Nova taksi aplikacija Rapid predstavlja savremeno rešenje za unapređenje svakodnevne mobilnosti u Beogradu, razvijena na osnovu višegodišnjeg iskustva u regionu. Kao inovativna platforma, Rapid omogućava brže, jednostavnije i sigurnije naručivanje vožnji, oslanjajući se na napredne tehnologije i dizajn prilagođen potrebama modernog načina života, uz fokus na efikasnost, pouzdanost i kvalitet korisničkog iskustva.

Direktor Net informatike i osnivač aplikacije, Dejan Jefim, istakao je da je Rapid rezultat petnaestogodišnjeg iskustva, rada i uspešnog poslovanja na tržištu Balkana.

„Naš cilj bio je da razvijemo aplikaciju koja zaista rešava svakodnevne probleme kretanja po gradu. Rapid je osmišljen da omogući funkcionalnu i udobnu taksi vožnju – korisnici u svakom trenutku znaju gde se vozilo nalazi, koliko će vožnja koštati i kada će stići na željeno odredište. Ideja nam je da povežemo ne samo Srbiju, već i ceo region. Želimo da korisnici koji koriste taksi u Ljubljani mogu istu aplikaciju bez problema da koriste i u Beogradu. Imamo veoma dobre odnose sa taksi preduzetnicima, što će biti korisno za građane Beograda i doneti im kvalitetnu alternativu postojećim opcijama“, izjavio je Jefim.

Korisnicima je omogućeno da biraju tip vozila i način plaćanja – gotovinom, karticom, a uskoro će biti moguće i plaćanje direktno putem aplikacije. Poseban akcenat stavljen je na fleksibilnost usluge, uključujući mogućnost korišćenja vaučera, čime se dodatno olakšava organizacija poslovnih i privatnih putovanja. Rapid kombinuje lokalno iskustvo i savremena digitalna rešenja, sa ciljem da unapredi kvalitet taksi usluga i doprinese efikasnijem funkcionisanju gradskog saobraćaja.

Aplikacija Rapid dostupna je za preuzimanje na IOS i Android platformama.

Foto: Mitar Mitrović 

Dvadeset mladih lidera iz Srbije posetilo je Ujedinjeno Kraljevstvo kroz program naučne saradnje ove dve zemlje.

Program stipendija za nauku i inovacije “UK-Serbia Science and Innovation Fellowship” između Ujedinjenog Kraljevstva i Srbije, koji sprovodi Britanski savet (British Council), a finansira Ambasada Ujedinjenog kraljevstva u Beogradu, okupio je stručnjake iz celog srpskog ekosistema nauke i inovacija, uključujući javne institucije, istraživačke organizacije, univerzitete, agencije za inovacije, preduzeća i medije, kako bi se ojačala saradnja i razmena sa partnerima u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Tokom proteklih meseci, 20 stipendista iz Srbije sarađivalo je sa britanskim institucijama i stručnjacima kako bi istražili praktične pristupe jačanju upravljanja inovacijama, poboljšanju saradnje između istraživanja i industrije, i podršci povezanijem i efikasnijem ekosistemu inovacija.

Predstavljanje rezultata

Nakon studijske posete Londonu i Liverpulu, stipendisti su razvili praktične predloge o komercijalizaciji istraživanja, spin-autovima, koordinaciji ekosistema i istraživačkoj izvrsnosti, koji su predstavljeni i razmatrani na završnom događaju. Tokom posete imali su priliku da vide neke od najprestižnijih obrazovnih institucija, startap kompanija, kao i naučno-istraživačke institucije – a sve to koncentrisano u Kvartovima Znanja ova dva grada.

Na završnom događaju, u Privrednoj komori Srbije, predstavljeni su rezultati ovog rada, a okupili su se predstavnici srpskih i britanskih institucija, akademske zajednice, preduzeća i međunarodnih partnera. Diskutovalo se o tome kako saradnja između vlade, akademske zajednice, industrije i civilnog društva može dodatno podržati inovacije i ekonomski razvoj u Srbiji.

Događaju je prisustvovao i Nj.E. Edvard Ferguson, britanski ambasador u Republici Srbiji, koji je tom prilikom izjavio: “Imamo dva cilja. Prvo da pomognemo Srbiji da sazna više o tome kako je Britanija izgradila kompletan ekosistem koji podstiče inovaciju, cutting edge nauku. I drugi, da izgradimo jače vezu između budućih lidera iz naših zemalja.”

Od ideje do praktičnog rezultata

Program je završen panelom između mentora iz Velike Britanije i stipendista o ključnim saznanjima i njihovom značaju za Srbiju, a vodio ga je Džejms Kou iz Counterculture-a.

Mentorski program i ciljano umrežavanje, sadašnjih i budućih lidera iz Srbije pružio im je praktične alate i međunarodne perspektive koji će im pomoći da unaprede upravljanje, politike i prakse u sektoru nauke i inovacija.

„Učesnici su videli kako se nauka i inovacije razvijaju u Britaniji, kako institucije podstiču nauku i inovacije, kako univerziteti rade sa privedom i lokalne vlasti sarađuju sa naučnicima. Po povratku su četiri nedelje radili sa britanskim mentorima razvijajući praktične ideje koje mogu da implementiraju u Srbiji kako bi ono što su naučili pretvorili u konkretne rezultate“, izjavio je gospodin Ferguson.

Program doprinosi održivom razvoju, smanjenju fragmentacije ekosistema i jačanju veza između istraživanja i donošenja javnih politika, uz promovisanje raznolikosti, transparentnosti, inkluzivnosti i regionalne zastupljenosti. Kroz zajednički rad ključnih aktera iz Srbije – državnih institucija, univerziteta, naučno-tehnoloških parkova, civilnog društva, medija i privrede – program stvara povezan, inkluzivan i odgovoran ekosistem zasnovan na inovacijama.

Spisak stipendista

U ovom programu kao stipendisti su učestvovali Marija Gnjatović (državna sekretarka za nauku), Vukašin Grozdić (istraživač Instituta političkih nauka), Nemanja Martinović (Petnica), Milena Vujaklija (PKS), Saša Lazović (Inovacioni fond RS), Goran Mladenović (NICAT), Adela Ljajić (Istraživačko-razvojni institut za VI), Branislav Muškatirović (Institut društvenih nauka), Marijana Krkić (Fond za nauku RS), Dragana Bećić (IT i e-uprava), Nikola Tarbuk (SKGO), Miloš Grozdanović (NTP Niš), Srđan Davidović (NTP Novi Sad), Teodora Pavićević (MIND Park Kragujevac), Tanja Kuzman (Inicijativa Digitalna Srbija), Jovan Nikolić (Ministarstvo za evropske integracije), Petar Stakić (Inspira Group), Boško Blagojević (Poljoprivredni fakultet Univerziteta u NS), Marko Pavlović (CEDARS International) i Dragana Daničić (Naučni program RTS).

Mentori programa bili su Amanda Lamb, Alan Roberts, Poli Mekenzi i Luk Šarbonie-Bevan, dok je Dejana Ranković (stručnjak za javne politike i inovacione sisteme) imala fasilitatorsku ulogu.

Foto: Tijana Janković Jevrić/Miss Stills Photography

Na lokacijama u Beogradu počelo je snimanje dugometražnog igranog filma ‘’Import’’ reditelja Pola Škordofa (Paul Shkordoff).

‘’Import’’ je kanadsko-francusko-srpska koprodukcija, a realizuje se u saradnji sa KK Partizan, koji ima i značajnu ulogu u samom filmu.

‘’Import’’ je filmski projekat sa visokim umetničkim ambicijama, a donosi priču o američkom košarkašu Deniju Ingramu, koji se posle teške povrede ramena našao u Beogradu bez angažmana i u naizgled beznadežnoj situaciji.

Ipak, zahvaljujući nesvakidašnjoj pasiji koju gaji prema sportu, na razne načine pokušava, a u KK Partizan i uspe – da se dokaže, oživi svoju, nekada izuzetno perspektivnu, karijeru, i ponovo zaigra na vrhunskom nivou. ‘’Import’’ je filmska bajka o sportskom duhu, ljubavi prema košarci i žrtvama koje ona zahteva, kao i upornosti i veri u svoje snove.

Zahvaljujući saradnji sa KK Partizan i Evroligom, ekipa filma će neke scene budućeg filma snimati u toku nekoliko utakmica koje KK Partizan kao domaćin igra u u Beogradskoj Areni u ovogodišnjem ciklusu takmičenja Evroliga: protiv KK Valensija (27. marta), protiv KK Žalgiris (10. aprila) i protiv KK Baskonija (16. aprila).

Autori filma na čelu sa rediteljem Polom Škordofom odabrali su Srbiju i KK Partizan zbog bogate i meďunarodno poznate košarkaške tradicije, a međunarodnoj glumačkoj ekipi priključeni su i neki od poznatih srpskih glumaca, uključujući Miloša Timotijevića, Borisa Isakovića, Luke Grbića, Miloša Milakovića…

Prethodni, kratki film reditelja Pola Škordofa ‘’Benjamin, Benny, Ben’’ (2020) svetsku premijeru imao je u Zvaničnom programu Kanskog festivala, a prikazan je i na Toronto IFF i mnogim drugim festivalima.

Premijera filma ‘’Import’’ očekuje se u prvoj polovini 2027. godine, a film će bioskopsku distribuciju imati i u Srbiji.

U trenutku kada su ESG tvrdnje pod većim preispitivanjem nego ikada, a oprez sve češće prerasta u povlačenje, kompanije se više ne pitaju samo šta da kažu, već da li ono što žele da poruče može da izdrži ozbiljnu proveru. U tom pomaku leži i suština WARM UP HUSH UP 2026, zatvorenog executive masterclassa održanog 20. marta u Beogradu, u Marsh Open Space-u, u okviru platforme Kampanje sa svrhom.

Ovo nije bio još jedan događaj o održivosti. Bio je to radni format za mali broj senior profesionalaca iz marketinga, korporativnih komunikacija, ESG-a, CSR-a, HR-a, corporate affairs i public affairs funkcija, okupljenih oko pitanja koje postaje sve relevantnije i za biznis i za reputaciju: kada govoriti o održivosti, kako to činiti kredibilno i u kom trenutku tišina prestaje da bude oprez i postaje rizik.

Program su predvodili Solitaire Townsend, co founder i chief solutionist agencije Futerra, koju je The Guardian opisao kao „vodeći međunarodni glas u oblasti komunikacije održivosti“, dr Tamara Vlastelica, redovna profesorka Fakulteta organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu, istraživačica i predavačica na osnovnim, master i doktorskim studijama iz oblasti marketinških, korporativnih i medijskih komunikacija, i Jamie Rusby, ekspert za održivost i komunikaciju održivosti, sa iskustvom u vođenju sustainability strategy, policy i communications funkcija u IKEA Group i VELUX Group.

Kroz okvir Hide, Pride or Slide, praktičnu primenu u Executive Decision Lab formatu i razmenu mišljenja među učesnicima, WARM UP HUSH UP 2026 ponudio je ne samo razumevanje rizika greenwashinga i greenhushinga, već i konkretnije načine da se o održivosti komunicira kredibilno, međufunkcionalno i iz stvarne unutrašnje transformacije organizacije.

Učesnici nisu dobili samo uvid u rizike, već i konkretnije smernice za to kako da procenjuju spremnost tvrdnji, usklađuju funkcije unutar organizacije i donose sigurnije odluke o komunikaciji održivosti. Upravo u tome bila je vrednost zatvorenog formata: tema nije ostala na nivou reputacionog narativa, već je prevedena u konkretne dileme, kriterijume i načine odlučivanja koje kompanije mogu da primene i interno.

Za tržišta poput Srbije i regiona, gde se očekivanja u oblasti održivosti ubrzano menjaju, ali se i dalje lome kroz specifičan regulatorni, tržišni i organizacioni kontekst, to je važna razlika. Problem više nije samo u greenwashingu. Sve češće je reč o greenhushingu: situacijama u kojima kompanije, iz straha od reakcija, provere ili reputacionih posledica, prestaju da komuniciraju čak i onda kada imaju stvaran doprinos koji bi trebalo da bude vidljiv.

„Naša ideja bila je da pomognemo kompanijama da o održivosti komuniciraju odgovorno i da odluke o komunikaciji donose promišljeno i efikasno, tako da njihov uticaj bude i vidljiv i suštinski. WARM UP HUSH UP 2026 bio je poziv na autentičnu i kredibilnu komunikaciju koja se ne skriva, već se sa punim pravom ističe“, izjavila je Tijana Adamov Ignjatović, osnivačica platforme Kampanje sa svrhom i inicijative Žute Patalone.

Upravo tu se tema komunikacije spaja sa temom unutrašnje transformacije. Održivost više ne može da se tretira kao izdvojena reputaciona agenda niti kao sadržaj koji jedan tim samostalno iznosi na tržište. Da bi bila kredibilna, ona mora da počiva na intersektorskom razumevanju i međufunkcionalnom radu između marketinga, ESG-a, pravnih, HR i komunikacionih funkcija.

„Rastući regulatorni pritisak na zelene tvrdnje, sve veći skepticizam potrošača i politizacija ESG tema doveli su do toga da neke kompanije oklevaju da komuniciraju održivost, pa čak i da se povlače iz svojih obaveza. To je razumljiva, ali dugoročno rizična reakcija. Strukturni pokretači klimatske akcije, energetske tranzicije i potražnje za održivijim proizvodima i dalje su snažni. Kompanije koje će biti uspešne u ovom okruženju biće one koje neće podleći tišini, već će nastaviti da inoviraju, jačaju otpornost i investiraju u jasne i kredibilne komunikacione okvire koji mogu da izdrže proveru i očuvaju poverenje“, izjavio je Jamie Rusby.

Najvažniji zaključak ovogodišnjeg izdanja možda je i najneprijatniji: kredibilna ESG komunikacija ne nastaje iz bolje formulacije poruke, već iz ozbiljnije unutrašnje spremnosti organizacije. Iz jasnijih kriterijuma. Iz bolje saradnje između funkcija