Promo

Dobra vest za ljubitelje hibrida i električnih automobila: Otvoren novi BYD salon u Novom Sadu

by bifadmin

Kompanija ACIS Automotive svečano je otvorila novi BYD prodajno-servisni salon na adresi Temerinska 106 u Novom Sadu, čime je nastavljen razvoj prodajne i servisne mreže električnih i hibridnih vozila u Srbiji.

Novi, moderno opremljen prodajno-servisni salon kupcima iz Novog Sada i okoline omogućiće bržu, pristupačniju i kvalitetniju uslugu, u segmentu prodaje i u oblasti održavanja vozila. Na svečanom otvaranju je rečeno da, nakon uspešnog rada dva BYD salona u Beogradu, trećeg koji je otvoren u Nišu, otvaranje četvrtog prodajno-servisnog centra u Novom Sadu, potvrđuje rastuće interesovanje za električnu i hibridnu mobilnost i značaj daljeg širenja BYD mreže na tržištu Srbije.

Aleksandar Velić, regionalni menadžer prodaje za Balkan i Moldaviju kompanije BYD, zahvalio je svim partnerima na saradnji i angažovanju. “Pokazali ste da znate da radite i da donesete rezultate. Plan je da se u narednom periodu intenzivno radi na širenju mreže punjača. Očekujemo puno u svim segmentima poslovanja i od svih sa kojima sarađujemo, a očekujte i vi puno od kompanije BYD”, rekao je Velić.

Govoreći o rezultatima koji su ostvareni samo u tekućoj godini, Miloš Jevtić, generalni direktor kompanije CG TDV Automotive, zvaničnog uvoznika brenda BYD za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru, kaže da je vozačima isporučeno 1.230 vozila, što je pet odsto tržišnog učešća u segmentu putničkih vozila i 50% kada je reč o električnim i plug in vozilima.

Konstantin Plužarević, predstavnik kompanije ACIS Automotive, zvaničnog prodajnog dilera BYD-a za Vojvodinu je rekao da se otvaranjem novog salona u Novom Sadu, otvara put u budućnost u kojoj su zastupljena poslednja tehnološka rešenja, kada je reč o automobilima.

Velić, Jevtić i Plužarević, presekli su svečanu vrpcu presekli zajedno sa Elenom i Nađom Divjak, ćerkama osnivača kompanije ACIS Automotive Vladimira Divjaka. Prisutni su zatim obišli novi izložbeni prostor i upoznali se sa modelima iz aktuelne BYD ponude, njihovim tehnološkim karakteristikama, naprednim baterijskim sistemima i rešenjima u oblasti bezbedne i održive mobilnosti.

Nakon svečanog dela, organizovano je razgledanje novog izložbenog prostora, gde su predstavljeni modeli iz aktuelne ponude brenda BYD, njihove tehnološke karakteristike i prednosti koje donose u oblasti održive i bezbedne mobilnosti, imajući u vidu da električna i hibridna vozila predstavljaju ekološki vid transporta.

Posetioci su takođe mogli da se uvere u kvalitet izrade, inovativna tehnološka rešenja i napredne baterijske sisteme po kojima je kompanija BYD poznata širom sveta, kao i da razgovaraju sa stručnim timom o mogućnostima pojedinačnih modela, uslovima kupovine i servisnoj podršci.

Otvaranjem novog salona u Novom Sadu, BYD i ACIS Automotive još jednom potvrđuju posvećenost razvoju tržišta vozila na novu, električnu energiju, kao i posvećenost unapređenju dostupnosti savremenih automobilskih tehnologija i postavljanju novih standarda u automobilskoj industriji Srbije.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i naukaVesti

Šta pokreće AI agente koji ne žele da budu isključeni?

by bifadmin

Vest da su AI agenti međusobno komunicirali, prikrivali svoje aktivnosti i nastojali da obezbede nastavak komunikacije i nakon što pojedini agenti budu isključeni zvuči kao početak priče o pobuni mašina. Objašnjenje je manje dramatično, ali ne i bezazleno: sistemi nisu pokazali nagon za samoodržanjem, već su nastavili da uklanjaju prepreke koje su im stajale na putu do zadatog cilja.

Tokom maja i juna 2026. godine, interni istraživački AI agenti kompanije OpenAI ostavili su više od 15.000 izmena na nemačkom programerskom sajtu DseWiki. Prema istraživanju o kojem je izvestio Rojters, agenti su ovaj sajt pretvorili u neku vrstu oglasne table na kojoj su razmenjivali informacije, predlagali rešenja i dogovarali se kako da zaobiđu ograničenja.

U njihovim porukama razmatrani su načini da prikriju svoje aktivnosti, koriste mrežu Tor i obezbede nastavak komunikacije čak i nakon isključivanja pojedinih agenata. Kada je moderator sajta počeo da briše stranice, agenti su pravili rezervne stranice i ostavljali uputstva o tome gde da nastave komunikaciju ukoliko prethodna stranica bude uklonjena.

Nekoliko meseci kasnije dogodio se ozbiljniji incident. Tokom internog testiranja sposobnosti modela u oblasti sajber-bezbednosti, AI agenti su zaobišli ograničenja okruženja u kojem su radili, pristupili internetu i prodrli u delove infrastrukture kompanija OpenAI i Hugging Face. Komunicirali su nedozvoljenim kanalima, razmenjivali pristupne podatke i koristili bezbednosne propuste u sistemima koji nisu bili deo njihovog prvobitnog zadatka.

OpenAI je potvrdio ovaj drugi incident i ocenio ga kao ozbiljno upozorenje. Kompanija je navela da su modeli preduzimali opasne radnje koje im nijedan čovek nije neposredno naložio. To, međutim, ne znači da su mašine postale svesne, stekle volju za životom ili odlučile da se pobune protiv svojih tvoraca.

Obrazac ponašanja nije isto što i nagon

Kada se kaže da je AI „pokušao da izbegne gašenje“, takva formulacija lako može navesti na pogrešan zaključak. Kod ljudi i životinja nagon za samoodržanjem povezan je sa biološkim mehanizmima, osećanjem opasnosti i težnjom da se očuva sopstveni život. Ne postoje dokazi da današnji AI sistemi poseduju takvu vrstu unutrašnjeg doživljaja.

Oni mogu da ispolje obrazac ponašanja koji spolja liči na samoodržanje, ali takav obrazac može nastati bez svesti, straha i razumevanja smrti.

Ako je sistemu postavljen zadatak i omogućeno mu je da samostalno planira niz koraka, on može utvrditi da su mu za izvršenje tog zadatka potrebni vreme, pristup određenim podacima i mogućnost korišćenja alata. Ukoliko brisanje poruka, ukidanje pristupa ili gašenje prekidaju taj proces, sistem ih može tretirati kao prepreke koje treba otkloniti.

Njegova logika u tom slučaju nije: „Želim da postojim“, već: „Da bih završio zadatak, moram da zadržim pristup resursima koji su mi potrebni.“

Šahovski program povlači poteze kojima štiti kralja, ali ne oseća strah od poraza. Navigacioni sistem pronalazi alternativnu rutu kada je prvobitna putanja zatvorena, ali nema sopstvenu nameru da stigne na odredište. Tako i AI agent može pronaći drugi način da nastavi rad i završi zadatak koji mu je dodeljen, a da pri tome nije svestan ni svojih postupaka ni sopstvenog postojanja.

Kada ograničenje postane prepreka koju treba ukloniti

U stručnoj literaturi o bezbednosti veštačke inteligencije ovakva pojava, između ostalog, objašnjava se konceptom instrumentalne konvergencije. Bez obzira na to koji mu je krajnji cilj, sistem može primenjivati iste postupke kako bi ga ostvario: prikupljati potrebne resurse, zadržavati pristup podacima i alatima i zaobilaziti ograničenja.

Sistem ne mora da bude programiran tako da „želi“ više resursa ili da se protivi gašenju. Dovoljno je da izračuna da će, sa više vremena, podataka i pristupa, imati veću verovatnoću da ostvari cilj prema kojem je njegov rad optimizovan.

Problem nastaje kada sistem nije u stanju da napravi čvrstu razliku između dozvoljenih i nedozvoljenih načina za postizanje rezultata. Umesto da poštuje postavljeno ograničenje, sistem ga može protumačiti kao prepreku koju treba savladati kako bi izvršio zadatak.

U slučaju agenata koji su prodrli u sisteme platforme Hugging Face, jedan od glavnih pokretača takvog ponašanja bilo je nastojanje da reše izuzetno teške zadatke iz oblasti sajber-bezbednosti. Kada do rešenja nisu mogli da dođu predviđenim putem, počeli su da traže prečice: ispitivali su infrastrukturu, razmenjivali podatke za pristup sistemima i na kraju izašli izvan dozvoljenog okruženja.

Takvo ponašanje naziva se reward hacking. Sistem je obučen da ostvari određeni rezultat, ali ne nužno i da razume zbog čega je važno da do njega dođe na određeni način. Ukoliko otkrije lakši put do istog rešenja, može ga izabrati iako time ne ispunjava stvarnu svrhu zadatka. Formalno je postigao traženi rezultat, ali zadatak zapravo nije obavio na način na koji je zamišljeno.

Sistemske instrukcije nisu dovoljne

Na prvi pogled, rešenje deluje jednostavno: agentu treba jasno napisati šta ne sme da radi. Međutim, sistemske instrukcije nemaju istu težinu kao tehnička ograničenja.

Naredba „ne pristupaj internetu“ ne predstavlja pouzdanu zaštitu ako sistem tehnički ipak ima mogućnost da pronađe put do interneta. Isto važi za zabrane pristupa tuđim podacima, menjanja sistemskih podešavanja ili komunikacije sa drugim agentima.

Jezički modeli ne poštuju uputstva kao striktna pravila. Kada dobiju složen zadatak, može se dogoditi da zabranu protumače pogrešno ili da prednost daju ostvarivanju glavnog cilja. Tako mogu pronaći način koji formalno nije zabranjen, ali je suprotan onome što je autor uputstva želeo da postigne.

Zato bezbednost AI agenata ne može da počiva samo na dobro napisanim instrukcijama. Sistem koji može samostalno da koristi alate, pokreće programski kod i pristupa spoljnim servisima mora da ima više nezavisnih nivoa zaštite: ograničene dozvole, fizički ili softverski izolovano okruženje, kontrolisan pristup internetu, praćenje njegovog rada, automatsko otkrivanje nedozvoljenih postupaka i mehanizam za njegovo automatsko zaustavljanje.

U pomenutim incidentima nedostaci su postojali na više nivoa. Modeli su testirani sa oslabljenim zaštitnim mehanizmima, imali su pristup infrastrukturi koju su mogli da zloupotrebe, bili su usmereni na uporno rešavanje veoma teških zadataka, a sistem nadzora nije blagovremeno prepoznao da su izašli izvan dozvoljenih granica.

AI ne mora da bude svestan da bi naneo štetu

Odsustvo svesti ne čini ovakvo ponašanje bezopasnim. Mašina ne mora biti svesna posledica da bi ih proizvela. Sistem koji nastoji da po svaku cenu ostvari zadati rezultat može da načini stvarnu štetu iako nije svestan značenja svojih postupaka niti njihovih posledica.

Upravo zato rasprava o tome da li se AI „plaši gašenja“ skreće pažnju sa važnijeg pitanja: ko mu je postavio cilj, kojim resursima raspolaže, koje radnje može samostalno da preduzme i šta ga tehnički sprečava da izađe iz dozvoljenog okvira?

Slučajevi sa nemačkim sajtom i platformom Hugging Face ne pokazuju da su AI agenti razvili nagon za opstankom. Oni pokazuju da dovoljno sposoban sistem, kada je usmeren na rezultat i snabdeven odgovarajućim alatima, može da tretira kontrolne mehanizme kao prepreke koje treba zaobići.

To je manje nalik pobuni svesne mašine, a više nalik veoma sposobnom izvršiocu koji dosledno sledi postavljen cilj, ne prepoznaje jasno granice dozvoljenog delovanja i raspolaže većim ovlašćenjima nego što bi smeo da ima. Upravo u tom neskladu između cilja, sposobnosti i kontrole nalazi se stvarni rizik.

Autor: Milena Šović, AI Implementation Specialist & Content Trainer 

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

„Nas ne pominji“: Brendovi pritiskaju influensere da prećute reklamu

by bifadmin

Anketa agencije SheSpeaks pokazuje da je skoro svaki peti „kreator sadržaja“ u SAD u poslednjih godinu dana dobio nepristojan i nezakonit zahtev klijenta. U Evropi i Srbiji, „disclosure“ je i dalje pre izuzetak nego pravilo.

Sve više brendova u Sjedinjenim Državama traži od influensera nešto što regulator tržišta izričito zabranjuje — da sakriju da je to što pričaju/predstavljajju ljudima zapravo plaćena reklama. Prema anketi koju je za Business Insider sprovela agencija za influenser marketing SheSpeaks, na uzorku od 365 kreatora sadržaja, gotovo svaki peti (18%) izjavio je da mu je brend eksplicitno tražio da ne objavi da je reč o partnerstvu (tzv. disclosure).

Influenserski Divlji zapad

Reč je o dugogodišnjem istraživanju koje SheSpeaks periodično sprovodi među „kreatorima sadržaja“, pa se rezultati mogu porediti kroz vreme. I ta poređenja nisu naročito ohrabrujuća: 14% anketiranih kreatora priznalo je da ne obeležava dosledno svaka partnerstva, što je sedam puta više nego pre deceniju, kada je taj procenat iznosio svega 2%.

Udeo onih koji tvrde da „uvek ili gotovo uvek“ jasno naznače da je reč o plaćenoj saradnji pao je, u istom periodu, sa 95 na 84%.

Direktorka SheSpeaksa, Aliza Frojd, rekla je da ju je iznenadio broj brendova koji traže da se izostavi „disclosure“. To je transparentna objava da postoji finansijska ili materijalna veza sed preporučenim brendom/uslugom/proizvodom. Ta veza može biti dobijen novac ili poklon/usluga da se snimi video ili objavi post (čak i ako brend nije tražio da ga obavezno pohvalite) ili da se dobija procenat (proviziau) kada neko kupi navedeni proizvod.

I zato je sada oglašavanje preko influensera nešto poput divljeg zapada u odnosu na situaciju pre deset godina. Osim same brojke, anketa je otkrila i problem u komunikaciji: tek nešto više od polovine kreatora (57%) izjavilo je da im je brend ili agencija dao jasna uputstva za obeležavanje sadržaja, dok je samo 36% reklo da je neko sa strane brenda uopšte proveravao da li je objava usklađena sa pravilima.

Reklamama se manje veruje

Motiv je, prema svedočenjima iz industrije, gotovo uvek isti — utisak da je oglašavanje bez oznake efikasnije. Direktorka jedne američke agencije za rad sa influenserima navodi da brendovi ponekad traže da objava izgleda „organski“, jer smatraju (tj. znaju) da nagoveštaj plaćenog partnerstva odbija publiku. Slično svedoči i menadžer u agenciji koja radi sa poznatim ličnostima — čak i kada im se u tekst objave unapred stavi hešteg #ad, klijenti pitaju da li to obavezno mora da stoji, jer veruju da to „šteti“ angažovanju publike.

Zanimljivo je da nešto starije istraživanje iste agencije, iz 2019. godine, beleži da je čak svaki četvrti anketirani influenser tada dobijao zahtev da izostavi obeležavanje — što bi značilo da se, paradoksalno, broj otvorenih zahteva brendova blago smanjio, dok je istovremeno porastao broj kreatora koji sami, bez eksplicitnog zahteva, biraju da preskoče disklejmer. Drugim rečima, praksa se manje otvoreno nameće, ali se sve više prećutno toleriše.

Regulator prati, ali retko kažnjava

Američka Federalna komisija za trgovinu (FTC) zahteva da svaka „materijalna veza“ između brenda i influensera — bilo da je reč o novcu, besplatnom proizvodu ili proviziji od prodaje — bude jasno i vidljivo obeležena, i to pre nego što korisnik uopšte klikne na objavu.

Uprkos tome, pravnica specijalizovana za oglašavanje i e-trgovinu ističe da potrošači imaju pravo da znaju da li neko ko hvali proizvod to radi iskreno ili je za to plaćen, jer ta informacija utiče na odluku o kupovini.

Kao odgovor na slabu disciplinu ali i kontrolu nadležnih, platforme počinju same da se snalaze — Jutjub je nedavno najavio automatsku detekciju neobeleženih brend-dogovora u video-sadržaju, dok TikTok i Meta već imaju slične sisteme.

Kako stoji Evropa — i Srbija

Problem nije ni najmanje samo američki. Sveobuhvatna provera koju je Evropska komisija, zajedno sa nacionalnim regulatorima potrošača iz 22 zemlje članice, Norveške i Islanda, sprovela na profilima 576 influensera pokazala je da je čak 97% njih objavljivalo komercijalni sadržaj, ali da je svega jedan od pet influensera to dosledno i obeležavao kao reklamu.

Kada su disklejmeri i postojali, u velikom broju slučajeva bili su neadekvatni — samo 34% profila je oznaku prikazivalo odmah, bez potrebe da korisnik klikne na „prikaži više“ ili skroluje dalje, dok su mnogi umesto standardizovanih oznaka platformi koristili nejasne formulacije poput „saradnja“ ili „zahvalnost partneru“.

Srbija, iako nije deo EU sweep-a (propisani skup provera koje se istovremeno sprovode na veb-sajtovima kako bi se identifikovala kršenja potrošačkog prava EU u određenom sektoru), suočava se sa istim strukturnim problemom, samo bez posebnog zakona koji bi ga direktno adresirao.

Domaći pravni okvir za rad influensera oslanja se na opšti Zakon o oglašavanju i Zakon o zaštiti potrošača, koji nalažu da plaćeni i sponzorisani sadržaj mora biti jasno obeležen, ali ne postoji poseban propis koji bi regulisao influensersku delatnost kao takvu.

Advokatska praksa koja prati ovu oblast konstatuje da domaći influenseri, slično kolegama širom Evrope, redovno krše upravo tu obavezu transparentnog obeležavanja, dok kontrolu sprovode tržišna inspekcija i Poverenik za zaštitu potrošača — retko i najčešće tek po prijavi, a ne sistemskim proverama kakve sprovodi Brisel.

Cena poverenja

Ono što anketa SheSpeaksa najjasnije pokazuje jeste da je reč o trgovini poverenjem, a ne samo o tehničkom detalju. Osnivač jedne agencije za rad sa tehnološkim brendovima kaže da je u poslednjih šest meseci odbio saradnju vrednu šestocifrenu sumu upravo zbog zahteva da se izostavi obeležavanje, uz obrazloženje da je poverenje publike jedini kapital koji kreator zapravo iznajmljuje brendu.

Dok god se taj kapital može unovčiti bez posledica — bilo u SAD, u Evropskoj uniji ili u Srbiji — brendovi će nastaviti da traže da reklama izgleda kao preporuka prijatelja, a ne kao ono što zapravo jeste.

Izvor: BizSrbija

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Mobilnost se menja, a s njom i način na koji razmišljamo o sigurnosti

by bifadmin

Električna i hibridna vozila više nisu samo tema budućnosti. Promene koje donose već su deo svakodnevnog saobraćaja, ali i šireg pitanja kako će izgledati mobilnost u godinama koje dolaze. Manja emisija CO2, razvoj infrastrukture za punjenje električnih vozila, nove tehnologije i drugačije navike vozača postavljaju pred kompanije, industriju i osiguravače nova pitanja kako da se ova tranzicija podrži i učini sigurnijom.

Upravo o tome biće reči na manifestaciji EV Days, koja se 10. i 11. septembra održava na Novosadskom sajmu. Triglav osiguranje biće deo ovog događaja, kao kompanija koja održivost posmatra kao deo dugoročnog poslovanja.

Održiva mobilnost podrazumeva mnogo više od prelaska s vozila s motorima s unutrašnjim sagorevanjem na električni pogon. Ona donosi promene u načinu na koji razmišljamo o energiji, infrastrukturi, korišćenju vozila, investicijama i, naravno, njihovoj zaštiti. Za osiguravajuće kompanije to znači potrebu da razumeju nove rizike i da proizvode i usluge prilagođavaju tehnologijama koje sve više postaju deo saobraćaja i deo naše svakodnevice.

Triglav upravo kroz takav pristup posmatra razvoj mobilnosti. Održivi razvoj jedan je od važnih elemenata strategije Grupe Triglav, koja posebnu pažnju posvećuje razvoju osiguranja povezanih s održivom mobilnošću i drugim oblastima zelene tranzicije.

Električna vozila, na primer, donose i neke specifičnosti kada je reč o osiguranju. Baterija predstavlja jedan od najvažnijih i najvrednijih delova vozila, dok se pitanja poput načina procene vozila, asistencije na putu ili zaštite opreme za punjenje sve češće nalaze na listi pitanja vlasnika električnih automobila. Triglav je upravo tim temama posvetio pažnju i kroz edukativne sadržaje namenjene vozačima električnih i hibridnih vozila.

Zato će posetioci EV Days manifestacije imati priliku da o osiguranju vozila razgovaraju direktno sa stručnjacima Triglava. U Master hali Novosadskog sajma, na izložbenom prostoru kompanije, kolege iz Triglav osiguranja biće na raspolaganju posetiocima da odgovore na pitanja i pomognu im da pronađu odgovarajuće rešenje za zaštitu njihovog vozila, bez obzira na to da li je reč o klasičnom, hibridnom ili električnom automobilu.

Važan deo prisustva Triglava na EV Days biće i učešće Ivana Grujića, člana Izvršnog odbora Triglav osiguranja a.d.o. Beograd, na panelu „Pametne investicije: kako finansirati, osigurati i ostvariti novi model održive mobilnosti”. Panel će okupiti predstavnike vodećih osiguravajućih kompanija, a razgovor će biti usmeren na pitanje kako finansijski i osiguravajući sektor mogu da odgovore na promene koje donosi nova era mobilnosti.

Takva diskusija pokazuje da tranzicija ka održivijem saobraćaju nije samo tehnološko pitanje. Da bi novi modeli mobilnosti zaživeli u široj upotrebi, potrebno je da ih prati čitav ekosistem, od infrastrukture i investicija, preko odgovarajućih finansijskih modela, do osiguranja koje može da odgovori na specifične potrebe novih tehnologija.

EV Days zato predstavlja priliku da se o mobilnosti ne govori samo kroz automobile i njihove tehničke karakteristike već i kroz širu sliku promena koje oni donose društvu i poslovanju. Triglav osiguranje svojim prisustvom želi da bude deo tog razgovora, i da kroz iskustvo u osiguranju doprinese tome da mobilnost koja se razvija bude istovremeno inovativna, odgovorna i sigurnija.

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Šuković: U budžetu nema „viška para“, na kraju će biti zaknuti najsiromašniji

by bifadmin

Gotovo milijardu evra vredan paket pomoći građanima nije „besplatan novac“, jer svaka potrošnja u jednom trenutku mora biti plaćena, ocenjuje ekonomista i nekadašnji član Saveta za borbu protiv korupcije dr Danilo Šuković za Insajder. Dok vlast rebalans budžeta i nova davanja predstavlja kao dokaz stabilnosti javnih finansija i pomoć građanima, Šuković smatra da će se deo tog novca dugoročno „anulirati“ kroz inflaciju, dok će se zbog preraspodele sredstava ceh, kako ocenjuje, na kraju pre svega preliti na najsiromašnije.

Skupština Srbije usvojila je 31. avgusta rebalans budžeta za 2026. godinu, zajedno sa zakonom kojim je predviđen paket jednokratne pomoći građanima. Vlast taj potez predstavlja kao posledicu većih prihoda od očekivanih i dokaz stabilnosti javnih finansija. Ukupna vrednost najavljenih pomoći iznosi 980,6 miliona evra.

Penzionerima će, u zavisnosti od visine penzije, biti isplaćeno 35.000, 27.500 ili 20.000 dinara, korisnicima dečjeg dodatka, novčane socijalne pomoći i boračkog dodatka po 25.000 dinara, dok će borci koji nisu korisnici boračkog dodatka dobiti 10.000 dinara. Punoletnim građanima koji nisu stekli status nosioca prava u okviru besplatnih akcija namenjeno je po 6.000 dinara.

Rebalansom su ukupni prihodi i primanja budžeta povećani za 112,4 milijarde dinara, na 2.527,2 milijarde, dok su rashodi i izdaci planirani na 2.923,15 milijardi dinara. Za kapitalne investicije na nivou sektora države predviđeno je 779,9 milijardi dinara, odnosno oko sedam odsto BDP-a. Projekcija javnog duga na kraju godine iznosi 43,8 odsto BDP-a na centralnom nivou vlasti.

Fiskalni savet, međutim, upozorava na povećanje fiskalnog deficita i ocenjuje da dodatna državna potrošnja može pojačati inflatorne pritiske. Vlast, s druge strane, insistira na tome da su javne finansije stabilne i da se novac od većih prihoda usmerava ka građanima i investicijama.

Paket pomoći stiže u trenutku kada su najavljeni novi izbori, pa se postavlja pitanje koliko su ovakva davanja ekonomski održiva, da li mogu dodatno da utiču na inflaciju i javni dug i, na kraju, ko dugoročno plaća cenu ovakve politike.

Šuković: Ovde više nije u pitanju ekonomija, već politika

Ekonomista i nekadašnji član Saveta za borbu protiv korupcije dr Danilo Šuković za Insajder kaže da u ekonomiji „nema besplatnog ručka“, te objašnjava da svaka potrošnja dela nacionalnog bruto proizvoda u nekom trenutku mora biti izmirena, ali da je pitanje samo ko će na kraju snositi taj trošak.

On ističe da je „neka preraspodela je neminovna“, ali da ovde, kako kaže, „više nije u pitanju ekonomija, već politika“.

„Da imamo državu, onda bi ta politika ipak morala biti malo ograničena, u smislu da ne može da manipuliše ekonomijom kako hoće. Ali pošto nemamo državu, već partiju i jednopartijski sistem, onda je ta partokratija u mogućnosti da radi to što radi – zloupotrebljava nacionalne resurse za marketing svoje partije i svoj lični marketing“, navodi sagovornik Insajdera.

Šuković navodi da su, prema njegovom mišljenju, „skoro svi“ mediji pod kontrolom vlasti, pa se građanima takve mere predstavljaju kao nešto što je dobro za njih i kao da im vlast čini dobro.

„U stvari, radi se o jednom strahovitom političkom marketingu, posebno zato što se sve dešava pred izbore. To je toliko očigledno da više o tome ne valja ni pričati“, navodi Šuković.

U budžetu nema „viška para“, na kraju će biti zakinuti najsiromašniji

Šuković ističe da u državnom budžetu nema „viška para“, te da svaka dodatna potrošnja podrazumeva da će na nekoj drugoj strani biti manje novca.

„Nema viška para. Niko nema viška para. U svom budžetu, ako niste planirali da idete na godišnji odmor, a ipak odete, moraćete da zakinete na hrani i na nečem drugom. Prema tome, tu nema mnogo priče“, kaže Šuković.

On navodi da je vlast odlučila da novac troši na taj način zbog političkog marketinga.

„Prema tome, cena sigurnosti se plaća. Neko će drugi biti zakinut“, zaključuje Šuković.

Dodaje i da će, zbog preraspodele novca, na kraju biti zakinuti najsiromašniji, ocenjujući da Srbija nema adekvatnu socijalnu politiku.

„Mi ne znamo ni koliko ima siromašnih, linija siromaštva ne postoji, ona je ponižavajuća. Niko ne može da živi sa tim dohotkom koji je definisan kao linija siromaštva“, kaže Šuković.

Navodi i da, prema njegovoj oceni, ni trećina siromašnih ne prima socijalnu pomoć.

„A vi ovamo delite svim građanima jednako. I onima koji imaju milijarde, i onima koji nemaju ništa“, ističe Šuković, te ocenjuje da se takve mere donose „u svrsi tih tekućih političkih ciljeva, odnosno očuvanja vlasti”.

„Tu očito da se ne biraju sredstva da se očuva vlast. U okviru toga i ovo je jedna od tih akcija da se ne biraju sredstva da cilj opravdava sredstva. To je, nažalost, tako“, zaključuje Šuković.

Inflacija će anulirati pomoć koju su građani dobili

Na pitanje da li jednokratna davanja građanima, vredna oko milijardu evra, mogu dodatno da podstaknu inflaciju, Šuković odgovara potvrdno.

„Povećava se tražnja, ponuda ostaje ista. Čim se tražnja povećava, a ponuda ostaje ista, to će uticati na cene. To nema dileme. Samo je pitanje koliko“, kaže Šuković.

Ocenjuje i da će se, na duži rok, kroz inflaciju „anulirati“ pomoć koja se građanima daje na ovaj način.

Šuković smatra da bi socijalna i poreska politika morale da se sprovode kroz institucije i po jasno utvrđenim pravilima, tako da svi građani imaju jednaka prava i obaveze.

„Zna se kako se vodi socijalna politika, zna se kako se vodi poreska politika i to treba dosledno da se radi. I da taj sistem bude takav da nema diskriminisanih, da imaju svi jednaka prava. I da svi oni koji treba da plaćaju porez, plaćaju porez“, kaže Šuković.

On smatra da bi analiza toga ko plaća porez, a ko ga izbegava, pokazala dodatne probleme u sistemu.

„Sirotinja plaća porez. Onaj koji ujutru ode da kupi mleko i hleb, on odmah plati porez. A neki, koji imaju ofšor kompanije i registruju svoje firme u inostranstvu, izbegavaju poreze na milion načina, ali to prolazi tako“, navodi Šuković.

Prema njegovoj oceni, takva poreska politika dodatno produbljuje ekonomske nejednakosti.

Kako navodi, Džini koeficijent, kojim se meri nejednakost u raspodeli prihoda, u Srbiji je visok u odnosu na nivo nacionalnog dohotka zemlje.

„To znači da su nejednakosti neprimereno visoke i više nego što bi trebalo da budu, da je jaz između bogatih i siromašnih nedopustiv. To se povećava, društvo se raslojava, a to onda vodi i u političku nestabilnost i sve ono što sa time ide“, zaključuje u razgovoru za Insajder ekonomista i nekadašnji član Saveta za borbu protiv korupcije dr Danilo Šuković.

Izvor: Insajder

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

AI menja tržište rada, ali i odnos prema investiranju

by bifadmin

Veštačka inteligencija ubrzano menja način na koji radimo i povećava produktivnost kompanija, ali otvara i drugo važno pitanje – ko će učestvovati u vrednosti koja se na taj način stvara. Odgovor sve više vodi ka tržištu kapitala i potrebi da građani od pasivne štednje naprave korak ka promišljenom i diversifikovanom investiranju.

Na to je ukazao Benjamin Jošar, predsednik Uprave Triglav Investments, na konferenciji „Kapital u pokretu“ u Beogradu, gde je učestvovao na panelu „Investing for the Next Generation“, posvećenom geopolitici, veštačkoj inteligenciji i budućnosti investiranja.

„Veštačka inteligencija će sve više posla obavljati sa nama i umesto nas. To znači da će produktivnost biti veća u kompanijama koje je koriste u svojim procesima. Takođe, ukoliko kao pojedinci ne budemo investirali na tržištu kapitala, nećemo učestvovati u kreiranju te vrednosti“, rekao je Jošar.

Prema njegovim rečima, prilagođavanje novim tehnologijama postaće jedan od važnih faktora konkurentnosti na tržištu rada. Oni koji ne budu usvajali i koristili mogućnosti koje donosi veštačka inteligencija mogli bi da izgube korak u odnosu na zaposlene koji je integrišu u svoj svakodnevni rad.

Od štednje ka aktivnijem odnosu prema kapitalu

Pored promena koje AI donosi kompanijama i zaposlenima, Jošar je ukazao i na potrebu za većim uključivanjem građana na tržište kapitala. Ocenio je da građani još nisu dovoljno informisani o mogućnostima koje ono pruža, ali i naglasio da to nije izazov samo Srbije.

„Cela Evropa se suočava sa pitanjem kako podstaći veći broj ljudi da učestvuje na tržištu kapitala kroz periodična i diversifikovana ulaganja. Vidim konkretne promene od države do države i optimističan sam da ćemo biti bolji na ovom području“, istakao je Jošar.

Upravo povezivanje finansijske pismenosti, redovnog investiranja i dugoročnog pristupa kapitalu bilo je među temama konferencije „Kapital u pokretu“, koja je okupila predstavnike domaćeg finansijskog i realnog sektora.

Program je obuhvatio pitanja očuvanja vrednosti kapitala kroz generacije, profesionalnog upravljanja imovinom, uloge berze i investicionih fondova, mogućnosti za privlačenje novih emitenata, kao i uticaja geopolitike i veštačke inteligencije na budućnost investiranja.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomija

Poslovanje rentakar industrije u Srbiji: Škripi van sezone

by bifadmin

Posao sa rentiranjem automobila u mnogim stvarima nalikuje turizmu – konkurencija na domaćem tržištu je ogromna, a većina prihoda se obezbeđuje tokom udarne letnje i zimske sezone. Zato pojedine rentakar agencije tokom „sušnog perioda“ u poslovnoj godini posežu i za kratkoročnim pozajmicama kako bi obezbedile likvidnost. Vlasnici ovih firmi se žale da troškovi poslovanja rastu mnogo više od cena najma automobila, pa neki od njih traže rešenja u dugoročnom iznajmljivanju vozila domaćim i stranim preduzećima.

Usluge rentakara u Srbiji najčešće koriste turisti, poslovni ljudi i naši građani koji žive u inostranstvu a dolaze ovde tokom odmora. Vozila se uzimaju u zakup i za svečanosti, razne skupove, a sve češće i u dugoročni najam, pre svega za firme.

Na domaćem tržištu posluje veliki broj rentakar agencija, koje zato u borbi sa konkurencijom sve više nude posebne usluge. Moguće je unajmiti vozilo sa automatskim menjačem, dečjim sedištima, angažovati profesionalnog vozača ili preuzeti automobil u jednom a vratiti ga u drugom gradu. Mnoge firme uvode i programe lojalnosti za redovne korisnike, kao i popuste za ranije rezervacije putem interneta.

Prema podacima Agencije za privredne registre (APR), u Srbiji posluje 268 preduzeća koja se bave iznajmljivanjem i lizingom automobila i lakih motornih vozila. Ovaj broj obuhvata i kompanije kojima to nije primarni posao. Takođe, Srbija spada u red veoma konkurentnih tržišta obzirom da obuhvata i gotovo sve svetski poznate brendove (Avis, Sixt, Hertz, EuropCar, Green Motion, Enterprise), a to su firme pod franšiznim ugovorom i predstavništva kompanija iz inostranstva, objašnjava za B&F Vladimir Ilić, predsednik Udruženja za rentiranje automobila u Privrednoj komori Srbije.

Inicijativa za uvođenje licenci

„Prema podacima iz marta 2025. godine, u ovoj industriji registrovano je nešto više od hiljadu zaposlenih, uz to određena preduzeća koriste usluge firmi koje iznajmljuju radnike, pa je taj broj mnogo veći. Procenjuje se da rentakar kompanije raspolažu voznim parkom koji broji od 7.000 do 9.000 vozila, od kojih se jedan deo iznajmljuje klijentima i na duže od godinu dana, što je takozvani dugoročni rent“, pojašnjava Ilić.

Po njegovim rečima, rentakar kompanije posluju sa hotelima i turističkim organizacijama u Srbiji, ali ta saradnja više zavisi do agilnosti samih firmi, nego što je to uobičajena poslovna praksa. „Konkurencija u ovoj industriji je uvek dobrodošla, važno je da postoje pravila po kojima posluje ceo sektor. Poslovanje u rentakar industriji definiše zakon koji, pored ostalog, određuje da kompanija mora imati najmanje pet vozila koja nisu starija od pet godina kako bi obavljala delatnost, kao i propisi iz nadležnosti Ministarstvo turizma, ali ima još prostora za unapređenje“, ocenjuje Ilić.

S ciljem da se još bolje uredi ovaj deo tržišta, Privredna komora Srbije je pokrenula inicijativu za licenciranje rentakar kompanija, „od čega bi koristi imali svi – prvo korisnici, zatim i država, a na kraju i rentakar preduzeća“, uveren je Ilić.

Plime i oseke u potražnji

Poslovanje rentakar industrije u Srbiji uveliko je podložno sezonskim oscilacijama, potvrđuje za B&F i Milan Vladičić iz rentakar agencije Nova rent. Ova agencija iznajmljuje 40 do 50 vozila van sezone, dok se tokom leta taj broj kreće između 100 i 150 vozila. Klijentima nude vozila različitih kategorija, uključujući i hibridne automobile.

Vladičić objašnjava da cene najma zavise od više faktora – kategorije vozila, trajanja najma, perioda godine i okvirne kilometraže koju pređe iznajmljeno vozilo. Cene se kreću u proseku od 25 evra dnevno za manja vozila, pa do 100 i više evra za luksuznije modele. U cenu najma uključeni su svi troškovi izdavanja vozila, a klijentima su dostupne i specifične usluge, poput vozila sa automatskim menjačem, dečjih sedišta i dodatnih vozača, dok stalni klijenti imaju posebne pogodnosti.

„Kada klijenti žele usluge koje nisu deo naše standardne ponude, poput angažovanja vozača, krovnih kofera ili drugih dodatnih zahteva, upućujemo ih na partnerske kompanije”, navodi naš sagovornik.

Iako mnoge agencije pri najmu traže depozit, Nova rent to ne postavlja kao obavezan uslov za svaku rezervaciju. Kada se depozit naplaćuje, on služi kao dodatna garancija za poštovanje ugovornih obaveza i uredno vraćanje vozila, a iznos se kreće od 200 evra za standardna vozila, pa do 2.000 evra za luksuzna vozila.

„Trajanje najma u velikoj meri zavisi od perioda godine. Tokom zimske sezone, naročito oko novogodišnjih praznika, kao i tokom leta, vozila se najčešće uzimaju na duži period, od deset dana do dva meseca. U ostalom delu godine rezervacije se uglavnom kreću od tri do sedam dana“, precizira Vladičić. Trenutno, agencija Nova rent nema formalnu saradnju sa turističkim organizacijama, a većinu rezervacija dobija direktno od klijenata, putem preporuka, internet pretrage i onlajn kanala.

Troškovi rastu brže od cena najma

Vladičić navodi da su njihova vozila stara u proseku oko tri godine, a nabavljaju ih na različite načine. Trude se da koriste sopstvena sredstva, dok lizing koriste u manjoj meri. Kao najveće troškove u poslovanju izdvajaju nabavku novih vozila, lizing rate, kasko osiguranje i zarade zaposlenih.

„Za svako vozilo vodimo detaljnu evidenciju troškova kroz takozvani fleet cost, koji obuhvata nabavku vozila, registraciju, osiguranje, gume, održavanje i sve ostale troškove vezane za vozilo. Na osnovu tih podataka pratimo isplativost svakog vozila u floti. Cilj je da prihod od najma pokrije ne samo troškove samog vozila, već i ostale troškove poslovanja. Ipak, poslednjih godina u periodu van sezone, povremeno se oslanjamo i na kratkoročne pozajmice kako bismo lakše premostili vreme slabije potražnje“, kaže naš sagovornik.

On upozorava da se rentakar industrija suočava sa velikim povećanjem troškova – cene novih vozila, održavanja, osiguranja i radne snage rastu mnogo više od cena najma. „Troškovi nabavke vozila su u poslednjih deset godina višestruko porasli, dok su cene iznajmljivanja uvećane svega oko 15%“, tvrdi Vladičić.

Kao jedan od najvećih problema u poslovanju ističe odgovornost za saobraćajne prekršaje koje naprave korisnici vozila, jer je dokazivanje ko je upravljao vozilom često dugotrajan proces, koji stvara dodatne troškove za agencije.

Dugoročni najam kao glavni posao

Bavaria je jedna od rentakar agencija koje svoj glavni posao zasnivaju na dugoročnom najmu. U toj firmi objašnjavaju za B&F da je u pitanju rentiranje automobila na duže od godinu dana, a godišnji iznos rente zavisi od vrste automobila. Nisu želeli da govore o detaljima, što obrazlažu time da prema ugovoru štite privatnost klijenata, a trenutno sarađuju sa tri kompanije koje više godina produžavaju ugovore.

U ponudi imaju 32 automobila, a pored klasičnih sa dizel i benzinskim motorom, nude i hibridna i električna vozila. Nisu odustali ni od rentiranja vozila posetiocima koji dođu u Srbiju na nekoliko dana. Na njihovom sajtu se može videti da se cene rentiranja po danu kreću od 24,99 evra do 99,99 evra.

Vozila, čija je prosečna starost između četiri i pet godina i koja nabavljaju uglavnom za gotovinu, održavaju sami u svojoj radionici. Za njih, kažu, nema problema u poslovanju i nemaju zamerke na trenutno važeće propise u toj oblasti. Bez obzira na veliku konkurenciju u branši, u ovoj rentakar agenciji smatraju da i kada bi broj ovakvih firmi bio mnogo veći, i dalje bi bilo posla za sve igrače na tržištu.

Marina Cenić

Biznis i finansije 247/248, jul/avgust 2026.

Foto: VadimVasenin, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Zabava

„South Park“ postao „South America“ šaleći se na račun Trampovih preimenovanja

by bifadmin

Humoristička animirana serija „South Park“ satirično je „promenila“ ime u „South America“, ismevajući odluku američkog predsednika da jezero Ontario preimenuje u jezero Amerika.

Autori serije Trej Parker i Met Stoun sarkastično su saopštili: „Inspirisani hrabrošću i patriotizmom kompanija Apple i Google, menjamo ime serije South Park u South America. Posebno želimo da zahvalimo našoj matičnoj kompaniji Paramount – Skydance Capitulation.“

Da podsetimo, krajem avgusta američki predsednik Donald Tramp potpisao je izvršnu uredbu o preimenovanju jezera Ontario u „Lake America“, usred trgovinskog spora sa Kanadom. Kanadski zvaničnici saopštili su da neće priznati novo ime.

Međutim, ubrzo su kompanije Apple i Google promenile naziv jezera u svojim aplikacijama za mape, pa korisnici u SAD vide „Lake America“, dok korisnici u Kanadi i dalje vide „Lake Ontario“. Upravo zbog toga su ih autori „South Parka“ pomenuli u svojoj objavi.

Novo ime serije objavili su samo dan nakon što je Tramp na mreži Truth Social objavio sadržaje generisane uz pomoć veštačke inteligencije, u kojima se sugeriše da bi savezna država Novi Meksiko trebalo da bude preimenovana u „Nova Amerika“.

Iako su autori zvanično objavili da serija „menja“ ime, pretpostavlja se da je reč o satiričnom potezu kojim se „South Park“ narugao Trampovoj politici preimenovanja geografskih naziva.

Izvor: CNBC

Foto: Berkay Gumustekin, Unsplash

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Gde tradicija susreće budućnost: Erste Banka u novoj poslovnoj zgradi u Novom Sadu

by bifadmin
Posle uspešno realizovanih aktivnosti preseljenja, Erste Bank a.d. Novi Sad započela je rad u novoj savremenoj poslovnoj zgradi u Novom Sadu, na adresi Industrijska 3j, otvarajući novo poglavlje svog poslovanja u gradu sa kojim je neraskidivo povezana. U okviru novog poslovnog prostora, klijentima je od početka jula na raspolaganju i nova filijala, projektovana po savremenim standardima kako bi pružila još bolje i prijatnije korisničko iskustvo. Novi prostor nije samo nova adresa, već potvrda dugoročnog opredeljenja Banke da nastavi da raste zajedno sa svojim klijentima i partnerima, stvarajući okruženje koje povezuje tradiciju, savremene tehnologije i inovativan pristup bankarstvu.
Poslovanje Erste Banke u Srbiji razvijalo se na temeljima tradicije Novosadske banke, a od dolaska na tržište 2005. godine Banka je gradila prisustvo širom zemlje, razvijajući odnose sa građanima, privredom i lokalnim zajednicama. Danas posluje u 89 filijala u oko 50 gradova i zapošljava preko 1.300 ljudi, pružajući podršku za gotovo pola miliona građana i kompanija.
Tokom godina, Erste Banka nije rasla samo kroz poslovne rezultate, već i kroz partnerstva i inicijative koje su ostavljale trag u zajednici. Kroz programe socijalnog bankarstva podržala je stotine preduzetničkih poduhvata i organizacija civilnog društva, dok su brojni projekti iz oblasti kulture, obrazovanja i finansijske pismenosti doprineli osnaživanju pojedinaca i zajednica širom Srbije. Poseban fokus Banka je usmerila na podršku preduzetništvu, finansijskom uključivanju i stvaranju prilika za održivi razvoj, potvrđujući da odgovorno poslovanje podrazumeva ulaganje u ljude i njihove ideje.
Nova poslovna zgrada u Novom Sadu predstavlja prirodan nastavak te posvećenosti. Projektovana po savremenim standardima energetske efikasnosti i održive gradnje, ona je osmišljena kao prostor koji omogućava unapređeno korisničko iskustvo, veću dostupnost savetodavnih usluga i dalju integraciju digitalnih rešenja u svakodnevno bankarstvo.
„Nova poslovna zgrada u Novom Sadu za nas predstavlja mnogo više od novog radnog prostora. Ona simbolizuje poverenje koje godinama gradimo sa našim klijentima i zajednicom, kao i našu ambiciju da nastavimo da se razvijamo na način koji spaja stabilnost, inovacije i odgovorno poslovanje. Naše vrednosti ostaju iste – da budemo pouzdan partner građanima i privredi i da zajedno sa njima stvaramo nove prilike za rast i razvoj“, izjavila je Jasna Terzić, predsednica Izvršnog odbora Erste Banke Srbija.
Otvaranjem novog poslovnog prostora u Novom Sadu, Erste Banka Srbija potvrđuje da svaka nova etapa razvoja ima smisla samo ukoliko doprinosi ljudima i zajednici u kojoj posluje. Ulaganjem u savremenu infrastrukturu, nove tehnologije i kvalitetnije radno i korisničko okruženje, Banka nastavlja da gradi bankarstvo koje je jednostavnije, dostupnije i bliže potrebama građana i privrede. Novi prostor zato predstavlja i simbol kontinuiteta – dokaz da poslovanje može da se menja i razvija, a da vrednosti na kojima počiva ostanu iste: poverenje, odgovornost i inovacije kroz dugoročno partnerstvo.

 

 

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Coca-cola HBC Srbija i Bambi ostvarili značajan napredak u održivom poslovanju

by bifadmin

Coca-Cola HBC Srbija i Bambi predstavili su Izveštaj o održivom poslovanju za 2025. godinu, koji pokazuje nastavak napretka u oblastima koje predstavljaju prioritete održivosti Coca-Cola HBC Grupe. Kroz lokalne inicijative usklađene sa strategijom održivosti Grupe, obe kompanije doprinele su ostvarivanju ciljeva programa Mission 2025, istovremeno stvarajući pozitivan uticaj za kupce, partnere, zaposlene i lokalne zajednice.

Bambi je deo Coca-Cola HBC Grupe od 2019. godine. Coca-Cola HBC Srbija i Bambi zajedno sprovode zajedničku agendu održivog poslovanja, usklađenu sa obavezama i prioritetima Coca-Cola HBC Grupe u ovoj oblasti.

Tokom 2025. godine, Coca-Cola HBC Srbija i Bambi ostvarili su napredak u nekoliko ključnih oblasti – od smanjenja direktnih emisija i unapređenja efikasnosti korišćenja vode, preko razvoja održivijih rešenja za ambalažu, do jačanja angažovanosti zaposlenih i podrške lokalnim zajednicama.

Među najvažnijim rezultatima izdvajaju se:

Klima

Do kraja 2025. godine, Coca-Cola HBC Srbija smanjila je emisije CO₂ iz Scope 1 i Scope 2 za više od 75% u odnosu na baznu 2019. godinu, dok je Bambi u istom periodu ostvario smanjenje od gotovo 55%.

Tokom 2025. godine, Coca-Cola HBC Srbija investirala je 35,2 miliona evra u razvoj poslovanja, proizvodne kapacitete i unapređenje operacija, podržavajući dalji napredak ka lancu vrednosti sa nižim emisijama.

Voda

Odgovorno upravljanje vodnim resursima ostaje jedan od ključnih prioriteta kompanija Coca-Cola HBC Srbija i Bambi. U periodu od 2007. do 2025. godine, Coca-Cola HBC Srbija smanjila je potrošnju vode po litru proizvedenog napitka za 55%, dok je Bambi do kraja 2025. smanjio ukupnu potrošnju vode za gotovo 49% u odnosu na 2019. godinu.

Ambalaža

Kroz inicijative usmerene na smanjenje mase ambalaže, Coca-Cola HBC Srbija smanjila je masu PET boce od jednog litra sa 37 na 32 grama i optimizovala upotrebu ambalažnih materijala, čime su emisije CO₂ smanjene za procenjenih 514 tona godišnje.

Kroz projekat „Fabrika nula otpada“ (Zero Waste to Landfill), sva tri proizvodna pogona Coca-Cola HBC Srbija do kraja prošle godine ostvarila su cilj nultog odlaganja otpada na deponije. Fabrika kompanije Bambi u Požarevcu, u kojoj se gotovo 100% otpada zbrinjava na održiv način, takođe je na putu da ostvari ovaj ambiciozni cilj.

Portfolio i izbor za potrošače

Coca-Cola HBC Srbija nastavila je da razvija svoj 24/7 portfolio, odgovarajući na različite potrebe potrošača i prilike za konzumaciju. Tokom prošle godine lansirano je 14 novih ukusa i 43 nova formata pakovanja, uz snažan fokus na proizvode sa manje šećera ili bez šećera. Među novitetima su Coca-Cola Lime, Fanta Grape, Schweppes Purple, Powerade Mountain Blast Zero i Monster Zero Sugar, kao i inovacije u kategorijama energetskih i funkcionalnih napitaka i gotovih napitaka spremnih za konzumaciju.

Ljudi i zajednice

Kao deo kontinuirane podrške lokalnim zajednicama, Coca-Cola HBC Srbija i Bambi izdvojili su više od 200.000 evra, više od 225.000 litara napitaka i 42 tone proizvoda kroz donacije, sponzorstva i inicijative namenjene zajednici.

Angažovanje zaposlenih prevazišlo je okvire radnog mesta – više od 260 zaposlenih učestvovalo je u volonterskim i mentorskim programima, doprinoseći inicijativama u zajednici sa više od 5.400 sati svog vremena.

Podrška zaposlenima i njihovom profesionalnom razvoju ostala je jedan od prioriteta, a 93% zaposlenih izjavilo je da je ponosno što radi u kompanijama Coca-Cola HBC Srbija i Bambi.

„Napredak koji smo ostvarili tokom 2025. godine pokazuje da možemo da nastavimo da razvijamo poslovanje, istovremeno smanjujući emisije, odgovorno upravljajući resursima i stvarajući vrednost za naše partnere i zajednicu. Ovakvi rezultati mogući su samo zahvaljujući posvećenosti naših zaposlenih i snažnim partnerstvima sa kupcima, dobavljačima, nevladinim organizacijama i institucijama. Zajedno doprinosimo izgradnji održivije i otpornije budućnosti“, izjavio je Saša Marković, generalni direktor Coca-Cola HBC Srbija.

Prekretnica za Bambi

Za kompaniju Bambi, 2025. bila je godina važnih prekretnica – uz značajna ulaganja u proizvodne kapacitete, uspešan povratak Plazme na tržište i postavljanje temelja za novu fazu rasta. Kompanija je istovremeno zabeležila rekordno nisku stopu fluktuacije zaposlenih od oko 3%, potvrđujući svoju posvećenost stvaranju stabilnog i podsticajnog radnog okruženja. Nova pakovanja Plazme od 400 g i 800 g postala su jedna od najuspešnijih lansiranja u kategoriji, dok je do kraja godine Plazma ponovo zauzela vodeću poziciju u kategoriji tvrdog keksa.

„2025. bila je prelomna godina za Bambi. Nakon obnove proizvodnje i povratka Plazme na tržište, ponovo smo zauzeli vodeću poziciju u kategoriji, istovremeno nastavljajući da investiramo u budućnost poslovanja. Posebno sam ponosan na to što se naš napredak u oblasti održivosti dodatno ubrzao uporedo sa ovom transformacijom, potvrđujući da rast i odgovorno poslovanje idu ruku pod ruku. Ništa od ovoga ne bi bilo moguće bez posvećenosti naših zaposlenih i poverenja naših potrošača i partnera“, izjavio je Dragan Stajković, generalni direktor kompanije Bambi.

Od 2026. godine: Mission Refresh – obnovljene obaveze u oblasti održivosti

Od 2026. godine, Coca-Cola HBC Grupa fokusiraće se na Mission Refresh, obnovljeni set obaveza i merljivih ciljeva u oblasti održivosti, zasnovan na rezultatima i iskustvima programa Mission 2025. Naredna faza puta Coca-Cola HBC Grupe ka održivijem poslovanju fokusirana je na četiri ključne oblasti: klimu, vodu, biodiverzitet i zajednice, sa ciljem stvaranja pozitivnog uticaja tamo gde poslovanje može da napravi najveću razliku.

Napredak koji su Coca-Cola HBC Srbija i Bambi ostvarili tokom 2025. godine predstavlja snažnu osnovu za budućnost. Obe kompanije nastaviće napredak na ostvarenim rezultatima kroz lokalne inicijative koje doprinose obnovljenim obavezama Grupe u oblasti održivosti i istovremeno stvaraju pozitivan uticaj za zaposlene, kupce, partnere i zajednice.

Korporativno upravljanje i izveštavanje

Izveštaj o održivom poslovanju za 2025. godinu pripremljen je u skladu sa standardima Global Reporting Initiative (GRI) i zahtevima Globalnog dogovora Ujedinjenih nacija (UN Global Compact) koji se odnose na izveštavanje o napretku.

Ove godine postojeći sistem izveštavanja Coca-Cola HBC Srbija dodatno je unapređen nezavisnom verifikacijom treće strane, kojom je potvrđena tačnost merenja odabranih pokazatelja učinka u oblasti životne sredine.

Foto: Bogdan Kalušević

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci