EkonomijaVesti

Galaxy Z serija: od pametnog telefona do mobilne kancelarije

by bifadmin

Koliko puta vam se dogodilo da vam baš dok žurite na sastanak stigne dokument koji treba pregledati? Nekoliko minuta kasnije kolega traži podatak iz prepiske, a odgovor ne može da čeka povratak u kancelariju. Upravo od takvih kratkih, ali važnih zadataka danas se sastoji veliki deo poslovnog dana.

Telefon zato odavno nije samo sredstvo komunikacije. Na njemu pregledamo dokumenta, pratimo prepisku, proveravamo informacije i završavamo zadatke koje ranije ne bismo ni pokušavali da obavimo bez računara.

Poslovna vrednost Galaxy Z serije nije u tome da zameni računar, već u tome što omogućava da posao ne stane kada računar nije pri ruci. Sklopivi format omogućava da uređaj ostane praktičan za nošenje, a da po potrebi pruži više prostora za pregled sadržaja i rad sa različitim informacijama.

Više prostora bez gubljenja konteksta

Kod mobilnog rada nije važno samo koliko brzo telefon otvara aplikacije. Jednako je bitno koliko lako možemo da pređemo sa poruke na dokument, belešku ili podatak koji proveravamo, a da svaki put ne tražimo mesto na kojem smo stali.

Galaxy Z uređaji, u zavisnosti od modela i dostupnih funkcija, omogućavaju da više sadržaja ostane dostupno u istom prikazu. Dokument, prepiska i beleške tako mogu da budu deo iste radne situacije, umesto niza odvojenih ekrana između kojih se neprestano prebacujemo.

Telefon time ne preuzima svaki zadatak koji inače obavljamo na računaru. Njegova uloga je praktičnija: da omogući pregled dokumenta, brz odgovor ili završetak kraćeg posla bez čekanja da ponovo sednemo za radni sto.

Galaxy AI za zadatke koji se stalno ponavljaju

Veštačka inteligencija u poslovnom okruženju ima smisla kada skraćuje rutinski deo posla. Odabrani Galaxy AI alati mogu da pomognu u radu sa tekstom i beleškama, kao i pri prevođenju i pronalaženju informacija.

Njihova vrednost vidi se u konkretnim situacijama – kada iz duže beleške treba izdvojiti suštinu, razumeti poruku na drugom jeziku ili pronaći podatak koji je ostao zakopan u dokumentu. AI tada ne donosi odluku umesto korisnika, već olakšava pripremu koja joj prethodi.

Dostupnost pojedinih funkcija može da zavisi od modela, jezika, tržišta i aplikacije.

Galaxy Watch8 kao deo radnog ritma

Mobilna kancelarija ne završava se na ekranu telefona. Galaxy Watch8 omogućava da se obaveštenja, podsetnici i druge važne informacije provere sa ručnog zgloba, bez posezanja za telefonom pri svakom zvuku ili vibraciji.

Takav pregled pomaže da se brzo proceni šta zahteva trenutnu pažnju, a šta može da sačeka. U danu ispunjenom sastancima i porukama to može da smanji broj nepotrebnih prekida i olakša zadržavanje fokusa.

Povezano iskustvo ima najviše smisla kada telefon i sat ne ponavljaju istu ulogu, već svaki preuzima onaj deo zadatka za koji je praktičniji.

Odgovorniji odnos prema tehnologiji

Pri izboru uređaja za posao sve češće se razmatraju i kriterijumi koji prevazilaze trenutne performanse – zaštita podataka, privatnost, softverska podrška i način na koji proizvođač pristupa resursima.

Samsung kroz svoje ECO inicijative nastoji da tehnološki razvoj poveže sa odgovornijim odnosom prema resursima. Za kompanije i pojedince to je još jedan element u proceni dugoročne vrednosti uređaja.

Galaxy iskustvo pre promene uređaja

Korisnici koji žele da se upoznaju sa delom Galaxy iskustva mogu da isprobaju Try Galaxy. Putem kompatibilnog telefona moguće je istražiti odabrane elemente korisničkog interfejsa i pojedine funkcije pre donošenja odluke o promeni uređaja.

Galaxy Z serija tako mobilnu kancelariju ne svodi na jedan ekran ili jednu funkciju. Njena vrednost je u tome što sklopivi format, pametni alati i povezani uređaji mogu da skrate put između informacije, odluke i završenog posla.

Posebna pogodnost za zainteresovane korisnike

Podsećamo da je Samsung najavio skori dolazak novih Galaxy uređaja, a svi zainteresovani više informacija mogu pronaći na samsung.com/unpacked. Svi korisnici koji se registruju za praćenje događaja do 22. jula 2026. ostvaruju pravo na poklon punjač od 45 W prilikom kupovine jednog od Galaxy uređaja koji će biti predstavljen krajem ovog meseca.

 

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusIT i nauka

Da li je helijum ugroženi element?

by bifadmin

Aktuelna kriza na Bliskom istoku izazvala je nestašicu helijuma, koji i bez ratnih sukoba postaje sve oskudniji resurs, sa procenama da će potpuno nestati do 2090. godine. Problem je u tome što je ovaj element ključan za mnoge proizvode bez kojih danas ne možemo, a naučnici još nisu našli odgovarajuću zamenu koja bi imala jedinstvenu primenu. Iako je NASA najveći potrošač helijuma na svetu, taj element je toliko važan u medicinskim istraživanjima i bolnicama, da zdravstveni sektor čini više od trećine ukupne globalne potrošnje ovog gasa.

Nema boju, miris ni ukus, ali kada dođe do njegove nestašice posledice su vrlo vidljive. Na listi „šta sve trenutno fali“ usled krize na Bliskom istoku, nalazi se i helijum, gas nevidljiv ljudskom oku ali ključan za mnoge proizvode na koje se oslanjamo. Svemirska industrija koristi helijum za hlađenje satelitskih instrumenata, čišćenje raketnih motora i za protok raketnog goriva. Helijum je vitalan za proizvodnju poluprovodnika, sveprisutnih u današnjem svetu, od električnih automobila do pametnih telefona.

Helijum hladi superprovodne magnete koji se upotrebljavaju u akceleratorima čestica, ugrađuje se u sisteme magnetne rezonance (MRI) i nuklearne magnetne rezonance (NMR), omogućavajući biohemičarima da odrede strukturu složenih molekula. Ronioci na velikim dubinama oslanjaju se na helijum kako bi kontrolisali količine kiseonika i azota koje dobijaju iz svog aparata za disanje, jer to pomaže u izbegavanju dekompresione bolesti. Helijum se zbog svoje niske gustine koristi za punjenje meteoroloških balona, vazdušnih brodova i balona za zabave.

Međutim, ovaj gas ume da bude „nezgodan“ i da stvori mnogo glavobolja proizvođačima i korisnicima. Helijum nastaje radioaktivnim raspadom uranijuma i torijuma tokom milijardi godina u Zemljinoj kori. Zabrinjavajuće je to što kada se jednom ispuste u atmosferu, molekuli helijuma su toliko laki da izmiču Zemljinoj gravitaciji i zauvek se gube u svemiru. Pošto je potrebno mnogo više vremena da se obnove rezerve helijuma nego da se one iscrpe, helijum je neobnovljiv resurs.

Mada je helijum drugi najzastupljeniji element u prirodi posle vodonika, on je veoma redak i dostupan je samo ekstrakcijom iz podzemnih ležišta prirodnog gasa. Da bi njegovo vađenje bilo izvodljivo, mora postojati najmanje 0,3% helijuma po zapremini u rezervama prirodnog gasa koje se eksploatišu, što znači da su izvori koji su upotrebljivi prilično ograničeni. Nakon ekstrakcije, potrebno je da se helijum pretvori iz gasovitog u tečno stanje radi transporta i dalje upotrebe.

Gas osetljiv na ljudske postupke

Pored navedenih teškoća, problem sa helijumom je i u tome što su najveće količine koncentrisane u svega nekoliko država, pa te zemlje mogu da kontrolišu zalihe ovog gasa i upravljaju globalnim tržištem. Procenjuje se da u svetu postoji 31,3 milijarde kubnih metara helijuma koji se može obnoviti pod zemljom, prema izveštaju Geološkog zavoda SAD objavljenom početkom 2026. godine.

Katar je najveće nalazište sa 10,1 milijardu kubnih metara helijuma i proizveo je nešto više od trećine ovog gasa na svetkom tržištu prošle godine. Slede Sjedinjene Države sa 8,49 milijardi kubnih metara, Alžir ima 8,2 milijarde kubnih metara, a Rusija 6,8 milijardi kubnih metara helijuma. Obzirom na ovakav raspored, ovaj prirodni element je veoma osetljiv i na geopolitičke krize koje proizvode ljudi.

Tokom poslednje dve decenije, zabeležene su četiri velike nestašice helijuma na tržištu, posebno u periodu nakon 2022. godine, zbog prekida u radu postrojenja, ratova i rasta tražnje. Višestruki požari u Amurskom pogonu u Rusiji nakon izbijanja rata sa Ukrajinom i obustave rada zbog održavanja u pogonu američke kompanije Exxon Mobil, ozbiljno su zakočili proizvodnju i isporuku ovog gasa. Industrijska cena helijuma skoro se udvostručila, sa 7,57 dolara po kubnom metru 2019. godine na 14 dolara 2023. godine, dok je vrednost tečnog helijuma u rasutom stanju porasla sa nešto više od 2,8 milijardi dolara u 2022. na 4,39 milijardi dolara 2025. godine.

Aktuelna kriza na Bliskom istoku dovela je do nove nestašice helijuma, nakon iranskih raketnih napada na rafineriju Ras Laffan u Kataru, ključnog proizvođača prirodnog gasa u zemlji, pa time i helijuma. Posle napada, katarska državna kompanija Qatar Energy saopštila je da bi obnova postrojenja mogla trajati tri do pet godina i da će smanjiti izvoz helijuma za 14%.

Zdravlje u problemu

Uvek kada su velike krize, proizvođači nastoje da ih premoste većim zalihama sirovina koje su im neophodne, međutim, taj poslovni recept kod helijuma pada u vodu. Za čuvanje velikih količina sirovog helijuma mogu se koristiti podzemna postrojenja za strateške rezerve, ali u svetu postoje samo četiri takva privatna skladišta, tri u SAD i jedno u Nemačkoj. Većina skladišta tečnog helijuma ima rezervoare koji su dovoljni za najviše sedam dana proizvodnje, što je malo u poređenju sa proizvodnim kapacitetima i minorno u odnosu na potražnju.

Iako je najveći potrošač helijuma na svetu NASA, koja godišnje troši približno 20 miliona kubnih metara ovog gasa za raketni pogon, taj element je toliko važan u medicinskim istraživanjima i bolnicama, da zdravstveni sektor čini više od trećine njegove ukupne globalne potrošnje. Sa trenutnim cenama, istraživačka ustanova ili bolnica srednje veličine mora da izdvoji u proseku 20.000 dolara godišnje da bi obnovila svoje zalihe helijuma, a zbog dugoročnih posledica krize na Bliskom istoku taj iznos će gotovo sigurno rasti.

Još veći problem je kada helijuma nema, jer tada se prekidaju istraživanja u laboratorijama i dovodi u pitanje rad aparata za magnetnu rezonancu (MRI). Svakoj od ovih mašina je potrebno nešto manje od 2.000 litara tečnog helijuma za hlađenje njenih superprovodnih magneta.

Uprkos brojnim istraživanjima, naučnici nisu uspeli do sada da nađu zadovoljavajuću zamenu za ovaj prirodni element koja bi imala jedinstvenu namenu, već se primenjuju različite alternative zavisno od industrije. Tako se sve više koriste tečni azot ili razvijaju magneti „bez helijuma“ za MRI aparate, laboratorije prelaze na generatore vodonika ili azota kao noseće elemente, za zaštitu u zavarivanju upotrebljava se argon, a za podizanje vazdušnih brodova i balona vodonik.

Na putu ka izumiranju

Međutim, nijedna od ovih zamena nije idealna, pa se pribegava drugim rešenjima, poput regeneracije helijuma. Reč je o sistemima koji „hvataju“ helijum prvobitno emitovan u atmosferu, što bi, na primer, naučnim laboratorijama moglo da povrati oko 90% ovog elementa. Prema proračunima stručnjaka za nuklearnu magnetnu rezonantnu spektroskopiju (NMR) na Državnom univerzitetu Misisipija, takav sistem bi koštao nešto više od 300.000 dolara i trebalo bi da se isplati u roku od šest godina. Ali, izgradnja ovakvih sistema je veoma dugotrajna, složena i postoji opasnost od curenja i drugih kvarova.

Poslednjih godina, u istraživačkim institucijama i bolnicama pojavljuju se nove vrste MRI aparata, kojima je potrebno znatno manje helijuma. No, ovi skeneri su izuzetno skupi, a pritom imaju skoro dvostruko manju jačinu magnetnog polja u odnosu na aparate koji su u standardnoj upotrebi, što negativno utiče na brzinu i kvalitet skeniranja.

Naučnici procenjuju da će se potrošnja helijuma udvostručiti do 2035. godine, a sa ovakvom stopom iscrpljivanja, svet će se suočiti sa ozbiljnim nestašicama već 2043. godine. Ukoliko se ne nađu odgovarajuća rešenja, ovaj element bi mogao potpuno da „izumre“ do 2090. godine. Iako se istraživači ne slažu oko projektovanih stopa iscrpljivanja helijuma jer su velike potencijalne zalihe ovoga gasa poslednjih godina otkrivene u Tanzaniji i Kini, jasno je da on postaje sve oskudniji resurs.

Bojana Maričić

Biznis i finansije 245, maj 2026. 

Foto: Markus-spiske, Unsplash

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

CRAFTER sada na Woltu: alati, oprema za dom i DIY proizvodi stižu na adresu

by bifadmin

Wolt nastavlja da širi svoju retail ponudu i korisnicima donosi novu kategoriju proizvoda koja odgovara na svakodnevne, ali često hitne potrebe. CRAFTER, lanac specijalizovan za alate, opremu za dom, vrt i uradi-sam projekte, sada je dostupan putem Wolt aplikacije, uz mogućnost poručivanja proizvoda direktno na adresu. Bilo da je pukla burgija usred rada, nestalo ćumura pred okupljanje u dvorištu, zafalila boja za krečenje, produžni kabl ili nešto za završni detalj u domu, korisnici sada mogu da nastave započeto bez odlaska do prodavnice. Nova saradnja donosi praktično rešenje za trenutke kada plan ne treba da stane samo zato što nedostaje jedna stvar.

„Saradnja sa CRAFTER-om potvrđuje pravac u kom se Wolt razvija – kao platforma koja korisnicima donosi praktična rešenja za različite svakodnevne potrebe i pomaže im da lakše organizuju dan, bez nepotrebnih odlazaka i prekida. Proizvodi za dom, dvorište i majstorske radove možda nisu prva asocijacija na dostavu, ali upravo tu vidimo vrednost ove saradnje: da budemo dostupni korisnicima onda kada im je potrebno brzo i jednostavno rešenje. Ovo partnerstvo donosi novu vrstu praktičnosti i dodatno širi način na koji ljudi koriste našu platformu“, izjavio je Aleksandar Nešković, Head of retail za Srbiju i Severnu Makedoniju u Woltu.

Posebnu vrednost ova ponuda ima za profesionalne majstore i zanatlije, kojima je vreme jedan od najvažnijih resursa. Kada tokom rada zatreba rezervni deo, potrošni materijal ili dodatna oprema, poručivanje kroz Wolt aplikaciju znači manje zastoja i više vremena provedenog na samom poslu. Umesto da napuštaju teren zbog odlaska u nabavku, majstori mogu da nastave sa radom dok im ono što im je potrebno stiže direktno na lokaciju.

„U CRAFTER-u neprestano tražimo načine da unapredimo uslugu, budemo bliži kupcima i olakšamo im svakodnevne projekte. Partnerstvo sa Wolt-om predstavlja još jedan korak u razvoju naše omnichannel strategije i pokazuje da zajedno slušamo potrebe kupaca. Korisnici sada putem Wolt aplikacije mogu da poruče širok izbor proizvoda za rad, dom i dvorište, od sijalica i baterija, do posuđa, kućnog tekstila i opreme za uređenje prostora. To znači da, bilo da je nešto potrebno majstoru tokom rada ili korisniku za dom, rešenje je dostupno u svega nekoliko klikova“, izjavila je Ines Prijić, Head of Operations u CRAFTER-u.

Nova saradnja dodatno širi mogućnosti koje korisnici imaju kroz Wolt aplikaciju, bilo da planiraju radove, završavaju kućnu popravku ili žele da urede prostor bez dodatnog odlaska u nabavku. Celokupan asortiman je dostupan u Wolt aplikaciji, gde korisnici mogu da pronađu proizvode za rad, dom i dvorište u svega nekoliko klikova.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Kikindski beli luk opet „na ceni“ – Povrtari unapred prodali sav rod

by bifadmin

Dok Srbija potrebu za belim lukom uglavnom podmiruje iz uvoza, vojvođanski povrtari sve češće biraju ovu kulturu zbog visoke isplativosti.

U Kikindi je uspešno završeno vađenje domaće sorte koja je, uz primenu sistema „kap po kap“, ostvarila rekordne prinose i nadprosečan kvalitet.

Godišnje se u Srbiji proizvede oko 3.700 tona belog luka, dok se čak 70 % potreba domaćeg tržišta podmiruje iz uvoza, najviše iz Kine i Španije.

Najtraženija i najisplativija kultura

Ipak, bela povrtarska kultura jedna je od najtraženijih i najisplativijih, zbog čega se sve više vojvođanskih poljoprivrednika odlučuje za njenu setvu.

U Kikindi je nedavno završeno vađenje semenskog belog luka.

– Kvalitetan je i krupan. Nije sitan. Ovakvog luka još nisam videla. Od kada radim, a imam 75 godina, ovo još nisam videla – kaže Zora Petrov, nadničarka iz Kikinde.

Region severnog Banata oduvek je bio poznat po proizvodnji belog luka. Sada već davnih sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, sela poput Vrbice i Crne Bare živela su od ove proizvodnje.

Možda zahvaljujući ovim entuzijastima, beli luk ponovo bude na stazama stare slave.

Kikinđanin Goran Lazić jesenas je beli luk zasejao na nešto više od pola hektara.

Uz sistem „kap po kap“ i genetiku domaće sorte „bosut“, koju godinama umnožava, ostvario je vanserijski kvalitet i rekordan prinos.

Sav rod već je prodat na zeleno kupcima širom regiona, a cena od 700 dinara po kilogramu opravdava uloženi trud.

– Kvalitet je nadprosečan, iako je proleće bilo bez kiše. Kvalitet je takoreći fantastičan, ne može biti bolji. Tajna je u dobrom semenu, u dobroj genetici, kada posadite krupnu glavicu, da dobijete krupan luk, ali je isto važno znati sa biljkom – rekao je Goran Lazić.

 

Nedostak prerađivačkih kapaciteta

Beli luk uspeva na različitim tipovima zemljišta i relativno je otporan na bolesti. Ipak, iako je domaći sortiment više nego dobar, stručnjaci upozoravaju da dalji razvoj ove proizvodnje koči nedostatak prerađivačkih kapaciteta.

– To što se proizvede belog luka u Srbiji, to se sveže i konzumira, vrlo male su količine koje dospevaju u preradu. To je možda i najograničavajući faktor što se tiče širenja ove biljne vrste – rekao je Robert Nemeš iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.Proizvođači su dokazali da kvalitetom mogu da pariraju svetskom tržištu, ali za pravi korak napred – domaći luk mora pronaći put od njive do domaćih prerađivačkih pogona.

Izvor: Ekapija 

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

U kojim zemljama se najviše oporezuju nekretnine

by bifadmin
Vlasništvo nad nekretninama u Evropi podrazumeva poreze u skoro svakoj fazi – prilikom kupovine, tokom poseda, izdavanja i prodaje. Koliko će vlasnik platiti zavisi od zemlje, poreskih stopa i načina na koji se utvrđuje vrednost nekretnine.

Podaci Globalnog vodiča za nekretnine pokazuju da postoje četiri glavna poreska opterećenja: porez na prenos nepokretnosti, godišnji porez na imovinu, porez na prihod od zakupnine i porez na kapitalnu dobit od prodaje.

Pri kupovini nekretnina, Crna Gora se rangira iznad većine zemalja u regionu, sa porezom na promet u rasponu od tri do šest procenata. Istovremeno, godišnja stopa poreza na nekretnine i poreza na kapitalnu dobit od 15 procenata svrstava je među zemlje sa umerenijim opterećenjem u evropskom poređenju.

Jedinstvenu rang listu je teško napraviti jer zemlje primenjuju različite stope i poreske osnovice. Međutim, Belgija je često među zemljama sa najvećim opterećenjem.

Najveće razlike su u prihodima od izdavanja

Porez na prihod od zakupnine ima najveći uticaj na profitabilnost investicije. Za mesečni prihod od 1.500 evra, Danska naplaćuje 42,11 procenata, Holandija 36 procenata, a Finska 30 procenata. Na Kipru početna stopa može biti nula, dok je u Luksemburgu 2,94 odsto, prenosi Euronews.

Za zakupninu od 12.000 evra mesečno, Belgija je na vrhu sa stopom od 47,27 odsto, sledi Danska sa 43,22 odsto, dok Nemačka i Grčka naplaćuju oko 41 odsto

U Italiji, Portugalu i Holandiji stopa se ne menja sa rastom prihoda, dok zemlje poput Austrije uključuju prihod od zakupnine u redovan porez na dohodak, pa stopa raste zajedno sa ukupnom zaradom.

Belgija je najskuplja za kupovinu

Najviši porez na nekretnine može se platiti u Belgiji, gde stopa dostiže 12,5 odsto. Sledi Ujedinjeno Kraljevstvo sa maksimumom od 12 odsto, Holandija sa 10,4 odsto i Luksemburg sa deset odsto.

Kupac nekretnine vredne 500.000 evra u Briselu ili Valoniji bez povlastica mogao bi da plati 62.500 evra poreza. Međutim, postoje značajne povlastice za kupce koji rešavaju stambeno pitanje.

Na drugom kraju liste su Estonija i Češka Republika, koje ne naplaćuju porez na prenos imovine, dok u Litvaniji troškovi kupovine iznose oko 0,4 odsto.

Godišnje stope nisu uvek uporedive

Godišnji porez na nekretnine ne može se upoređivati samo na osnovu nominalne stope, jer neke zemlje oporezuju tržišnu vrednost, a druge znatno nižu katastarsku ili procenjenu vrednost.
U Španiji stopa u nekim opštinama može dostići 4,8 odsto, ali se obračunava na katastarsku vrednost. U Ujedinjenom Kraljevstvu vlasnik nekretnine vredne oko 300.000 evra može da plati između 2.000 i 3.200 evra godišnje.

U Francuskoj, Španiji i Belgiji godišnje obaveze često se kreću od 700 do 1.800 evra. Kipar i Malta uopšte nemaju godišnji porez na nekretnine.

Danska je najstroža kada je u pitanju prodaja

Porez na kapitalnu dobit značajno zavisi od zemlje i perioda vlasništva. U Danskoj može dostići 52,07 odsto, pa bi na profit od 250.000 evra porez mogao biti oko 130.000 evra.

Malta ne oporezuje sam profit, već naplaćuje porez na prodajnu cenu, dok u Nemačkoj vlasnik koji poseduje nekretninu duže od deset godina može biti potpuno oslobođen poreza na dobit.

Belgija je najviše opterećena, Kipar i Malta su među najpovoljnijima.

Kada se saberu porezi na kupovinu, posedovanje, iznajmljivanje i prodaju, Belgija se ističe kao jedna od poreski najskupljih zemalja za vlasnike nekretnina.

Na suprotnom kraju su Kipar i Malta. Kipar ima niske početne poreske stope na prihod od zakupnine, Malta ne oporezuje kapitalne dobitke na uobičajen način, a nijedna zemlja ne naplaćuje godišnji porez na imovinu.

Stoga, kupovna cena nije jedina informacija koju treba uzeti u obzir. Profitabilnost nekretnina u velikoj meri zavisi od toga koliko prihoda i profita vlasniku ostane nakon plaćanja svih lokalnih poreza.

Crna Gora je skuplja od većine svojih suseda

rema predstavljenim podacima, stopa poreza na prenos nepokretnosti u Crnoj Gori kreće se od tri do šest procenata, što je svrstava u gornju polovinu evropske rang liste. Maksimalna stopa je viša nego u većini zemalja u regionu, uključujući Srbiju, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu i Severnu Makedoniju, ali je i dalje znatno niža nego u Belgiji, Ujedinjenom Kraljevstvu, Holandiji i Luksemburgu.
Godišnji porez na nepokretnosti u Crnoj Gori kreće se približno od 0,25 do jedan odsto vrijednosti nekretnine. Po tom osnovu Crna Gora se nalazi u sredini evropske rang-liste – ispod zemalja poput Španije, Litvanije, Belgije i Nemačke, ali iznad država koje imaju veoma niske stope ili uopšte ne naplaćuju godišnji porez na imovinu.
Porez na kapitalnu dobit od prodaje nekretnine iznosi 15 odsto, čime je Crna Gora među evropskim zemljama sa umjerenijim opterećenjem. Stopa je približno jednaka onoj u Srbiji, Grčkoj i Mađarskoj, dok je znatno niža nego u Danskoj, Luksemburgu, Njemačkoj, Francuskoj i Belgiji.

Podaci pokazuju da najveće poresko opterećenje za kupca u Crnoj Gori nastaje prilikom sticanja nekretnine, dok su godišnje obaveze vlasnika i porez na dobit od prodaje umjereniji u poređenju sa većim dijelom Evrope.

Izvor: Bankar.me/Euronews

Foto: luislouro, Depositphotos
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Lidl postavlja nove standarde u dečijem marketingu

by bifadmin

Kompanija Lidl ovog jula pokreće međunarodnu saradnju sa brendom PAW Patrol® u Srbiji i još 29 zemalja, postavljajući nove standarde u oblasti dečijeg marketinga. Po prvi put, ovaj brend za predškolski uzrast, Patrolne šape i njegovi likovi, naći će se na prehrambenim proizvodima privatnih robnih marki koji ispunjavaju nutritivne kriterijume Svetske zdravstvene organizacije (SZO), kao i dodatne kriterijume koje Lidl postavlja.

Kao deo stalnih napora kompanije Lidl da promoviše izbalansiraniji izbor proizvoda za porodice, brendirani PAW Patrol motivi naći će se na odabranim prehrambenim proizvodima privatne robne marke koji ispunjavaju definisane nutritivne kriterijume. Ovo je prvi put da će jedna globalna franšiza za decu biti predstavljena u tom svojstvu. Kampanja počinje uoči predstojećeg bioskopskog prikazivanja filma „PAW Patrol: The Dino Movie™” i obuhvata dečiju pastu, špagete sa paradajzom ili spanaćem, pomfrit za pripremu u rerni, dečiji jogurt u ukusima jagode, borovnice, maline i manga, voće i povrće, kao i neprehrambene proizvode, poput dečije četkice za zube, papirne maramice u kutiji, dečiju pastu za zube sa ukusom jagode ili sweet mint, Patrolne šape 2 u 1 šampon i gel za tuširanje sa mirisom jagode ili bobičastog voća.

Lidl podržava porodice da budu informisane pri donošenju odluka

Prema objavljenim istraživanjima, gojaznost kod dece i dalje predstavlja važan izazov za javno zdravlje širom Evrope, pri čemu se 25% dece u ovom regionu definiše kao gojazno ili sa prekomernom težinom.¹ Kroz ovu inicijativu sa Patrolnim šapama, Lidl primenjuje prikaz junaka na odabrane proizvode koji ispunjavaju definisane nutritivne zahteve. Cilj je da se iskoristi popularnost ovih kuca heroja kako bi roditelji i deca bili još motivisaniji da biraju zdravije proizvode i kako bi bili podstaknuti da donose informisanije odluke prilikom kupovine.

Kampanja se zasniva na dvostepenom sistemu kriterijuma za proizvode koji objedinjuje standarde Svetske zdravstvene organizacije, kao i dodatne Lidl zahteve

Osnov saradnje predstavlja SZO model nutritivnog profilisanja za evropski region, koji definiše jasne smernice za nutritivne vrednosti hrane namenjene deci. Lidl ovaj model dodatno unapređuje sopstvenim kriterijumima koji se odnose na upotrebu aditiva, aroma i boja, čime se obezbeđuje još viši standard kvaliteta. Brendiranje motivima Patrolnih šapa dozvoljeno je samo za prehrambene proizvode koji ispunjavaju oba skupa kriterijuma i obuhvata 4 prehrambenih proizvoda u Srbiji, Harvest Basket pomfrit za rernu, Combino špagete, Pilos dečiji jogurt i Melissa dečija pasta, kao i više vrsta svežeg voća i povrća.

Štefan Hensel (Stefan Haensel), viši potpredsednik za Kvalitet i održivost u Lidl Stiftung & Co. KG ovim povodom izjavio je: „Znamo koliko je važna naša uloga kao trgovca hranom u svakodnevnom životu porodica i razumemo izazove koje sa sobom nosi priprema zdravih obroka za decu. Upravo zato želimo da olakšamo porodicama. Kroz kampanju sa brendom Patrolne šape koristimo zabavu i igru tako da inspirišemo decu da se hrane zdravije, nudeći proizvode kojima roditelji mogu verovati. Pratimo jasno pravilo: naši proizvodi sopstvene robne marke namenjeni deci stižu na police samo ako ispunjavaju stroge kriterijume koje je postavila SZO, kao i naše dodatne Lidl kriterijume. Na taj način činimo zdravu ishranu jednostavnom”.

Masimo Tortora (Massimo Tortora), rukovodilac sektora Prodaja i promocija u kompaniji Lidl Stiftung & Co. KG, dodao je: „Sa brendom Patrolne šape, mi u Lidlu koristimo privlačnost jedne od najpopularnijih svetskih franšiza za decu i snažnog međunarodnog partnera kao što je Paramount kako bismo pomogli deci i roditeljima da donose odluke u vezi sa ishranom koje su osvešćene i prepoznaju uticaje na zdravlje. Na ovaj način, zdravija ishrana postaje deo potrošačke korpe kroz igru, a poseta Lidl prodavnici postaje zajednička misija za mlađe i starije”.

Lidl se obavezao da će ambalažu, usmerenu ka deci, koristiti isključivo za proizvode privatnih robnih marki koji ispunjavaju ove kriterijume

Od jula 2026. godine u Lidlu važi pravilo da će proizvodi privatnih robnih marki, čija je ambalaža ili vizuelni identitet usmeren ka deci, biti uvršteni u asortiman i prodavani isključivo ukoliko ispunjavaju kriterijume Svetske zdravstvene organizacije u vezi sa nutritivnim vrednostima, kao i dodatne Lidl kriterijume. Izuzeci će biti ograničeni isključivo na jasno definisane sezonske i praznične prilike, poput Božića, Uskrsa i sličnih.

Saradnja je deo Lidl CSR strategije o osvešćenoj ishrani

Vodeći okvir predstavlja Planetarno zdrava dijeta (Planetary Health Diet), naučno utemeljen model ishrane koji istovremeno uzima u obzir očuvanje zdravlja ljudi i održivost planete. Cilj Lidla je da kroz oblikovanje asortimana i odgovornu komunikaciju potrošačima omogući da zdraviji i održiviji izbor postane jednostavniji i dostupniji što većem broju ljudi.

Kampanja će trajati 10 nedelja počevši od 16. jula 2026. godine u Srbiji i tokom tog perioda će uključivati likove iz Patrolnih šapa radi promocije određenih prehrambenih proizvoda, kao i svežeg voća i povrća, sa ciljem da se roditelji i deca inspirišu da biraju zdravije proizvode. Više informacija o kampanji dostupno je ovde: lidl.rs

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Da li ste akcionar Akcionarskog fonda?

by bifadmin

Uz najavu paketa ekonomske pomoći građanima Srbije od oko 600 milona evra – od penzionera, preko socijalno ugroženih do boraca – država je najavila i isplatu novca svim punoletnim građanima. Koliki tačno iznos – još je nepoznanica. Ono što se konačno zna je da će isplata ići iz Akcionarskog fonda koji je u većinskom vlasništvu 4,8 miliona građana Srbije. Ovaj Fond ima 27,5 milijardi dinara gotovine „na štednji“ i još 492 miliona dinara na tekućim računima. U 2025. ostvario je profit od 1,5 milijardi dinara.

Višednevno nagađanje odakle će država svim punoletnim građanima da isplati određeni finansijski iznos a da nije iz budžeta, „presekao“ je Siniša Mali izjavom da „novac čija je isplata najavljena iz Akcionarskog fonda pripada svim građanima Srbije“.

Do tada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavljivao isplate prvo iz „akcijskih fondova“.

„Pametno smo postupali i skupljali pare godinama, to je već 15 godina koliko se skuplja taj novac kroz akcijske fondove, pa ćemo da vas obradujemo, sve punoletne građane(…)“, rekao je Vučić, a preneo Tanjug, 12. jula.

Potom, dva dana kasnije:

„To ima veze sa Akcijskim fondom. To ima veze sa onim što se od 2011. godine ako se ne varam, prikuplja od prodaje onoga što smo… kroz stečajnu masu i sve ono što bi ostalo državi, od Beobanke do svega drugog što je davno propalo, i to je onaj mali deo što sam govorio da mogu da dobiju svi građani“, naveo je predsednik Srbije novinarima u Parizu, gde je prisustvovao paradi povodom Dana Francuske (RTS, 14. jula).

Da je definitivno u pitanju Akcionarski fond (koji je naslednik Akcijskog fonda), potvrdio je u sredu 15. jula ministar finansija.

Ministar finansija Siniša Mali je, kako je preneo RTS, izjavio da će država „pored paketa koji obuhvata pomoć našim najstarijim sugrađanima, zatim socijalno ugroženim kategorijama, borcima, i zdravstveno ugroženim građanima, podržati i naše punoletne građane, koji će dobiti novac iz Akcionarskog fonda“.

„Taj Fond se puni novcem građana godinama unazad, on pripada svim građanima Srbije, i sada će im biti isplaćen“, naveo je ministar.
A šta je Akcionarski fond zna 4,8 miliona građana Srbije, koji su pre više od decenije postali njegovi vlasnici kroz besplatnu podelu akcija.

Vlasnici Fonda – 4,8 miliona građana

Većinski vlasnici Akcionarskog fonda (98,65 odsto) su građani Srbije. Ali ne svi, već oni koji su na to stekli pravo po Zakonu o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije. Reč je o punoletnim državljanima Srbije, koji su navršenih 18 godina imali poslednjeg dana 2007. godine i koji do tada nikada nisu dobili nijednu besplatnu akciju preduzeća.
Takvih je bilo 4,8 miliona koji su dobili 31 akciju Telekoma Srbija, po jednu akciju Aerodroma Nikola Tesla, pet akcija NIS i sedam akcija pomenutog Akcionarskog fonda.

Od svih ovih akcija građanima je u proteklom periodu na ime dividende isplaćeno ukupno 8.509,93 dinara. Od Akcionarskog fonda građani su dobili svega 1.700 dinara u vidu jednokratne naknade.

Imovinu Akcionarskog fonda čine akcije prenete na njega tokom postupka privatizacije i dividende kao učešće u dobiti po osnovu tih akcija preduzeća.

Šta kažu završni računi Akcionarskog fonda

„Na dan 31. decembar 2025, u vlasništvu Akcionarskog fonda nalaze se akcije i udeli u ukupno 373 privredna društva. Od tog broja Fond poseduje akcije u 250 javnih akcionarskih društava, akcije u 42 nejavna akcionarska društva i udele u 81 društvu sa ograničenom odgovornošću“, navodi se u Napomenama uz finansijske izveštaje Fonda za 2025. godinu.

Od 373 preduzeća koja se vode u portfelju Fonda, 141 privredno društvo vodi se kao neaktivno – u postupku stečaja ili likvidacije – dok kod 232 aktivna društva postoji mogućnost prodaje kapitala u vlasništvu Fonda.

„U 2025. godini oročena su slobodna finansijska sredstva u iznosu od 27,5 milijardi dinara u skladu sa Zaključkom Vlade od 16.oktobra 2025“, navodi se u dokumentaciji.

Na tekućim računima Fond ima ukupno 492.398.000 dinara.

Fond je u 2025. ostvario profit od 1,5 milijardi dinara.

Od kamata je Fond prošle godine prihodovao više od 1,54 milijarde dinara.

Fond lane nije imao ni dinar poslovnih prihoda, ali su ukupni prihodi dostigli 1.556.282.000 dinara, upravo zahvaljujući prihodima od
-kamata u iznosu 1.543.045.000 dinara.
–Neto dobit Fonda bila je 1.501.123.000 dinara.

Prema podacima Centralnog registra hartija od vrednosti, u vlasništvu građana je ukupno 33.754.147 akcija Akcionarskog fonda, što je 98,65 odsto. U vlasništvu Republike Srbije je 462.936 akcija, što je 1,35 odsto.

Knjiga akcionara, u kojoj su poimence pobrojani svi akcionari jednog akcionarskog društva, nažalost nije objavljena ni za jedno preduzeće čije su akcije besplatno deljene građanima. Stoji samo spisak 10 do 15 akcionara sa najvećim brojem akcija.

Akcijama samog Akcionarskog fonda nikada nije bilo omogućeno trgovanje, između ostalog, jer za to nije ni postojalo interesovanje.

Osnivanje Akcionarskog fonda bilo je predviđeno upravo Zakonom o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije.

„Kako bi se uvećala imovina od čije prodaje bi se prikupila sredstva za isplatu novčane naknade, izmenama zakona iz 2010. godine osnovan je Akcionarski fond u čiju imovinu je prenet značajan kapital izražen u akcijama i udelima. Na osnovu imovine koja mu je preneta, Akcionarski fond je izdao akcije koje je bez naknade preneo svim građanima koji su stekli status nosioca prava u skladu sa zakonom. Svaki građanin je dobio po sedam akcija Akcionarskog fonda, nominalne vrednosti od 550 dinara, odnosno akcije u nominalnoj vrednosti od 3.850 dinara“, navodi se u jednom od narednih predloga izmena ovog zakona, 2014. godine.

Prema inicijalnom zakonu, imovinu Akcionarskog fonda čini pravo svojine koju Fond ima na nenovčanom ulogu i to:

-na akcijama i udelima evidentiranim u Privatizacionom registru;
-na akcijama i udelima koje je Akcijski fond preneo Akcionarskom Fondu, u skladu sa zakonom.

Imovina Fonda povećava se unosom:

-15% kapitala iskazanog u akcijama subjekata privatizacije koji se privatizuju metodom javnog tendera;
-15% kapitala iskazanog u akcijama javnih komunalnih preduzeća koja budu privatizovana u skladu sa propisima kojima se uređuje privatizacija;
-dividende po osnovu akcija, odnosno raspodeljene dobiti po osnovu udela, u vlasništvu Fonda.

„Ukupna imovina Fonda iskazuje se u akcijama Fonda koje se bez naknade prenose nosiocima prava“, stoji u zakonu.
Akcije prenete Fondu prodaju se na berzi, a može i tenderom, aukcijom ili kroz ponudu za preuzimanje.

Foto: Bif
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Sredstva iz emisije obveznica od 500 miliona evra namenjena vojsci

by bifadmin
Sredstva iz privatne emisije obveznica u vrednosti od 500 miliona evra koju je država sprovela u ponedeljak, namenjena su modernizaciji sistema odbrane Republike Srbije, ocenilo je Ministarstvo finansija za Forbs.
Sredstva iz privatne emisije obveznica u vrednosti od 500 miliona evra koju je država sprovela u ponedeljak, namenjena su modernizaciji sistema odbrane Republike Srbije, ocenilo je Ministarstvo finansija za Forbs.

„Transakcija je realizovana nakon iskazanog interesovanja međunarodnih investitora, a privatni plasman je odabran kao najefikasniji način realizacije finansiranja u postojećim tržišnim uslovima. Obveznice su emitovane sa kuponskom stopom od 4,75 odsto i rokom dospeća od šest godina“, prenosi Forbs odgovor iz Ministarstva finansija.

Država je privatnim plasmanom, a ne na javnoj aukciji, emitovala šestogodišnje obveznice koje na naplatu dospevaju u julu 2032. godine, a nose kuponsku stopu od 4,75 odsto.

Izvor: Forbes
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Samsung predstavlja Flex Titanium tehnologiju za unapređenje preklopnih ekrana

by bifadmin

Kompanija Samsung Electronics danas je predstavio novu Flex Titanium tehnologiju namenjenu narednoj generaciji Galaxy preklopnih uređaja. Zasnovana na sedam generacija inovacija i inženjerskog iskustva u razvoju preklopnih uređaja, redizajnirana struktura ekrana koristi unapređenja u konstrukciji i materijalima kako bi pružila još sofisticiranije iskustvo gledanja, uz veću izdržljivost i smanjenu vidljivost pregiba. Zahvaljujući višegodišnjem Samsung znanju i iskustvu u razvoju ekrana, Flex Titanium tehnologija integriše dve komponente na bazi titanijuma – foliju od legure titanijuma i titanijumsku ploču – koje zajedno omogućavaju ravnotežu između tankog profila, fleksibilnosti i čvrstine unutar strukture preklopnog ekrana.

„Snaga kompanije Samsung u kategoriji preklopnih uređaja proizlazi iz povezivanja potreba korisnika sa našim tehnologijama koje donose konkretne prednosti u svakodnevnom životu“, izjavio je Sunghoon Moon, korporativni izvršni potpredsednik i viši rukovodilac Kancelarije za istraživanje i razvoj mobilnog hardvera kompanije Samsung Electronics. „Kod naredne generacije Galaxy preklopnih uređaja, Samsung se oslanja na višegodišnje iskustvo kako bi inovacije u oblasti ekrana primenio u uređajima koji unapređuju korisničko iskustvo, uz izuzetno iskustvo gledanja kao jedan od njihovih ključnih kvaliteta.“

Nadogradnja višegodišnjeg iskustva u razvoju preklopnih uređaja

Samsung je imao vodeću ulogu u unapređenju inovacija u oblasti mobilnih ekrana i njihovoj širokoj primeni kroz mobilne uređaje. Ovo nasleđe obuhvata široko prihvatanje AMOLED ekrana od 2007. godine, kao i razvoj ekrana ka fleksibilnim formama.

Inovativne tehnologije mogu da ostvare svoj puni potencijal i pruže korisničko iskustvo koje donosi stvarnu vrednost samo kroz kontinuirano usavršavanje u realnim uslovima korišćenja, a kategorija preklopnih uređaja nije izuzetak. Tokom sedam generacija Galaxy preklopnih uređaja, Samsung je pažljivo slušao povratne informacije korisnika. Zahvaljujući tome, kompanija je stekla duboko razumevanje onoga što korisnici očekuju od ove kategorije: veći ekran i upečatljivije iskustvo gledanja uz manje vidljiv pregib, bez kompromisa kada je reč o izdržljivosti ili prenosivosti uređaja.

Kako bi odgovorio na ova očekivanja, Samsung je morao iznova da osmisli način na koji se preklopni ekrani konstruišu, objedinjujući tehnološka dostignuća, napredne materijale i inženjerska rešenja. Rezultat je najnovija prekretnica u razvoju preklopnih ekrana – Flex Titanium tehnologija. Uspešnim povezivanjem inovacija u oblasti ekrana sa inženjeringom uređaja, Samsung će nastaviti da oblikuje pravac razvoja mobilne industrije i pruža korisnička iskustva koja se izdvajaju.

Flex Titanium: novi nivo iskustva gledanja

Kako bi razvio ekran koji pruža upečatljivo iskustvo gledanja, a istovremeno može da izdrži svakodnevnu upotrebu, Samsung je primenio novi pristup konstrukcionom dizajnu. Bio je potreban materijal koji je dovoljno čvrst da izdrži spoljašnje udare, dovoljno fleksibilan da podnese ponovljeno preklapanje i dovoljno tanak da se uklopi u naprednu konstrukciju uređaja. Postizanje ravnoteže između sva tri faktora bilo je ključno za dalji razvoj preklopnih ekrana, a titanijum je ponudio odgovarajuću kombinaciju svojstava.

Poznat po svojoj otpornosti i čvrstini, titanijum se koristi u nekim od najzahtevnijih primena, uključujući satelitske antene i točkove rovera na Marsu. Iako ga čvrstina čini pouzdanim materijalom, njegova krutost istovremeno predstavlja značajan inženjerski izazov kada se primenjuje u tankoj i fleksibilnoj strukturi preklopnog ekrana. Oslanjajući se na sopstveno znanje i iskustvo, Samsung je integrisao titanijum u dve ključne komponente: foliju od legure titanijuma i titanijumsku ploču.

Folija od legure titanijuma predstavlja komponentu koja pruža potporu ekranu iznutra i nalazi se ispod OLED panela. U poređenju sa polimernom folijom, pruža 20 puta veću mehaničku krutost. Precizan proces valjanja omogućava da materijal bude izuzetno tanak – debljine približno jedne trećine prosečne ljudske vlasi – čime se omogućava tanji panel ekrana. Ispod nje nalazi se robusna titanijumska ploča, fleksibilna struktura koja podupire modul ekrana sa donje strane. Zahvaljujući naprednoj tehnologiji obrade otvora, ona omogućava čvršće povezivanje sa modulom ekrana eliminisanjem vazdušnih razmaka između modula i lepka na ploči. Nova struktura pruža stabilniju potporu ekranu kada je uređaj rasklopljen, a istovremeno zadržava fleksibilnost potrebnu za ponovljeno preklapanje.

Pored toga, kombinovanjem arhitekture ekrana visoke rezolucije i organskih materijala nove generacije, novi ekran pruža izuzetno živopisan prikaz uz smanjenu potrošnju energije, čime se značajno unapređuje ukupna energetska efikasnost.

„Uvođenjem sofisticirano oblikovanih mikrootvora u deo titanijumske ploče koji se preklapa, uspeli smo da obezbedimo fleksibilnost uz visok nivo izdržljivosti“, izjavio je Kyung-Jin Yoo, korporativni izvršni potpredsednik i rukovodilac Tima za razvoj proizvoda za mobilne ekrane kompanije Samsung Display. „Kombinovanjem arhitekture ekrana visoke rezolucije sa novim organskim materijalima koji maksimalno povećavaju energetsku efikasnost, dodatno ćemo ojačati konkurentnost naredne generacije Galaxy preklopnih uređaja.“

Zajedno, ova unapređenja omogućavaju razvoj čvrstog preklopnog ekrana koji dodatno pojačava osećaj uranjanja u sadržaj na gotovo neprekinutoj površini ekrana i smanjuje vidljivost pregiba, uz zadržavanje tankog profila. Postizanjem ravnoteže između čvrstine, fleksibilnosti i strukturne stabilnosti, Samsung nastavlja da postavlja standarde u oblasti preklopnih ekrana.

Nova Flex Titanium tehnologija debitovaće sa narednom generacijom Samsung Galaxy preklopnih  uređaja. Pozivamo vas da pratite Galaxy Unpacked 22. jula u 15 časova po našem vremenu i upoznate novu generaciju Galaxy uređaja. Svi zainteresovani mogu pronaći više informacija na samsung.com/unpacked. Korisnici koji se registruju za praćenje događaja do 22. jula 2026. ostvaruju pravo na poklon punjač od 45 W prilikom kupovine jednog od Galaxy uređaja koji će biti predstavljen krajem ovog meseca.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Kina osvaja auto-industriju, ali Tojota i Folksvagen su i dalje na vrhu

by bifadmin

Iako je Kina najveći proizvođač automobila na svetu, Tojota i Folksvagen su još uvek najveće automobilske kompanije.

Ipak, činjenica je da kineski proizvođači ubrzano napreduju na rang-listama, dok pojedini tradicionalni brendovi iz Japana i Evrope gube tržišni udeo.

Najveće auto-kompanije

Podaci kompanije F&I Tools za period od 2020. do 2025. godine pokazuju kako su se menjale pozicije najvećih svetskih proizvođača automobila i ko je u proteklih pet godina ostvario najveći rast, a ko zabeležio pad.

Tojota je zadržala prvo mesto na svetskoj listi, dok je Folksvagen ostao drugi. Hjundai je napredovao za jednu poziciju i sada zauzima treće mesto, dok je Dženeral Motors pao na četvrto. Na petom mestu nalazi se Stellantis, koji je nastao spajanjem Fijat Krajslera i francuske PSA grupe.

Slede Ford, kineski BYD, Honda, koja je pala za tri mesta, Suzuki, koji je napredovao čak četiri pozicije, i Nisan, koji je takođe zabeležio pad na rang-listi.

Uspon BYD-a

Kina je u međuvremenu postala novo globalno središte automobilske industrije. Dok se tradicionalni proizvođači iz Evrope i Japana suočavaju sa izazovima, kineske kompanije poput BYD-a i Geelyja beleže snažan rast.

Kompanija BYD („Build Your Dreams“) nije bila među 15 najvećih proizvođača sve do 2023. godine, da bi već 2024. ostvarila veliki proboj sa više od 4,1 milion prodatih vozila širom sveta.

BYD je danas jedan od vodećih proizvođača električnih automobila i po prodaji značajno nadmašuje Teslu, uprkos tome što praktično nije prisutan na američkom tržištu. Sličan uspeh ostvario je i Džili (Geely), koji je globalnu prodaju povećao sa oko 1,3 miliona vozila u 2020. na više od tri miliona u 2025. godini.

Odgovor na pitanje zašto kineski automobili privlače sve više kupaca možete naći ovde.

Američki proizvođači pod pritiskom konkurencije

Izuzimajući Krajsler, tradicionalni američki proizvođači automobila teško uspevaju da povećaju svoj udeo na svetskom tržištu, naročito pod pritiskom jeftinije strane konkurencije.

Dženeral Motors (GM), koji je i dalje vodeći po prodaji u Sjedinjenim Američkim Državama, prodao je u 2025. oko pola miliona vozila manje nego 2020. godine. Ford je u istom periodu povećao prodaju za oko 450.000 automobila.

Poređenja radi, japanski Suzuki je više nego udvostručio prodaju, sa gotovo 1,5 miliona vozila u 2020. na skoro 3,3 miliona u 2025. godini.

Izvor: Visual Capitalist

Foto: 3503898, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci