Dok se svet suočava sa jednim od najnestabilnijih perioda u novijoj istoriji, novo istraživanje kompanije Kaspersky otkriva da organizovane mreže prevaranata koriste ekonomsku nestabilnost kako bi od građana ukrale milijarde evra putem prevara zasnovanih na razmeni poruka.
Po prvi put imamo globalnu sliku o tome koliko su prevare putem poruka postale rasprostranjene i koliko ekonomsku štetu nanose – fenomen koji nijedna vlada niti regulator do sada nisu kvantifikovali. Podaci kompanije Kaspersky otkrivaju surovu stvarnost: ono što na prvi pogled deluje kao svakodnevna prevara ubrzano prerasta u ozbiljan ekonomski problem koji može nesrazmerno pogoditi domaćinstva koja su već pod finansijskim pritiskom usled globalne krize troškova života.
Prevare putem poruka: rastuća ekonomska pretnja
Za više od jedne desetine žrtava (13.3%) u Srbiji, situacija je još ozbiljnija, jer njihovi gubici premašuju iznos od 1.175 evra, dodatno povećavajuči stres onih koji se ionako suočavaju sa ozbiljnom finansijskom nesigurnošću.
Pojedinačno posmatrano, ovi gubici mogu izgledati relativno mali, ali na globalnom nivou oni poprmaju razmere katastrofe. Ukoliko je pogođeno samo 10% od 3 milijarde korisnika aplikacija za razmenu poruka širom sveta,– što je konzervativna procena s obzirom na nagli rast prevara koje se šire preko više platformi – globalni gubici mogli bi premašiti 173 milijardi evra. To je ekvivalent ekonomskom kolapsu jedne države srednje veličine.
Da stvari budu još ozbiljnije, realno je pretpostaviti da stvarni obim i razmere ekonomske štete izazvane prevarama putem poruka ostaju uglavnom skriveni od zvaničnih statistika jer samo petina žrtava iz Srbije prijavi prevaru policiji (20,40%) ili svojoj banci (24,40%), što znači da mnogi gubici nisu evidentirani u zvaničnim statistikama kriminala ili ekonomskim pokazateljima. Pri tome, globalni podaci se ne razlikuju mnogo – tek četvrtina (25%) prijavljuje prevare policiji, a još manje (23%) svojoj banci.
„Prevare putem poruka neprimetno izvlače novac iz domaćinstava koja su već pod ozbiljnim finansijskim pritiskom“, izjavio je Rade Furtula, presales menadžr kompnije Kaspersky za Zapadni Balkan. „Ovaj visoko organizovani i industrijalizovani pristup prevarama cilja ljude velikom brzinom i u velikim razmerama, preko svih komunikacionih kanala za razmenu poruka. Sa milijardama korisnika aplikacija za razmenu poruka širom sveta, teško je ignorisati ekonomski uticaj ovakvih razmera.“
Kriza sa kojom ljudi ne uspevaju da se nose
I
Za prosečnu žrtvu, najskorija prevara dogodila se u proseku u poslednjih šest meseci, dok se kod više od četvrtine ispitanika (28%) dogodila u periodu od tri do pet meseci pre istraživanja, što ukazuje da se izloženost ovakvim prevarama ubrzano povećava.
Dr Elizabet Karter, forenzički lingvista i kriminolog sa Univerziteta Kingston u Londonu, objašnjava: „Prevaranti koriste prepoznatljive kontekste, poznata društvena okruženja i ukorenjene jezičke obrasce kako bi žrtve stekle utisak da donose racionalne i razumne odluke u datom trenutku. Međutim, ono što se zapravo dešava jeste da oni konstruišu lažne stvarnosti u kojima te odluke na kraju dovode do finansijske i psihološke štete. Veoma je teško prepoznati lažnu stvarnost dok ste u njoj. Držite prijatelje i porodicu blizu sebe i razgovarajte s njima o svojim aktivnostima na internetu, jer je sa strane mnogo lakše uočiti da nešto nije u redu.“
Prevare se odvijaju direktno na ekranima korisnika
U Srbiji najčešći oblici prevara putem poruka uključuju investicione prevare (41,20%), lažne dostave (39,20%) i lažno predstavljanje u ime poznatih brendova (33,20%). Ovi napadi su pažljivo osmišljeni tako da oponašaju legitimne poruke i neprimetno se uklope u svakodnevnu digitalnu komunikaciju. Iskorišćavanjem osećaja poznatosti, hitnosti i poverenja, prevaranti navode ljude da olako predaju svoj teško zarađeni novac pre nego što uopšte stignu da preispitaju situaciju.
Globalno, poredak je nešto drugačii – najčešće su prevare koje se predstavljaju kao lažne dostave (38%), za kojom slede investicione pevare (37%). Na trećem mestu su prevare koje podrazumevaju lažno predstavljanje kao poznati brendovi (31%).
Istraživanje je pokazalo da su milenijalci najpodložniji investicionim prevarama i prevarama koje nude navodne finansijske prilike – čak 40% ispitanih milenijalaca navelo je da je bilo pogođeno ovom vrstom prevare. Ova ranjivost nije iznenađujuća, jer se milenijalci, za razliku od prethodnih generacija, suočavaju sa izuzetno visokim cenama nekretnina i ograničenom finansijskom sigurnošću. Zbog toga su obećanja o brzom bogaćenju ili prilikama koje deluju „previše dobro da bi bile istinite“ izuzetno privlačna. Prevaranti namerno iskorišćavaju njihove finansijske ambicije, koristeći anksioznost vezanu za novac i želju za stabilnošću kako bi ih namamili u šeme koje dodatno pogoršavaju njihovu finansijsku situaciju.
Potrebna je hitna akcija kako bi se sprečila dalja ekonomska šteta
„Kako bi smanjili rizik, ljudi bi trebalo da proveravaju svaku neželjenu poruku putem zvaničnih kanala pre nego što podele lične podatke ili pošalju novac, kao i da redovno ažuriraju bezbednosni softver na svim uređajima. Istovremeno, kompanije mogu ulagati u sisteme za detekciju i nadzor koji omogućavaju rano otkrivanje i uklanjanje slučajeva lažnog predstavljanja brenda“ zaključuje Furtula.
Dok se svet suočava sa jednim od najnestabilnijih perioda u novijoj istoriji, novo istraživanje kompanije Kaspersky otkriva da organizovane mreže prevaranata koriste ekonomsku nestabilnost kako bi od građana ukrale milijarde evra putem prevara zasnovanih na razmeni poruka.
Po prvi put imamo globalnu sliku o tome koliko su prevare putem poruka postale rasprostranjene i koliko ekonomsku štetu nanose – fenomen koji nijedna vlada niti regulator do sada nisu kvantifikovali. Podaci kompanije Kaspersky otkrivaju surovu stvarnost: ono što na prvi pogled deluje kao svakodnevna prevara ubrzano prerasta u ozbiljan ekonomski problem koji može nesrazmerno pogoditi domaćinstva koja su već pod finansijskim pritiskom usled globalne krize troškova života.
Prevare putem poruka: rastuća ekonomska pretnja
Za više od jedne desetine žrtava (13.3%) u Srbiji, situacija je još ozbiljnija, jer njihovi gubici premašuju iznos od 1.175 evra, dodatno povećavajuči stres onih koji se ionako suočavaju sa ozbiljnom finansijskom nesigurnošću.
Pojedinačno posmatrano, ovi gubici mogu izgledati relativno mali, ali na globalnom nivou oni poprmaju razmere katastrofe. Ukoliko je pogođeno samo 10% od 3 milijarde korisnika aplikacija za razmenu poruka širom sveta,– što je konzervativna procena s obzirom na nagli rast prevara koje se šire preko više platformi – globalni gubici mogli bi premašiti 173 milijardi evra. To je ekvivalent ekonomskom kolapsu jedne države srednje veličine.
Da stvari budu još ozbiljnije, realno je pretpostaviti da stvarni obim i razmere ekonomske štete izazvane prevarama putem poruka ostaju uglavnom skriveni od zvaničnih statistika jer samo petina žrtava iz Srbije prijavi prevaru policiji (20,40%) ili svojoj banci (24,40%), što znači da mnogi gubici nisu evidentirani u zvaničnim statistikama kriminala ili ekonomskim pokazateljima. Pri tome, globalni podaci se ne razlikuju mnogo – tek četvrtina (25%) prijavljuje prevare policiji, a još manje (23%) svojoj banci.
„Prevare putem poruka neprimetno izvlače novac iz domaćinstava koja su već pod ozbiljnim finansijskim pritiskom“, izjavio je Rade Furtula, presales menadžr kompnije Kaspersky za Zapadni Balkan. „Ovaj visoko organizovani i industrijalizovani pristup prevarama cilja ljude velikom brzinom i u velikim razmerama, preko svih komunikacionih kanala za razmenu poruka. Sa milijardama korisnika aplikacija za razmenu poruka širom sveta, teško je ignorisati ekonomski uticaj ovakvih razmera.“
Kriza sa kojom ljudi ne uspevaju da se nose
Za prosečnu žrtvu, najskorija prevara dogodila se u proseku u poslednjih šest meseci, dok se kod više od četvrtine ispitanika (28%) dogodila u periodu od tri do pet meseci pre istraživanja, što ukazuje da se izloženost ovakvim prevarama ubrzano povećava.
Dr Elizabet Karter, forenzički lingvista i kriminolog sa Univerziteta Kingston u Londonu, objašnjava: „Prevaranti koriste prepoznatljive kontekste, poznata društvena okruženja i ukorenjene jezičke obrasce kako bi žrtve stekle utisak da donose racionalne i razumne odluke u datom trenutku. Međutim, ono što se zapravo dešava jeste da oni konstruišu lažne stvarnosti u kojima te odluke na kraju dovode do finansijske i psihološke štete. Veoma je teško prepoznati lažnu stvarnost dok ste u njoj. Držite prijatelje i porodicu blizu sebe i razgovarajte s njima o svojim aktivnostima na internetu, jer je sa strane mnogo lakše uočiti da nešto nije u redu.“
Prevare se odvijaju direktno na ekranima korisnika
U Srbiji najčešći oblici prevara putem poruka uključuju investicione prevare (41,20%), lažne dostave (39,20%) i lažno predstavljanje u ime poznatih brendova (33,20%). Ovi napadi su pažljivo osmišljeni tako da oponašaju legitimne poruke i neprimetno se uklope u svakodnevnu digitalnu komunikaciju. Iskorišćavanjem osećaja poznatosti, hitnosti i poverenja, prevaranti navode ljude da olako predaju svoj teško zarađeni novac pre nego što uopšte stignu da preispitaju situaciju.
Globalno, poredak je nešto drugačii – najčešće su prevare koje se predstavljaju kao lažne dostave (38%), za kojom slede investicione pevare (37%). Na trećem mestu su prevare koje podrazumevaju lažno predstavljanje kao poznati brendovi (31%).
Istraživanje je pokazalo da su milenijalci najpodložniji investicionim prevarama i prevarama koje nude navodne finansijske prilike – čak 40% ispitanih milenijalaca navelo je da je bilo pogođeno ovom vrstom prevare. Ova ranjivost nije iznenađujuća, jer se milenijalci, za razliku od prethodnih generacija, suočavaju sa izuzetno visokim cenama nekretnina i ograničenom finansijskom sigurnošću. Zbog toga su obećanja o brzom bogaćenju ili prilikama koje deluju „previše dobro da bi bile istinite“ izuzetno privlačna. Prevaranti namerno iskorišćavaju njihove finansijske ambicije, koristeći anksioznost vezanu za novac i želju za stabilnošću kako bi ih namamili u šeme koje dodatno pogoršavaju njihovu finansijsku situaciju.
Potrebna je hitna akcija kako bi se sprečila dalja ekonomska šteta
„Kako bi smanjili rizik, ljudi bi trebalo da proveravaju svaku neželjenu poruku putem zvaničnih kanala pre nego što podele lične podatke ili pošalju novac, kao i da redovno ažuriraju bezbednosni softver na svim uređajima. Istovremeno, kompanije mogu ulagati u sisteme za detekciju i nadzor koji omogućavaju rano otkrivanje i uklanjanje slučajeva lažnog predstavljanja brenda“ zaključuje Furtula.
