Uredba kojom se trgovačke marže ograničavaju na 20 odsto stupila je ove nedelje na snagu

Međutim, nisu ograničene samo trgovačke marže – već i cene dobavljača. Na taj način, objašnjavaju stručnjaci, cene u Srbiji su pod potpunom kontrolom države, a posledice mogu da osete i potrošači – kroz potencijalne nestašice i smanjenje kvaliteta proizvoda.

Nova Uredba, koja je nedavno stupila na snagu, ograničava trgovačke marže na maksimalno 20 odsto za 23 grupe proizvoda – hrane, sredstava za ličnu higijenu i kućnu hemiju. Iako trgovci novom merom države nisu zadovoljni, oni nisu jedini koji su njome pogođeni.

Tu su i dobavljači.

„Fakturna cena dobavljača ne može biti veća od fakturne cene koja je važila na dan 1. avgust 2025. godine“, glasi član Uredbe kojim se ograničavaju cene dobavljača.

Ova vest prošla je ispod radara, piše Nova ekonomija.

Zvaničnici nisu u svojim javnim nastupima govorili o tome kako će praktično ograničiti cene dobavljača. Fokus je bio na novim merama za poboljšanje standarda, prvenstveno građana nižeg staleža.

Međutim, Uredba se menjala i pre nego što je stupila na snagu, jer su trgovci pokušali da izbegnu nova pravila.

Tako su donete neke izmene, među kojima je i ova, kojom se ograničavaju cene dobavljača – što mogu biti i sami proizvođači. Oni, dakle, ne mogu da povećaju cene svojih proizvoda koje prodaju trgovcima, čak i ukoliko mu porastu troškovi proizvodnje.

Madžar: Drugačija formulacija „zamrznutih cena“

Prema rečima profesora ekonomije u penziji Ljubomira Madžara, ovo zapravo znači da su cene zamrznute, samo je to drugačije formulisano.

„Ovo znači totalnu kontrolu cena od strane države. Ako troškovi porastu, trgovci će sigurno imati način da povećaju cene, jer nema tog boga koji može da zaustavi cene koje imaju svoju inerciju“, kaže Madžar za Novu ekonomiju.

S druge strane, objašnjava Madžar, za dobavljače ovo znači totalnu kontrolu.

“Oni će biti pod najvećim pritiskom jer neće moći da povećaju cene na osnovu eventualnog rasta troškova”, zaključuje on.

Da je ova stavka u Uredbi zapravo samo drugačije imenovano zamrzavanje cena, smatra i ekonomista Saša Đogović.

„Praktično su plafonirali cenu, tako da trgovci ne mogu da eskiviraju mere, kao što smo čuli da su pokušavali, pa je uredba morala da se menja“, kaže Đogović.

Prema njegovim rečima, na osnovu ove Uredbe, postoji bojazan da bi dobavljači mogli da izvuku deblji kraj.

„Dobro je makar što je ova uredba vremenski ograničena, pa ukoliko gubitaka i bude, oni će biti manji“, kaže Đogović.

Moguće nestašice

Kako Đogović kaže za Novu ekonomiju, ukoliko Uredba bude štetna za dobavljače – može da dođe i do nestašica.

„Dobavljači mogu da izazovu nestašice. Ako im porastu troškovi, cena postane preniska, oni mogu da obustave isporuku“, zaključuje Đogović.

Ograničene cene – slabiji kvalitet

Još jedna posledica ograničenih cena jeste slabiji kvalitet, ali i smanjenje gramaže. To za Novu ekonomiju ističe profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić.

“Mi već sada imamo takve primere. Recimo, umesto 10 keksa, u pakovanju ih je osam, a pakovanje na prvi pogled izgleda isto, ne deluje da se išta promenilo. Isto to može da se očekuje i sada”, kaže Savić.

On naglašava i da pored smanjene količine, može da se desi da proizvođači smanje kvalitet svoje robe, kako bi izbegli veće gubitke.

Trgovci nezadovoljni

Podsećamo, Uredba kojom se ograničavaju trgovačke marže za 23 proizvoda stupila je na snagu u ponedeljak, 1. septembra.

Tako će u narednih šest meseci marže biti ograničene na 20 odsto, što bi, kako tvrde predstavnici vlasti, trebalo da snizi cene za 10 do 20 procenata. I zaista, određeni proizvodi sniženi su upravo za toliko, mada se to ne može reći za sve.

To, međutim, ne odgovara trgovcima. Kompanija Delez, koja u Srbiji upravlja Maksi supermarketima, saopštila je da je nove mere Vlade imaju negativan uticaj na njeno poslovanje i da će zahtevati „značajna prilagođavanja“ za kompaniju i pažljivu analizu svih operativnih aspekata koji uključuju dobavljače, logistiku, radna mesta i investicije.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Troškovi nabavke rastu, dok interesovanje kupaca nije kao prethodnih godina. Većina njih danas znatno sporije donosi odluke o obnavljanju voznog parka, ali i traži veću dozu sigurnosti, pre svega kada je reč o istoriji vozila. U ovom trenutku niko ne može sa sigurnošću da tvrdi kako će se dalje kretati cene polovnjaka, ali se gotovo svi slažu – šanse da cene „idu na dole“ su veoma male. Ovako, u najkraćem, trgovci polovnih automobila vide tržište u 2025. godini, pokazalo je najnovije istraživanje sajta Polovni automobili.

U anketi sprovedenoj na sajtu učestvovalo je preko 120 profesionalnih prodavaca polovnih vozila. Osim problema sa kojima se suočavaju u poslovanju i interesovanju kupaca, vlasnici auto-placeva izneli su i svoja očekivanja za naredni period.

Podeljena razmišljanja oko daljeg kretanja cena

Tako je polovina učesnika ankete navela da očekuje ili dalji rast cena ili stabilizaciju. S obzirom na ukupnu situaciju i u zemlji, ali i u Evropi, iz koje nam stiže ogromna većina polovnjaka, ni malo ne čudi što oko 37% ispitanika ne može da predvidi dalje kretanje cena.

Podsetimo, tokom prvih šest meseci 2025. godine prosečne cene svih oglašenih putničkih vozila na sajtu Polovni automobili, porasle su za 6,6% u odnosu na isti period prošle godine. Sudeći po tim podacima, ali i očekivanjima prodavaca, nije realno očekivati da polovnjaci budu jeftiniji narednih meseci, pa se čini da oni koji eventualno razmišljaju o kupovini polovnjaka i nemaju razloga da previše čekaju…

Visoki troškovi pritiskaju tržište polovnjaka

Naravno, jedan od razloga zašto su prosečne cene i dalje u blagom porastu, jesu i visoke dažbine prilikom uvoza, ali i same cene polovnjaka u inostranstvu. I to su potvrdili i sami prodavci u anketi.

Naime, 26% učesnika ankete navelo je visoke cene vozila u inostranstvu kao najveći izazov u poslovanju, dok još 16% ispitanika kao glavni problem navodi skuplju pripremu vozila za prodaju. Sudeći po rezultatima ankete, može se zaključiti da je ponuda polovnih automobila veoma dobra, jer je manje od 2% ispitanika kao najveći izazov navelo manjak kvalitetnih vozila. Ipak, ono što pomalo iznenađuje jeste podatak da većina prodavaca misli da je najveći izazov za njihovo poslovanje zapravo niska zainteresovanost kupaca. Ovakav stav prodavaca polovnih automobila neočekivan je, jer je prodaja polovnih vozila iz uvoza u prvih šest meseci ove godine u porastu, možda i najvećem još od vremena pandemije.

Kupci oprezniji zbog ekonomske i političke situacije

Jedan od razloga za ovakvo razmišljanje leži i u aktuelnoj ekonomskoj i političkoj situaciji. Anketa je takođe pokazala da čak 82% trgovaca procenjuje da kupci sada sporije donose odluke o kupovini.

Mali broj učesnika istraživanja (oko 5%) smatra da je veća opreznost prisutna samo prilikom kupovine skupljih automobila, dok oko 11% ispitanika kaže da nema velikih promena u ponašanju kupaca.

Servisna istorija sve važnija

Iz rezultata ankete može se takođe zaključiti da je sigurnost prilikom kupovine sve važniji faktor. Za gotovo trećinu trgovaca (28,6%) kupci bez potpune servisne istorije uopšte ne žele da razmatraju kupovinu, dok više od polovine učesnika ankete (55,4%) kaže da je provera vozila važna, ali ne i presudna. Samo mali broj kupaca danas ne traži nikakve podatke o istoriji vozila.

Rezultati ankete jasno pokazuju da je uprkos brojnim izazovima, pre svega u pogledu daljeg kretanja cena, potražnja za polovnim automobilima i dalje velika, ali su kupci u očima trgovaca oprezniji i pažljivije biraju. Ono što se sve češće pojavljuje kao poruka u istraživanjima sajta Polovni automobili jeste da transparentnost, posebno u pogledu istorije vozila postaje sve važniji uslov za donošenje odluke o kupovini.

Porodica Kanački iz sela Sakule više od 30 godina uspešno uzgaja beli luk, a ove godine odlučili su da prošire proizvodnju i na domaći pasulj

Dok Srbija i dalje uvozi tone povrća, pojedini domaći proizvođači beleže rekordan prinos i zaradu, uz kvalitet koji strani proizvodi ne mogu da pariraju. Da li je vreme da više ulažemo u domaću hranu?

Iako uvozimo tone belog luka i pasulja, Srbija ima odlične uslove da sama zadovolji veliki deo domaćih potreba, pa čak i da izvozi, navodi RTS.

Porodica Kanački iz sela Sakule više od 30 godina uspešno uzgaja beli luk, a ove godine odlučili su da prošire proizvodnju i na domaći pasulj.

Luka koliko hoćete – i kvaliteta i cene

Na površini od oko 1.300 hektara godišnje se u Srbiji proizvede oko 3.700 tona belog luka.

Kanački su ove godine imali izuzetan prinos, čak 4,5 tone po hektaru, a ono što ih dodatno raduje jeste otkupna cena koja se kreće od 450 do 500 dinara po kilogramu, što je na nivou cene kineskog uvoznog, ali sa znatno boljim kvalitetom.

– Kad se uporedi miris, ukus i kvalitet domaćeg luka sa bilo kojim drugim na tržištu, nema šanse da se porede. Naš luk ima dušu – kaže Đura Kanački, proizvođač iz Sakula.

Pasulj tražen, ali tržište problematično

Pored belog luka, Kanački su ove godine zasadili i pasulj na 4,5 hektara, ali su vremenske nepogode prepolovile rod. Dodatni udarac zadao im je uvoz pasulja iz Kirgistana, koji je jeftiniji zbog niže cene rada, pa je i cena domaćeg pasulja pala za skoro 50 odsto u odnosu na prošlu godinu.

– Mi znamo da proizvedemo kvalitetno, ali nas uništavaju troškovi. Naš radnik košta više nego njihov ceo dan rada, pa uvozni pasulj obara cenu – objašnjava Ivan Kanački.

Šta je potrebno za uspeh?

Kanački imaju sve što je potrebno za uspešnu proizvodnju – kvalitetno zemljište, domaći sadni materijal, znanje i iskustvo. Naglašavaju da je za dobre rezultate presudno čisto zemljište, redovno održavanje i vrhunski sadni materijal.

– Naš beli luk sadimo od sopstvenog semena već preko 30 godina. Svojom selekcijom došli smo do krupnih glavica. Što se tiče pasulja, najteži deo je čišćenje, ali ništa ne može da zameni ukus domaćeg – kaže Vesna Kanački, prenosi RTS.

Prenos znanja i potreba za podrškom

Ljubav prema povrtarstvu prenosi se u ovoj porodici s kolena na koleno – danas su i unuci uključeni u posao.

Međutim, bez snažnije podrške države i većih subvencija, teško će se održati konkurentnost sa proizvođačima iz inostranstva.

Kolika je zarada i isplativost?

Za beli luk prinos od 4,5 tone po hektaru i cena od 500 dinara po kilogramu donosi potencijalnih 2.250.000 dinara prihoda po hektaru. Oduzmu li se troškovi proizvodnje (oko 700.000-1.000.000 din), ostaje profit od preko milion dinara po hektaru, što ovu kulturu čini veoma isplativom.

Pasulj je, zbog uvozne konkurencije, trenutno manje profitabilan, ali u godinama sa dobrim prinosom i uz zaštitu domaće proizvodnje, može da donese zaradu od 300.000-500.000 dinara po hektaru.

Domaća proizvodnja se isplati, ali traži ozbiljan pristup

Domaći beli luk i pasulj ne samo da su zdraviji i ukusniji od uvoznih, već mogu biti odlična prilika za zaradu uz pravo upravljanje, dobru agrotehniku i podršku države.

U vremenu kada raste potražnja za lokalnom i organskom hranom, ulaganje u domaću proizvodnju povrća može biti i profitabilno i strateški pametno.

Izvor: RTS

Foto: Pixabay