Страна 68 – Biznis i Finansije

Da li je niža cena avio karti ujedno i rizik za bezbednost?

by bifadmin 4. септембар 2025.

S obzirom na niže cene karata, kašnjenja i skromniju uslugu, lako je pomisliti da bi ušteda mogla značiti i kompromis u bezbednosnim standardima

Putnici koji biraju niskotarifne avio-kompanije često se pitaju da li je niža cena ujedno i rizik za bezbednost?

S obzirom na niže cene karata, kašnjenja i skromniju uslugu, lako je pomisliti da bi ušteda mogla značiti i kompromis u bezbednosnim standardima.

Međutim, stručnjaci za avijaciju i podaci osiguravajućih društava pokazuju upravo suprotno, prenosi HuffPost.

Bez obzira na cenu karte, bezbednosna pravila u avio-saobraćaju nisu predmet pregovora.

Nacionalne i međunarodne vazduhoplovne vlasti primenjuju iste standarde na sve prevoznike – od najvećih svetskih avio-kompanija do manjih niskotarifnih prevoznika.

Džordž Novak, predsednik i izvršni direktor Nacionalnog udruženja vazdušnih prevoznika, naglašava:

– Na većini tržišta, niskotarifni avio-prevoznici jednako su bezbedni kao i njihova konkurencija sa višim cenama.

Drugim rečima, ni najjeftiniji let ne može da poleti bez ispunjavanja istih bezbednosnih protokola kao i najskuplji prevoznici.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

4. септембар 2025. 0 komentara

Kolike su kamate na kredit u Srbiji, a kolike u regionu?

by bifadmin 4. септембар 2025.

Banke će do 15. septembra ove godine u svoje ponude uvrstiti posebnu ponudu namenjenu zaposlenima s redovnim mesečnim primanjima do 100.000 dinara i penzionerima, objavila je juče Narodna banka Srbije.

Poštanska štedionica, jedna od dve državne banke, a jedina koja radi sa građanima, već je objavila novu ponudu. Oni su 15 dana pre roka koji je dala NBS objavili novu ponudu. Kao državna banka dobili su specijalni tretman, pa su morali da smanje kamatnu stopu na keš kredite na 5,99 odsto. Za sve ostale banke važe drugačija pravila.

Kako je objasnila Nevena Mićić, šef Odseka za razvoj regulative bankarskog sektora u Sektoru za kontrolu poslovanja banaka u objavi NBS, prvi tip mera se odnosi na gotovinski i potrošački kredit u dinarima u iznosu do 1.000.000 dinara.

Kamate za tri procenata niže

Kamatna stopa na ove kredite biće za tri procentna poena niža od prosečne nominalne kamatne stope po kojoj je banka do sada odobravala ove kredite. Donja granica kamatne stope je 7,5 odsto, što znači da banke ne moraju da ponude kamatnu stopu manju od 7,5 odsto.

Poštanska štedionica je do 1. septembra nudila ove kredite po 6,99 odsto, a od prekjuče po 5,99 odsto.

Drugi tip kredita odnosi se na kredite u dinarima za refinansiranje gotovinskih i potrošačkih kredita u banci u kojoj je već uzet kredit.

„Iznos nije ograničen, a kamatna stopa je za tri procentna poena niža od prosečne nominalne kamatne stope po kojoj je banka do sada odobravala gotovinske kredite, s donjom granicom kamatne stope do 7,5 odsto“, objašnjava Mićić.

Ova odredba zapravo daje mogućnost građanima da zamene skuplje kredite jeftinijim i predstavljaće, verovatno, najveću olakšicu za dužnike.

Posebno će banke odobravati kredite penzionerima u iznosu do milion dinara.

Kamatna stopa će za opet biti za tri procentna poena niža od prosečne nominalne kamatne stope po kojoj je banka odobravala te gotovinske kredite do sada, s donjom granicom kamatne stope do 10,5 odsto.

„Takođe, banke koje u okviru svojih aktuelnih ponuda odobravaju stambene kredite u te ponude uvrstiće poseban proizvod – stambeni kredit za kupovinu prve stambene nepokretnosti namenjen zaposlenima čija su redovna mesečna primanja do 100.000 dinara, uz kamatnu stopu koja je do 0,5 procentnih poena niža od prosečne nominalne kamatne stope po kojoj su banke stambene kredite nudile do sada u okviru svojih standardnih ponuda”, naglasila je Mićić.

Banke, za ove posebne kredite neće naplaćivati troškove obrade kredita, mada ruku na srce, većina banaka već sada ne naplaćuje ove naknade.

Ponuda mora da traje najmanje 12 meseci

Na kraju, banke su obavezne da drže ovu posebnu ponudu najmanje 12 meseci.

U ovom trenutku, kamatne stope na gotovinske kredite, koji su najmasovniji krediti koji se poslednjih meseci odobravaju u Srbiji, kod najvećih banaka kreću se od 7,5 do oko 12,1 odsto.

Banka koja nudi keš kredit po 7,5 odsto neće morati uopšte da smanjuje kamatu u ovoj novoj ponudi, dok će recimo keš kredit kod banke koja ih daje po 12,1 odsto, kamata pasti na 9,1 odsto. Prosečna kamatna stopa na keš kredite odobrene u julu je iznosila 9,5 odsto.

Po toj kamatnoj stopi keš krediti su stanovnike Srbije koštali skuplje nego u većini zemalja u regionu. S druge strane, ako kamatna stopa padne na blizu 7,5 odsto, to bi nas svrstalo negde u sredinu. Ipak, s obzirom da ove kamate važe za građane sa platama do 100.000 dinara, kojih je, istina, velika većina u Srbiji, ostaje da se vidi koliki će biti efekat na prosečnu kamatnu stopu na keš kredite.

Ubedljivo najskuplje keš i potrošačke kredite daju banke u Mađarskoj. Kamatne stope se kreću od oko 10 odsto za potrošačke do 15 odsto za gotovinske. Inače, potrošački krediti u Srbiji su zanemarljivi.

Rumunija, zemlja u kojoj je trenutno najviša inflacija u EU, 6,6 odsto u julu, ima takođe dvocifrenu kamatnu stopu na ovu vrstu kredita. Ona je u proseku 10 odsto. U Češkoj su kamatne stope na ove kredite osam odsto. U Poljskoj su kamatne stope na nenamenske kredite oko 8,7 odsto.

Nasuprot ovih zemalja, koje imaju sličnu monetarnu politiku kao i Srbija, ciljane inflacije i plivajućeg deviznog kursa, države koje imaju valutni odbor, odnosni fiksni kurs prema evru ili same koriste evro, imaju niže kamatn stope.

Tako Bugari plaćaju kamatnu stopu od 6,9 odsto za kredite u levima i oko pet odsto za kredite indeksirane u evrima.

U BiH kamatna stopa na keš kredite je u rasponu od 5,7 do šest odsto. u S. Makedoniji je šest do 6,8 odsto.

U Crnoj Gori koja koristi evro kamata je oko sedam odsto, a u Hrvatskoj koja je početkom godine ušla u evrozonu, kamatna stopa se kreće od pet odsto na potrošačke do 5,5 odsto na ostale kredite, među kojima su i gotovinski.

Što se tiče stambenih kredita, u Srbiji se oni odobravaju po kamatnim stopama u proseku od 4,34 odsto, a na snazi je ograničenje NBS na maksimalno pet odsto. Namera NBS je da za građane sa primanjima manjim od 100.000 dinara banke ponude kamatnu stopu manju za pola procentnog poena.

Opet, u nekim zemljama, poput Rumunije (7,5%), Mađarske (6,7%) i Poljske (6,8%), kamatne stope na stambene kredite su veće nego u Srbiji. Doduše u ovim zemljama mahom se odobravaju krediti u lokalnim valutama, a u Srbiji su uglavnom vezani za evro.

S druge strane, hipotekarni stambeni krediti u BiH i Makedoniji se odobravaju po kamatnoj stopi od oko 3,8 odsto, Bugarskoj 2,75 odsto, a Hrvatskoj 2,9 odsto.

Kamatne stope na stambene kredite u Crnoj Gori, iako koristi evro, su više nego u Srbiji i iznose 5,5 odsto.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

4. септембар 2025. 0 komentara

Ekonomija Vesti

Kako da izaberete slatku lubenicu

by bifadmin 3. септембар 2025.

„Mit je da se zrelost i slatkoća lubenice može prepoznati kuckanjem u koru. Lubenica se mora pažljivo pogledati, da li ima žuto dno, da li širi šaru, a ako se peteljka krivi, a nije uspravna, znači da je lubenica zrela, slatka i spremna za jelo“.

Vasa Rajčević iz sela Klenka nadomak Šapca uzgajivač lubenica koje gaji na desetina hektara na najplodnijem zemljištu Srema objasnio je kako izabrati odličnu lubenicu. Ove godine su rodile, slatke. Pitamo da li su sunčani dani uticali na tu slatkoću. I dobijamo odgovor koji otklanja dilemu, a i zabludu:

„Lubenicama više prija voda, nego sunce“.

Domaćini Rajčevići nastavili su tradiciju predaka bavljenja ratarstvom. Njihov rad prostire se na 300 hektara ratarskih kultura i 40 hektara pod lubenicom. Leti, dan im počinje u pet ujutru, završava sa zalaskom sunca i tako do oktobra. Uprkos umoru imaju za šta biti zadovoljni, kao dobavljači „Lidla“ dnevno isporučuju više tona lubenica, koje za dva dana od njive do rafa dođu do kupaca, piše Plodna zemlja

Da su vredni i radni to se kod Rajčevića može odmah videti u dvorištu kuće u centru Klenka, sve je pod konac. Izmеđu dva grada – Šapca i Rumе kojoj pripada, za Klеnak važi da je srеmačko mеsto sa idеalnim gеografskim položajеm. Rajčevići su tu dva veka, došli su iz Crne Gore, slave Svetog Avksentija i Svetog Ćirila – Ćirilovdan koji se obeležava 27. februara. Inače, prvo pominjanjе Klеnka vеzujе sе za 1699. godinu i Karlovački mir nakon kog sе sеlo pojavilo na mapi. Naziv potičе od drvеta klеn kog i danas ima u okolnim šumama, koje kao prirodna međa stoje između nepreglednih plodnih oranica.

Na njivama, nijanse zelene otkrivaju vrež lubenica i zeleni plod. Kod Vase one su uglavnom preko deset kilograma. Što veće to slađe. Sve su pod malčom, koji se stavlja kako bi se sprečile štetočine, ali i da bi se zadržala vlaga. A kad je plod dobar, idealan je za štetočine. Sa njima konstantni problemi od insekata do zeca, pa moraju da ograđuju njive.

Vasa je dugogodišnji dobavljač Lidla, od kako se ova kompanija pojavila u Srbiji. U poslu nije sam, zajedno sa sestrom Zoricom i zetom Vladanom Vulićem koji ima 200 hektara, uzgaja lubenice, koja ova porodica još od 1973. godine uzgaja. Počeo je deda Vasilije, nastavio je sin Radoslav, Vasin otac.

Od početka proizvodnje, odnosno od semena do kraja berbe ukusnih lubenica, sve sami obavljaju Rajčevići. Tada je na njivi oko sedam radnika. Imaju svoj plastenik gde u proleće vade izdanke lubenice iz semena koji su oni zasadili, i onda ih sade na njivi. Za dva meseca u idealnim uslovima stiže plod.

„Sadimo klasičnu lubenicu, crnu sa semenom, crnu bez semena, žuto srce. Najviše se traži klasična lubenica, žuta se recimo uzima najviše za dekoraciju.“

Kad se oberu na njivi, lubenice se dopremaju do proizvodnje hale, gde se stavljaju na mašinu za otklanjanje nečistoće i poliranje. Odvajaju se prezrele i koje su mnogo krupne, i one se usmeravaju u preradu. Takođe tu se i peru. Slažu u kontejnere koji se kasnije dopremaju u magacin Lidla. I tamo prolaze proveru. aposleni svakoga dana u logističkom centru prilikom prijema robe, mereći procenat slatkoće, fizičkom opservacijom i testiranjem ukusa proizvoda.

Od kada sarađuje sa Lidlom, Rajčevići su udvostručili kapacitete proizvodnje. Raspolažu kao i svi drugi domaći dobavljači voća i povrća ovog trgovinskog lanca sve neophodne sertifikate Global GAP i GRASP sertifikate koji garantuju standarde za bezbednost, održivost i socijalnu zaštitu. A to im je i preduslov za izvoz, jednog dana. Posvećeni, vredni, timski nastrojeni Rajčevići su spremni za svet.

Izvor: Plodnazemlja

Foto: Danijela Nišavić

3. септембар 2025. 0 komentara

IT i nauka Vesti

Malver namenjen krađi lozinki i drugih podataka preko Fejsbuka

by bifadmin 3. септембар 2025.

Od kraja avgusta 2025. godine, Globalni tim za istraživanje i analizu kompanije Kaspersky (GReAT) prati novu zlonamernu kampanju koja koristi „stiler“, tj. malver namenjen krađi lozinki i drugih podataka. Nazvan StealC v2, ovaj malver se širi putem poruka na Fejsbuku. Do sada je identifikovano više od 400 incidenata, a meta su korisnici iz više zemalja, sa potvrđenim slučajevima i u zemljama u okruženju Bosni i Hercegovini i Mađarskoj.

Deo ovog napada su poruke upućene korisnicima Fejsbuka koje izgledaju kao obaveštenje da im je nalog blokiran, a sadrže maliciozni link.

Klikom na link otvara se lažna stranica za podršku koja tvrdi da je korisnički nalog blokiran zbog sumnjive aktivnosti. Da bi „povratili pristup“, od korisnika se traži da kliknu na „Podnesi žalbu“, čime se pokreće preuzimanje zlonamerne skripte koja na uređaj žrtve instalira StealC v2, tj. opasan malver u obliku MaaS modela. Sam malver krade lozinke, kolačiće, snimke ekrana, kao i podatke iz kripto novčanika.

„Sajber kriminalci često koriste strah korisnika od gubitka pristupa nalogu i percipirani osećaj hitnosti. Ovaj pritisak može navesti pojedince da postupaju nepažljivo, povećavajući rizik od infekcije malverom poput StealC v2. Korisnici bi trebalo da budu na oprezu i uvek provere autentičnost poruka pre nego što otvore bilo koji link,“ komentariše Mark Rivero, vodeći istraživač bezbednosti u Globalnom timu za istraživanje i analizu kompanije Kaspersky.

StealC v2 je prvi put primećen 2025. godine i značajno poboljšava sposobnosti malvera i povećava rizik po individualne i korporativne korisnike. Originalni StealC, koji se pojavio 2023. godine na dark veb platformama, brzo je postao tražen alat među sajber kriminalcima zahvaljujući svojoj dostupnosti, sposobnostima i jednostavnosti korišćenja.

3. септембар 2025. 0 komentara

Promo

AgAR – robot nove generacije za očuvanje šuma i prirodnih resursa

by bifadmin 3. септембар 2025.

U vreme kada klimatske promene, sve češći letnji požari i pritisak na prirodne resurse zahtevaju brze i održive odgovore, tehnologija postaje ključni saveznik u zaštiti životne sredine. Jedan od takvih primera je AgAR – autonomni robot nove generacije, koji su zajednički razvili kompanija COMING i Mašinski fakultet Univerziteta u Nišu.

Iako je osmišljen najpre za primenu u preciznoj poljoprivredi, pre svega voćarstvu i vinogradarstvu, AgAR se sve ozbiljnije pozicionira i kao alat budućnosti u šumarstvu – za praćenje, očuvanje i obnovu šumskih ekosistema.

Više od robota – AgAR kao menadžer šumskih ekosistema

Nakon uspešne demonstracije u šumskom gazdinstvu Klenak u Vojvodini, AgAR je pokazao da bespilotne kopnene platforme imaju ogroman potencijal i van poljoprivrede. Ključne operacije koje ovaj robot može da obavlja u šumskom okruženju uključuju: održavanje i čišćenje protivpožarnih puteva, uključujući mehaničko uklanjanje niskog rastinja i suve biomase; monitoring i patroliranje kritičnih tačaka kao na primer u blizini dalekovoda i puteva, uz pomoć kamera, termalnih senzora i LIDAR sistema; umrežavanje sa softverskim platformama za digitalno upravljanje šumama i stvaranje digitalnih blizanaca, koji predstavljaju virtuelne replike fizičkih objekata, procesa ili sistema koje se ažuriraju u realnom vremenu pomoću podataka iz senzora, softverskih alata i analitike; autonomno pošumljavanje – sadnja mladih stabala i distribucija semenskih kapsula; sanacija nakon požara – uklanjanje opasnih stabala, priprema terena za ponovno ozelenjavanje; dugoročno praćenje regeneracije ekosistema; prskanje i održavanje novih zasada – bez direktnog kontakta ljudi sa hemikalijama.

Pametna prevencija, a ne samo intervencija

Iako AgAR nije namenjen direktnom gašenju požara, njegova vrednost leži u preventivnom delovanju i nadzoru terena. Kao deo šireg sistema koji uključuje dronove, softver za obradu podataka i, potencijalno, statične senzore raspoređene po terenu, AgAR može igrati ključnu ulogu u ranom otkrivanju rizika, reagovanju pre širenja vatre i dugoročnoj analizi regeneracije šuma.

Jedan od izazova u šumskom okruženju jeste nedostatak izvora električne energije, što direktno utiče na upotrebljivost robota. Takođe, velika udaljenost između lokacija zahteva dodatnu logistiku i prisustvo operatera koji bi transportovao robota između zadataka.

„Najefikasnije rešenje u ovom trenutku bio bi model kombinovane upotrebe robota, dronova i solarnih stanica. Takav sistem ne bi služio samo za detekciju i intervenciju, već i za dugoročno upravljanje šumskim resursima“, kaže Marko Tamburić, menadžer za razvoj poslovanja u kompaniji COMING.

Saveznik u borbi za održiviju budućnost

Iako masovna proizvodnja trenutno nije u planu, razvojni tim će se u narednih godinu dana fokusirati na saradnju sa tri do pet korisnika koji će testirati AgAR u stvarnim uslovima i pružiti vredne uvide za dalju optimizaciju. Paralelno se radi na razvoju novih funkcionalnosti – poboljšanju autonomije, sistemima za izbegavanje prepreka i unapređenju korisničkog iskustva.

Pored toga što je efikasan saveznik u poljoprivrednim poslovima, AgAR ima značajnu ulogu u zaštiti životne sredine i unapređivanju sigurnosti na terenu. Za razliku od tradicionalnih mašina koje se oslanjaju na fosilna goriva, AgAR je u potpunosti električan, čime eliminiše emisiju štetnih gasova i direktno doprinosi očuvanju prirode.

Osim ekoloških prednosti, ovaj robot značajno smanjuje potrebu za fizičkim prisustvom ljudi u rizičnim i zahtevnim zadacima. Bilo da je reč o prskanju hemikalijama ili čišćenju potencijalno opasnih zona, AgAR preuzima te izazove sa preciznošću i efikasnošću, štiteći ljudsko zdravlje i smanjujući izloženost opasnostima.

Među najboljima u Evropi: AgAR u finalu izbora za robotski traktor godine

Inovativni potencijal AgAR-a već je prepoznat i na evropskom nivou – nakon nagrade na sajmu poljoprivrede u Poljskoj, AgAR se plasirao u finale prestižnog takmičenja za robotski traktor godine (TOTYbot), koje će svoj epilog imati na sajmu Agritechnica u Hanoveru ovog novembra. Među finalistima su i renomirani proizvođači iz Holandije, Italije, Danske i Švedske, što dodatno potvrđuje značaj i konkurentnost ovog domaćeg rešenja.

3. септембар 2025. 0 komentara

Promo

Izložbu „Nevidljivi svet“ u Narodnom muzeju Srbije posetilo više od 30.000 ljudi

by bifadmin 3. септембар 2025.

Međunarodna inkluzivna izložba fotografija „Nevidljivi svet / World Unseen“, koja je u Narodnom muzeju Srbije bila otvorena od 18. juna do 31. avgusta 2025, privukla je preko 30.000 posetilaca i pokazala kako tehnologija može da učini umetnost dostupnom svima.

Postavka je bila obogaćena reljefnim otiscima fotografija, Brajevim pismom i audio opisima, dok su posebne naočare posetiocima simulirale različite tipove oštećenja vida, nudeći potpuno novo, empatično iskustvo doživljaja fotografije.

„Broj posetilaca govori da je inkluzija tema koja pokreće čitavo društvo. Ponosni smo što smo zajedno sa Narodnim muzejom i kompanijom Canon otvorili vrata umetnosti ljudima sa oštećenjem vida, ali i svima koji žele da razumeju našu percepciju sveta“, izjavio je Milan Stošić, predsednik Saveza slepih Srbije.

Posebnu pažnju publike privukla je fotografija „U srcu buke“ fotografkinje Ivane Todorović, koja prikazuje slepog operskog pevača Nemanju Crnatovića – rad je predstavljao delo lokalnog fotografa i modela čija životna priča ohrabruje i motiviše.

U Narodnom muzeju Srbije, kao neizbrisiv trag ove izložbe, ostaće izložena reljefna reprodukcija antologijskog dela „Guslar“ Riste Vukanovića, čime je naš Narodni muzej dobio inkluzivnu repliku dela stalne postavke, namenjenu slepim i slabovidim osobama.

“Veoma smo ponosni što je izložba „Nevidljivi svet“ ispunila našu misiju i nastavila dobru praksu koju negujemo, a to je da umetnost učinimo dostupnom svima. Više od 30.000 posetilaca izložbe je pokazatelj da je publika prepoznala i podržala inkluzivni pristup. Zahvaljujući primeni tehnologije reljefne štampe, fotografija je postala opipljiva i omogućila je da je posetioci dožive putem dodira. Ovo iskustvo bilo je posebno dragoceno kako za osobe sa oštećenjem vida, tako i za sve ostale posetioce, o čemu svedoči izuzetno interesovanje za ovu izložbu”, izjavila je direktorka Narodnog muzeja Srbije Bojana Borić Brešković.

Reljefna reprodukcija „Guslara“ izrađena je na Canon Arizona štampaču, tehnologijom koja štampu pretvara u reljef visoke preciznosti.

„Canon veruje da tehnologija ostvaruje potpuni smisao tek kada stvara društvenu vrednost. Zato nam je posebno važno što nakon izložbe u muzeju ostaje reljefna reprodukcija Guslara – kao most između kulturne baštine i savremene tehnologije. Hvala Savezu slepih Srbije i Narodnom muzeju na poverenju i partnerstvu koje je Beograd upisalo na mapu inkluzivne kulture“, izjavila je Angelina Vučković, Area Manager za B2B Adria region.

„Nevidljivi svet“ deo je globalne inkluzivne inicijative World Unseen, čiji je cilj da umetnost učini dostupnom svima, i u Beograd je stigla nakon što je obišla svet – London, Dubai, Prag, Zagreb, Astanu, Ljubljanu i još 30 drugih gradova.

„World Unseen / Nevidljivi svet je osmišljen da promeni način na koji publika prilazi fotografiji – ne samo pogledom, već i dodirom i slušanjem. Drago nam je da je Beograd bio domaćin ovog projekta i što se upisao u niz gradova širom sveta u kojima je postavka izazvala snažne emocije i ostavila trajno nasleđe“, izjavila je Petra Prelog, vođa projekta World Unseen.

O izložbi Nevidljivi svet

Izložba Nevidljivi svet deo je globalne inicijative World Unseen kompanije Canon čiji je cilj da umetnost učini dostupnom slepim i slabovidim osobama, ali i da ponudi novu perspektivu svim posetiocima. Putujuća postavka obuhvata 11 fotografija svetski priznatih umetnika, kao i fotografiju umetnika iz Srbije – akademske slikarke i fotografkinje Ivane Todorović. Fotografije su obogaćene reljefnim otiscima, zvučnim i opisima na Brajevom pismu, omogućavajući da medijum koji je u svojoj suštini vizuelan, postane opipljiv i dostupan i drugim čulima. Osim toga, posetioci koji dobro vide mogu da koriste naočare koje simuliraju različite tipove oštećenja vida i tako prodube svoje razumevanje izazova sa kojima se suočavaju osobe oštećenog vida.

Foto: Zoran Mirčetić / Canon

3. септембар 2025. 0 komentara

Ekonomija Vesti

RZS: U Srbiji ove godine manje turista nego prošle

by bifadmin 3. септембар 2025.

U Srbiji je u julu ove godine registrovano 455.730 turista, što je 0,7 odsto manje nego u julu 2024, a registrovano je oko 1,4 miliona noćenja, odnosno 2,1 odsto manje, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).

Broj stranih gostiju (273.713) bio je 1,2 odsto veći, dok je domaćih turista bilo 182.017, odnosno 3,5 odsto manje.

Domaći turisti su u julu ostvarili ukupno 705.947 noćenja ili 2,9 odsto manje nego u isto vreme 2024, a broj noćenja stranih turista (649.587) bio je manji za 1,2 odsto.

Najposećenije banje u julu bile su Vrnjačka, Sokobanja, Banja Vrdnik, Banja Palić i Bukovička, a od planinskih centara Zlatibor, Kopaonik, Fruška gora, Tara i Divčibare.

U julu je najviše bio posećen Beograd sa 161.063 turista, zatim Novi Sad, Niš i Subotica.

Najviše stranih turista bilo je iz Turske (46.277), a slede turisti iz Kine, Nemačke i Rusije, objavio je RZS.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

3. септембар 2025. 0 komentara

Ekonomija Vesti

Trgovci ukidaju akcijska sniženja zbog uredbe Vlade Srbije

by bifadmin 3. септембар 2025.

Trgovci u Srbiji ukidaju akcijska pojeftinjenja kao odgovor na uredbu Vlade Srbije o ograničavanju marži na 20%.

Vlada Srbije donela je 28. avgusta uredbu kojom su ograničene trgovačke marže na 20%, ali je njen tekst odmah narednog dana izmenjen, jer su trgovci pokušali da izvrše pritisak na dobavljače, ucenjujući ih da podignu rabat.

Nakon te izmene, uredba je dopunjena ograničenjima logističkih rabata i drugih naknada koje su trgovci obračunavali dobavljačima.

Logistički rabat je ograničen na tri, a naknada za manjak i otpis robe na jedan odsto. Ranija uredba nije imala ta ograničenja.

Nova mera koja je 1. septembra stupila na snagu odnosi se na 23 kategorije proizvoda, odnosno na 20.000 proizvoda.

Vlada Srbije je ocenila da će ograničenje ukupne marže dovesti do ukupnog pada cena za 15%.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

3. септембар 2025. 0 komentara

Ekonomija Vesti

Novo Nordisk: Kako je jedna kompanija postala blagoslov i rizik danske ekonomije

by bifadmin 2. септембар 2025.

Ekonomsko zdravlje Danske postalo je neraskidivo povezano sa sudbinom jedne kompanije, farmaceutskog giganta Novo Nordisk.

Godinama je uspeh proizvođača lekova Ozempic i Wegovy bio motor koji je pokretao nacionalnu privredu do impresivnih visina, ali nedavni znaci posustajanja kompanije direktno su se odrazili na celu zemlju, pokrenuvši pitanje opasnosti prevelike zavisnosti od jednog privrednog subjekta, piše Nedeljnik.

Ekonomsko zdravlje Danske postalo je neraskidivo povezano sa sudbinom jedne kompanije, farmaceutskog giganta Novo Nordisk.

Motor rasta koji sada koči

Uticaj Novo Nordiska na danske finansije je ogroman. U 2023. godini, farmaceutska industrija, predvođena ovom kompanijom, bila je zaslužna za celokupan rast BDP-a od 1.8 odsto.

Kako su statističari izračunali, bez nje, danska ekonomija bi zapravo zabeležila pad od 0.1 odsto. Tržišna vrednost kompanije je u jednom trenutku premašila godišnji BDP Danske, a Novo Nordisk je postao najvrednija kompanija u Evropi.

Međutim, ta zavisnost se sada pokazuje kao mač sa dve oštrice. Prvi kvartal 2025. doneo je prvu kvartalnu kontrakciju ekonomije u više od dve godine, a kao direktan krivac imenovana je farmaceutska industrija. Barron’s izveštava da je, ako se isključi farmaceutski sektor, ostatak privrede zapravo porastao za 1 odsto, što jasno ilustruje koliki je negativan uticaj kompanije imao na ukupan rezultat.

Danska na putu finskog „Nokia“ scenarija?

Ova situacija neizbežno povlači paralele sa Finskom i njenim nekadašnjim oslanjanjem na telekomunikacionog giganta Nokia. Prema procenama, Nokia je činila četvrtinu rasta finskog BDP-a između 1998. i 2007. godine.

Njen kasniji pad, usled pojačane konkurencije, gurnuo je Finsku u deceniju ekonomskih poteškoća.

Na pitanje o sličnim rizicima, danska premijerka Mette Frederiksen je u izjavi za Bloomberg 2024. godine izrazila optimizam.

„Izuzetno sam ponosna što imamo velike, sada globalne, kompanije koje dolaze iz Danske. Ne vidim mnogo rizika… jer imamo veoma snažnu ekonomiju i u drugim sektorima“, rekla je ona, ali i dodala: „Ali naravno da to moramo pratiti.“

Realnost u brojkama i pogled u budućnost

Pad vrednosti akcija kompanije za više od 40 odsto od početka godine, smena izvršnog direktora i smanjena očekivanja rasta prodaje direktno se prelivaju na nacionalni nivo.

Las Olsen, glavni ekonomista Danske Bank, procenio je za Barron’s da će samo revizija očekivanog rasta prodaje kompanije Novo Nordisk „imati negativan uticaj na danski rast BDP-a, možda u iznosu od oko četvrtine procentnog poena“.

Ipak, uprkos ovim izazovima, zvaničnici ističu da su osnove danske ekonomije i dalje čvrste, sa visokom zaposlenošću i niskom inflacijom.

Ministarstvo ekonomije je, kako prenosi CNBC, čak podiglo prognozu rasta za 2026. godinu na 2.1 odsto, verujući u oporavak potrošnje.

Ipak, ostaje činjenica da će u bliskoj budućnosti ekonomski puls Danske nastaviti da kuca u ritmu koji diktira njen farmaceutski gigant.

Izvor: Nedeljnik
Foto: Pixabay

2. септембар 2025. 0 komentara

IT i nauka Vesti

Novi data centar na prostoru bivše pančevačke azotare

by bifadmin 2. септембар 2025.

Na prostoru nekadašnjeg industrijskog kompleksa HIP Azotare u Pančevu predviđene su radikalne promene koje potpuno menjaju namenu lokacije, piše sajt eKapija.

Prema predloženim izmenama i dopunama Plana generalne regulacije Celina 8 Petrohemija, Azotara i Rafinerija u naseljenom mestu Pančevo, koji je stavljen na rani javni uvid, planirano je uklanjanje gotovo svih postojećih proizvodnih i skladišnih kapaciteta iz vremena hemijske industrije.

Manji broj infrastrukturnih sistema ostaće u funkciji i biti uklopljen u buduću namenu prostora, pre svega data centrar koji će zauzimati centralni deo kompleksa.

Predviđeno je podizanje više objekata u okviru zatvorenog i ograđenog sistema, uključujući glavni objekat data centra, tehničke i pomoćne zgrade, kao i prateće energetske i rashladne kapacitete.

Poseban deo dokumenta posvećen je infrastrukturnim zahtevima za funkcionisanje data centra – naglašava se potreba za snažnim elektroenergetskim napajanjem, dodatnim priključcima na mrežu, kao i posebnom infrastrukturom za hlađenje servera.

Rashladni sistemi biće vezani za veliku potrošnju vode i energije, dok se navodi i mogućnost emisija otpadne toplote i tehničkog otpada, zbog čega će biti uvedeni specijalizovani sistemi za kontrolu i tretman.

Plan predviđa i formiranje zelenog pojasa koji bi trebalo da posluži kao zaštitni sloj između budućih sadržaja data centra i okoline.

Taj pojas projektovan je kao kombinacija zaštitnog zelenila i hortikulturnog uređenja, sa ciljem da ublaži uticaj nove namene prostora na širu okolinu i obezbedi vizuelnu barijeru prema stambenim zonama.

Uklanjanjem svih ključnih pogona i skladišta briše se još jedna višedecenijska industrijska tradicija Pančeva, a mali deo postojećih sistema zadržava se i prilagođava budućim IT kapacitetima, navela je eKapija.

Izvor: K-013 portal

Foto: Pixabay

2. септембар 2025. 0 komentara

Noviji članci

Stariji članci