Samo jedna flaša vode može sadržati stotine hiljada čestica plastike, a hrana poput pakovanog mesa, sira, voća i povrća dodatno je kontaminirana pri svakodnevnom otvaranju ambalaže, izjavila je stalna izvestiteljka za bezbednost hrane Evropskog parlamenta Biljana Borzan.
Kako bi se utvrdili stvarni rizici i otvorio put zakonskoj regulativi, Borzanova je u svojstvu šefice Evropskog parlamenta za odnose sa EFSA-om zatražila od Agencije najopsežnije istraživanje o uticaju mikroplastike na ljudsko zdravlje do sada.
Deca izložena mikroplastici od začeća do smrti
– Naša deca su prva generacija koja je izložena mikroplastici od začeća do smrti. Istraživanja pokazuju da mikroplastika može ući u mozak, povećati rizik od Alchajmerove i Parkinsonove bolesti, ugroziti plodnost i razvoj fetusa, te doprineti razvoju dijabetesa i moždanog udara. Plastika je postala tihi otrov našeg svakodnevnog života – poručila je Borzanova. Ona je upozorila da danas ne postoji nijedan zakon koji reguliše prisutnost mikroplastike u hrani i piću. Kako je rekla, ovo je istorijski trenutak jer će se po prvi put tačno utvrditi koliko plastike unosimo, kako ona utiče na naše telo, posle čega bi se mogli postaviti i temelji prvog evropskog zakona o mikroplastici u hrani.
– Generacije su pile vodu iz olovnih cevi, gradile kuće od azbesta i pušile u avionima. Sve je to tada izgledalo bezopasno dok nismo videli strašne posledice. Mikroplastika je nova tema i još uvek možemo da promenimo situaciju – rekla je Borzanova. Stalna izvestiteljka o bezbednosti hrane je upozorila da su dosadašnja saznanja o prisutnosti mikroplastike u telu alarmantna i najavila je najopsežnija istraživanja do sada koje će na njenu inicijativu sprovesti Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA).
– Mikroplastika je postala pitanje ljudskog zdravlja. Pronađena je u krvi, plućima, pa čak i u mozgu. Čestice plastike otkrivene su i u majčinom mleku i posteljici, što znači da prelaze generacije i pogađaju i one koji još nisu rođeni. Najviše me brine što je mikroplastika nađena i u formulama za bebe, ali i u majčinom mleku u gotovo 40 odsto uzoraka. To je podatak koji bi trebalo da zabrine svakog od nas – upozorila je Borzanova.
Kako je plastika ušla u krv
Da podsetimo na činjenice iz 2022, britanski „Gardijan“ je saopštio da je prvi put u ljudskoj krvi otkrivena mikroplastika poreklom iz boca za piće, upakovane hrane i plastičnih kesa. Istraživači sa jednog univerziteta u Amsterdamu su analizirali uzorke krvi 22 učesnika, a 80 odsto njih sadržalo je plastične čestice. Pronađena je PET plastika (polietilen-tereftalat), koja se prvenstveno koristi kao ambalaža za bezalkoholna pića, sokove i vode i to u 50 odsto uzoraka. Polistiren, koji se obično koristi u prehrambenoj industriji kao pribor za jednokratnu upotrebu, šolje i posude, pronađen je u 36 odsto uzoraka. Polietilen, koji se koristi za namirnice i kese za smeće, otkriven je u 23 odsto uzoraka.
– Ovo istraživanje je prva indikacija da imamo polimerne čestice u krvi i svakako treba da budemo zabrinuti zbog toga – izjavio je za „Gardijan“ istraživač ekotoksikolog. Ta plastika je odnekud morala da uđe u krvotok, dakle, po svemu sudeći, mi jedemo mikroplastiku koja je u hrani ili je unosimo kada pijemo tečnost.
Stručnjaci upozoravaju da je plastika oko nas već čitav vek. Pre desetak godina je nakon saznanja da je BPA, bisfenol A supstanca koja se dodaje plastici, kancerogen pokrenuta akcija da se BPA izbaci iz svih proizvoda od plastike. Pitanje je koliko je drugih komponenti plastike opasno po zdravlje, a hteli, ne hteli – u nama već postoji mikroplastika.
Izvor: Blic Biznis/ Politika
Foto: Pixabay
