Između 110.000 i 150.000 zaposlenih svake godine prinuđeno je da otvori bolovanje. Država je uspela da izračuna da zbog toga sa posla, kada se saberu sva ova bolovanja, odsustvuju ukupno, od 1,4 do 1,7 miliona dana.
Samo administrativna obrada ovih bolovanja, prema računici nadležnih, poslodavce košta od 750 miliona do 1,8 milijardi dinara.
eBolovanje od sledeće godine
Odlazak kod lekara košta i same pacijente. Nadležni procenjuju da je to od 600 do 1.200 dinara. Ove troškove, ali i druge prateće probleme, trebalo bi da umanji uvođenje eBolovanja. U to bi neki mogli već da se uvere, jer se kao pilot projekat trenutno sprovodi u četiri beogradska doma zdravlja.
Kancelarija za elektronsku upravu i informacione delatnosti najavila je da počinje da radi na Nacrtu zakona o razmeni podataka, dokumenata i obaveštenja u slučaju nastupanja privremene sprečenosti za rad korišćenjem softverskog rešenja „e-Bolovanje – Poslodavacˮ.
Istovremeno je na sajtu Vlada Srbije objavljena i radna verzija propisa. Ukoliko ne pretrpi značajnije promene, obaveza elektronskog bolovanja će vrlo brzo važiti za većinu.
Za veće poslodavce primena je planirana od početka sledeće godine. Preduzetnici koji zapošljavaju jednu ili više osoba, obavezu će imati od 1. januara 2027.
„Prema podacima RFZO, u sistemu obaveznog zdravstvenog osiguranja ima oko 2,2 do 2,3 miliona osiguranika koji su u radnom odnosu. Broj prijava za privremenu sprečenost za rad u Republici Srbiji iznosi između 110.000 i 150.000 pojedinačnih slučajeva godišnje, prema podacima RFZO i Instituta za javno zdravlje Batut. Odnosno 5,9% zaposlenih, prema podacima Eurostata. Prema istim izvorima, prosečno trajanje bolovanja u Republici Srbiji je od 11 do 13 dana po pojedinačnom slučaju. Time se dobija ukupno od 1,4 do 1,7 miliona dana bolovanja godišnje“, navodi se u obrazloženju najave izrade zakona.
Od 500 do 1.200 dinara košta firmu
Troškovi administrativnih troškova po firmi su proračunati u zavisnosti od veličine i digitalnog statusa. Raspon je zato od 500 do 1.200 dinara.
„Jedan od sistemskih i operativnih problema koji negativno utiču na pravovremenost, zakonitost i efikasnost postupka je neefikasnost i kašnjenje u obradi podataka. To se javlja usled ručnog postupanja, nedovoljne automatizacije i potrebe za dopunom ili korekcijom dokumentacije. Takođe, primetna je nedosledna primena propisa, budući da zdravstvene ustanove i poslodavci primenjuju različite interne procedure“, deo je problema u dosadašnjem funkcionisanju.
Automatizacijom i ukidanjem papirne razmene dokumenata, očekuje se umanjenje ukupnih godišnjih administrativnih troškova u rasponu od 45% do 80%. Znači da će ušteda za privredu iznositi od 337,5 miliona do 810 miliona, odnosno od 600 miliona do jedne 1,44 milijarde dinara.
Uvođenjem novog sistema očekuje se umanjenje administrativnih troškova za građane od najmanje 50%, a potencijalno i više od 70%. U zavisnosti od lokacije.
Da doktor veruje u dokument, a ne u reč
Iz dosadašnjih najava nije sasvim jasno na kojim će se sve koracima u budućem sistemu eBolovanje uštedeti. Jasno je da pacijenti više neće morati da sami fizički nose papir koji potvrđuje da su otvorili bolovanje. Do sada je to moralo da se dostavi u roku od tri dana. Sasvim je izvesno i da će se doznake, umesto na papiru, poslodavcu slati automatski i elektronski.
I zdravstvene ustanove troše i to u proseku 200 dinara po slučaju. Sa prosečnim brojem radnika na bolovanju (između 110.000 i 150.000), to je od 22 do 30 miliona dinara uštede.
Lekarski pregled
Kroz najavu izrade zakona stiče se utisak da kontrolni pregledi kod lekara neće biti obavezni.
„Elektronska razmena podataka, dokumenata i obaveštenja dozvoljava lekaru da se usmeri isključivo na lečenje i nadzor. Sledstveno, pacijent više ne mora da zakazuje poseban pregled radi zatvaranja bolovanja ako lekar ima uvid u sve neophodne podatke i može sve da zaključi u jednom kontaktu“, deo je obrazloženja.
Kancelarija za elektronsku upravu je uverena i da će bolja integracija podataka o stanju pacijenta kroz eBolovanje, uključujući elektronski pristup istoriji bolovanja i podatke o sprečenosti za rad, omogućavati lekarima brži uvid u kontekst pacijentovog stanja.
„Umesto da se izabrani lekar oslanja na usmenu informaciju ili nepotpunu papirnu dokumentaciju, sada na raspolaganju ima proverene i ažurne podatke. Efekat ovog pristupa u praksi je brža procena radne sposobnosti, bolja koordinacija sa drugim specijalistima i smanjena fragmentacija lečenja“, stoji dalje.
Propisi
Od 1. januara E-recept i u privatnom zdravstvu
Novac
Tajnovita kompanija izgradila je imperiju prodajući loše finansijske i zdravstvene savete na Fejsbuku i ne mogu da je zaustave
Kontrolisaće i osnov za bolovanje
Iz svega ovoga sledi da će građani i firme štedeti na vremenu uloženom u odlaske kod lekara i papirnu obradu i arhiviranje dokumentacije o bolovanju.
„Pozitivni efekti za građane ogledaju se u uštedi vremena i novca, jer građani više ne moraju da lično dolaze da preuzmu i dostave papirne dokumente. Prelazak na elektronski kanal komunikacije smanjuje potrebu za odsustvovanjem s posla ili napuštanjem kuće tokom bolesti, što ima direktne efekte na kvalitet života. Dolazi i do smanjenja administrativnog tereta, jer građani više ne moraju da prate tok dokumenata, niti da se pojavljuju lično radi ispravke ili dopune“, navodi Kancelarija za eUpravu.
Konačno, nadležni zapravo očekuju mnogo i u pogledu sprečavanja zloupotrebe bolovanja. Uvođenjem digitalnog praćenja i verifikacije dokumenata očekuju bolju kontrolu nad osnovanošću privremene sprečenosti za rad.
„Prema podacima RFZO, u 2023. je po osnovu bolovanja isplaćeno više od 14 milijardi dinara. Procenjuje se da od 5% do 10% spada u sumnjive ili neosnovane slučajeve. Time, potencijalne uštede iznose od 700 miliona do 1,4 milijarde dinara godišnje. Ako se zloupotrebe prepolove ili eliminišu“, očekivanje je Kancelarije za eUpravu.
Izvor: Forbes
Foto: Pixabay
