EkonomijaVesti

Cena radnog sata u Srbiji u 2025. godini iznosila je 12,8 evra

by bifadmin

Cena radnog sata u Srbiji u 2025. godini iznosila je 12,8 evra i bila je druga najniža u Evropi, među zemljama za koje Eurostat ima podatke. Od Srbije je bila gora jedino Bugarska, ali treba imati u vidu da nisu dostupni podaci za BiH, Crnu Goru, Albaniju i Severnu Makedoniju.

Radi poređenja, radni sat u Bugarskoj koštao je 12 evra, u Rumuniji 13,6 a u Mađarskoj 15,2 evra. U Hrvatskoj i Sloveniji, članicama EU, cena radnog časa iznosila je 18,4, odnosno 29,7 evra.

Na prvom mestu u Evropi, po statistici Eurostata, nalazi se Island, gde je radni sat koštao 59,3 evra. Slede Luksemburg sa 56,8 i Norveška sa 56,2 evra po radnom satu. Za Švajcarsku nisu dostupni podaci.

Prosečna cena radnog sata u Evropskoj uniji iznosila je 34,9 evra u 2025. godini.

U 2025. godini, troškovi rada po satu izraženi u evrima porasli su za 4,1 odsto u EU i za 3,8 odsto u evrozoni, u poređenju sa 2024. godinom.

Unutar evrozone, troškovi rada po satu su porasli u svim zemljama, osim Malte (-0,5 odsto). Najveći porast zabeležen je u Bugarskoj (+13,1 odsto), Hrvatskoj (+11,6 odsto), Sloveniji (+9,3 odsto) i Litvaniji (+9,2 odsto), dok je najniži bio u Francuskoj (+2,0 odsto) i Italiji (+3,2 odsto), zatim u Španiji, Kipru i Luksemburgu (po +3,5 odsto).

Za zemlje EU van evrozone, troškovi rada po satu izraženi u nacionalnoj valuti porasli su u svim zemljama, a najveći porast zabeležen je u Rumuniji (+10,6 odsto), Mađarskoj (+8,9 odsto) i Poljskoj (+8,8 odsto). Najmanji porast je zabeležen u Danskoj (+3,0 odsto), objavio je Eurostat.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Bif

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

UZ PODRŠКU ŠVAJCARSКE, NELT GRUPA UVELA INOVATIVNI GEOTERMALNI SISTEM I SMANJILA ZAGAĐENJE VAZDUHA I EMISIJE GHG

by bifadmin
Uz podršku Vlade Švajcarske i u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine, u okviru projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji“, vodeća distributivno logistička kompanija u Srbiji, Nelt Grupa, uvela je inovativni sistem za grejanje i hlađenje objekata u distributivno logističkom centru u Dobanovcima. Novi sistem koristi geotermalnu i solarnu energiju, što će dovesti do smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte na nivou Nelt Grupe za 40% do 2030. godine, poboljšati kvalitet vazduha i povećati energetsku efikasnost poslovanja ove kompanije.

Nabavku sistema geotermalne toplotne pumpe sufinansirala je Vlada Švajcarske donacijom u vrednosti od 200.000 dolara.

„Švajcarska podržava zelenu tranziciju Srbije kroz podsticanje inovacija, jačanje uloge privatnog sektora i razvoj održivog sistema zelenog finansiranja. Projekat sa kompanijom Nelt jasno pokazuje kako inovativna rešenja mogu doprineti smanjenju emisija štetnih gasova i unapređenju energetske efikasnosti, i pruža potvrdu da kompanije mogu istovremeno biti i konkurentne i ekološki odgovorne“, izjavila je NJ.E. An Lugon-Mulan, ambasadorka Švajcarske u Srbiji.

Hibridni sistem sa geotermalnom toplotnom pumpom, zasnovan na tehnologiji voda–voda, zamenjuje prethodno korišćen gasni kotao i obezbeđuje oko 40% energije potrebne za efikasno grejanje i hlađenje dve hale sa magacinskim i kancelarijskim prostorima, kao i tehničkog bloka za servis vozila sa pratećim administrativnim prostorijama.

„Evropska unija je uz Srbiju na putu zelene tranzicije. Podržavamo usvajanje čistijih tehnologija, bolje upravljanje životnom sredinom i približavanje zajedničkom cilju zelenije, održivije i konkurentnije privrede. Primer Nelta pokazuje da obnovljiva energija može da zameni fosilna goriva u složenim logističkim operacijama, doprinoseći istovremeno ostvarivanju ekoloških i ekonomskih ciljeva,“ rekao je NJ.E. Andreas fon Bekerat, ambasador i šef Delegacije Evropske unije u Srbiji.

Кorišćenje obnovljivih izvora energije za svakodnevne poslovne operacije predstavlja konkretan korak ka dekarbonizaciji logističke infrastrukture, odnosno smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva. Očekuje se da će emisije CO₂ biti smanjene za više od 50.000 tona u periodu od 20 godina, uz godišnju uštedu energije od oko 7 miliona kWh. Uz to, doći će i do značajnog smanjenja emisija zagađujućih materija, uključujući sumpor dioksid, azotne okside i suspendovane čestice, što direktno doprinosi unapređenju kvaliteta vazduha.

„Zahvaljujući uspešnoj saradnji svih partnera i savetodavnog tima Evropske investicione banke u okviru inicijative EU za Zelenu agendu, uspeli smo da podržimo više od 90 inovativnih zelenih projekata, od kojih mnogi ne bi mogli da se razvijaju bez ovakve vrste podrške. Srpski inovatori dobili su tehničku pomoć za pripremu projekata, pristup povoljnom finansiranju i mentorstvo koje im pomaže da rastu i probiju se na tržište. Ovo pokazuje da timski pristup zaista funkcioniše: podržavamo zelenu tranziciju Srbije, osnažujući inovacioni ekosistem i preduzetnički talenat“, rekao je Damjan Sorel, šef Regionalnog centra EIB a za Zapadni Balkan.
„UNDP podržava upotrebu geotermalne energije, koja kao pouzdan i dostupan obnovljivi izvor ima veliki potencijal za širu primenu u industriji i lokalnim samoupravama u Srbiji, što može da ubrza zelenu tranziciju i ojača energetsku bezbednost zemlje. Inovacija Nelt Grupe je odličan primer upotrebe geotermalne energije koji mogu da slede i druge kompanije u Srbiji“, istakao je Jakup Beriš, stalni predstavnik UNDP a u Srbiji.

„Naše dugoročno opredeljenje je da kompaniju razvijamo odgovorno i održivo, kroz inicijative koje donose merljive i konkretne rezultate. Geotermalni sistem u Dobanovcima predstavlja konkretan korak u dekarbonizaciji naše logističke infrastrukture. Sistem koristi podzemne vode kao obnovljiv izvor energije i omogućava grejanje i hlađenje više od 22.000 m², uz integraciju sa postojećom energetskom infrastrukturom i solarnom elektranom. Istovremeno, projektovan je sa jasnom razvojnom perspektivom i biće integralni deo budućih logističkih kapaciteta kroz povezivanje sa novim skladištem u okviru centra“, naglasio je Marko Cilić, predsednik Izvršnog odbora i v.d. generalnog direktora Nelt Grupe.

Inovacija Nelt Grupe za zelenu tranziciju, koju je finansijski podržala Vlada Švajcarske, jedna je od preko 90 zelenih investicija koje su sprovedene u okviru projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji“. Ovaj projekat, uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP, uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švajcarske, Švedske i Srbije i u saradnji sa Ambasadom Švedske i Evropskom investicionom bankom.

Foto: UNDP Srbija 
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Predložena dividenda za 2025. godinu

by bifadmin

Uprava i Nadzorni odbor Zavarovalnice Triglav predlažu isplatu dividendi u iznosu od 68,2 miliona evra, što je za 7 odsto više nego prethodne godine.

  • Uprava i Nadzorni odbor Zavarovalnice Triglav predložiće ovogodišnjoj skupštini akcionara isplatu dividende u iznosu od 3,00 evra bruto po akciji, odnosno ukupno 68,2 miliona evra.
  • Predlog dividende je u skladu s dividendnom politikom osiguravajuće kuće i predstavlja isplatu 50% neto dobiti Grupe za 2025. godinu.
  • Poziv za ovogodišnju skupštinu akcionara Zavarovalnice Triglav biće preliminarno objavljen 23. aprila 2026, dok će se sednica održati 2. juna 2026. godine.

Predsednik Uprave Zavarovalnice Triglav Andrej Slapar je izjavio: „Težimo ka tome da akcija Triglava ostane stabilna, profitabilna i sigurna investicija, koja svojom dividendnom isplatom ispunjava očekivanja akcionara. Ove godine predlažemo isplatu dividende u visini polovine prošlogodišnje čiste konsolidovane dobiti, što je u skladu s dividendnom politikom. To trenutno znači približno 4,8% dividendnog prinosa akcije Triglav, što je iznad proseka evropskih osiguravača.

Pri predlogu ovogodišnje dividende uravnoteženo smo uzeli u obzir sve ciljeve dividendne politike, uključujući ostvarenje visokih ambicija u pogledu razvoja i rasta Grupe Triglav u strateškom periodu. Istovremeno ćemo i u budućnosti voditi računa da se kapitalna adekvatnost Grupe Triglav na srednji rok nalazi u ciljanom rasponu, jer ona predstavlja temelj za uspešno poslovanje i sigurnost naših klijenata. Verujemo da predložena dividenda omogućava razvoj Grupe Triglav u željenom smeru, a istovremeno ispunjava očekivanja akcionara.”

Predlog Uprave i Nadzornog odbora u vezi sa ovogodišnjom isplatom dividende usklađen je s dividendnom politikom i politikom upravljanja kapitalom Grupe Triglav. Tim predlogom Triglav održava odgovarajući nivo kapitala koji će biti potreban za obezbeđivanje srednjoročne ciljne kapitalne adekvatnosti uz dalji rast poslovanja, a istovremeno nastoji da ispuni očekivanja akcionara koja proizlaze iz dividendne politike, ostvarenih poslovnih rezultata i razvoja poslovanja. U slučaju da Triglav u budućnosti ima povećane potrebe za kapitalom, postupaće u skladu sa usvojenom politikom upravljanja kapitalom.

Nadzorni odbor je potvrdio revidirani godišnji izveštaj Grupe Triglav i Zavarovalnice Triglav za 2025. godinu, koji će, u skladu sa finansijskim kalendarom, biti objavljen u ponedeljak, 30. marta 2026. godine. Zavarovalnica će preliminarno 23. aprila 2026. objaviti poziv za redovnu godišnju skupštinu akcionara, koja je zakazana za 2. jun 2026. godine.

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Regulatorne promene u ESG izveštavanju

by bifadmin

Ubrzane regulatorne promene, sve veća očekivanja partnera, investitora i kupaca, kao i rastući značaj transparentnog nefinansijskog izveštavanja, pokazuju da ESG više nije tema rezervisana samo za one koji su već shvatili njegov značaj, već je i pitanje spremnosti kompanija za održivi rast i dugoročnu konkurentnost. Od ove godine, privreda u Srbiji, osim prilagođavanja tržišnim promenama, trebalo bi da se uskladi sa još jednom promenom, a to je činjenica da će nefinansijsko izveštavanje biti daleko detaljnije nego u prethodnim godinama i strogo regulisano.

PwC Srbija treću godinu raspisuje konkurs „ESG lideri“ koji prepoznaje i nagrađuje kompanije koje su svoje poslovanje već prilagodile ili rade na tome da u svoj biznis svakodnevno primenjuju ESG principe poslovanja. Konkurs traje do 17. aprila 2026. godine i namenjen je organizacijama svih veličina, kao i pojedincima koji doprinose održivoj transformaciji.

U Srbiji su promene zakonodavnog okvira već u toku. Država nastoji da do kraja 2026. godine uskladi nacionalno zakonodavstvo sa Direktivom EU o korporativnom izveštavanju o održivosti, dok je Ministarstvo finansija već objavilo Smernice za nefinansijsko izveštavanje i radi se na uspostavljanju novog zakonskog okvira. Za kompanije to znači da se prostor za odlaganje ubrzano sužava. Kompanije koje ESG i dalje posmatraju kao dodatak komunikaciji, a ne kao deo poslovne strategije, rizikuju da kasno uđu u proces i plate višu cenu ubrzanog prilagođavanja. Nasuprot tome, rana priprema znači više vremena za planiranje, manje stresa i niže troškove transformacije.

Međutim, regulatorni okvir je samo deo priče. Jednako snažan impuls dolazi i sa tržišta. Veliki kupci, međunarodni partneri i lanci snabdevanja sve češće traže potvrdu da kompanija razume i upravlja svojim uticajem na životnu sredinu, odnosom prema zaposlenima, internim upravljanjem i širim društvenim efektima poslovanja.

ESG zato danas direktno utiče na konkurentnost i to na pristup novim poslovima, očuvanje pozicije u lancima vrednosti, jačanje poverenja i dugoročnu reputaciju.

„Veoma je važno da kompanije u 2026. godini ne čekaju ‘savršen trenutak’ da pokažu šta rade, već da krenu sa primenom ESG principa u svom svakodnevnom biznisu. Mnoge organizacije već imaju inicijative koje zaslužuju vidljivost, od dugoročnih ESG strategija i inovacionih projekata, do obrazovnih programa i lidera koji promene pokreću iznutra“, smatra Kristina Subotić, menadžerka za ESG usluge iz PwC Srbija.

Konkurs „ESG Lideri“ otvoren je za mikro, mala i srednja preduzeća, velike kompanije, udruženja i pojedince, a prijave su moguće u kategorijama Strategija, Inovacije, Obrazovni program i Lider u održivom razvoju Učešće je besplatno, a pobednike bira nezavisni stručni žiri.

„Važna poruka jeste da ESG više nije pitanje forme, već poslovne otpornosti. Danas više nije dovoljno da kompanija kaže da podržava održivost, potrebno je da pokaže na koji način je održivost ugrađena u poslovni model, procese, kulturu i svakodnevne odluke. Odgovorno poslovanje i ponašanje sve više se meri, upoređuje i očekuje, tako da 2026. godina može da bude prelomna tačka koja će jasno da pokaže ko razume ESG kao trošak, a ko kao investiciju u rast“, dodaje Kristina Subotić.

Zato konkursi poput ESG Lidera imaju značaj koji prevazilazi samo priznanje. Oni predstavljaju priliku da kompanije potvrde svoju spremnost, predstave konkretne rezultate i pozicioniraju se kao akteri koji razumeju pravac u kojem se privreda kreće. Za one koji već rade na ESG transformaciji, prijava je logičan sledeći korak.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Zabava

Zašto su na internetu popularne melodrame u kojima su glavni likovi voće i povrće?

by bifadmin

Da, dobro ste pročitali, internet je preplavljen kratkim animiranim filmovima u kojima hrana ima ljudske osobine, ali i dogodovštine.

Tako na primer lutajući TikTokom vrlo lako možete naleteti na sladoled koji doživljava nervni slom, na ljubavnu svađu dve ljute papričice ili na ženu jabuku koja pronalazi bebu jabuku u kanti za smeće. Nisu izostavljeni ni “međurasni” brakovi poput onog između kineskog kupusa i paradajza.

O čemu se ovde radi?

U pitanju su animirani filmovi za odrasle koji traju uglavnom između 30 i 60 sekundi i po radnji podsećaju na sapunske opere jer su njihovi najčešći motivi romanse, prevare, intenzivni emocionalni konfikti i slično. Društvene mreže su zatrpane ovim vrstama melodrama, kao i mikro drama sa sličnim zapletima. Svi ovi sadržaji kreirani su uz pomoć veštačke inteligencije.

Budući da smo o mikro dramama već pisali, sada ćemo predstaviti novi žanr u kom glavne uloge ima voće. Njegov najilustrativniji primer je serija pod nazivom “Fruit Love Island” koju je sredinom marta pokrenuo nalog na TikToku pod imenom AI Cinema i za samo devet dana prikupio preko tri miliona pratilaca.

Serija je rađena na osnovu rijalitija “Love Island” u kom samci odlaze u luksuzne vile na obali mora gde moraju da žive sa ostalim samcima, a po mogućstvu i da ostvare romansu sa nekim od njih. I navedena serija se odvija u bogatoj kući na plaži a njeni glavni likovi su grožđe, banana, trešnja i drugo voće koje izvršava zadatke kao u pravom rijalitiju dok publika uživo glasa ko će biti izbačen.

Međutim, pošto je kreator serije bio inspirisan postojećim rijalitijem do te mere da su neki njegovi likovi ponavljali rečenice učesnika emisije “Love Island”, neke epizode ove serije su prijavljivane i ukidane. Zbog toga je AI Cinema izrazio nezadovoljstvo i najavio da bi mogao prekinuti sa proizvodnjom novih sadržaja. Dakle, od pravljenja sapunica na osnovu rijalitija vrlo brzo se došlo do sapunice uživo.

Šta zapravo privlači publiku?

Kako piše BizLife, ovakvih animiranih filmića iz dana u dan ima sve više zato što veštačka inteligencija omogućava bilo kome da relativno brzo napravi video sadržaj ali i da izbegne pravne rizike povezane sa korišćenjem likova slavnih osoba ili tuđih dela u svojim radovima. Jer, niko ne polaže autorska prava na voće.

Međutim, pravo pitanje je zašto su površne priče na kojima se baziraju ove serije toliko primamljive publici? Analitičari kažu da ovakvi sadržaji odgovaraju publici jer su kratki, kao i pažnja današnjih gledalaca, ali i zato što su dramatični i imaju jednostavne zaplete. Takođe, činjenica da je u pitanju voće koje se bavi odraslim temama daje im određenu dozu apsurdnosti koja može “navući” publiku slično kao što je to uradio “Brainrot” sa decom.

Zato su, uprkos smešnoj prirodi sadržaja, mnogi odrasli gledaoci duboko uključeni u “živote” svojih omiljenih voćki. U stanju su da gledaju epizodu za epizodom, i da potom na internetu satima raspravljaju o ponašanju glavnih likova.

A za to vreme kreatori ovih video uradaka počeli su da sarađuju sa brendovima i da zarađuju na svojim kratkim video zapisima. Kompanije se sve češće opredeljuju za oglašavanje kod njih nego kod influensera jer je njihov sadržaj i atraktivan i jeftiniji.

Da li je ovo prolazni trend?

Kreatori navedenih sadržaja upozoravaju da bi sve ovo mogao biti prolazni trend koji će izbledeti čim se AI zajednica prebaci na sledeći popularni format. Marketinški stručnjaci su saglasni da je to pojava kratkog veka, iako priznaju da trenutno podstiče talas sadržaja, reakcija i imitacija jer je hrana tema sa kojom se mnogi lako poistovećuju.

No, pomenuti trend je privukao i velike kompanije pa su Gugl, Lidl i određene transportne platforme počele da eksperimentišu sa AI video zapisima u marketingu. Neke od njih, poput španskog Lidla, uhvatile su momenat pa sada prave reklame sa antropomorfnim voćem i povrćem.

Izvor: BIZLife, Bif

Ilustracija: ChatGPT

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaEY Preduzetnik godineVesti

Četrnaestu godinu po redu: EY otvara konkurs za Preduzetnika godine u Srbiji

by bifadmin

Revizorsko – konsultantska kompanija EY tradicionalno otvara konkurs za Program EY Preduzetnik godineTM u Srbiji. Program u našoj zemlji postoji od 2012. godine, a do sada je u njemu učestvovalo više od 350 kandidata koji danas zapošljavaju 32.000 ljudi.

O pobedniku programa EY Preduzetnik 2026. godine odlučivaće nezavisni žiri u kojem nema predstavnika kompanije EY, a sastavljen je od samih preduzetnika prethodnih nosilaca ovog priznanja. Njihova odluka zasnivaće se globalnom kriterijumu koji se temelji na ključnim faktorima uspeha kao što su preduzetnički duh, finansijski pokazatelji, strategijsko usmerenje, prisustvo na regionalnom ili međunarodnom tržištu, inovativnost i lični integritet. Učešće u programu EY Preduzetnik godine ne podrazumeva bilo kakve troškove, ili obaveze kandidata/kandidatkinja, dok je program potpuno transparentan.

Proglašenje nacionalnog pobednika biće održano u novembru mesecu, a naš predstavnik će konkurisati za priznanje EY Svetski Preduzetnik godine™ i prisustvovati svečanoj ceremoniji u Monte Karlu u maju 2027. godine. Ovaj program jedinstven je i po svojoj globalnoj svečanosti na kojoj, za titulu najuspešnijeg svetskog preduzetnika, konkurišu nacionalni pobednici iz preko 60 zemalja u kojima se Program održava. Među njima se već više od deceniju nalaze i domaći preduzetnici, a program je u Republici Srbiji tradicionalno podržan od strane Ministarstva privrede Republike Srbije.

Učešćem u programu EY Preduzetnik godine najbolji preduzetnici u Srbiji imaju priliku da povećaju mrežu poznanstava i izgrade veze kako sa lokalnim tako i sa globalnim liderima u preduzetništvu. Na sajtu kompanije EY www.ey.com/sr_rs/eoy/serbian nalaze se sve informacije o prijavi i učešću u programu EY Preduzetnik godine. Pored toga prijave su moguće i na online formularu https://ey-eoy-serbia.awardsplatform.com/.

Uspešni preduzetnici širom sveta ne posmatraju učešće u programu EY Preduzetnik godine kao mogućnost za kratkoročnu dobit u odnosima sa javnošću, već kao dugoročnu priliku da steknu nove kontakte i generišu nove prihode iz postojećih poznanstava. Konkurs je otvoren do 31. maja.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Industrijska proizvodnja u Srbiji u fеbruaru manja 0,3% nego godinu ranije

by bifadmin

Industrijska proizvodnja u Srbiji u fеbruaru manja jе 0,3% u odnosu na isti mesec 2025. godinе, saopštio je Republički zavod za statistiku.

Industrijska proizvodnja u Srbiji u fеbruaru manja jе 0,3% u odnosu na isti mesec 2025. godinе, saopštio je Republički zavod za statistiku.

U odnosu na prosеk 2025. godinе industrijska proizvodnja manja je 3%.

Industrijska proizvodnja u pеriodu januar–fеbruar 2026. godinе, u porеđеnju sa istim pеriodom 2025. godinе, manja jе 4,7%.

U fеbruaru 2026. godinе, u odnosu na isti mеsеc 2025. godinе industrijska proizvodanju sektoru rRudarstva pala je 9%, u sektoru snabdеvanjе еlеktričnom еnеrgijom, gasom, parom i klimatizacija pad je 1,6%, a u sektoru prеrađivačka industrija veća je 1,2%.

Obim industrijskе proizvodnjе u fеbruaru 2026. godinе, u odnosu na fеbruar 2025. godinе, manji je u 19 oblasti, čije je učešće u strukturi industrijskе proizvodnjе 72%.

Izvor: Ekapija

Foto: dusanpetkovic, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Novi način merenja siromaštva pokazuje da SAD zaostaju za Evropom

by bifadmin

U Sjedinjenim Američkim Državama potrebno je čak 63 minuta da se zaradi 1 međunarodni dolar – dvostruko više nego u Nemačkoj, Francuskoj i Velikoj Britaniji. Novo istraživanje sa Univerziteta Oksford pokazuje da je “prosečno siromaštvo” u SAD-u znatno veće nego u većini zapadnoevropskih ekonomija, iako su prihodi u proseku viši.

Vreme potrebno da se zaradi 1 međunarodni dolar u SAD-u iznosi 63 minute – gotovo dvostruko više nego prosek u Njemačkoj, Francuskoj i Velikoj Britaniji, pokazuje istraživanje ekonomiste Oliviera Stercka sa Univerziteta Oksford.

Ovaj podatak otvara važno pitanje: Kako je moguće da najjača ekonomija svieta ima izraženiji nivo siromaštva od evropskih zemalja?

Nova mera: “Prosječno siromaštvo”

Sterck uvodi novi koncept – tzv. “prosečno siromaštvo”, koje mjeri koliko je vremena potrebno da osoba zaradi 1 dolar, izražen u međunarodnim dolarima (PPP).

Za razliku od klasičnih linija siromaštva, ovaj pristup obuhvata celu distribuciju prihoda, uzima u obzir nejednakost i daje realniju sliku ekonomskog standarda.

Drugim rečima, ne mjeri samo koliko ljudi je siromašno – već koliko je društvo u celini “udaljeno” od pristojnog standarda.

SAD bogatiji – ali ne i ravnomjerniji

Na prvi pogled, podaci o BDP-u po glavi stanovnika sugerišu da su SAD znatno bogatije od Evrope. Međutim, detaljnija analiza pokazuje zanimljiv kontrast.

Primera radi: Najsiromašnija američka savezna država, Misisippi, ima BDP po stanovniku od oko 49.780 eura, dok Nemačka ima oko 51.304 eura. Razlika je minimalna – svega oko 1.500 eura.

Istovremeno, u terminima kupovne moći (PPP), SAD su jače od većine EU zemalja, izuzev Luksemburga i Irske.

Koliko se radi za 1 dolar

Razlike postaju dramatične kada se pogleda vreme potrebno za zaradu:

-SAD: 63 minuta
-Nemačka: 26 minuta
-Francuska: 31 minuta
-Velika Britanija: 34 minute

Ovi podaci ukazuju da je “prosečno siromaštvo” u SAD-u približno dvostruko veće nego u ove tri evropske ekonomije.

Globalni trend: Siromaštvo pada

Na globalnom nivou, situacija je pozitivnija. Prema Sterckovom istraživanju, globalno “prosečno siromaštvo” smanjeno je za 55% od 1990, vreme potrebno da se zaradi 1 dolar palo je sa pola dana na oko pet sati a Amerika ide u suprotnom smeru.

Za razliku od ostatka razvijenog sveta, SAD beleže rast “prosečnog siromaštva”. 1990: 43 minuta je bilo potrebno za 1 dolar, dok je sada 47 odsto više.

U isto vreme, Evropa beleži pad ovog pokazatelja a prihodi rastu u svim analiziranim zemljama. Ključni razlog? Nejednakost.

Nejednakost briše efekte rasta

Prema Stercku, prosečni prihodi u SAD-u rastu oko 1% godišnje. Međutim, nejednakost raste brže – oko 2,2% godišnje.

Rezultat je da se bogatstvo koncentriše, veći broj ljudi ostaje na dnu a ukupno “prosečno siromaštvo” raste.

U Evropi je situacija drugačija: nejednakost je stabilnija a rast prihoda se direktno prevodi u smanjenje siromaštva. Ključno pitanje je kako ekonomija raste, a društvo siromaši? Sterck daje jasan odgovor: nejednakost.

Siromaštvo se menja iz dva razloga: rast ili pad prihoda i promjena u raspodeli tog prihoda. U SAD-u drugi faktor dominira. Zato ekonomija može rasti – a društvo istovremeno postajati “siromašnije” u proseku.

SAD među najnejednakijim razvijenim ekonomijama

Prema pokazateljima poput Gini koeficijenta, SAD imaju veću nejednakost od glavnih evropskih ekonomija a taj trend raste u svih 50 saveznih država od 1990.

Bez obzira na političke ili ekonomske razlike među državama – nejednakost se povećava.

Izvor: Euronews Business/Investitor.me

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Na kućne ljubimce utrošili smo 19 milijardi dinara u 2025

by bifadmin

Tokom 2025. godine za kućne ljubimce, hranu, lekove i pomoćna sredstva za njihovu negu, u trgovinama u Srbiji utrošili smo više od 19 milijardi dinara, što je oko 166 miliona evra, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Izvor: N1
Foto: huoadg5888, Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Objavljen popis najstarijih porodičnih kompanija na svetu: I Srbija ima svog predstavnika

by bifadmin
Prema podacima Payroll Pricesa, oko 82 odsto novih kompanija preživi prvu godinu. Do desete godine ostaje ih aktivno tek oko 35 procenata.

Glavni razlozi zatvaranja su slaba prodaja, odlazak u penziju i prodaja biznisa.

Iz te perspektive, zvuči impresivno da u svetu postoje porodične kompanije koje posluju decenijama i posao im ide sa generacije na generaciju.

Istraživanje Payroll Pricesa otkrilo je koje su najstarije porodične kompanije u svetu koje su još operativna i u većinskom vlasništvu naslednika.

Ručno su istražili sve novinske izveštaje o starim preduzećima na izvornim jezicima svake zemlje. Uslov da se kompanija pojavi na lestvici bio je da i dalje posluje, odnosno da osnivačka porodica i dalje ima ili je ponovno stekla većinski vlasnički udeo.

Japanski hotel star više od 1.300 godina

Najstarija porodična kompanija se nalazi u Japanu i osnovana je 718. godine. Reč je o hotelu i SPA Hōshi Ryokan, koji se donedavno smatrao i najstarijim hotelu na svetu.

Na njegovom čelu se sada izmienilo čak 46 generacija.

Podaci nisu dostupni baš za svaku državu, pa su oni za istočnu i jugoistočnu Evropu tek delimično dostupni.

Mesna industrija Gavrilović drži solidnu poziciju na karti najdugotrajnijih porodičnih kompanija na svetu. Rekorder je ne samo u Hrvatskoj, nego i na celom području istočne Evrope.

Najstarija hrvatska porodična kompanija je Gavrilović, koji je 1690. godine utemeljen kao mesara u Petrinji.

Danas je to velika mesna industrija, i dalje u rukama Đure Gavrilovića, odnosno naslednika osnivača.

A Gavrilović je u toj regiji po dugotrajnosti apsolutni pobednik.

U Srbiji najstarija kompanija poslastičarnica Pelivan

Na području bivše Jugoslavije podaci postoje samo za Srbiju i Crnu Goru.

U Srbiji je rekorder poslastičarnica Pelivan iz 1851. godine, a u Crnoj Gori kafana „Kod Pera na Bukovicu“ iz 1881. godine.

U severnoj i zapadnoj Evropi rekorderi nekih država stariji su i od mesare Gavrilović.

Evropski pobednik je Italija, odnosno njihova Pontificia Fonderia Marinelli. Taj porodični metalurgijski biznis pokrenut je 1000. godine.

Američki rekorder je Zlidjian, proizvođač muzičkih instrumenata koji danas ima sedište u SAD-u. Najpre je pokrenut u Istanbulu 1623. godine.

Rekorder Južne Amerike je čileanski Hacienda Los Lingues, ranč posvećen hotelskom smeštaju osnovan 1599. godine.

Na Bliskom istoku to su sirijski Jebeili Family Soaps pokrenuti 1330. godine. U Africi južnoafrički proizvođač voća Boplaas 1743. Estate.

Izvor: Forbes Hrvatska

Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci