Politika i društvo

Zašto se rupe na putevima popravljaju jedino pred izbore?

by bifadmin

Osim nas, ovo pitanje svojim vlastima redovno postavljaju i Britanci zbog čega je njihov portal The Conversation sproveo istraživanje o nastanku i krpljenju rupa.

Istini za volju stanje na srpskim putevima češće deluje kao tema za Njuznet nego za The Conversation a takvo istraživanje bi u našoj zemlji bilo teško sprovesti i zbog nedostatka podataka. Iako ne znamo tačno koliko rupa na putevima imamo kvalitet naših kolovoza najbolje opisuje izreka da „Srbin trezan vozi kao pijani zapadnjak“, budući je trezan svesniji rupa koje mora da izbegava a kada popije onda ide pravolinijski ne mareći za opasnosti na putu.

Na Ostrvu pak postoje vrlo konkretni podaci o stanju putne mreže. Izveštaj organizacije Asphalt Industry Alliance za 2025. godinu pokazuje da je 17% lokalnih puteva u Engleskoj i Velsu tada bilo u lošem stanju. Procena je da bi za sanaciju zaostalih popravki bilo potrebno čak 12 godina i 16,81 milijardi funti. Još veću rezignaciju od ovog podatka kod Britanaca stvara činjenica da se lokalni putevi uglavnom popravljaju pred izbore jer je to nešto što glasači prvo primete.

Putevi se popravljaju tek kada propadnu

Sve što je čovek napravio vremenom propada, a propadanje je mnogo brže ako se ne održava. Tu sudbinu nisu izbegli ni putevi.

Kada su u pitanju asfaltni putevi, u njima bitumen stari, očvršćava i postaje krt. Prolazak vozila onda izaziva njihovo pucanje, a kada se pojave pukotine voda prodire u njihovu strukturu. Težina vozila i ciklusi smrzavanja i otapanja tokom smene godišnjih doba dovode do širenja pukotina, koje na kraju postaju rupe. A kada se na površini pojavi rupa strukturalni integritet slojeva ispod puta već je ozbiljno narušen.

U toj situaciji britanski i naši neimari najčešće na brzinu zakrpe put. Istraživanja pokazuju da je takav pristup relativno jeftin po pojedinačnoj intervenciji, ali veoma loš kada je u pitanju trajnost. Naime, ove „kozmetičke“ popravke traju samo nekoliko nedelja ili meseci tokom zime ili vlažnog vremena pre nego što moraju ponovo da se rade. Kada se sračuna koliko puta se određeni putevi krpe ispostavlja se da jeftine popravke zapravo uopšte nisu jeftine.

Postoji drugo rešenje

Mnogo bolji pristup bio bi preventivno održavanje koje podrazumeva intervenciju pre nego što dođe do ozbiljnog oštećenja. Preventivni tretmani, uključujući zaštitu površine i zatvaranje pukotina, pokazali su se kao znatno isplativiji jer značajno smanjuju potrebu za stalnim novim popravkama.

Istraživanja pokazuju da bi jedna funta uložena danas u preventivno održavanje puta tokom narednih 10 godina donela uštedu od 4,20 funti. Dakle, bolji sistem održavanja puteva imao bi brz pozitivan efekat.

On bi podrazumevao uspostavljanje prediktivnog i proaktivnog sistema upravljanja putevima tokom čitavog njihovog životnog ciklusa. To uključuje projektovanje otpornijih puteva, redovno praćenje njihovog stanja i pravovremeno preventivno održavanje. U tome mogu biti od velike pomoći nove tehnologije kao što su analitika podataka, veštačka inteligencija, automatizacija…

Možda će britanske vlasti i razmisliti o ovim tehnologijama međutim za naše to trenutno deluje kao daleka budućnost jer mi još uvek savladavamo lekciju kako da nam se tek otvoren put ne raspadne mesec dana po početku upotrebe.

Izvor: The Conversation

Foto: Bif

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusZabava

Danas se firme i imenom bore za pažnju

by bifadmin

Iako mnogi privrednici u Srbiji nazive svojih firmi i dalje zasnivaju na delatnosti ili identitetu vlasnika, primetno je da smišljanje upečatljivih ili duhovitih poslovnih imena postaje dodatno „oružje“ u borbi za skretanje pažnje među sve mnogobrojnijom konkurencijom.

Nekada je bilo uobičajeno da hleb kupite u pekarama Aca ili Nikolić, svratite do automehaničara Jovanovića, a televizor popravite kod majstora Pere. Imena firmi nisu morala da budu duhovita ili upečatljiva, dovoljno je bilo da znate gde su i da rade dobro. Glas se širio „od usta do usta“, a najbolja reklama je bila preporuka komšije.

Danas je ta logika gotovo nestala. Pažnja se meri u sekundama skrolovanja, pa i ime firme mora da „iskoči“ pre nego što iko uopšte vidi šta nudite. Hleb se kupuje u „Skroz dobroj pekari“, pecivo u „Pite svevišnje“, odela šiju u „Hrabrom krojaču“, pivo se pije u „Razbeerbrizi“, a palačinke jedu u „Al paćinku“. U moru naloga, reklama, storija i reelsova, prezime vlasnika više nije dovoljno. Naziv firme mora da nasmeje, iznenadi ili bar natera da zastanete.

Zakonska ograničenja za „kumove“

Prema rečima Dragoljuba Rajića iz Mreže za poslovnu podršku, iako duhovita imena firmi nisu sasvim nova pojava, uslovi poslovanja dramatično su se promenili. Nekada je za uspeh bila dovoljna dobra lokacija i kvalitetna usluga, a danas preduzetnik mora da bude i trgovac, i fotograf, i administrator društvenih mreža, pa je naziv firme tek prvi korak u toj borbi za pažnju.

„Tržište je zahtevnije, a očekivanja potrošača viša. Pitanje prepoznatljivosti postalo je ključno, a ime firme jedan od alata u toj borbi za vidljivost“, ističe Rajić za B&F.

Prema podacima Agencije za privredne registre (APR), krajem februara 2026. godine bilo je 136.514 privrednih društava i 373.980 preduzetnika. Iako APR ne vodi statistiku o dužini ili strukturi naziva firmi, niti prati trendove u upotrebi stranih reči, praksa pokazuje da su engleski termini sve prisutniji, posebno u IT i kreativnim industrijama. Upotreba reči „Srbija“ u nazivu dozvoljena je privrednim društvima samo uz saglasnost Vlade, dok je preduzetnicima ta mogućnost uskraćena.

Samo tokom 2025. registrovano je i „kršteno“ 8.037 novih privrednih društava i čak 46.751 preduzetnik. „Kumovi“ su mogli da budu duhoviti i kreativni, uz određena zakonska ograničenja. „Poslovno ime ne može da vređa moral, da sadrži pogrdne reči niti da izaziva zabludu u pogledu pravne forme. Takođe, naziv društva ne sme da bude istovetan nazivu drugog društva i mora da se dovoljno razlikuje od naziva drugog pravnog lica, tako da ne izaziva zabunu u pogledu identiteta“, objašnjavaju u APR-u za B&F.

Dobro ime je ključ

Zakonska pravila, međutim, ostavljaju prostor za kreativnost. Iako, mnogo firmi i dalje nosi „obična“ imena, od opštih odrednica poput „komerc“ i „trejd“, preko naziva izvedenih iz imena i prezimena vlasnika, do onih u kojima se već u samom nazivu jasno ističe delatnost kojom se preduzeće bavi, sve je više privrednika koji poslovno ime pažljivo osmišljavaju kao deo identiteta i strategije.

Primer je preduzeće za selidbe, koje je njegov vlasnik Jakov Ninković nazvao „Jaki Momci“. Ninković objašnjava za B&F da je izborom ovakvog imena nastojao da privuče pažnju i ostavi jasan utisak. „Želeo sam da ime bude upečatljivo, originalno, a da u isto vreme govori mnogo o nama kao preduzetnicima. U poslu kao što je selidba, gde klijenti traže pouzdanost i sigurnost, ime već na prvi pogled šalje poruku snage, sposobnosti i ozbiljnog pristupa poslu ali na simpatičan i pristupačan način“, smatra Ninković.

Sličan pristup čest je u ugostiteljstvu. Preko puta Okružnog zatvora Klisa u Novom Sadu, nedavno je osvanula picerija „La Tvorza“, što je žargonski izraz koji označava zatvor. Nazivu je prilagođen i jelovnik, pa gosti mogu da naruče „Uslovnu“, ili pice „Zabela“, „Alaktraz“, „Nanogica“, „Pablo“ i „El Čapo“…

„Dobro ime je ključ, a naslov mora da prati koncepciju – dizajn, priču, brending. Hteo sam da bude duhovito, da asocira i na lokaciju i na Italiju“, kaže za B&F vlasnik picerije Željko Ninić i dodaje da su i naziv i koncept privukli dosta pažnje.

„Deo gostiju dolazi upravo zbog naziva, ali ih na kraju zadrži proizvod, što je najvažnije. Među redovnim gostima su i zaposleni u zatvoru. Najprodavaniju picu zadržali smo pod nazivom „Kaprićoza“, jer deo gostiju ne shvati odmah igru reči, iako smo planirali da je nazovemo „Kaprićuza“, objašnjava Ninić.

Boško Kustadić, vlasnik zanatske pivare „Razbeerbriga“ smatra da je ime firme važno, ali još više proizvod. „Sve teže pamtimo stvari koje nas okružuju, a sa zanimljivim nazivima možemo da animiramo određenu publiku makar na nekoliko sekundi, skrenemo pažnju na sebe i svoj proizvod. Ipak, to ne znači da treba praviti šalu po svaku cenu. Na kraju se poverenje i integritet grade kvalitetom, a iza toga morate da stanete“, ističe Kustadić za B&F.

Lična reputacija najbolja reklama

Na sličnu granicu između kreativnosti i ozbiljnosti ukazuje i Dragoljub Rajić, koji ocenjuje da duhovit naziv može biti prednost, ali ne u svakoj delatnosti.

„Takav pristup je prihvatljiv, recimo, kod ugostiteljskih objekata, krojačkih radnji, igraonica, manjih trgovina ili poslova usmerenih ka zabavi i deci. S druge strane, porodične firme koje posluju dugoročno i žele da ostave utisak stabilnosti i tradicije, ređe će posegnuti za neobičnim imenima. To je ujedno i pokazatelj da je Srbija i dalje prilično konzervativna sredina. Većina preduzetnika želi da ih klijenti dožive kao ozbiljne i pouzdane, a naziv firme je deo tog identiteta“, zaključuje Rajić.

Petar Marković, vlasnik „Auto servisa Marković“ koji pod tim imenom posluje četiri decenije, smatra da naziv firme po prezimenu i dalje nosi određenu težinu i uliva poverenje, posebno u zanatskim poslovima gde se reputacija gradi godinama. Želeo je da naziv servisa bude direktno povezan sa njim kao majstorom, jer veruje da su kvalitet rada, zanatska veština i lična preporuka i dalje najbolja reklama.

„Nisam želeo da naziv bude ni duhovit ni upadljiv, već pre svega da bude jasno povezan sa mnom. Ljudi me znaju kao majstora i smatram da u ovom poslu nema potrebe za takvom vrstom igre. Najvažnije je da mušterije prepoznaju kvalitet rada i da ime povežu sa poverenjem koje sam stekao“, naglašava Marković za B&F.

Ekonomija pažnje

Marketinški stručnjak Ivan Minić ukazuje da u eri ekonomije pažnje, kada ova ljudska aktivnost postaje sve dragocenija u moru informacija, privrednici moraju da se istaknu, privuku kupce, da budu vrlo jasni i ispune kriterijume koji ranije nisu bili neophodni.

„Da biste se izdvojili, morate biti inovativni i kreativni. Ranije je bilo dovoljno da ime bude različito i da prođe registraciju u APR-u. Danas, ako neko već koristi to ime na internetu, teško ćete se probiti. Ako želimo da za svoj posao uzmemo .com domen, treba da imamo u vidu da je već 61 milion registrovanih naziva u ovom domenskom prostoru. Ako se odlučimo da izbor naziva domena bude u .rs opsegu, konkurencija je 161.000 već registrovanih domena. To znači da su verovatno ona najbolja, najlakša i najpamtljivija imena zauzeta u oba domenska prostora“, kaže Minić za B&F.

Prema njegovim rečima, kratka imena su obično efektnija, specifični nazivi su bolji od generičkih, kao i oni koji su duhoviti i podstiču osećanja ukoliko je reč o delatnosti u kojoj se potrošači emotivno vezuju za proizvod ili uslugu.

„Uspešna marketinška taktika su songovi, brend pesmice, humor, a ako to još prati vrlo dopadljiv vizuelni identitet, to može mnogo da pomogne malom brendu u osvajanju tržišta. Dobar naziv je onaj koji privuče pažnju, ostane u sećanju i jasno komunicira ono što nudite“, ističe Minić i dodaje da smo narod pun duha, otvoreni za sve što je simpatično i što nije uvredljivo. S druge strane, da bi nešto opstalo, potrebno je da kvalitet proizvoda bude na dovoljno visokom nivou, napominje Minić i zaključuje da je „dobro ime ono koje se lako pamti i koje ne ostavlja ravnodušnim kada smo bombardovani hiljadama informacija svaki dan“.

Bojana Petrović

Biznis i finansije 244, april 2026.

Foto: Bif

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Intesa Sanpaolo ostvarila rekordnu dobit u prvom kvartalu

by bifadmin

Intesa Sanpaolo, međunarodna bankarska grupacija u čijem sastavu posluje Banca Intesa, ostvarila je neto dobit od 2,8 milijardi evra u prvom kvartalu 2026. godine, što predstavlja najbolji kvartalni rezultat u istoriji Grupe (+6% u odnosu na prvi kvartal 2025).

Operativni prihod dostigao je rekordnih 7,2 milijarde evra (+5,3% u odnosu na prvi kvartal 2025.), vođen balansiranim rastom neto prihoda od kamata, naknada, kao i aktivnosti osiguranja i trgovanja. Neto naknade i provizije zabeležile su najbolji prvi kvartal ikada, dok je prihod od osiguranja dostigao rekordne nivoe, pri čemu su oba pokazatelja porasla za 3% godišnje. Operativni troškovi smanjeni su za 0,7%.

Očekivanja za neto dobit u 2026. godini potvrđena su na nivou od oko 10 milijardi evra. U prvom kvartalu, rast prihoda — podstaknut naknadama i provizijama, kao i prihodima od osiguranja — uz niže troškove i rezervisanja (-24,1% u odnosu na prvi kvartal 2025.), kao i  CET1 koeficijent iznad 13% potvrđuju nizak profil rizika Banke, stabilne izglede i sposobnost da ostvari održivu profitabilnost.

Upravljanje imovinom: strateški pokretač rasta

Intesa Sanpaolo je dodatno ojačala svoju vodeću poziciju u segmentu upravljanja imovinom, zaštite i savetovanja, sa više od 1,4 biliona evra finansijske imovine klijenata, što potvrđuje poverenje klijenata i snagu savetodavnog modela Banke. Upravljanje imovinom ostaje ključni pokretač rasta, uz sve veći doprinos prihodima kroz naknade i provizije, kao i kroz prihode od osiguranja.

Prihodi i profitabilnost: snaga dobro diversifikovanog poslovnog modela

U prvom kvartalu 2026. godine operativni prihod Intesa Sanpaolo dostigao je rekordnih 7,2 milijarde evra, što predstavlja rast od 5,3% na godišnjem nivou.

Neto prihod od kamata, u iznosu od 3,6 milijardi evra, blago je porastao uprkos nižim kamatnim stopama, dok su rast podržali naknade i provizije, u iznosu od 2,5 milijardi evra, prihod od osiguranja od 476 miliona evra, kao i snažan doprinos dobiti od finansijske imovine od 505 miliona evra. Struktura prihoda potvrđuje dobro diversifikovan i otporan poslovni model.

Operativna marža iznosila je 4,6 milijardi evra, a neto dobit 2,8 milijardi evra, što predstavlja najviši kvartalni rezultat koji je Intesa Sanpaolo ikada zabeležila. ROE od 21% i ROTE od 25% potvrđuju najbolju profitabilnost u klasi.

Operativna efikasnost: najniži odnos troškova i prihoda ikada, među najboljima u Evropi

U prvom kvartalu 2026. godine, odnos troškova i prihoda Intesa Sanpaolo iznosio je 35,9%, što je najniži nivo ikada i jedan od najboljih rezultata u evropskom bankarskom sektoru.

Operativni troškovi smanjeni su za 0,7%, na 2,6 milijardi evra, što potvrđuje snažnu troškovnu disciplinu, uprkos kontinuiranim ulaganjima u tehnologiju i inovacije.

Od 2022. godine, Grupa je uložila približno 5,7 milijardi evra u tehnologiju sa ciljem podrške digitalnoj transformaciji i optimizaciji procesa, što će doprineti daljem povećanju troškovne efikasnosti.

Kvalitet aktive: potvrđen model Banke sa nultim NPL-om

Na dan 31. marta 2026. godine, neto NPL koeficijent Intesa Sanpaolo iznosio je 0,8%, što je među najnižim nivoima u sektoru, uz neto iznos problematičnih kredita od 3,9 milijardi evra i plasmane u najlošijoj podgrupi nenaplativih kredita svedene gotovo na nulu.

Pokrivenost NPL plasmana povećana je na 49,5% (+0,9 procentnih poena u odnosu na 31. decembar 2025). Anualizovani trošak rizika smanjen je na 16 baznih poena, u poređenju sa 21 baznim poenom u prvom kvartalu 2025. godine, u skladu sa modelom Banke sa nultim NPL-om.

Snažan profil rizika Banke podržan je stabilnom kapitalnom pozicijom, uz CET1 koeficijent iznad 13,0%, što je znatno iznad regulatornih zahteva.

Prinos za akcionare: među najvišim stopama isplate u Evropi

Intesa Sanpaolo potvrđuje snažan kapacitet za prinos akcionara, sa oko 2,6 milijardi evra obračunatih u prvom kvartalu 2026. godine, uključujući 2,1 milijardu evra gotovinskih dividendi.

Ovo je dodatno upotpunjeno gotovinskim dividendama od 3,3 milijarde evra koje će biti isplaćene u maju, kao i programom otkupa sopstvenih akcija od 2,3 milijarde evra koji će biti pokrenut u julu, što potvrđuje visoku i održivu politiku raspodele.

Prinos od dividende iznosi 7,5%, što je među najvišim u evropskom bankarskom sektoru, uz ukupnu stopu isplate od 95% neto dobiti — 75% u novcu i 20% kroz otkup sopstvenih akcija.

Društveni uticaj: globalni lider

Od 2023. godine, Intesa Sanpaolo izdvojila je oko 1,1 milijardu evra za inicijative usmerene na borbu protiv siromaštva i smanjenje nejednakosti.

U prvom kvartalu 2026. godine plasirano je i 4,2 milijarde evra za podršku održivoj tranziciji, uključujući mere energetske efikasnosti i inicijative za podršku malim i srednjim preduzećima. Strateško partnerstvo sa Fondacijom Ellen MacArthur takođe je obnovljeno kroz novi četvorogodišnji ugovor sa ciljem jačanja razvoja cirkularne ekonomije kao pokretača industrijske konkurentnosti, ekonomske otpornosti i sigurnosti resursa.

Fotografija: Banca Intesa

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Beograd u znaku lepote: dm-ov find your Beauty ponovo pomerio granice beauty događaja

by bifadmin

U Hali 4 Beogradskog sajma 9. maja održan je događaj find your Beauty, koji je organizovala kompanija dm i koji je i ove godine, u sjajnoj atmosferi, okupio hiljade posetilaca željnih da istraže nove pristupe nezi, lepoti i ličnom izrazu.

Tokom celog tog dana odvijali su se masterclassovi, radionice i susreti sa brendovima, pružajući posetiocima priliku da dobiju konkretne savete, isprobaju proizvode i pronađu rutinu nege koja se prirodno uklapa u njihov svakodnevni ritam. Fokus događaja bio je na praktičnom iskustvu i neposrednom nanošenju proizvoda.

„Find your Beauty je prilika da uživamo, istražujemo i pronađemo ono što nam zaista prija. Drago nam je što su posetioci prepoznali vrednost ovog koncepta, a posebno nas raduje što iz godine u godinu raste interesovanje i što gradimo zajednicu koja prepoznaje vrednost autentične nege i ličnog izraza. Upravo takvi trenuci stvaraju prostor u kojem svako može da pronađe svoju meru lepote“, izjavila je Svetlana Jovanović Mitić, rukovodilac Marketinga i komunikacija dm Srbija i Severna Makedonija.

Posebnu pažnju privukli su masterclassovi koji su otvorili teme iz različitih uglova. Tako je, na primer, o fotografiji i videu govorio Luka Stojanović, videograf, dok je dr Barbara Luna, specijalista dermatologije, podelila ključne savete o nezi kože i značaju SPF zaštite. Brana Kostić, makeup artist, posetiocima je približila šminku kao lični izraz, pokazujući kako makeup može da prati identitet i raspoloženje, a ne da ih menja.

Uz brojne interaktivne aktivacije, posetioci su imali priliku da otkriju i isprobaju različite beauty i skincare proizvode, učestvuju u kreativnim radionicama i dožive sadržaj koji je spojio lepotu, edukaciju i zabavu u jedinstveno iskustvo. Svaki segment događaja, pažljivo osmišljen kao inspirativan prostor za istraživanje novih trendova, upoznavanje sa inovacijama i uživanje u personalizovanim sadržajima, kreiran je tako da svako pronađe trenutke i iskustva prilagođena sopstvenim interesovanjima i potrebama.

Događaj je završen u sjajnoj atmosferi, uz nagradni konkurs koji je posetiocima upotpunio dan i doneo posebna iznenađenja za učesnike, dok je muzički nastup Amne dodatno zaokružio celo iskustvo.

Kompanija dm je ovogodišnjim događajem find your Beauty još jednom potvrdila da lepota nije univerzalna kategorija, već je ona uvek lično iskustvo koje se gradi autentičnim odabirom malih rituala, znanjem i uživanjem u trenucima izdvojenim za sebe. Tako nastaje prostor u kojem svako može da pronađe svoju pravu meru lepote i nege.

Foto: produkcija Cinefilm, fotograf Arsenije Radenović

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Kapital se vraća zlatu: Zašto je danas važno u kom obliku posedujete zlato

by bifadmin

 

U aprilu 2026. godine, globalni ETF fondovi vezani za zlato zabeležili su neto prilive od približno 6,6 milijardi američkih dolara, uz povećanje rezervi za 87,3 tone zlata – što predstavlja najjači mesečni priliv od kraja 2024. godine, prema podacima Svetskog saveta za zlato (World Gold Council). Ovo predstavlja oštar preokret u odnosu na mart, kada su fondovi registrovani na američkim berzama zabeležili odlive od oko 85 tona, jer su investitori realizovali profit i tražili likvidnost nakon snažnog rasta cene zlata.

Još važnije, april pokazuje da se kapital vraća zlatu čak i pri cenama iznad 4.500–4.700 američkih dolara po unci. Istovremeno, Azija nastavlja da podržava tržište, pri čemu Kina i Indija održavaju snažnu investicionu tražnju. U Indiji je investiciona tražnja za zlatom prvi put u istoriji nadmašila potrošnju nakita, dok su prilivi u ETF fondove porasli za 186% na godišnjem nivou.

Ovaj trend ukazuje na promenu ponašanja investitora: visoki cenovni nivoi sve više se prihvataju kao „nova realnost“, a ne kao privremeni vrhunac. U tom kontekstu, ključno pitanje više nije da li investirati u zlato, već u kom obliku ga posedovati.

Osnovni izbor i dalje je između fizičkog zlata – u obliku poluga i investicionih kovanica – i takozvanog „papirnog zlata“, najčešće kroz ETF fondove (fondove kojima se trguje na berzi). Iako oba pristupa prate cenu zlata, značajno se razlikuju po strukturi i profilu rizika.

Fizičko zlato predstavlja direktno vlasništvo nad materijalnom imovinom. Ono postoji izvan finansijskog sistema i ne zavisi od njegovog funkcionisanja, što ga čini otpornim čuvarom vrednosti na duži rok. Ovakva vrsta ulaganja ne zavisi od posrednika čija bi finansijska stabilnost ili regulatorno okruženje mogli uticati na pristup imovini.

Nasuprot tome, ulaganje kroz ETF fondove omogućava izloženost ceni zlata putem finansijskog instrumenta. Ovakav pristup nudi visoku likvidnost, jednostavan pristup i relativno niske ulazne troškove, ali ostaje povezan sa tržišnom infrastrukturom, regulatornim okvirom i institucionalnim učesnicima.

„Ključna razlika nije u kretanju cene, već u strukturi vlasništva. Kod fizičkog zlata investitor poseduje stvarnu imovinu nezavisnu od finansijskog sistema. Izloženost kroz ETF fondove, s druge strane, vezana je za tržišne i institucionalne okvire, što uvodi drugačiju vrstu rizika, posebno u periodima povećane neizvesnosti“, izjavio je Georgi Hristov, direktor kompanije Tavex zlato&srebro.

Još jedan važan faktor koji oblikuje tržište jeste ograničena ponuda zlata. U uslovima stabilne tražnje centralnih banaka i investitora, ponuda ostaje relativno neelastična, što podržava visoke cenovne nivoe i povećava osetljivost tržišta na nove prilive kapitala.

U takvom okruženju, oblik vlasništva postaje strateško pitanje. Razlika više nije samo u troškovima ili praktičnosti, već i u kontroli, nezavisnosti i izloženosti sistemskom riziku.

Kako se tržište investicionog zlata prilagođava višim cenovnim nivoima, razumevanje toga šta se zapravo poseduje postaje podjednako važno kao i sama odluka o investiranju.

 

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvo

Najmanja inspekcijska služba u Srbiji, a možda i u svetu

by bifadmin

Ako ste pomislili da je inspekcija za informacionu bezbednost koja broji dva inspektora najmanja u našoj zemlji, pogrešili ste. Imamo još manju.

U pomenutoj inspekciji radi jedna žena koja je zadužena za više poslova tako da ne može celo svoje radno vreme da posveti „nadzoru nad pravnim subjektima koji se bave izdavanjem i stavljanjem u promet kartografskih publikacija i publikacija sa kartografskim sadržajem“, kako glasi njen posao.

Ona radi u Odeljenju kartografiju u Geo sektoru Republičkom geodetskom zavodu i zadatak joj je da proverava fizička i pravna lica koja objavljuju kartografske publikacije jer one ne mogu da izađu na tržište bez saglasnosti RGZ bilo da je reč o kartama, globusima, atlasima, vežbankama… Dakle, predmet nadzora ove inspektorke su izdavači udžbenika, visokoobrazovne institucije i instituti, izdavači monografija, enciklopedija, atlasa, vodiča, distributeri i proizvođači globusa, elektronski mediji i dr.

Za zemlju za koju bi neki rekli da nema rešeno pitanje granica, ovaj inspekcijski organ ima poseban značaj. U njenom opisu zadataka između ostalog je i da proverava – državnu granicu.

Jedan nadzor mesečno

Shodno raspoloživim resursima, možda i ne treba da čudi podatak iz izveštaja o radu ove inspekcije da je prošle godine realizovala ukupno 12 inspekcijskih nadzora. U proseku, jedan mesečno. Obavila je i jednu savetodavnu posetu.

Ono što olakšava rad inspekciji je kontrolna lista preko koje preduzeća mogu sama da provere da li ispunjavaju zakonske uslove, kao i činjenica da su izdavači ovih publikacija mahom koncentrisani u Beogradu. Zato se nadzor u glavnom gradu obavlja tokom cele godine, a na ostatku teritorije Srbije – po potrebi.

U izveštaju o radu ove inspekcije navodi se i ocena šta je ostvareno u prošloj godini: „Ovlašćeno lice za inspekcijski nadzor…. tokom 2025. godine preventivnim delovanjem, dostavljanjem akata o primeni propisa, savetodavnim posetama i inspekcijskim nadzorom, u potpunosti je ostvarilo minimalan planirani opseg rada (usled nedostatka sredstava za rad)“.

Doduše, plan nije premašen u pogledu nadzora. Bilo je planirano 12 i toliko ih je izvršeno. S druge strane, jeste premašen kod izdavanja saglasnosti na objavljivanje publikacija. Očekivano je bilo da će biti izdato 150, a izdato je 300.

Dodaje se i da na rad inspektora nije bilo prigovora i pritužbi.

Angažovana i na „tekućim poslovima“

Tek iz plana rada za 2026. saznaje se da ova inspektorka ne radi samo inspekcijske poslove. „Pored rada u Inspekciji, ovlašćeno lice obavlja i tekuće poslove u Odeljenju za kartografiju po nalogu neposrednog rukovodioca u skladu sa radnim ciljevima odeljenje“. Inače, reči „tekuće poslove“ su boldovane u izveštaju.

Ove godine RGZ ima ambicioznije planove po pitanju inspektorskog rada. Za inspekcijski nadzor predviđeno je 10 dana (uz dodatne nadzore „po potrebi“). Tri puta više vremena (30 dana) predviđeno je za pripremanje. Na sastanke će takođe otići više vremena – 12 dana. Na izrade zapisnika, rešenja i dopisa sa preporukama – 50. Kada se sve sabere 218 dana u ovoj godini će se inspekcija baviti inspekcijskim nadzorom.

Izvor: Forbes Srbija

Foto: kranich17, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Ko snosi odgovornost kada se zaposleni povredi radeći iz svog stana?

by bifadmin
Podaci Inspektorata za rad pokazuju da je tokom prva tri meseca 2026. godine u Srbiji obavljeno ukupno 206 inspekcijskih nadzora povodom prijavljenih povreda na radu, što predstavlja pad od 15 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Od početka godine do kraja marta sedam zaposlenih izgubilo je život usled povreda na radu, dok je u istom periodu 2025. stradalo deset lica.

Građevinarstvo već godinama važi za jednu od najrizičnijih delatnosti u Srbiji, pre svega zbog rada na visini, upotrebe teške mehanizacije, nedovoljne primene zaštitne opreme i čestog angažovanja radnika na privremenim i sezonskim poslovima. Inspekcijski nadzori u toj oblasti uglavnom se odnose na proveru primene mera bezbednosti, ispravnosti skela i opreme, kao i načina organizacije rada na gradilištima.

U Inspektoratu za rad ističu da, uprkos ograničenim kadrovskim kapacitetima, trenutni broj inspektora omogućava sprovođenje kontrole primene mera bezbednosti i zdravlja na radu na teritoriji cele Srbije. Samo u Odeljenju inspekcije rada u Beogradu trenutno radi 42 inspektora, dok u odeljenjima u Šapcu i Valjevu radi njih 16.

Istovremeno je raspisan i javni konkurs za prijem još 29 inspektora rada, što bi u narednom periodu trebalo dodatno da ojača kapacitete kontrole.

Šta se smatra povredom kada se radi van kancelarije?

Paralelno sa klasičnim rizicima na radnom mestu sve veću pažnju privlače i povrede nastale tokom rada od kuće i rada na daljinu. Ono što je donedavno bilo izuzetak nakon pandemije postalo je uobičajen model rada u brojnim kompanijama, posebno u IT sektoru, administraciji, marketingu i uslugama. Međutim, zakonska pravila nisu u potpunosti ispratila promene na tržištu rada, pa se sve češće postavlja pitanje šta se tačno smatra povredom na radu kada zaposleni posao obavlja iz svog doma.

Advokat Branislav Vještica kaže da situacija u kojoj se zaposleni tokom radnog vremena na daljinu, odnosno od kuće, povredi tako što se saplete o kabl, iz ugla zakona može dobiti potpuno drugačiji značaj.

„Ukoliko je ugovorom o radu precizirano da zaposleni radi od kuće u tačno određenom prostoru, povreda koja se dogodi u tom prostoru može biti tretirana kao povreda na radu“, navodi advokat.

Ali, upravo ovakve situacije ukazuju na pravnu nesigurnost i nedovoljnu regulisanost rada od kuće i rada na daljinu.

„Važeći Zakon o radu prepoznaje ove modele uglavnom kroz osnovne definicije i nekoliko načelnih pravila, ali bez detaljnog uređivanja međusobnih prava i obaveza zaposlenih i poslodavaca. Zbog toga se u praksi otvara čitav niz nedoumica – od toga ko je odgovoran za uslove rada u stanu zaposlenog, do načina dokazivanja da je povreda zaista nastala tokom rada“, objašnjava naš sagovornik.

Kako se rad od kuće obavlja u prostoru koji nije pod neposrednom kontrolom poslodavca, neophodno je propisati minimalne obaveze i standarde koji bi važili i za poslodavce i za zaposlene.

„Među pitanjima koja bi trebalo preciznije urediti nalaze se uslovi radne sredine, procena rizika, ergonomija radnog prostora i mere prevencije. Za razliku od rada u kancelariji, gde poslodavac ima direktan uvid u uslove, kod rada od kuće ta kontrola je značajno ograničena“, ocenjuje Vještica.

Poseban izazov predstavlja ustavno pravo na nepovredivost stana, koje ograničava mogućnost poslodavca da neposredno proverava uslove u kojima zaposleni radi. Ipak, to ne isključuje potrebu da se jasno definišu obaveze u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu.

„U praksi, to bi podrazumevalo minimalne standarde koji se odnose na ispravnost električnih instalacija, adekvatno osvetljenje, prohodnost prostora i ergonomsko uređenje radnog mesta. Uređivanje ove oblasti bi moralo da podrazumeva i aktivnije učešće samih zaposlenih, koji bi preuzeli deo odgovornosti za bezbednost u prostoru u kojem rade. Takođe, privreda bi trebalo da bude uključena u izradu budućih podzakonskih akata, kako bi pravila bila primenjiva u praksi i prilagođena različitim delatnostima“, smatra advokat.

Dodatne komplikacije donosi rad na daljinu uz česte promene lokacije, posebno kada zaposleni posao obavljaju iz inostranstva. U takvim slučajevima često nije jasno koji propisi se primenjuju, niti na koji način se mogu sprovesti standardne mere zaštite na radu. Rad iz kafića, coworking prostora, hotela ili druge države otvara pitanja koja postojeći zakonski okvir u velikoj meri ne prepoznaje.

„Takođe, otvara se i potreba uvođenja posebnih šifara za prijavu povreda nastalih tokom rada od kuće i rada na daljinu, kao i jasnog postupka njihovog prijavljivanja i dokazivanja. Jedna od ključnih nedoumica odnosi se i na definisanje samog „radnog mesta“ u stanu – da li se ono odnosi isključivo na prostor u kojem se nalazi radni sto i oprema, ili i na ostale prostorije u kojima se zaposleni kreće tokom radnog vremena“, zaključuje advokat Branislav Vještica.

Izvor: Biznis.rs
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Ko najbrže stvara nove milijardere?

by bifadmin
Evropa će u narednim godinama blago povećati svoj udeo u globalnoj populaciji milijardera, dok će Amerike, uprkos rastu u apsolutnim brojkama, zabeležiti pad udela. Najnoviji Knight Frank Wealth Report za 2026. otkriva da svet ulazi u novu fazu ubrzanog stvaranja bogatstva – ali uz promenjenu geografiju kapitala.
Broj dolarskih milijardera globalno porastao je sa 2.723 u 2021. na 3.110 u 2026, što je rast od 14% za samo pet godina. Taj trend neće stati – naprotiv. Projekcije pokazuju dodatni skok od 26% do 2031. godine, kada bi svijet mogao imati čak 3.915 milijardera.

Jedan od ključnih pokretača tog rasta biće Evropa. Očekuje se da će broj evropskih milijardera porasti sa 780 na 994, što predstavlja rast od 27% i približavanje simboličnoj granici od 1.000 najbogatijih pojedinaca.

Kako ističe Liam Bailey, riječ je o jednom od najvećih pomaka u raspodeli globalnog bogatstva u modernoj istoriji – procesu koji redefiniše gdje i kako se kapital stvara.

Ko najbrže stvara nove milijardere?

Analiza 20 zemalja sa najbržim rastom otkriva zanimljiv obrazac: Evropa ima čak osam predstavnika, ali dominiraju manje i stabilne ekonomije – prije svega nordijske zemlje.

Na globalnom nivou prednjači Saudijska Arabija, sa impresivnim rastom od 183% – sa 23 na 65 milijardera do 2031.

U Evropi, lider je Poljska, gdje će se broj milijardera više nego udvostručiti (sa 13 na 29). Sledi Švedska sa rastom od 81%, dok Danska i Norveška potvrđuju nordijsku dominaciju.

Rast beleže i veće ekonomije poput Španija i Italija, dok Turska, kao kandidat za EU, takođe ulazi među brzorastuća tržišta bogatstva.

Zanimljivo je da se najveće evropske ekonomije – poput Nemačke, Ujedinjenog Kraljevstva i Francuske – ne nalaze na ovoj listi, upravo zato što je fokus na stopama rasta, a ne na ukupnom broju milijardera.

Globalna mapa bogatstva: Azija vodi, Evropa jača

U 2026. godini, region Azije i Pacifika dominira sa 36% svih milijardera u svetu. Amerike drže 34%, dok Evropa učestvuje sa oko 25%.

Do 2031. godine, Evropa će blago povećati svoj udio na 25,4%, dok će Sjeverna Amerika pasti sa 31% na 27,8% – uprkos tome što će broj milijardera tamo rasti sa 995 na 1.089.

Prema rečima Roryja Penna, reč je o paradoksu modernog kapitalizma: bogatstvo raste, ali postaje selektivnije kada je reč o lokacijama u koje se ulaže.

Kapital traži sigurnost, ne samo prinos

Ključna poruka izveštaja je promena ponašanja bogataša. Najbogatije porodice sve više diverzifikuju imovinu između tri glavna regiona – Amerike, Evrope i Azije – tražeći sigurnost, stabilne institucije i vladavinu prava.

Uprkos visokim porezima i političkim neizvesnostima, London i dalje ostaje magnet za globalni kapital upravo zbog pravne sigurnosti. Međutim, percepcija Evrope kao investicione destinacije nije jednoznačna – pojedini investitori je sve češće vide kao “muzej”, a ne kao prostor za rast.

Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Šta je najprofitabilnije gajiti u Srbiji

by bifadmin

Da li je poljoprivreda danas isplativa grana – pitanje je na koje odgovor traži sve veći broj onih koji razmišljaju da započnu neku proizvodnju u Srbiji.

Iako se neke kulture poput jagodastog voća, povrća iz plasteničke proizvodnje ili lekovitog bilja izdvajaju kao potencijalno profitabilne, stručnjaci upozoravaju da ne postoji univerzalna formula i garancija za uspeh. Pogotovo ne u vreme sve izraženijih klimatskih promena i ratnih globalnih dešavanja.

Na izbor šta gajiti utiču brojni faktori. Tu je i kvalitet zemljišta, visina ulaganja, dostupnost radne snage i pre svega, sigurnost tržišta.

Odluka o tome šta proizvoditi postaje kompleksna poslovna procena. Ne svodi se samo na to koju kulturu ili sortu izabrati i posaditi. Zato je, pre ulaska u proizvodnju, ključno sagledati sopstvene resurse i potrebe tržišta. Kombinacija ta dva faktora najčešće odlučuje da li će proizvodnja doneti profit ili gubitak, kažu sagovornici Forbes.

Poljoprivreda i najteže pitanje šta zasaditi

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Bojan Dimitrijević kaže da u Srbiji, u biljnoj proizvodnji, poslednjih godina dolazi do značajnih oscilacija.

Samim tim je, kako dodaje, veoma nezahvalno baviti se bilo kakvim prognozama i uopšte davati preporuke za gajenje određenih biljnih kultura.

Te oscilacije se odnose prvenstveno na prinos, obim proizvodnje, kvalitet roda, ali i na tržišne cene, kao jednog od značajnih ekonomskih faktora koji određuju uspešnost, odnosno profitabilnost proizvodnje.

Ovakve oscilacije posledica su većeg broja faktora. Neki od najznačajnijih su klimatski, odnosno nepogode kao što su suša, grad, mraz.

Značajne su i oscilacije u snabdevanju materijalima i njihovim cenama. Tu su i strukturni problemi u poljoprivredi – fragmentisani zemljišni posedi, neravnomerno usvajanje tehnologija, ograničena primena sistema za borbu protiv vremenskih nepogoda, nedostatak radne snage.

Takođe, i nestabilnost u lancima snabdevanja, globalna volatilnost cena robe, turbulentne promene na globalnom tržištu hrane.

Poljoprivreda i ulaganje

Pored toga, kaže da kada se planira pokretanje neke biljne proizvodnje, potrebno je imati u vidu i neke druge polazne parametre – da li se ulaže sopstveni ili pozajmljeni kapital. Zatim da li neko već ima zemlju ili tek treba da je kupi.

„Ukoliko neko ima zemljište u posedu treba videti koja je veličina i oblik parcela, nagib terena, nadmorska visina, kakva je klima, tip zemljišta, šta se na parcelama nalazi. Ima li korova ili se gajila neka biljna kultura, koja i koliko dugo. Gleda se opremljenost mehanizacijom, dostupnost radne snage, udaljenost tržišta ili prerađivačkih kapaciteta“, navodi Dimitrijević.

Sa druge strane, potrebno je sagledati i za kojim proizvodima, i u kojoj meri postoji potražnja na tržištu te na osnovu toga opredeliti se za konkretnu vrstu, odnosno sortu, ili nekoliko njih.

Tu se dolazi do pitanja cena. Kako materijala, tako i cena gotovih proizvoda, koje trenutno pokazuju tendenciju rasta kada je poljoprivreda u pitanju i velike oscilacije.

Neizvesnost zbog globalnih okolnosti

Dimitrijević ukazuje da ako recimo neko sada odluči da počne da se bavi poljoprivredom treba da ima u vidu i neizvesnost koja proističe iz činjenice da rat u Iranu ugrožava snabdevanje energentima od kojih direktno zavisi transport svih proizvodnih inputa do proizvođača, kao i svih gotovih proizvoda od proizvođača do prerađivačkih kapaciteta i/ili krajnjih potrošača.

Iran je, zahvaljujući velikim rezervama prirodnog gasa i razvijenoj petrohemijskoj industriji, takođe i jedan od najznačajnih svetskih proizvođača azotnih đubriva, posebno uree.

Zbog ratova u Iranu i Ukrajini kidaju se lanci snabdevanja. Ili su izmenjene transportne rute. Najčešće tako što se, zbog zaobilaženja kritičnih zona, produžava put, što posledično povećava cenu proizvoda na tržištu.

Šta je najprofitabilnije

Jedan od faktora za izbor gajene kulture je i period povraćaja uloženih sredstava. Odnosno, koliko je potencijalni proizvođač u mogućnosti da čeka da mu se uloženi kapital vrati.

Neophodno je blagovremeno izraditi poslovni plan, savetuje profesor Dimitrijević.

„Neke greške načinjene na samom početku uopšte se ne mogu ispraviti, ili ih je teško ispraviti, uz velike troškove. Ovo se naročito odnosi na višegodišnje zasade, kao što su voćarski“, pojašnjava.

Što se profitabilnosti gajenja biljnih kultura tiče, poslednjih godina u Srbiji je od voćarskih kultura, uslovno rečeno, najprofitabilnije bilo gajiti malinu, jagodu, kupinu, borovnicu, lesku, trešnju, kajsiju i vinovu lozu, kaže profesor.

Najveća vrednost proizvodnje ostvaruje se gajenjem jagodastih voćnih vrsta (malina, jagoda, kupina i borovnica). Međutim, veliki troškovi u pogledu plata radnika, naročito u poslovima berbe značajno umanjuju finansijski rezultat.

Izvor: Forbes
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Ponovnom udajom da li se gubi pravo na porodičnu penziju od preminulog supruga

by bifadmin
Mnogi korisnici porodične penzije u Srbiji imaju dilemu da li će izgubiti primanja ukoliko ponovo stupe u brak ili započnu vanbračnu zajednicu. Iz odgovora objavljenog u „Glasu osiguranika“ Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje proizlazi da razloga za brigu nema.
Kako je navedeno, udovice i udovci koji primaju porodičnu penziju od preminulog supružnika zadržavaju pravo na ovu penziju čak i ako ponovo sklope brak, bez obzira na to da li je novi supružnik strani državljanin.

Novi brak ne utiče na isplatu penzije

Pitanje je postavila čitateljka iz Beograda koja prima porodičnu penziju nakon smrti supruga i zanimalo ju je da li bi ponovna udaja za stranog državljanina uticala na njena primanja, s obzirom na to da ne menja prebivalište.

Iz PIO fonda pojašnjavaju da udovice i udovci ne gube pravo na porodičnu penziju ukoliko sklope novi brak ili zasnuju vanbračnu zajednicu.

Važno i za decu koja koriste porodičnu penziju
U odgovoru se dodatno navodi da zasnivanje nove zajednice nema nikakav uticaj ni na pravo dece na porodičnu penziju koju su ostvarila nakon smrti roditelja.

Ova informacija značajna je za veliki broj građana koji koriste pravo na porodičnu penziju, a imaju nedoumice oko toga da li bi promene u privatnom životu mogle da utiču na njihova primanja.

Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci