja da bi se kasnije izvezla kao srpska.

Nešto kasnije, na istom sajtu je objavljeno da je Nemačka povukla sa tržišta zamrznuto voće iz Srbije zbog prisustva virusa hepatitisa A. Tim povodom, naše Ministarstvo poljoprivrede je saopštilo da se radi o mešavini bobičastog voća, pri čemu je deo voća takođe dospeo iz uvoza.

Podsetimo da su Francuska i Nemačka veliki uvoznici maline i da su nekada kupovale više od tri četvrtine ukupnog izvoza ovog voća iz Srbije. Njihovo učešće u kupovini srpske maline značajno se smanjilo u međuvremenu, zbog neodgovornog ponašanja učesnika na domaćem tržištu, a pre svega nekontrolisanog uvoza maline u Srbiju.

Malinom je moguće trgovati preko berze ili standardizovanog portala

Trenutno se na berzama trguje različitim poljoprivrednim proizvodima, poput kukuruza, pšenice, soje, palminog ulja, pamuka, crnog bibera, šećera, jabuka, uljane repice, suvog grožđa… Stoga je osnovano pitanje da li bi moglo da se trguje i srpskom malinom kao berzanskom robom?

Da bi se nekom robom moglo trgovati preko berze, potrebno je da budu ispunjeni određeni uslovi, od kojih se kao ključni ističu sledeći: ponuda i tražnja za robom moraju biti dovoljno velike; kvalitet robe mora biti podložan standardizaciji; određivanje cene robe treba prepustiti tržištu, bez monopolističkih uticaja i mešanja države; vodeći učesnici na robnoj berzi treba da udruže svoje napore ka uspostavlјanju funkcionalnog i pouzdanog klirinškog sistema koji će garantovati robnu razmenu na organizovanom tržištu; usluge berze moraju biti funkcionalne i pristupačne, uz postojanje neophodnih infrastrukturnih objekata; potrebna je odgovarajuća podrška države.

Srbija se ubraja u najveće svetske proizvođače malina (tabela 1). Pritom, skoro celokupna proizvodnja odlazi u izvoz. Maline, vrednosno posmatrano, predstavljaju naš najznačajniji poljoprivredni proizvod u izvozu.

Ukoliko pretpostavimo da je izvoz zaleđene maline iz Srbije 100.000 tona, to znači da jedan dinar po izvezenom kilogramu donosi skoro milion evra. Međutim, cena malina iz godine u godinu značajno varira, pri čemu se konačna cena za tekuću godinu uglavnom ne zna do završetka proizvodnje, berbe i predaje. Ovakva praksa ukazuje da bi postojanje odgovarajućeg portala, kao najjednostavnijeg oblika elektronskog trgovanja robom, i te kako imalo smisla.

S druge strane, industrijalizacija proizvodnje u polјoprivredi, upotreba aditiva, pesticida i sličnih sredstava, nametnula je potrebu da se uspostavi efikasan i međunarodno priznati sistem kontrole za njihovo korišćenje. Zato bi kvalitet celokupne maline koja se izvozi iz Srbije trebalo standardizovati prema međunarodno priznatim standardima, kao što je recimo GlobalGAP standard.

Pomenuti standard sadrži principe za uspostavljanje bezbedne i održive polјoprivrede i zasniva se na partnerstvu polјoprivrednih proizvođača i trgovaca. GlobalGAP se odnosi na proizvodnju primarnih polјoprivrednih proizvoda, ali i na aktivnosti koje slede nakon toga. Na primer, u procesu proizvodnje malina važnu ulogu ima berba plodova, ali su veoma značajne i naknadne aktivnosti, klasiranje, transport i čuvanje plodova.

Formiranje berze odgovaralo bi i prodavcima i kupcima

Većina robnih berzi ima znatnu podršku države i precizno definisanu regulativu, kako bi se obezbedila sigurnost u trgovanju strateški važnim proizvodima. Zakon o robnim berzama usvojen je u Srbiji 2019. godine, s namerom da doprinese značajnijem razvoju robnog tržišta na posmatranom području.

Kao osnovni cilј ovog zakona ističe se uređenje i organizacija pravičnog, transparentnog i efikasnog tržišta standardizovanog tržišnog materijala i zaštita integriteta tržišta. U članu 10. piše da predmet trgovanja preko robne berze ne mogu biti devize, efektivni strani novac, plemeniti metali i električna energija, što indirektno znači da bi se malinom moglo trgovati.

Ukoliko bi se formirala berza za trgovinu malinom, korist bi imali i proizvođači i kupci ovog voća. Proizvođači maline, uglavnom mala poljoprivredna gazdinstva, često su nezadovoljni visinom otkupne cene malina i načinom na koji se ona utvrđuje. Nasuprot tome, sistem trgovanja preko robne berze predstavlja veoma pouzdan model za utvrđivanje nepristrasne, ravnotežne i transparentne tržišne cene robe i podrazumeva sigurnost plaćanja.

Istovremeno, korist od robne berze imaju i kupci. Trgovina preko robne berze podrazumeva standardizaciju berzanskog materijala, koja uključuje razvijen sistem garancija kvaliteta i kvantiteta robe.

Država mora zaštititi i podstaći domaću proizvodnju

Rezultati stručnih istraživanja nedvosmisleno pokazuju da je malinom moguće trgovati preko uređenih platformi. Nalazi potvrđuju da bi trgovina ovim voćem preko berze predstavljala efikasan način da se uredi domaće tržište maline, ali da za to, nažalost, nema političke volje.

Međutim, sve veći problemi u srpskom malinarstvu jasno signaliziraju da je krajnje vreme da država zaštiti i pomogne domaće proizvođače malina. Neke od važnijih mera koje bi trebalo preduzeti što pre odnose se na kontrolu kvaliteta maline iz uvoza, subvencije namenjene bunarima za navodnjavanje, efikasnije podsticanje kvaliteta domaćih zasada i napredniji sistem skladištenja, uključujući i ponudu proizvođačima da čuvaju svoje plodove radi kasnije prodaje.

Kao deo dugoročne razvojne strategije potrebno je razmotriti i kreiranje elektronske platforme za trgovanje, koja bi poboljšala transparentnost na tržištu.

Na kraju, treba napomenuti da podsticanje proizvodnje maline subvencijama od 18.000 dinara po hektaru je, najblaže rečeno, neprimereno. Malinjaci su uglavnom relativno male površine, od 20 do 30 ari i zato je neozbiljno subvencionisati tu proizvodnju na isti način kao, recimo, proizvodnju pšenice i kukuruza.

Lekovita svojstva maline

Maline su veoma tražene na svetskom tržištu, jer osim toga što su ukusno voće koje može da se jede bez ikakve prerade, služe i za pravljenje sokova, džemova, ekstrakata i drugih proizvoda. Maline su popularne i zbog dokazanih lekovitih svojstava. Brojna empirijska istraživanja potvrđuju da maline mogu pomoći u kontroli glukoze u krvi, kod osoba koje su izložene velikom riziku od nastanka dijabetesa, kao i da neki ekstrakti od maline štite kožu od oštećenja izazvanog UVB zračenjem. Antioksidativno, ali i antikancerogeno dejstvo lišća i ploda maline dokazano je i na primeru srpske divlje maline.

Dragan Stojković, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu

Finansije Top 2025/26 u izdanju časopisa Biznis & finansije

Foto: hynekjanac, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvo

Iskustva srpskih poslodavaca koji su zaposlili izbeglice i njihovih novih kolega

by bifadmin

Za ljude koji su zbog rata ili progona morali da napuste svoje zemlje, posao često znači prvi korak ka novom životu. Radžab iz Sirije kroz zaposlenje u Srbiji izašao je iz azilnog centra i stekao samostalnost, dok je Natalija iz Ukrajine za dve i po godine izgradila lidersku karijeru u kompaniji IKEA.

Napustiti dom zbog rata ili progona znači ostaviti iza sebe mnogo više od adrese. Novi početak podrazumeva učenje jezika, upoznavanje drugačije kulture, pronalaženje mesta kojem ćete pripadati, ali i posao koji donosi sigurnost i priliku da se život ponovo gradi.

Zapošljavanje izbeglica i tražilaca azila u Srbiji poslednjih godina postaje sve vidljivije, a iskustva pokazuju da koristi imaju i zaposleni i poslodavci. Dok kompanije dobijaju motivisane ljude spremne da uče i rade, oni koji su bili primorani da napuste svoju zemlju dobijaju priliku da ponovo steknu samostalnost i planiraju budućnost.

Kako to izgleda u praksi, govorile su za Infostud Jovana Cvijović i Kristina Kuzmanović iz HR sektora kompanije Alumil Srbija, zatim izbeglica iz Sirije i jedan od njihovih zaposlenih Radžab Jazbeh, kao i Ukrajinka Natalia Holod iz kompanije IKEA Srbija, koja je za svega nekoliko godina od dolaska u našu zemlju napredovala do liderske pozicije.

I Radžab i Natalia su uz pomoć Agencije Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), koja sarađuje kroz programe sa kompanijama u Srbiji, došli do novog zaposlenja.

Posvećenost nije pitanje porekla

Kompanija Alumil u Srbiji trenutno zapošljava petoro izbeglica i tražilaca azila, koji dolaze iz Sirije, Burundija i Pakistana. Kako objašnjava Kristina Kuzmanović iz njihovog HR tima, odluka da im pruže priliku nije bila samo izraz društvene odgovornosti, već i uverenja da svako zaslužuje jednake šanse.

„Smatrali smo da je uključivanje izbeglica na tržište rada važan korak ka njihovoj integraciji u društvo, ali i prilika da naše radno okruženje obogatimo različitim kulturama i perspektivama. Kroz ovaj proces uverili smo se da posvećenost, motivacija i želja za radom nisu povezani sa poreklom, već sa prilikom koju nekome pružimo“, kaže Kristina. U Alumilu ovakvu praksu sprovode gotovo dve godine.

Da podrška kolega i prilika za zaposlenje mogu da naprave veliku razliku u životu izbeglica, potvrđuje i Radžab Jazbeh, koji u Srbiji živi dve godine, a u kompaniji Alumil radi nešto više od tri meseca. Radžab je momak iz Sirije, koji je do pre nekoliko meseci živeo u Centru za azil u Sjenici, sve dok nije dobio posao u kompaniji Alumil Srbija, zbog čega se preselio u Novu Pazovu, u njihov smeštaj za radnike. Trenutno radi u Alumilovoj farbari.

„Najveći iskorak za mene bio je da se prilagodim novom okruženju, preuzmem odgovornost i prevaziđem jezičku barijeru. Vremenom sam, uz podršku kolega, postao opušteniji i sigurniji u sebe i svoj posao, navodi Radžab za Infostud.

On kaže da mu je posao već sada mnogo više od zaposlenja: „Moje iskustvo rada u Srbiji je veoma pozitivno. Ovaj posao mi je doneo priliku da učim, osećaj stabilnosti i mogućnost da gradim svoj život. Naučio me je da budem odgovorniji i samostalniji, a istovremeno mi je dao više samopouzdanja i omogućio da se izdržavam.“

Najveći izazov na početku je jezik

Izbeglice i tražioci azila u Alumilu rade na različitim proizvodnim poslovima – u farbari, na pakovanju profila, a pojedini rade i na zahtevnijim poslovima u okviru ekstruzije profila.

Najveći izazov na početku, kažu u kompaniji, jeste jezik. Posebno je to slučaj kod zaposlenih koji ne govore engleski. Međutim, u Alumilu su radnici izbeglice i tražioci azila pokazali visok nivo posvećenosti, odgovornosti i motivacije za rad, čime su nadomestili nepoznavanje jezika.

„Od samog početka želeli su da uče i budu ravnopravni članovi tima. Kada su kolege videle njihovo zalaganje, profesionalnost i odnos prema poslu, mišljenja su se prirodno promenila i danas odlično funkcionišu zajedno“, kaže Jovana Cvijović iz HR tima te kompanije.

Put do liderske pozicije

Da posao može da bude tek početak jedne mnogo veće priče pokazuje i primer Natalie Holod iz kompanije IKEA Srbija. U našu zemlju izbegla je iz Ukrajine, a svoj profesionalni put započela je na poziciji saradnice za grafičke komunikacije.

Natalia je danas na liderskoj poziciji, do koje je stigla nakon dve i po godine rada u IKEA Srbija. „Liderstvo me je oduvek privlačilo, pa ovo napredovanje vidim kao prirodan nastavak svog razvoja i priliku da kroz podršku timu i zajednički rad doprinesem još boljim rezultatima. Posebno mi znači to što IKEA prepoznaje potencijal“, ističe ona.

Na pitanje kako bi opisala rad u Srbiji, izdvaja tri reči: „Ljudi, opuštenost i sloboda. Ljudi zato što radim u okruženju koje je puno podrške, saradnje i međusobnog poštovanja. Opuštenost jer, iako radimo ozbiljan posao, atmosfera je prijatna i svako može da bude svoj. Sloboda zato što imamo prostor da iznosimo ideje, preuzimamo inicijativu i razvijamo se u pravcu koji nas interesuje“.

Iako je dolazak u novu zemlju bio veliki životni izazov, danas kaže da na prepreke gleda drugačije. „Počela sam sve od nule, daleko od porodice i uz stalnu brigu o njima. Taj period me je naučio da svaki početak jeste težak. Zato izazove ne doživljavam kao prepreke, već kao prilike da naučim nešto novo i nastavim da se razvijam“, kaže ona.

Kao jednu od najvećih vrednosti rada u Srbiji izdvaja ljude koji su „spremni da pomognu jedni drugima, podele znanje i uskoče kada je potrebno. Taj osećaj zajedništva i timskog duha mnogo znači, posebno kada se suočavate sa novim preprekama“.

Za one koji su morali da napuste svoju zemlju, prvi posao u novoj sredini često je taj ključni trenutak i šansa da se život nastavi tamo gde je bio prekinut. Njihove priče pokazuju da uz dobre prilike, podršku i poverenje novi početak može da preraste i u uspešnu karijeru – na dobrobit i zaposlenih i poslodavaca.

Izvor: Infostud

Foto: abeldesign, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Direct Media među 35% najbolje ocenjenih kompanija u svetu prema EcoVadis proceni održivosti

by bifadmin

Direct Media United Solutions osvojila je bronzanu medalju u okviru ovogodišnje procene međunarodne organizacije EcoVadis, jedne od najpriznatijih globalnih platformi za ocenjivanje održivosti poslovanja. Ovim priznanjem kompanija se svrstala među 35% najbolje ocenjenih kompanija u svetu koje su prošle EcoVadis procenu u prethodnih 12 meseci.

EcoVadis je vodeća svetska platforma za procenu održivosti poslovanja, sa više od 150.000 ocenjenih kompanija širom sveta. Njegove procene predstavljaju jedan od najznačajnijih međunarodnih referentnih okvira koje kompanije koriste za ocenu ESG performansi i procenu poslovnih partnera. Metodologija obuhvata četiri ključne oblasti – zaštitu životne sredine, radna i ljudska prava, poslovnu etiku i održivu nabavku – pri čemu se ocenjivanje zasniva na međunarodno priznatim standardima i dokazima o njihovoj primeni u praksi.

„ESG nije nešto čime se bavimo zato što tržište to očekuje od nas, već jedan od osnovnih postulata našeg poslovanja. EcoVadis medalja predstavlja nezavisnu potvrdu da su odgovornost, etika i održivost sastavni deo načina na koji poslujemo. Posebno nam je drago što ovo priznanje dolazi u godini kada obeležavamo 25 godina uspešnog poslovanja, jer potvrđuje da se liderska pozicija ne gradi samo poslovnim rezultatima, već i odgovornim odnosom prema zaposlenima, partnerima, društvu i životnoj sredini. Istovremeno, ovo priznanje za nas predstavlja podstrek da nastavimo da unapređujemo ESG standarde u svim segmentima poslovanja“, izjavila je Marija Matić, Strategy and Clients Director Direct Media United Solutions.

Direct Media United Solutions već godinama sistematski razvija poslovanje u skladu sa ESG principima, kroz odgovorno upravljanje, unapređenje uslova rada, zaštitu životne sredine i razvoj održivih poslovnih procesa.

Posvećenost zaštiti životne sredine kompanija je ove godine dodatno potvrdila sertifikacijom prema međunarodnom standardu ISO 14001:2015, kojim je potvrđeno da je sistem menadžmenta zaštitom životne sredine usklađen sa najvišim međunarodnim zahtevima. Ovaj standard potvrđuje opredeljenje kompanije za efikasnije korišćenje resursa, smanjenje uticaja na životnu sredinu, prevenciju zagađenja i kontinuirano unapređenje ekoloških performansi.

Pored ISO 14001, Direct Media United Solutions nosilac je i međunarodno priznatih sertifikata ISO 9001, ISO 27001, Family Friendly sertifikata, kao i sertifikata „Društveno-odgovoran poslodavac“, čime potvrđuje dugoročnu posvećenost odgovornom poslovanju i održivom razvoju.

Godina u kojoj je kompanija osvojila EcoVadis bronzanu medalju posebno je značajna i zbog obeležavanja 25 godina uspešnog poslovanja. Tokom četvrt veka rada, Direct Media United Solutions gradila je lidersku poziciju na tržištu Srbije i regiona, ostajući dosledna vrednostima odgovornosti, inovativnosti i partnerskog odnosa sa klijentima.

Današnje priznanje predstavlja još jednu potvrdu da su održivost, etičko poslovanje i odgovornost prema zaposlenima, društvu i životnoj sredini sastavni deo strategije kompanije i važan temelj njenog budućeg razvoja.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

MOL Group potpisala ugovor sa kompanijom Shell o preuzimanju kompanije BG Cyprus Ltd.

by bifadmin

MOL Group potpisala je ugovor sa kompanijom Shell o preuzimanju kompanije BG Cyprus Ltd., njenog zavisnog društva u stoprocentnom vlasništvu, koje poseduje 35 odsto udela bez statusa operatera u kiparskom podmorskom Bloku 12, gde se nalazi gasno polje Afrodita u istočnom Mediteranu.

Ovom transakcijom MOL Group ulazi u značajan razvojni projekat u Evropskoj uniji, sa značajno nižim stepenom rizika, koji predstavlja najveću priliku za rast njenog segmenta istraživanja i proizvodnje nafte i gasa od 2019. godine, kada je stekla 9,57 odsto udela u polju ACG u Azerbejdžanu.

Afrodita je projekat razvoja dubokovodnog gasnog polja u kiparskom Bloku 12, u istočnom Mediteranu. Polje je otkriveno 2011. godine, a njegov potencijal potvrđen je naknadnim kampanjama istražnog bušenja. Procenjuje se da sadrži oko 104 milijarde kubnih metara uslovnih resursa gasa, odnosno 632 miliona barela ekvivalenta nafte, kao i osam miliona barela kondenzata.

MOL Group će se na ovom projektu pridružiti renomiranim međunarodnim kompanijama Chevron, koja je operater projekta i poseduje udeo od 35 odsto, i izraelskoj kompaniji NewMed, sa udelom od 30 odsto. Obe kompanije imaju bogato iskustvo u realizaciji dubokovodnih projekata u regionu istočnog Mediterana.

Plan razvoja polja obuhvata bušenje četiri bušotine i postavljanje samostalnog plutajućeg postrojenja za proizvodnju u istočnom Mediteranu. Donošenje konačne investicione odluke planirano je za 2027. godinu, dok se početak proizvodnje gasa očekuje 2031. godine. Projektom je predviđena i izgradnja podmorskog gasovoda dužine 250 kilometara, kojim će polje biti povezano sa egipatskom gasnom transportnom mrežom.

Ukupna vrednost transakcije za MOL Grupu iznosiće do 720 miliona američkih dolara, uz moguće korekcije prilikom njenog zaključenja. Ovaj iznos uključuje i uslovna plaćanja povezana sa ostvarivanjem ključnih faza u realizaciji projekta.

Predsednik i izvršni direktor MOL Grupe Žolt Hernadi izjavio je: „Potpisivanje ovog ugovora pokazuje da MOL nikada ne staje. Dok u Centralnoj Evropi intenzivno radimo na očuvanju i unapređenju sigurnosti snabdevanja, na jugu Evrope započinjemo jedan od najznačajnijih projekata istraživanja i proizvodnje u istoriji naše kompanije. U uslovima aktuelnih geopolitičkih neizvesnosti, diverzifikacija i proširenje portfolija kvalitetnim resursima, uz saradnju sa uglednim međunarodnim partnerima, od ključnog su značaja za očuvanje naše otpornosti i konkurentnosti. Sporazum koji smo potpisali dodatno jača MOL Grupu, ali i čitav region Centralne i Istočne Evrope.

Ovaj korak u skladu je sa našom strategijom istraživanja i proizvodnje, koja je usmerena na jačanje međunarodnog portfolija i uspostavljanje strateških partnerstava sa vodećim međunarodnim kompanijama. Ulazak na tržište Kipra i dalje širenje poslovanja unutar Evropske unije predstavljaju važne prekretnice za MOL Grupu. Ovaj veliki projekat razvoja podmorskog gasnog polja sa dugoročnim proizvodnim potencijalom podržava naše dugoročne proizvodne ciljeve i omogućiće nam da značajno uvećamo bazu rezervi.

Ovaj projekat predstavlja najperspektivniju priliku za rast segmenta istraživanja i proizvodnje MOL Grupe od sticanja udela u velikom polju ACG u Azerbejdžanu 2019. godine. Uveren sam da će imati ključnu ulogu u oblikovanju budućih pravaca našeg poslovanja. Radujem se saradnji sa našim međunarodnim partnerima i zajedničkom radu na tome da ovaj projekat postane istinska priča o uspehu.“

Zaključenje transakcije očekuje se početkom 2027. godine, nakon dobijanja potrebnih regulatornih odobrenja i ispunjavanja ostalih predviđenih uslova.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Šta donosi novi budžet EU: Milijarde za socijalnu zaštitu više nisu zagarantovane

by bifadmin

Evropska komisija predložila je najveću promenu u finansiranju socijalnih politika u poslednjih nekoliko decenija. Ukidanjem Evropskog socijalnog fonda plus (ESF+) sredstva za zapošljavanje, socijalnu inkluziju i podršku najugroženijim građanima više ne bi bila zagarantovana, već bi zavisila od budžetskih prioriteta država članica.

Evropski socijalni fond plus (ESF+) je namenski fond sa jasnim pravnim osnovom, unapred opredeljenim sredstvima i precizno definisanim socijalnim ciljevima, koji je garantovao da sredstva namenjena socijalnoj inkluziji ne mogu lako biti preusmerena na druge potrebe.

On je decenijama predstavljao glavni instrument EU za ulaganje u ljude. Iz njega su finansirani programi podrške zapošljavanju, deci i porodicama, reforme alternativnog staranja, uključivanje osoba sa invaliditetom, programi dugotrajne nege i usluge u zajednici širom Evrope. Ono što je možda najvažnije jeste da je obezbeđivao ono od čega socijalne usluge zavise – predvidivost.

Predlog Evropske komisije za naredni Višegodišnji finansijski okvir (VFO) za period 2028–2034. mogao bi sve ovo da promeni. Prema tom predlogu ESF+ bi prestao da postoji kao zaseban instrument i bio bi zamenjen opštim ciljem socijalne potrošnje u okviru Nacionalnih regionalnih partnerskih planova (NRPP).

Razgradnja socijalne politike

Umesto zagarantovanih izdvajanja, države članice bi bile u obavezi samo da najmanje 14 odsto prihvatljivih rashoda usmere na socijalne ciljeve. Na papiru to može delovati kao jačanje socijalne dimenzije svih politika. U praksi, međutim, stvara neizvesnost i slabi odgovornost.

Kako upozorava Evropska mreža socijalnih službi (European Social Network – ESN), socijalnim uslugama nisu dovoljne opšte političke obaveze. Tokom njenog nedavnog skupa u Evropskom parlamentu, iz brojnih izlaganja učesnika bilo je jasno da su socijalnim uslugama potrebna namenska, dostupna i predvidiva ulaganja. Bez posebnog fonda, sredstva za socijalnu zaštitu postaju ranjiva pred konkurentskim prioritetima poput odbrane, industrijske konkurentnosti ili poljoprivrede.

Brojevi pokazuju razmere rizika. U okviru važećeg VFO-a, sredstva EU namenjena socijalnim politikama kroz ESF+ iznose gotovo 96 milijardi evra.

Prema internim proračunima službi Evropskog parlamenta, ukupna socijalna potrošnja prema predloženom okviru mogla bi da padne na između 63 i 87 milijardi evra, u zavisnosti od odluka država članica i korišćenja drugih finansijskih instrumenata, poput kredita koji se odobravaju na osnovu potražnje.

Čak i u najoptimističnijim scenarijima, Evropa bi mogla da izgubi milijarde evra namenskih ulaganja u socijalnu zaštitu.

Koliko bi izgubile države članice

Određene zemlje mogle bi da izgube izuzetno velike iznose garantovanih sredstava za socijalne programe. Italiji bi izdvajanja mogla da padnu sa 14,98 milijardi evra u okviru sadašnjeg ESF+ na svega 3,22 milijarde, što predstavlja smanjenje od gotovo 80 odsto.

Španija bi mogla da padne sa 11,43 na 2,94 milijarde evra, izgubivši skoro tri četvrtine sadašnjeg finansiranja.

Portugalu preti smanjenje sa 7,87 na 1,58 milijardi evra, dok bi Rumunija mogla da izgubi i do dve trećine sredstava za socijalne programe. Čak bi i velike ekonomije poput Nemačke mogle da se suoče sa rezovima do 68 odsto, dok bi Poljska, u najgorem slučaju, mogla da ostane bez više od sedam milijardi evra.

To nisu apstraktne brojke. Reč je o milijardama evra koje danas finansiraju preko potrebne usluge za osobe sa invaliditetom, podršku deci i porodicama, programe socijalne inkluzije, dugotrajnu negu i razvoj radne snage u sektoru socijalnih usluga.

Komisija tvrdi da cilj od 14 odsto socijalne potrošnje garantuje nastavak ulaganja u socijalnu zaštitu. Međutim, ciljevi bez namenski opredeljenih sredstava nisu garancije. Ciljevi potrošnje mogu biti razvodnjeni, drugačije protumačeni ili potisnuti u drugi plan kada se promene politički prioriteti i budžeti dođu pod pritisak. Poseban fond nije tako lako moguće potisnuti.

Istorija nudi upozorenje

Severna Irska predstavlja upečatljiv primer onoga što se događa kada nestane strukturno finansiranje.

Deset godina nakon Bregzita, mnoge organizacije koje se bave ravnopravnošću i socijalnom inkluzijom izgubile su pristup sredstvima EU koja su ranije omogućavala dugoročne programe. Razlog je, između ostalog, to što je finansiranje kroz britanski Fond za zajednički prosperitet (UK Shared Prosperity Fund), uspostavljen kao zamena za strukturne fondove EU poput ESF+ i Evropskog fonda za regionalni razvoj (ERDF), bilo za oko 33 odsto manje.

Projekti namenjeni osobama sa invaliditetom, ženama, etničkim manjinama i drugim marginalizovanim grupama suočili su se sa ozbiljnom finansijskom nestabilnošću ili su potpuno ugašeni.

U tome leži stvarna opasnost predloga Evropske komisije. Kada finansiranje postane fragmentisano, kratkoročno i administrativno teško dostupno, socijalne usluge neizbežno slabe.

Alfonso Lara Montero

Izvor: EU Observer

Foto: deagreez1, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Kako je Lean uklonio gužve u hotelu

by bifadmin

Na početku skijaške sezone, vlasnik poznatog hotela na Kopaoniku obratio se Tecor timu sa jasnim izazovom: iako je mnogo uloženo u opremu i infrastrukturu, tokom gotovo cele sezone u restoranu su se stvarale velike gužve. U vreme obroka, posebno u delu za posluženje, redovi su bili česti, pa se sticao utisak da smeštajni kapaciteti premašuju kapacitete restorana.

Budući da je to bio jedan od prvih projekata Tecor tima u hotelijerstvu, izazov je dočekan sa velikim interesovanjem, ali i dozom entuzijazma zbog rada na Kopaoniku tokom zime.

Pažljivo izabran Lean alat često ukaže na stvari koje ne percipiramo

Na osnovu vrste delatnosti, konsultantski tim najčešće već pre samog dolaska može da proceni koji će Lean alati biti najkorisniji za snimanje stanja. U ovom slučaju, pošto iskustvo u hotelijerstvu tada još nije bilo veliko, odlučeno je da se proces najpre jednostavno posmatra.

Deo tima je sedeo za stolom sa strane, dok su drugi članovi tima šetali među gostima, trudeći se da ne ometaju osoblje. Pažljivo je analiziran layout restorana, a za praćenje kretanja gostiju korišćena je Špageti analiza. Nakon prvog snimanja, koje je trajalo koliko i vreme ručka, dobijen je jasan uvid u realnu situaciju.

Restoran je imao kapacitet od 47 stolova i mogao je da primi 101 gosta u jednoj iteraciji. Budući da je bilo zimsko vreme i da su gosti na ručak dolazili direktno sa skijanja, najveća gužva stvarala se oko stola sa čorbama i supama. Upravo taj deo je identifikovan kao usko grlo restorana u zoni posluženja.

„Think out of the box“ metoda

Nakon snimka stanja usledio je jedan od najvažnijih koraka: analiza rezultata. Kada su rezultati predstavljeni timu, kroz dinamičan brainstorming tražilo se najadekvatnije rešenje. Predloga je bilo različitih.

Upravo kroz ovakve tehnike često se čuju odlična rešenja od ljudi od kojih se to možda najmanje očekuje. Još važnije, pažljivo slušanje otvara prostor da se određene situacije sagledaju iz potpuno drugačijeg ugla. U ovom slučaju, rezultat je bio fantastičan.

Samo drugačijim rasporedom stolova u postojećem prostoru, broj stolova je povećan sa 47 na 57. Kapacitet restorana porastao je sa 101 na 114 mesta, i to bez bočnih stolica, koje često smetaju i gostima i osoblju. Na taj način dobijeno je više mesta, ali i veći logistički komfor.

Kada je sagledan deo koji se odnosio na usko grlo, potvrđeno je da se najveća gužva stvara oko stolova sa supama i čorbama. Gosti koji nisu želeli supu morali su da čekaju kako bi došli do dela sa hranom koja im je bila zanimljiva. Tu se stvarala velika gužva.

Rešenje je bilo jednostavno: sto koji stvara gužvu trebalo je izmestiti na odgovarajuću poziciju, kako ne bi remetio tok kretanja gostiju.

Zahvaljujući profesionalnosti i veštinama ugostiteljskog osoblja hotela, već sledeći ručak bio je znatno prijatniji. Gužva se primetno smanjila, usko grlo je otklonjeno, a gosti, kao i sami zaposleni, mogli su sa više zadovoljstva da provode vreme u ovom prelepom restoranu.

Tekst priredio: Ivan Milanović, konsultant Tecor Consulting

Foto: crew, Unsplash

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

U Jugoslaviji je SDK bio banka, finansijski kontrolor i državni revizor u jednom

by bifadmin
U vreme Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije postojala je institucija bez koje gotovo nijedna firma, fabrika, opština ili državno preduzeće nije moglo da funkcioniše. Zvala se Služba društvenog knjigovodstva (SDK) i predstavljala je jedan od najvažnijih stubova jugoslovenskog ekonomskog sistema. Mnogi ekonomisti i danas smatraju da je upravo SDK bio finansijski motor države, jer je kroz njega prolazio gotovo sav novčani tok u zemlji.
Za razliku od današnjeg sistema, u kojem poslovne banke vode račune preduzeća i obavljaju platni promet, u Jugoslaviji je tu ulogu imala upravo SDK. Svako društveno preduzeće, državna institucija i veliki deo privrede morali su da posluju preko ove službe, koja je istovremeno evidentirala uplate i isplate, kontrolisala finansijske tokove i proveravala da li se novac koristi u skladu sa propisima.
Praktično, SDK je bio i banka, i finansijski kontrolor, i državni revizor u jednom. Nijedna ozbiljna transakcija nije mogla da prođe nezapaženo. Ako preduzeće nije imalo dovoljno novca na računu ili je pokušalo da izvrši isplatu koja nije bila u skladu sa propisima, SDK je mogao da zaustavi plaćanje. Na taj način država je imala gotovo potpun uvid u finansijsko poslovanje cele privrede.

To je bila ogromna razlika u odnosu na današnji sistem. Sada preduzeća sama biraju banku, banke međusobno obavljaju platni promet, dok kontrolu zakonitosti vrše različite institucije poput Poreske uprave, Narodne banke Srbije, Državne revizorske institucije i drugih nadležnih organa. U Jugoslaviji je SDK objedinjavao veliki deo tih ovlašćenja, zbog čega je imao izuzetnu moć.

Pored kontrole platnog prometa, SDK je prikupljao finansijske izveštaje svih društvenih preduzeća, obrađivao statističke podatke o poslovanju i predstavljao jednu od najvažnijih baza ekonomskih informacija u zemlji. Zahvaljujući tim podacima, država je mogla da prati stanje u privredi gotovo u realnom vremenu, što je bilo od velikog značaja za tadašnji sistem planskog upravljanja ekonomijom.

Posebno važna bila je njegova uloga u kontroli likvidnosti. Ako je neko preduzeće zapalo u finansijske probleme ili nije izmirivalo obaveze, SDK je to mogao odmah da registruje, pa su se dugovanja i blokade računa sprovodile mnogo brže nego što je to danas slučaj. Zbog toga mnogi stariji privrednici i danas kažu da je u vreme SDK bilo gotovo nemoguće sakriti pravo finansijsko stanje firme.
Međutim, ovakav sistem imao je i svoje mane. Velika centralizacija značila je i veliku kontrolu države nad privredom, dok su preduzeća imala znatno manje slobode u upravljanju sopstvenim finansijama. Svaka promena prolazila je kroz složenu administrativnu proceduru, što je često usporavalo poslovanje i otežavalo prilagođavanje tržišnim uslovima.
Početkom devedesetih godina, raspadom Jugoslavije i prelaskom na tržišnu ekonomiju, uloga SDK počela je da slabi. Platni promet postepeno je prešao u poslovne banke, a njegove nadležnosti podeljene su između više institucija. U Srbiji je SDK najpre transformisan u Zavod za obračun i plaćanja (ZOP), da bi početkom 2003. godine platni promet u potpunosti bio prenet na komercijalne banke, čime je završena era institucije koja je decenijama predstavljala finansijsko srce jugoslovenske privrede.

I danas se među ekonomistima vode rasprave da li je ukidanje SDK bilo potpuno opravdano. Jedni smatraju da je njegova centralizovana kontrola omogućavala veću finansijsku disciplinu, bržu naplatu obaveza i bolji pregled ekonomskih tokova. Drugi ističu da je prelazak na savremeni bankarski sistem bio neophodan kako bi Srbija i druge države nastale raspadom Jugoslavije razvile tržišnu ekonomiju i konkurenciju u finansijskom sektoru.

Bez obzira na različita mišljenja, jedno je sigurno – SDK nije bio samo administrativna služba, već jedna od najmoćnijih ekonomskih institucija u istoriji Jugoslavije. Kroz njegove račune prolazio je gotovo svaki dinar koji je privreda zarađivala ili trošila, zbog čega je predstavljao svojevrsni finansijski nervni sistem države i jedan od ključnih mehanizama na kojima je počivao tadašnji ekonomski model.

Izvor:Telegraf Biznis

Foto: Ilustracija AI
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Rubini: AI vodi ka univerzalnom dohotku ili socijalizmu

by bifadmin
Veštačka inteligencija mogla bi da donese nezabeležen rast produktivnosti, ali i da učini veliki broj radnih mesta suvišnim. Nuriel Rubini smatra da će takav razvoj gotovo neizbežno dovesti do univerzalnog osnovnog dohotka ili delimičnog državnog vlasništva nad najvećim tehnološkim kompanijama.
Ekonomista Nuriel Rubini, koji je stekao svetsku prepoznatljivost upozorenjima uoči finansijske krize 2008. godine i nadimkom „Doktor Propast“, ovoga puta iznosi izrazito optimističnu – iako radikalnu – viziju budućnosti.

Rubini smatra da će vještačka inteligencija i roboti tokom narednih 20 do 25 godina zameniti veliki dio zaposlenih, zbog čega tradicionalna rešenja, poput povećanja starosne granice za odlazak u penziju, neće biti dovoljna. O tome je govorio u intervjuu za Bloomberg televiziju, odgovarajući na pitanje kako rešiti dugoročne probleme američkog sistema socijalnog osiguranja.

Prema zvaničnom izveštaju američke Uprave za socijalno osiguranje, fond iz kojeg se isplaćuju starosne i porodične penzije mogao bi da iscrpi svoje rezerve u posljednjem kvartalu 2032. godine. Objedinjene rezerve tog fonda i fonda invalidskog osiguranja dovoljne su, prema sadašnjim projekcijama, do 2034. godine. Nakon iscrpljivanja rezervi, tekući prihodi ne bi nestali, ali ne bi bili dovoljni za isplatu punog iznosa zakonom predviđenih primanja.

Osnovni dohodak i prije i posle penzionisanja

Rubini zato očekuje uvođenje nekog oblika univerzalnog osnovnog dohotka – redovne novčane naknade koju bi država isplaćivala svim građanima, nezavisno od toga da li su zaposleni i kolike prihode ostvaruju.

Prema njegovom scenariju, takvu podršku građani ne bi dobijali samo nakon penzionisanja, već i tokom radnog veka, dok veštačka inteligencija postepeno smanjuje tražnju za ljudskim radom.

„Već idemo u tom pravcu“, ocenio je Rubini, navodeći da promena neće biti rezultat samo socijalne politike, već ekonomska nužnost u svijetu u kojem mašine proizvode sve veći deo ukupnog bogatstva.

Ideja univerzalnog osnovnog dohotka sve češće se pojavljuje i u političkim raspravama. Britanski ministar za investicije Džejson Stokvud početkom 2026. godine potvrdio je da se unutar Vlade razgovara o osnovnom dohotku i programima celoživotnog obrazovanja kao mogućim načinima ublažavanja gubitka radnih mesta izazvanog veštačkom inteligencijom. Za sada, međutim, nije reč o zvanično usvojenoj politici britanske Vlade.

Rast od deset odsto godišnje do 2050?

Rubini smatra da je revolucija veštačke inteligencije najznačajnija tehnološka promena u ljudskoj istoriji i da će postojeći sistemi vremenom prerasti u opštu veštačku inteligenciju – AGI, sposobnu da dostigne ili nadmaši čoeka u velikom broju kognitivnih zadataka.

Takav razvoj, prema njegovoj procjeni, mogao bi dramatično da ubrza američki privredni rast. Rubini očekuje da bi godišnja stopa rasta do kraja ove decenije mogla da se poveća na između dva i četiri odsto, do 2040. na oko šest odsto, a do 2050. čak na deset odsto.

Te brojke nisu konsenzusna ekonomska prognoza, već Rubinijev izrazito optimističan scenario zasnovan na pretpostavci da će AI izazvati istorijski skok produktivnosti.

U takvoj ekonomiji mašine bi stvarale najveći dio nove vrednosti, ali bi se istovremeno otvorilo pitanje kome pripadaju prihod i kapital koji iz toga nastaju.

Dva moguća modela preraspodjele

Rubini vidi dva moguća odgovora.

Prvi je naknadna, odnosno „ex-post“ preraspodela: tehnološke kompanije i vlasnici kapitala ostvarivali bi ogromne profite, država bi ih oporezovala, a zatim dio prihoda isplaćivala stanovništvu kroz univerzalni osnovni dohodak.

Drugi model je unapred uspostavljena, „ex-ante“ preraspodela, kroz javno vlasništvo nad delom najvrednijih tehnoloških kompanija. Rubini taj scenario opisuje kao „neki oblik socijalizma“, jer bi država postala suvlasnik kompanija koje kontrolišu ključnu AI infrastrukturu i modele.

Takva mogućnost više nije samo teorijska. OpenAI je, prema informacijama Financial Timesa, razgovarao o ideji da američkoj državi ustupi vlasnički udio od pet odsto, kako bi javnost posredno učestvovala u eventualnom rastu vrijednosti kompanije i ekonomskim koristima koje donosi AI.

Predlog bi podrazumevao da slične udjele ponude i druge vodeće američke AI kompanije, iako nije poznato da li bi konkurenti prihvatili takav aranžman. Razgovori su u ranoj fazi i za realizaciju modela verovatno bi bila potrebna politička i zakonodavna podrška.

Direktor OpenAI-ja Sem Altman ranije je bio jedan od najpoznatijih zagovornika univerzalnog osnovnog dohotka, ali je tokom 2026. ublažio taj stav, navodeći da više ne veruje da su same novčane isplate dovoljne. U novijim predlozima veći naglasak stavlja se na to da građani dobiju vlasnički udio u kapitalu i bogatstvu koje stvaraju AI kompanije.

Mask: Rad će postati izbor

Sličnu viziju budućnosti već duže zastupa i vlasnik Tesle, SpaceX-a i kompanije xAI Ilon Mask.

On predviđa da bi napredak veštačke inteligencije i robotike u narednih deset do 20 godina mogao da učini rad neobaveznim. Ljudi bi, prema njegovom poređenju, mogli da rade iz zadovoljstva, slično kao što neko danas uzgaja povrće u sopstvenoj bašti iako ga može jednostavno kupiti u prodavnici.

Roubini tvrdi da njegova prognoza, uprkos pominjanju masovnog nestanka poslova i socijalizma, nije pesimistična. Naprotiv, smatra je optimističnom jer pretpostavlja privredni rast od deset odsto i svet u kojem „mašine obavljaju sav posao“.

Ključno pitanje takve budućnosti, međutim, neće biti samo koliko bogatstva AI može da proizvede. Mnogo važnije biće ko će posedovati tehnologiju, kako će se njeni prihodi oporezovati i na koji način će koristi od automatizacije biti podeljene između vlasnika kapitala i ostatka društva.

Izvor: Investitor.me

Foto: sdecoret, Depositphotos 1
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

U prvoj polovini godine pozitivno poslovale i Erste Grupa i Erste Bank a.d. Novi Sad

by bifadmin

Konsolidacija nove poljske podružnice značajno je podigla rezultate Erste grupe u prvoj polovini godine. No, čak i kada se isključi uticaj ove konsolidacije, podaci Grupe pokazuju da je njen zamajac organskog rasta i dalje snažan i stabilan. Istovremeno je i Erste Bank a.d. Novi Sad, koja u Srbiji posluje u okviru Erste Grupe, zabeležila stabilne rezultate i kontinuiran rast. 

„Snažan rast našeg kreditnog portfolija u proteklih šest meseci već nas je približio našem cilju za kreditno poslovanje za celu godinu od 285 milijardi evra. Zato sada podižemo taj cilj na 290 milijardi evra. Naša pozicija neprikosnovenog lidera u kreditiranju u regionu zasnovana je na toj ambiciji, kao i na našem prisustvu u Centralnoj Evropi bez premca preko banaka koje nude pun opseg usluga u osam zemalja,“ izjavio je Peter Bosek, predsednik Izvršnog odbora Erste Grupe. „Održavanje zamajca rasta u regionu zahtevaće značajna ulaganja u infrastrukturu spremnu za budućnost širom Centralne Evrope. Spremni smo da podržimo i privredu i države i da damo svoj doprinos daljem razvoju i prosperitetu regiona.“

Osnovni prihodi pod pozitivnim uticajem snažnog poslovanja s klijentima u otpornim ekonomijama

Organski rast i otpornost ekonomija u regionu, uprkos volatilnosti izazvanoj globalnim geopolitičkim dešavanjima, doprineli su rastu obima kredita odobrenih klijentima od 4,0% od početka godine na uporedivoj osnovi (isključujući Poljsku). Taj rast bio je vidljiv na gotovo svim tržištima, pri čemu je tražnja klijenata za finansiranjem bila posebno snažna u Češkoj Republici, Mađarskoj i Austriji. Kada se uključi i kreditni portfolio Erste Bank Polska od 41,4 milijarde evra, krediti su porasli za 21,9%, pri čemu je ukupni obim dostigao 282,7 milijardi evra (decembar 2025: 232,0 milijardi evra). Podružnice Erste Grupe, isključujući Poljsku, zaključile su 60.000 novih hipotekarnih kredita, što je uticalo na rast ukupnog kreditiranja u segmentu poslovanja sa stanovništvom, dok neto povećanje kreditiranja u segmentu poslovanja sa privredom od preko 4 milijarde evra odražava snažniju tražnju za investicionim kreditima.

Depoziti klijenata na uporedivoj osnovi (isključujući Poljsku) porasli su za 4,5% tokom prve polovine godine, pri čemu je rast na dugogodišnjim tržištima Erste Grupe bio uglavnom vođen višim obimom depozita u segmentu privrede u Češkoj Republici i Austriji, kao i pozitivnim efektom kurseva stranih valuta na depozite u Mađarskoj. Kada se uključi 59,3 milijarde evra depozita klijenata u Erste Bank Polska, ukupni obim depozita Grupe porastao je za 27,9% na 323,7 milijardi evra (decembar 2025: 253,0 milijardi evra).

U uslovima prilagođavanja kamatnih stopa, kako u evrozoni tako i van nje, ovaj rast poslovanja s klijentima doprineo je povećanju osnovnih prihoda. Bez Erste Bank Polska, neto prihod od kamata porastao je za 6,1%. Kada se uključi nova banka u Poljskoj, neto prihod od kamata bio je viši za 42,3% u odnosu na isti period prethodne godine i iznosio je 5,4 milijarde evra (prvih 6 meseci 2025: 3,8 milijardi evra).

Neto prihod od naknada i provizija porastao je za 8,8% na uporedivoj osnovi, a nakon uključivanja Poljske za 25,1% na 1,9 milijardi evra (prvih 6 meseci 2025: 1,5 milijardi evra). Pored uticaja uključivanja Erste Bank Polska, ovaj porast neto prihoda od naknada i provizija odražava i pozitivna kretanja u poslovanju sa hartijama od vrednosti. Sredstva pod upravljanjem porasla su za 7,6% od kraja 2025. godine i iznosila skoro 112 milijardi evra. Ovaj iznos ne uključuje oko 7,7 milijardi evra sredstava pod upravljanjem kod poljskog društva za upravljanje sredstvima Erste TFI. Rastuće interesovanje klijenata za investicije bilo je vidljivo i u snažnoj tražnji za mesečnim investicionim planovima, koji su porasli za 21,4% u odnosu na isti period prethodne godine na ukupno 2,2 miliona.

Ova pozitivna kretanja u osnovnim prihodima dovela su do snažnog rasta operativnih prihoda od 8,3% u odnosu na isti period prethodne godine na uporedivoj osnovi. Kada se uključi doprinos Erste Bank Polska, ukupni operativni prihodi porasli su za 40,4% na skoro 8,0 milijardi evra (prvih 6 meseci 2025: 5,7 milijardi evra).

Operativni rashodi porasli su za 3,4% na uporedivoj osnovi, u skladu sa projekcijama i odražavajući više rashode za zaposlene i efekte stranih valuta. Kada se uključi Erste Bank Polska, operativni rashodi iznosili su 3,5 milijardi evra (prvih 6 meseci 2025: 2,7 milijardi evra), što predstavlja povećanje od 30,7%. Shodno tome, operativni rezultat je porastao za 12,7% na uporedivoj osnovi. Uključivanje Poljske dovelo je do rasta operativnog rezultata od 49,3% na 4,4 milijarde evra (prvih 6 meseci 2025: 3,0 milijarde evra). Odnos troškova i prihoda Erste Grupe iznosio je 45,6% na uporedivoj osnovi odnosno 44,4% kada se uključi Poljska (prvih 6 meseci 2025: 47,7%).

Robusna kapitalizacija odražava snažne operativne rezultate

U prvoj polovini 2026. godine, troškovi rizika porasli su na 583 miliona evra, usled očekivanih jednokratnih efekata povezanih sa prvom konsolidacijom Erste Bank Polska u prvom kvartalu. Ovi jednokratni efekti, priznati u skladu sa MSFI 9, iznosili su 302 miliona evra. Dodatno knjiženje 60 miliona evra bilo je povezano s postojećim kreditnim portfolijom Erste Bank Polska. Uprkos volatilnim tržištima i geopolitičkim neizvesnostima, troškovi rizika proknjiženi za dugogodišnja tržišta Erste Grupe ostali su na dosledno niskom nivou od 221 milion evra (prvih 6 meseci 2025: 182 miliona evra). Kvalitet kreditnog portfolija ostao je veoma dobar, što je dovelo do toga da koeficijent problematičnih kredita (NPL) ostane uglavnom nepromenjen na niskom nivou od 2,3% (decembar 2025: 2,4%).

Opterećenje po osnovu dažbina na bankarsko poslovanje gotovo se udvostručilo u prvoj polovini 2026. godine na 392 miliona evra (prvih 6 meseci 2025: 197 miliona evra). Ovo povećanje bilo je rezultat porasta dažbina u Mađarskoj (rast sa 109 na 189 miliona evra) i Rumuniji (rast sa 20 na 39 miliona evra), kao i prvog priznavanja poreza na bankarsko poslovanje u Poljskoj (98 miliona evra). Pored ovih dažbina na bankarsko poslovanje, Grupa je proknjižila poreze na bankarsko poslovanje od 33 miliona evra u Slovačkoj (prvih 6 meseci 2025: 32 miliona evra) na stavci poreza na dobit.

Neto dobit Erste Grupe porasla je za 7,6% na uporedivoj osnovi. Povećanje je iznosilo 18,6% uključujući Erste Bank Polska i jednokratne efekte, dostižući 2,0 milijarde evra (prvih 6 meseci 2025: 1,7 milijardi evra). Uprkos efektima povezanim s prvom konsolidacijom poljske podružnice, Centralna Evropa je nastavila da bude jasan faktor rasta dobiti za Grupu, čineći dve trećine njene ukupne neto dobiti.

Snažan razvoj osnovnog poslovanja Grupe podstakao je rast njene kapitalizacije, pri čemu je koeficijent osnovnog akcijskog kapitala (CET1) iznosio 15,2% (decembar 2025: 19,3%).

„Konsolidacija naše nove poljske podružnice pružila je očigledan podsticaj našim objavljenim brojkama. Međutim, takođe smo zabeležili snažan rast u našem osnovnom poslovanju na tržištima na kojima smo prisutni veći broj godina,“ izjavio je Štefan Dorfler, finansijski direktor Erste Grupe. „Naše dosledno ostvarivanje solidnih rezultata omogućava nam da nastavimo sa ulaganjem u svoju platformu kako bismo bili efikasniji, brži i skalabilniji širom grupe. To nam omogućava da na najbolji mogući način opslužujemo svojih 23 miliona klijenata i investitore Erste Grupe.“

Erste u Poljskoj: Izgradnja brenda na dobrom putu, lojalnost ostaje na visokom nivou

Akvizicija kontrolnog udela od 49% u trećoj po veličini banci u Poljskoj, Erste Bank Polska, uspešno je završena u januaru 2026. godine. Od tada, integracija poljske podružnice u Erste Grupu napreduje u skladu s planom. Nakon sveobuhvatne kampanje rebrendiranja u aprilu 2026. godine, Erste Bank Polska uspešno uvodi brend Erste na poljsko tržište. Više od 300.000 novih klijenata koje je Erste Bank Polska pridobila tokom prve polovine 2026. godine naglašava poverenje koje poljski klijenti ukazuju pristupu Erste Grupe bankarstvu. Oslanjajući se na snažnu poziciju Erste Bank Polska među stanovništvom i korporativnim klijentima, Erste vidi posebne prilike za dodatno jačanje svoje ponude u poslovanju s privredom u regionu.

Sa rebrendiranjem koje se odvija u skladu sa očekivanjima, integracija Erste Bank Polska ušla je u sledeću fazu, koja je fokusirana na potpunu tehničku integraciju banke u infrastrukturu Erste Grupe. Istovremeno, pravna i organizaciona integracija podružnica Erste u Poljskoj napreduje, uključujući integraciju Erste TFI u Erste Asset Management i Erste Securities Polska u Erste Bank Polska.

Prognoza za 2026. godinu povišena na uporedivoj osnovi bez Poljske

Predviđa se da će poslovanje Erste Grupe na njenih sedam dugogodišnjih ključnih tržišta (Austrija, Češka Republika, Slovačka, Rumunija, Mađarska, Hrvatska i Srbija) zabeležiti zdrav rast obima kredita od 6-8% (u odnosu na više od 5% po prethodnoj prognozi). Očekuje se da će se operativni učinak definisan operativnim rezultatom poboljšati u odnosu na prethodnu godinu: predviđa se da će neto prihod od kamata porasti za oko 5%, dok bi prihod od naknada i provizija trebalo da poraste za 7-9% (u odnosu na više od 5%). Predviđa se rast operativnih rashoda oko 3%. Shodno tome, očekuje se da će se odnos troškova i prihoda poboljšati sa nivoa od oko 48% u 2025. godini na manje od 47% u 2026. godini. Očekuje se da troškovi rizika, na nivou od 20-25 baznih poena, ostanu na sličnom povoljnom nivou kao u 2025. godini.

Prognoza za 2026. godinu sa uključenom Poljskom povišena

Erste Grupa na svojih sada osam ključnih tržišta (uključujući Poljsku) očekuje povećanje obima kredita klijentima na približno 290 milijardi evra (u odnosu na oko 285 milijardi evra u prethodnoj prognozi). Sada projektuje prinos na materijalni kapital (ROTE) iznad 20% (u odnosu na oko 19%) i povećanje dobiti po akciji (EPS) za više od 20% na osnovu neto dobiti za 2025. godinu prilagođene za jednokratne stavke u poređenju sa prijavljenom neto dobiti za 2026. godinu.

Finansijske ambicije do 2030. godine: Očekuje se dvostruko povećanje dobiti po akciji na preko 15 evra

Pored podizanja prognoze za 2026. godinu, Erste Grupa je objavila svoje finansijske ambicije do 2030. godine. Grupa ima za cilj da udvostruči dobit po akciji (EPS) do 2030. godine na preko 15 evra po akciji, pri čemu prilagođeni EPS za 2025. godinu od 7,72 evra služi kao polazna osnova. To podrazumeva složenu godišnju stopu rasta (CAGR) od približno 15% u periodu od 2025. do 2030. godine, uz održavanje prinosa na materijalni kapital (ROTE) od više od 20% tokom celog perioda na koji se odnosi prognoza.

Finansijske ambicije Erste Grupe zasnovane su na sledećim ključnim pretpostavkama: održivi organski rast u kreditiranju, prikupljanju depozita i upravljanju sredstvima na bazi izuzetnog ekonomskog rasta u Centralnoj Evropi; opcije u pogledu neorganskog rasta u Poljskoj i širom Centralne Evrope; bolja operativna efikasnost vođena većim obimom poslovanja; kontinuirano solidno okruženje u pogledu kreditnog rizika; i značajan povraćaj kapitala uključujući redovne isplate dividendi i otkup sopstvenih akcija.

Sve pretpostavke su zasnovane na relativno stabilnom geopolitičkom okruženju tokom perioda na koji se odnosi prognoza, okruženju kamatnih stopa koje je generalno uporedivo sa trenutnim nivoima i bez daljih značajnih povećanja poreza na bankarsko poslovanje, regulatornih i opštih poreskih opterećenja.

I poslovanje Erste Bank a.d. Novi Sad je u plusu

Na kraju drugog kvartala 2026. godine, stanje kredita koje je Erste Bank a.d. Novi Sad plasirala stanovništvu i mikro klijentima poraslo je za 3,2% u odnosu na kraj prethodne godine, i iznosi 132,7 milijardi dinara. U poređenju sa krajem 2025. godine, stanja depozita stanovništva i mikro klijenata beleže rast od 6,5% i iznose 180,9 milijardi dinara.

Stanje kredita plasiranih pravnim licima krajem drugog kvartala 2026. godine beleži rast od 2,9% i iznosi 162,0 milijardi dinara. Stanja depozita pravnih lica viša su za 2,3% u poređenju sa krajem 2025. godine i iznose 117,8 milijardi dinara.

U pogledu operativnog poslovanja, Banka je na kraju drugog kvartala 2026. godine ostvarila za 5,0% niže operativne prihode u odnosu na isti period prošle godine, i rast operativnih rashoda za 17,6%. Operativni rezultat Banke na kraju drugog kvartala 2026. godine iznosi 3,7 milijardi dinara.

Na kraju drugog kvartala 2026. godine ostvareno je 7,5 milijarda dinara dobiti po osnovu kamata, dok neto dobit po osnovu naknada i provizija iznosi 2,5 milijardi dinara. Ukupna neto dobit na kraju drugog kvartala 2026. godine iznosi 2,9 milijardi dinara.

„Stabilni rezultati i kontinuirani rast koji beležimo u prvoj polovini godine potvrđuju poverenje koje nam klijenti ukazuju, kao i posvećenost naših zaposlenih. Pratimo makroekonomska kretanja i prilagođavamo se uslovima na tržištu, kako bismo i u promenljivom okruženju ostali pouzdan partner građanima i privredi Srbije. Istovremeno, nastavljamo da razvijamo proizvode i usluge koji prate potrebe naših klijenata, verujući da su odgovarajuća podrška i dugoročni odnosi najbolji temelj održivog rasta“, izjavila je Jasna Terzić, predsednica Izvršnog odbora Erste Bank a.d. Novi Sad.

Adekvatnost kapitala na kraju drugog kvartala 2026. godine iznosi 21,92%, a koeficijent problematičnih kredita (NPL) 2,07%.

Broj korisnika digitalnih kanala na kraju drugog kvartala 2026. godine veći je za 4,6% u odnosu na kraj 2025. godine, tako da sada Erste Banka ima oko 216 hiljada aktivnih korisnika internet i mobilnog bankarstva.

Erste Bank a.d. Novi Sad nastavlja da pruža sveobuhvatnu podršku stanovništvu i privredi Srbije prilikom ostvarivanja njihovih finansijskih potreba i ciljeva. Principi poslovanja koji podrazumevaju fokusiranje na stalno poboljšavanje usluge klijentima, te konstantno unapređivanje unutrašnje organizacije i efikasnosti, i ubuduće će činiti osnovu poslovanja Banke.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci