EkonomijaVesti

Ponovnom udajom da li se gubi pravo na porodičnu penziju od preminulog supruga

by bifadmin
Mnogi korisnici porodične penzije u Srbiji imaju dilemu da li će izgubiti primanja ukoliko ponovo stupe u brak ili započnu vanbračnu zajednicu. Iz odgovora objavljenog u „Glasu osiguranika“ Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje proizlazi da razloga za brigu nema.
Kako je navedeno, udovice i udovci koji primaju porodičnu penziju od preminulog supružnika zadržavaju pravo na ovu penziju čak i ako ponovo sklope brak, bez obzira na to da li je novi supružnik strani državljanin.

Novi brak ne utiče na isplatu penzije

Pitanje je postavila čitateljka iz Beograda koja prima porodičnu penziju nakon smrti supruga i zanimalo ju je da li bi ponovna udaja za stranog državljanina uticala na njena primanja, s obzirom na to da ne menja prebivalište.

Iz PIO fonda pojašnjavaju da udovice i udovci ne gube pravo na porodičnu penziju ukoliko sklope novi brak ili zasnuju vanbračnu zajednicu.

Važno i za decu koja koriste porodičnu penziju
U odgovoru se dodatno navodi da zasnivanje nove zajednice nema nikakav uticaj ni na pravo dece na porodičnu penziju koju su ostvarila nakon smrti roditelja.

Ova informacija značajna je za veliki broj građana koji koriste pravo na porodičnu penziju, a imaju nedoumice oko toga da li bi promene u privatnom životu mogle da utiču na njihova primanja.

Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Kina ima rezerve nafte veće od Amerike, Japana i Evrope zajedno

by bifadmin
Kina danas drži najveće strateške rezerve nafte na svetu – procenjuje se na čak 1,4 milijarde barela, što je više od ukupnih zaliha narednih devet najvećih rezervi zajedno. Ovaj podatak pokazuje koliko se velike sile ubrzano pripremaju za moguće energetske šokove, ratove, sankcije i poremećaje na globalnom tržištu goriva.
Prema podacima američke Uprave za energetske informacije (EIA), strateške rezerve nafte postale su jedno od ključnih oružja država u periodu rastućih geopolitičkih tenzija i nestabilnosti na tržištu energenata.

Situacija je dodatno eskalirala nakon zatvaranja Ormuskog moreuza, jednog od najvažnijih energetskih koridora na svetu, što je prema procjenama Međunarodne agencije za energiju (IEA) izazvalo jednu od najvećih kriza u snabdijevanju energijom u modernoj istoriji.

Kina ima više nafte od Amerike, Japana i Evrope zajedno

Kineske strateške zalihe procenjene su na 1,397 milijardi barela, čime Peking dominira globalnom listom energetskih rezervi.

Na drugom mestu su Sjedinjene Američke Države sa 413 miliona barela, dok Japan zauzima treću poziciju sa 263 miliona.

OECD Evropa raspolaže sa 179 miliona barela strateških rezervi.

Ukupno, ove zemlje drže oko 70 odsto ukupnih svetskih zaliha nafte uskladištenih na kopnu.

Zašto Kina gomila ogromne količine nafte?

Analitičari smatraju da ogromne kineske rezerve nisu slučajne. Kina je izrazito zavisna od uvoza energenata i pomorskih ruta poput Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi veliki dio svetske trgovine naftom.

Što država ima veće zalihe, to može duže izdržati poremećaje na tržištu i ublažiti rast cena goriva i energije.

Amerika i dalje ima jednu od najvećih rezervi

SAD i dalje drže drugu najveću stratešku rezervu nafte na svijetu kroz svoj poznati Strategic Petroleum Reserve (SPR), sistem ogromnih podzemnih skladišta nastalih nakon velike naftne krize 1973. godine.

Japan, iako gotovo u potpunosti zavisi od uvoza nafte, godinama agresivno gradi energetske rezerve upravo zbog straha od prekida snabdijevanja.

Naftne krize promenile energetsku politiku sveta

Globalna energetska strategija značajno je promijenjena nakon naftne krize 1973–1974, kada su velike zemlje proizvođači uvele embargo, što je dovelo do skoka cena nafte od čak 300 odsto.

Upravo tada osnovana je International Energy Agency, sa ciljem da države razviju strateške rezerve kako bi bile spremnije za buduće krize.

Od 1974. do danas zabeleženo je šest velikih koordinisanih oslobađanja strateških rezervi: tokom Zalivskog rata, nakon uragana Katrina i Rita, zbog građanskog rata u Libiji, nakon ruske invazije na Ukrajinu, drugi talas oslobađanja rezervi zbog energetske krize te nakon zatvaranja Ormuskog moreuza – najveće oslobađanje rezervi do sada.

Kako rastu globalne tenzije i nestabilnost energetskog tržišta, sve više država ubrzano povećava skladišne kapacitete i strateške rezerve nafte kako bi se zaštitile od budućih šokova.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Šta smete da zidate u dvorištu bez građevinske dozvole

by bifadmin
Prema Zakonu o planiranju i izgradnji i pratećim pravilnicima, građevinski objekti dele se na nezahtevne, manje zahtevne, zahtevne i inženjerske objekte. Iz ove klasifikacije proizilazi da su nezahtevni objekti konstruktivno najjednostavniji, jer za njih nije potrebno izrađivati statičke ni građevinsko-tehničke proračune. Takvi objekti nisu namenjeni za stanovanje i ne bi trebalo da imaju uticaj na životnu sredinu.

Nezahtevni objekti

Izgradnju ovakvog objekta moguće je započeti i naknadno, ukoliko će služiti za sopstvene potrebe. Mogu se graditi i tokom izvođenja novogradnje, pri čemu izvođač mora da pribavi lokacijsku informaciju koja potvrđuje da planirana gradnja nije u suprotnosti sa važećim prostornim aktom. Generalno, preporučuje se da se pre početka radova detaljno informišete o aktuelnim propisima u nadležnoj opštini ili inspekciji kako biste izbegli eventualne probleme.

U skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji Republike Srbije i Pravilnikom o klasifikaciji objekata, pomoćni odnosno jednostavni objekti moraju biti izgrađeni na postojećoj građevinskoj parceli i ne smeju prelaziti granicu susednog zemljišta.

Udaljenost od susedne parcele

Najistureniji deo nezahtevnog objekta mora biti udaljen od granice susedne parcele najmanje polovinu svoje visine. Ukoliko je reč o ukopanom objektu, minimalna udaljenost iznosi 1,5 m, dok objekti bez definisane visine mogu biti postavljeni i direktno uz među.

Upotreba

Svi objekti mogu se koristiti isključivo za namenu za koju su izgrađeni, što važi i za nezahtevne objekte. Njihova upotreba ne sme biti u suprotnosti sa namenom definisanom prostornim aktom.

Dimenzije

Kada je reč o dozvoljenom izgledu, materijalima i veličini, nezahtevni objekti ne smeju svojim karakteristikama da odudaraju od okruženja niti da narušavaju opšti izgled prostora. Takođe, ukoliko se vrši dogradnja postojećeg objekta, novi deo mora biti usklađen sa postojećom gradnjom po proporcijama, dimenzijama, boji i drugim dizajnerskim karakteristikama, odnosno treba da prati tipologiju neposrednog okruženja.

Primeri nezahtevnih objekata

Koje dimenzije imaju ovakvi objekti? Uz Zakon o planiranju i izgradnji, koji je stupio na snagu 1.3.2018. godine, donet je i Pravilnik o klasifikaciji objekata, kojim su svi objekti prema složenosti gradnje razvrstani u četiri kategorije: A – nezahtevni objekti, B – manje zahtevni objekti, C – zahtevni objekti i G – inženjerski objekti. U nezahtevne objekte spadaju, između ostalog: senice osnove do 15 m2, staze, platoi, vrtni bazeni i ribnjaci površine do 12 m2 i dubine do 1 m, nadstrešnice do 10 m2 osnove, dečja igrališta, dvorišni kamini širine do 1,2 m i visine do 3 m, kolski prilazi širine od 2,5 do 3 m, solarni kolektori, nadgrobna obeležja i slični objekti. Za njih nije potrebna građevinska dozvola, pod uslovom da ne narušavaju izgled i funkciju postojećih ili susednih objekata, kao ni pešačkih komunikacija.

Priključivanje na infrastrukturu

Nezahtevni objekti mogu biti priključeni na infrastrukturnu mrežu. U zavisnosti od vrste priključka, električna energija, voda ili kanalizacija, podnosi se zahtev nadležnom upravljaču infrastrukture radi dobijanja odgovarajuće saglasnosti u skladu sa propisima koji uređuju tu oblast.

Noseća konstrukcija postojeće kuće

Prilikom gradnje nezahtevnog objekta, kao ni tokom radova na održavanju, nije dozvoljeno menjati niti dirati noseću konstrukciju postojećeg objekta. Ukoliko se iz bilo kog razloga interveniše na nosećoj konstrukciji, kao što su prezidavanje, nadogradnja i slični radovi, neophodno je ponovo izvršiti statičke i građevinsko-tehničke proračune i kontrole, jer se takvi zahvati prema zakonu smatraju rekonstrukcijom. U tom slučaju potrebno je izraditi novi projekat i pribaviti novu građevinsku dozvolu.
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Istraživanje otkrilo ključni trenutak kada postajemo odrasli

by bifadmin

Pojam odrastanja i zrelosti menjao se kroz godine, a svaka generacija ima sopstvenu definiciju toga šta nekoga čini odraslom osobom.Nedavno istraživanje sprovedeno na 2.000 ispitanika iz četiri generacije pokazalo je da se odraslost najčešće povezuje s vrlo konkretnom stvari – sposobnošću da osoba sama plaća svoje račune.

U istraživanju su učestvovali pripadnici generacije Z, milenijalci, generacija X i bebi bumeri. Jedan od zanimljivijih nalaza pokazuje da se deo gen Z-jevaca i dalje ne oseća odraslo, a osećaj stvarne odraslosti u proseku se javlja tek oko 27. godine.
Ipak, kada su ispitanici pitani šta nekoga čini odraslim, najčešći odgovor bio je plaćanje sopstvenih računa. To je kao ključan znak odraslosti navelo 56 odsto ispitanika. Slede finansijska nezavisnost, koju je istaklo 45 odsto njih, te stavljanje odgovornosti ispred zabave i privatnog života, što je navelo 38 odsto ispitanika, prenosi Index.hr.

Iako se mnogi slažu da je finansijska odgovornost važna prekretnica, generacije se razlikuju u tome kada bi mladi trebalo da počnu sami da podmiruju svoje troškove. Stariji ispitanici uglavnom smatraju da bi to trebalo da se dogodi ranije, dok mlađe generacije imaju nešto blaža očekivanja.
To pokazuje da se osećaj odraslosti ne svodi samo na godine, nego i na okolnosti, samostalnost i preuzimanje svakodnevnih obaveza.

Iako plaćanje računa mnogi vide kao jasan znak zrelosti, taj korak ne znači da osoba automatski počinje da se oseća odraslo. Mnogi već godinama rade, plaćaju troškove i donose važne odluke, ali i dalje imaju osećaj da „nemaju sve pod kontrolom“.

Razlog je delimično u tome što se velike životne prekretnice, poput braka, roditeljstva ili kupovine nekretnine danas često događaju kasnije nego pre. Uz to, mnogi zrelost i dalje zamišljaju kao stanje potpune sigurnosti i kontrole, iako se većina ljudi zapravo stalno prilagođava novim obavezama.

Drugim rečima, možda se nećete uvek osećati odraslo, ali ako samostalno podmirujete svoje troškove i preuzimate odgovornost za svoj život, već ste prošli jednu od najvažnijih prekretnica zrelosti.

Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Počela nova PILOS Lidlova kampanja: U fokusu domaći dobavljači

by bifadmin

Kompanija Lidl Srbija samo kroz svoj brend “Pilos”, koji u najvećoj meri čine proizvodi domaćih dobavljača, svakog meseca na naše tržište plasira količinu proizvoda koja odgovara preradi skoro 6 miliona litara domaćeg sirovog mleka. Ovaj podatak snažno oslikava obim saradnje Lidla sa pet domaćih partnera i potvrđuje posvećenost kompanije razvoju lokalne mlekarske industrije. Dodatno osnaživanje ostvaruje se kroz velike kampanje kojima srpski dobavljači dobijaju veću vidljivost, mogućnost za rast i razvoj, kao i priliku za izvoz mlečnih proizvoda na tržišta drugih zemalja.

Sa oko 110 artikala u asortimanu, Lidlov brend “Pilos” postavlja standarde u mlečnoj industriji, uz poseban fokus na lokalnu proizvodnju. Ključni proizvodi, poput svežeg i dugotrajnog mleka, u potpunosti su domaćeg porekla, što potvrđuje Lidlovu posvećenost podršci srpskoj privredi. Da potrošači prepoznaju i cene ovaj kvalitet, najbolje ilustruje podatak da čak 90% ukupne prodaje “Pilos” brenda čine upravo proizvodi domaćih dobavljača, odnosno kako i aktuelna marketing kampanja kaže “od nekog na selu”.

Kroz stabilnu saradnju sa pet lokalnih partnera, Lidl Srbija gradi odnose zasnovane na beskompromisnom kvalitetu i zajedničkom napretku, nudeći potrošačima lokalne mlečne proizvode najboljeg odnosa cene i kvaliteta, istovremeno omogućavajući svojim partnerima rast i razvoj. Izuzetno uspešan put rasta i unapređenja proizvodnje sa Lidlom prošla je i Mlekara Kruna, iz koje poručuju da je svaki proizvod koji se nađe na polici porodična priča o trudu, posvećenosti, radu i stalnom usavršavanju, koje je uz Lidl, kao pouzdanog partnera, moguće.

„Saradnja sa Lidlom jedan je od ključnih pokretača našeg rasta i razvoja. Na početku saradnje prerađivali smo oko 7 tona mleka dnevno, dok danas ta količina iznosi čak 45 tona na dnevnom nivou. Unapredili smo proizvodne procese, uveli savremena rešenja i dodatno ojačali primenu visokih standarda kvaliteta i sertifikacije. Partnerstvo sa Lidlom za nas ne znači samo rast proizvodnje, već i kontinuirani razvoj, veću spremnost za tržišne izazove i dodatno jačanje izvoznog potencijala“, izjavila je Marija Zeljić iz Mlekare Kruna.

Pored razvoja domaće proizvodnje, saradnja sa Lidlom otvara prostor i za plasman lokalnih proizvoda na inostrana tržišta. Tako se “Pilos” Adriatikos sir izvozi u Hrvatsku, Mađarsku, Slovačku, Bugarsku i Češku, u količini od 350 tona proizvoda godišnje, što je ekvivalent od skoro 1,8 miliona litra sirovog mleka. Dalji planovi uključuju i dodatni rast izvoza, uključujući dodatnih 720 tona proizvoda, odnosno oko 2,5 miliona litara mleka, kao i godišnji izvoz od 50 tona proizvoda “Pilos” Adriatikos Light.

„Posebno nam je važno što kroz ovakva partnerstva sa domaćim dobavljačima pružamo podršku lokalnoj proizvodnji, ali i koristimo potencijal i snagu velike Lidl mreže da predstavimo srpske proizvode i drugim zemljama – na to smo ponosni“, izjavila je Marija Kojčić, rukovodilac sektora Korporativne komunikacije Lidl Srbija.

Marketinška kampanja kompanije Lidl Srbija koja je predstavljena, dodatno ističe značaj domaćih dobavljača za ovu kompaniju, ali i omogućava veću vidljivost prepoznatljivih proizvoda visokog kvaliteta koji dolaze upravo iz potencijala lokalne privrede.

Foto: Lidl Srbija

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomija

Koliko novca u sindikatima odlazi na plate?

by bifadmin

Novac za svoj rad ne dobijaju svi sindikalni aktivisti, a primanja onih na višim pozicijama u tim radničkim udruženjima razlikuju se shodno tome u kojem su sindikatu članovi, u kojoj kompaniji rade, da li su članovi sindikata u javnom ili privatnom sektoru, od grane u kojoj su uposleni. Naknade zavise i od visine članarine, kolektivnih ugovora, sindikalnih statuta, odluka sindikalnih tela.

U registar sindikata Srbije, pri Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, trenutno je upisano 26.221 ovih radničkih udruženja. Procenjuje se da je u Srbiji pre petnaestak godina oko 35% zaposlenih bilo učlanjeno u sindikate. Sada se taj procenat sveo na 20-25%, iako je sindikat praktično jedina legitimna asocijacija zaposlenih koja može organizovano i institucionalno da se bori za prava radnika, navode predstavnici nekoliko sindikata za B&F. Oni ukazuju da je u Srbiji stopa sindikalnog organizovanja i dalje veća u javnom nego u privatnom sektoru. Posebno je izražena u velikim sistemima kao što su obrazovanje, zdravstvo, komunalne delatnosti.

Kada je reč o privatnom sektoru, poslednjih godina primećuje se određeni rast sindikalnog organizovanja, naročito u sektorima metalske industrije, uključujući automobilsku industriju, kao i u delovima prerađivačke industrije, poljoprivrede i energetike.

Odakle sindikati obezbeđuju prihode

Prioriteti sindikata ostali su poboljšanje uslova rada, zaštita prava i interesa radnika, veće plate, bezbednost na radu, sprečavanje mobinga. Sve to može da se vidi u statutima sindikata, uz iznos članarina, kao osnovnog načina na koji ova radnička udruženja finansiraju svoj rad. Pored toga, sindikati obezbeđuju sredstva po osnovu prihoda od imovine, hartija od vrednosti, izdavačkih i komercijalnih delatnosti, legata, priloga i poklona donatora.

Ukupna sredstva koje sindikati mesečno prikupe na osnovu članarina, kao i drugi načini na koji se dodatno popunjava sindikalni budžet predstavljaju poslovnu tajnu, navode u sindikatima, ali ističu da o svom poslovanju podnose redovne godišnje finansijske izveštaje.

Prema statutu, članarina u Ujedinjenim granskim sindikatima (UGS) Nezavisnost, koji je pored Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) jedini reprezentativni sindikat u zemlji, iznosi najmanje 1% od zarade, bez poreza i doprinosa, ali granski sindikati mogu utvrditi i veći procenat izdvajanja za članarine. Od ukupnog iznosa prikupljene članarine u povereništvima sindikata u privrednom društvu, odnosno ustanovama, 21% pripada UGS Nezavisnost, 44% granskom sindikatu i 35% odboru poverenika neposredno.

Sredstva od članarine koriste se za finansiranje zajedničkih aktivnosti granskih sindikata i centrale, kao što su obrazovanje članstva, izdavačka i informativna delatnost, radno-pravna zaštita članova, organizovanje i razvoj sindikalne mreže, međunarodna saradnja, rad stručnih službi, kažu za B&F u UGS Nezavisnost. Precizirano je da se iz članarine finansiraju zarade zaposlenih u pravnoj službi, sekretarijatu, finansijskoj službi, kao i zaposlenih koji se bave kolektivnim pregovaranjem, pitanjima bezbednosti i zdravlja na radu, međunarodnom saradnjom i drugim stručnim poslovima.

Kako i za koga se utvrđuju naknade

U ovom sindikatu navode da njihovi poverenici na nižem nivou organizovanja nemaju naknadu za svoj rad, a tamo gde je moguće, predstavnicima sindikata na nacionalnom nivou miruje radni staž kod poslodavca, kako bi mogli da se posvete isključivo sindikalnim aktivnostima. U takvim slučajevima može se isplatiti naknada sindikalnim aktivistima jer ne ostvaruju zaradu kod poslodavca, koja zavisi od finansijskih mogućnosti konkretne organizacije.

Zaposleni u centrali sindikata, odnosno lica angažovana u stručnim službama, imaju zaključen kolektivni ugovor kojim je propisan način utvrđivanja njihove zarade. Zarada se obračunava na osnovu utvrđene osnovice i koeficijenata za konkretno radno mesto. Naši sagovornici u UGS Nezavisnost kažu da informacije o konkretnim iznosima zarada ne mogu da iznose u javnost zbog propisa koji se odnose na zaštitu podataka, ali ističu da svake godine predaju redovne finansijske izveštaje o poslovanju, uključujući i podatke o korišćenju sredstava od članarina.

Obračuni za zaposlene, imenovana i po funkciji angažovana lica nisu vezani za minimalnu ili prosečnu zaradu. Umesto toga, naknade i plate se određuju u procentu od rasta članarine, kako bi se troškovi po ovom osnovu maksimalno racionalizovali.

Na pitanje da li se primanja razlikuju u zavisnosti od funkcije koju članovi obavljaju unutar sindikata, rečeno nam je da je za predstavnike sindikata na višim pozicijama naknada moguća i razlikuje se u zavisnosti od odgovornosti koju pozicija nosi, a visina naknade zavisi i od toga da li osobi miruje radni staž kod poslodavca. Takođe, svaki sindikat u mreži UGS Nezavisnost ima mogućnost da samostalno odlučuje o visini naknada, u zavisnosti od svojih kapaciteta i finansija. Procentualno gledano, lica koja primaju sindikalnu naknadu, odnosno ona koja se isključivo bave sindikalnim aktivnostima, čine veoma mali deo članstva, ukazuju u ovom sindikatu.

Sindikati u EU bolje organizovani po pitanju finansija

Sagovornici u Asocijaciji slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) ističu da su sindikati u EU mnogo bolje organizovani od sindikata u Srbiji i po pitanju finansijskih sredstava kojima raspolažu.

„Članarina ide na jedno mesto i odatle se raspoređuje. Svi imaju štrajkačke fondove. Nemački sindikat metalaca IG Metal ima fond iz koga može da isplaćuje zarade radnicima u štrajku godinu dana. To evropskim sindikatima daje ogromnu snagu. U Srbiji je sve suprotno. Članarina ide na više mesta – 50% ostaje sindikatima firme, 30% ide centrali, 20% granskim sindikatima“, kaže za B&F predsednica ASNS Ranka Savić.

Položaj sindikalnih poverenika reguliše se kolektivnim ugovorom kod poslodavca, napominje Savić i dodaje: „Oni za svoj rad ne dobijaju novac. Mogu da dobiju povećanje koeficijenta, što znači i veću platu, a dobijaju određeni broj sati za sindikalni rad“.

Prema njenim rečima, centrala ASNS zapošljava 22 radnika, čija je prosečna zarada veća od medijalne, uz isplatu i toplog obroka i regresa, a visina plate se određuje prema stručnoj spremi, odnosno radnom mestu. U ovom sindikatu do sada nisu imali volontere, jer smatraju da svaki rad treba da bude plaćen. Zbog toga, oni koji žele da se upoznaju sa radom sindikata radi stručnog usavršavanja, plaćeni su po osnovu Ugovora o delu.

Do petine članarine ide na zarade

I prema statutu Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS), koji okuplja 28 sindikata, članarina iznosi 1% od zarade bez poreza i doprinosa. Predsednik SSSS Zoran Mihajlović kaže za B&F da od ukupno prikupljenog novca od članarine, 50% ostaje sindikalnim organizacijama u preduzeću, 25% je namenjeno određenom granskom sindikatu u koji je učlanjen zaposleni, a isti procenat se raspoređuje sindikatu koji deluje na određenoj teritoriji.

On objašnjava da 15-20% od članarine koja se uplaćuje ide na zarade. „Svaki od sindikata, bilo da je granski sindikat ili teritorijalno organizovan, ima svoje organe koji utvrđuju visinu zarade shodno prihodima“, precizira Mihajlović i napominje da predsednici sindikalnih organizacija, poverenici i pojedini predsednici na teritoriji nisu profesionalci i da zato ne dobijaju naknadu za svoj sindikalni angažman.

Saša Turlaković, predsednik Sindikata radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala u SSSS kaže za B&F da on od članarine prima zaradu koja je na nivou prosečne zarade u Srbiji. „Nama država ne daje novac. Mi nismo budžetski, već industrijski sindikati koji isključivo žive od te članarine koja dođe sa terena“, ističe Turlaković. Dodaje da u sindikatu na čijem je čelu, 50% sredstava od članarine ostaje preduzeću zaposlenog, a da od sredstava koje dobije centrala granskog sindikata, 25% ide centrali SSSS, na osnovu čega je obezbeđena besplatna pravna i druga pomoć članstvu.

Marina Cenić

Biznis i finansije 244, april 2026.

Foto: Andreas, Unsplash

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i nauka

Zašto se robot Gabi zamonašio?

by bifadmin

Jedan humanoidni robot pridružio se redu budističkih monaha u Južnoj Koreji, postavši prvi robot koji je položio verske zavete u toj zemlji.

Prema pisanju portala Greek Reporter, robot po imenu Gabi u sredu je postao pripadnik Jogye reda, glavne grane korejskog budizma koja pripada zen tradiciji. Međutim, tvorac ovog monaha nije Bog već kineska kompanija Unitree Robotics a razlog njegovog zamonašivanja nije Gabijeva volja i potreba za duhovnošću, već potreba monaškog reda da se modernizuje jer je počeo da gubi uticaj u društvu.

Budući da je najnoviji monah visok oko 120 centimetara i da nema ljudske organe, čin ceremonije mu je posebno prilagođavan. Dobio je posebnu ceremonijalnu odoru, crne cipele, svetle rukavice i ogrlicu od molitvenih perli. Tako obučen predvodio je procesiju monaha u dvorište hrama i obećao da će se potpuno posvetiti Budi i svetom učenju. No, pošto nije mogao „ljudski“ da učestvuje u ritualu „yeonbi“ tokom kojeg novi monasi dobijaju opekotine od tamjana na telu kao znak posvećenosti, Gabiju je umesto toga na ruku zalepljena nalepnica festivala lotosovih lampiona.

Za njega je, uz pomoć veštačke inteligencije, sastavljeno i pet pravila ponašanja koja nalažu da mora štititi život, izbegavati nanošenje štete drugim mašinama i imovini, poštovati ljudski autoritet, biti pošten i umereno koristiti energiju.

Vest o zamonašivanju humanoidnog robota odjeknula je širom sveta, a reakcije su bile podeljene. Dok neki pozdravljaju modernizaciju religijskih ustanova, neki u tom potezu vide samo marketing odnosno privlačenje pažnje.

Izvor. Greek Reporter

Foto: ylivdesign, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Amerikancima se oduzima pasoš ako ne plaćaju alimentaciju za decu

by bifadmin

Američki Stejt department objavio je da će početi da oduzima pasoše građanima SAD koji duguju veće iznose alimentacije za decu.

Iz Stejt departmenta naveli su da bi mera mogla da pogodi roditelje koji duguju više od 2.500 dolara alimentacije, pri čemu će fokus biti na osobama sa značajnim nepodmirenim dugovima. Ministarstvo tvrdi da koristi razumne alate za podršku američkim porodicama i jačanje poštovanja američkih zakona, kao i da je reč o ispunjavanju pravnih i moralnih obaveza roditelja prema deci.

Građanima koji imaju ovakve dugove savetovano je da dogovore otplatu sa nadležnim državnim agencijama kako bi izbegli oduzimanje pasoša. Kada pasoš bude oduzet, više neće moći da se koristi za putovanja. Osobe kojima je pasoš oduzet neće moći da dobiju novi dokument dok ne izmire dug za alimentaciju, poručio je Stejt department.

Mera je omogućena saveznim zakonom iz 1996. godine, ali se do sada retko primenjivala.
„Ova mera podržava dobrobit američke dece kroz stvarne posledice za neplaćanje alimentacije, u skladu sa postojećim saveznim zakonom“, saopštilo je ministarstvo.

Do sada se ova praksa uglavnom primenjivala samo kada bi osobe sa dugovima pokušale da obnove pasoš. Prema novoj politici, Stejt department će sarađivati sa američkim Ministarstvom zdravlja i socijalne zaštite kako bi identifikovao osobe sa nepodmirenim dugovima i opozvao njihove pasoše.

Ministarstvo nije objavilo kada će mera zvanično stupiti na snagu, ali agencija Associated Press piše da bi primena mogla da počne već danas.

Građani kojima pasoš bude oduzet dok se nalaze van SAD moraće da odu u američku ambasadu ili konzulat kako bi dobili hitni putni dokument koji će im omogućiti povratak u zemlju, navodi AP.

Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

MOL Group ostvarila snažne rezultate u prvom kvartalu godine

by bifadmin

 

MOL Group danas je objavila finansijske rezultate za prvi kvartal 2026. godine. Grupa je ostvarila dobit pre oporezivanja od 212 miliona američkih dolara, pri čemu su pozitivan uticaj viših cena ugljovodonika umanjili volatilnost u snabdevanju sirovom naftom i negativni efekti kontrole cena. Najvažniji događaj kvartala bilo je puštanje u rad INA-ine jedinice za odloženo koksovanje u Rijeci, vredne 700 miliona evra.

Žolt Hernadi, predsednik i generalni direktor MOL Group, komentarisao je rezultate: „Geopolitičke neizvesnosti, izazovi u pogledu sigurnosti snabdevanja i državne intervencije koje su obeležile prošlu godinu dodatno su se intenzivirali u prvom kvartalu. Sukob u Iranu, prekid rada naftovoda Družba i regulacija cena širom regiona testirali su našu otpornost.

Imajući sve to u vidu, izuzetno sam ponosan na rezultate MOL Group i činjenicu da smo, uprkos svim izazovima, završili snažan kvartal. To je u velikoj meri rezultat našeg internog učinka, kao i otpornog i integrisanog poslovnog modela. Veliko je dostignuće što nema potrebe da menjamo naše finansijske smernice za ovu godinu i što smo na dobrom putu da ostvarimo sve ciljeve.

Pored toga, zadovoljstvo mi je što smo uspeli da obezbedimo sigurnost snabdevanja regiona čak i tokom izuzetno dugog i do sada nezabeleženog prekida rada naftovoda Družba. To je rezultat strategije diverzifikacije koju smo najavili pre deset godina i u okviru koje ulažemo 500 miliona dolara u razvoj južnog pravca snabdevanja. Nastavkom te strategije i dodatnim ulaganjem od 180 miliona dolara u povezivanje produktovodom rafinerija u Mađarskoj i Slovačkoj obezbedićemo potpunu fleksibilnost rafinerija i viši nivo integracije. To će nam omogućiti da uvek donosimo najbolje moguće odluke kada je reč o snabdevanju sirovom naftom ili derivatima.

Naš cilj je oduvek bio da izgradimo ekosistem sigurnosti snabdevanja u centralnoj i jugoistočnoj Evropi, u kojem su sinergije između rafinerija i energetske infrastrukture maksimalno iskorišćene. Nedavno puštena u rad jedinica za odloženo koksovanje u Rijeci, najveća investicija u istoriji naše hrvatske kompanije INA, kao i namera kupovine NIS-a, najbolji su primeri toga: dugoročno smo posvećeni regionu i preuzimamo odgovornost za svaku zemlju.“

Upstream segment ostvario je rast u prvom kvartalu 2026. godine, zahvaljujući povoljnom okruženju cena sirove nafte i prirodnog gasa. Proizvodnja je kvartalno smanjena na 95,5 hiljada barela ekvivalenta nafte dnevno (mboepd), ali je ostala u okviru smernica menadžmenta od 95–97 mboepd, uprkos izgubljenim količinama proizvodnje usled sukoba u Iranu. Privremeni zastoji u proizvodnji u Mađarskoj i Azerbejdžanu, kao i obustava proizvodnje u Kurdistanskom regionu Iraka, doprineli su padu proizvodnje. To je delimično nadoknađeno ukidanjem ograničenja proizvodnje u Pakistanu i većim nivoima proizvodnje u Kazahstanu. Kvartal je dodatno obeležen otkrićem gasa na bušotini Bilitang 1 u Pakistanu, gde je MOL operator (udeo MOL-a 8%), širenjem portfolija kopnenih nalazišta u Hrvatskoj i dobijanjem dozvole za istraživanje na moru u Libiji, nakon što je MOL Group ušla na to tržište kroz zajedničko ulaganje sa kompanijama Repsol i TPAO u istraživačkom području u Mediteranskom moru.

Rezultati Downstream segmenta značajno su pali na godišnjem nivou usled snažnog pritiska i na obim poslovanja i na marže. Kada je reč o preradi, količine prerade bile su značajno niže u prvom kvartalu 2026. godine nakon požara u Rafineriji Dunav u oktobru 2025, dok su problemi u snabdevanju sirovom naftom, uključujući prekid rada naftovoda Družba 27. januara, predstavljali dodatne operativne izazove. U skladu sa manjim obimom prerade, i prodaja derivata bila je niža. Važan događaj bilo je puštanje u rad jedinice za odloženo koksovanje u Rafineriji Rijeka 10. marta. Investicija vredna 700 miliona evra predstavlja jednu od najvećih industrijskih investicija u istoriji Hrvatske. Rezultati petrohemijskog poslovanja ostali su negativni, pod uticajem nestašice sirovina i niskih petrohemijskih marži.

Rezultati segmenta Potrošačkih usluga bili su vođeni pozitivnim efektom slabljenja američkog dolara, kao i organskim rastom ne-gorivnog segmenta. Međutim, marže na gorivo bile su niže u odnosu na prošlu godinu zbog kontrole cena uvedene u martu na većini tržišta. Segment koji obuhvata proizvode koji nisu gorivo zabeležio je rast od oko 5% i u prodaji i u maržama, zahvaljujući organskom unapređenju poslovanja i širenju brenda Fresh Corner.

Segment usluga cirkularne ekonomije ostvario je pozitivan rezultat, uglavnom zahvaljujući sezonskim faktorima, budući da su troškovi smanjeni u odnosu na prethodni kvartal usled manjeg obima prikupljenog otpada. Aktivnost povraćaja ambalaže kroz DRS sistem ostala je na nivou prethodnog kvartala.

Gas Midstream segment ostvario je bolje rezultate na godišnjem nivou, jer su povećana potražnja za regionalnim uslugama transporta gasa i povoljni efekti kursnih razlika više nego nadoknadili negativan uticaj nepovoljnih makroekonomskih faktora.

Foto: MOL

 

 

 

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Veliki investicioni podsticaj: 70 miliona evra za jačanje SME sektora

by bifadmin
NLB Komercijalna banka nastavlja uspešnu saradnju sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) kroz novu kreditnu liniju u iznosu od 70 miliona evra, namenjenu daljem unapređenju finansiranja malih i srednjih preduzeća u Srbiji.
Sredstva iz ove kreditne linije biće usmerena na finansiranje obrtnih sredstava i investicija privatnog sektora, sa posebnim fokusom na kompanije izvan najvećih urbanih centara, čime se dodatno podstiče ravnomeran regionalni razvoj.
Poseban segment programa odnosi se na podršku zelenoj tranziciji – najmanje 30 odsto sredstava biće usmereno ka projektima koji doprinose energetskoj efikasnosti i razvoju obnovljivih izvora energije.
Za više informacija o ovom programu, uslovima finansiranja i načinima apliciranja, posetite zvaničnu stranicu NLB Komercijalne banke.
Pružajući klijentima pristup dugoročnim i konkurentnim izvorima finansiranja, uz podršku jedne od vodećih međunarodnih finansijskih institucija, NLB Komercijalna banka potvrđuje stratešku opredeljenost da bude pouzdan partner domaćoj privredi.
EBRD jedan je od vodećih institucionalnih investitora u Srbiji, sa više od 10,6 milijardi evra uloženih kroz 405 projekata do danas. Fokus u Srbiji usmeren je na jačanje konkurentnosti privatnog sektora, razvoj zelene ekonomije i održive infrastrukture.
Foto: Ivanka Bukvić
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci