Promo

Tako mali da bi u srce stali

by bifadmin

Kada se beba prevremeno rodi, svaki dan je važan. Prvi sati, prvi udah, prvi dodir – sve postaje borba u kojoj savremena oprema, znanje i posvećenost zdravstvenih radnika imaju presudnu ulogu.

U Srbiji je prošle godine rođeno 58.445 beba. To je za 1.886 manje nego u 2024. godini. Zato je važno da svaka beba dobije najbolji mogući početak u životu. Prevremeni porođaji i dalje su vodeći uzrok smrtnosti novorođenčadi i odgovorni su za 60 odsto svih smrti u neonatalnom periodu, kao i za 42 odsto smrtnih slučajeva dece mlađe od pet godina.

Unapređenje perinatalne i neonatalne zdravstvene zaštite zato ostaje jedan od prioriteta zdravstvenog sistema. Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, u dugogodišnjoj saradnji sa UNICEF-om, kontinuirano unapređuje kvalitet perinatalne i neonatalne zdravstvene zaštite kroz uvođenje savremenih standarda, nabavku opreme i edukaciju stručnog kadra.

Kroz kampanju „Tako mali da bi u srce stali“, koju UNICEF u Srbiji sprovodi već godinama uz podršku građana i kompanija, unapređene su jedinice neonatalne intenzivne nege u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu, a oko 10.000 prevremeno rođenih beba dobilo je adekvatnu terapiju i negu. Samo prošle godine, UNICEF je podržao neonatologiju u Srbiji sa opremom vrednom oko 28 miliona dinara.

Sada je cilj da podrška stigne i do drugih porodilišta i neonatoloških odeljenja širom zemlje, posebno u regionima gde su potrebe najveće, kako bi se smanjile razlike u dostupnosti kvalitetne nege i obezbedili jednaki uslovi za svaku bebu.

Planirana je nabavka inkubatora, reanimacionih stolova, nazalnih CPAP aparata, gasnih analizatora, aspiratora, foto lampi, špric pumpi, pulsnih oksimetra kao i opreme za porodično orjentisanu razvojnu negu (fotelje, gnezda, prekrivači) u ukupnoj vrednosti od 30 miliona dinara.

Savremena oprema omogućava pravovremeno i kvalitetno zbrinjavanje u najosetljivijim trenucima. Istovremeno, razvojna nega, podrška dojenju i kontakt „koža na kožu“ sa roditeljima doprinose oporavku i dugoročnom razvoju deteta.

„Savremena oprema, stručnost lekara i zdravstvenog osoblja, uz kontakt bebe sa mamom i tatom od samog rođenja, omogućuju bebama koje su rođene pre vremena da prežive i očuvaju svoje vitalne funkcije. Zajedno možemo da obezbedimo da kvalitetna neonatalna nega bude dostupna u svakom delu Srbije i na raspolaganju svakoj bebi. Udružimo snage u ime najosetljivijih beba i njihovih roditelja i pokažimo im da nisu sami“, izjavila je Jelena Kovačević iz UNICEF-a.

UNICEF poziva građane i kompanije da podrže kampanju i pomognu da porodilišta i neonatološka odeljenja dobiju opremu koja je neophodna za zbrinjavanje najmlađih pacijenata.

Podržite kampanju „Tako mali da bi u srce stali“. Jer svaka beba zaslužuje siguran početak.

Autor fotografija je: UNICEF Srbija/2026/Živojinović

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

NBS: Devizne rezerve na kraju februara iznosile 29,8 milijardi evra

by bifadmin
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da su bruto devizne rezerve na kraju februara iznosile 29,8 milijardi evra.
Kako su saopštili, dostigle su najviši nivo posmatrano krajem meseca, a u odnosu na kraj januara povećane su za 421,3 miliona evra.

Ovaj iznos deviznih rezervi obezbeđuje pokrivenost novčane mase M1 od 169,7 odsto i 6,9 meseci uvoza robe i usluga, što je više nego dvostruko iznad standarda kojim se utvrđuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama, navedeno je u saopštenju.

Neto devizne rezerve (bruto devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve, obaveze prema Međunarodnom monetarnom fondu po osnovu aranžmana i drugim osnovima) na kraju februara iznosile su 25,2 milijardi evra, i takođe su bile na svom najvišem nivou posmatrano krajem meseca.

U odnosu na kraj januara bile su veće za 297,1 milion evra.

Kako je navedeno, najveći prilivi u devizne rezerve u februaru ostvareni su po osnovu izdvajanja devizne obavezne rezerve banaka u neto iznosu od 150,1 milion evra.

Takođe, veći prilivi ostvareni su i po osnovu neto prodaje državnih hartija od vrednosti na domaćem finansijskom tržištu, u iznosu od 53,6 miliona evra, kao i po osnovu upravljanja deviznim rezervama, donacija i po drugim osnovima u ukupnom neto iznosu od 48,5 miliona evra.

Odlivi iz deviznih rezervi realizovani su po osnovu intervencija NBS na domaćem deviznom tržištu prodajom deviza u iznosu od 230 miliona evra od čega se, kako je objašnjeno, 30 miliona evra odnosi na prodaju deviza ugovorenu krajem januara, a koja je izvršena/saldirana, odnosno imala efekat na odliv deviza u februaru, a 200 miliona evra na prodaju deviza ugovorenu i saldiranu u februaru, u skladu sa uobičajenim tržišnim principima.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Posle “velike ostavke” stiže era “velikog ostanka”

by bifadmin

U današnje vreme finansijska dobit od promene radnog mesta je sve manja, pa sve više zaposlenih bira sigurnost umesto rizika. To je trend koji ekonomisti sada nazivaju „Veliki ostanak“ (Great Stay).

Ovo je veliki zaokret ako se ima u vidu da nam je prethodilo doba “velike ostavke” (Great Resignation), što je naziv za veliki talas dobrovoljnih otkaza koji je počeo tokom i posle pandemije COVID-19, naročito 2021. godine. Tada su milioni ljudi širom sveta – posebno u SAD – napuštali su svoje poslove, često bez odmah obezbeđenog novog, ali bi većinom uspevali da nađu bolji i plaćeniji posao.

Međutim, sada je sve manja finansijska dobit od promene radnog mesta. Prema analizi Instituta Bank of America, medijalna povišica za one koji su promenili posao u januaru ove godine iznosila je oko 4%. To je manje od trećine onoga što su radnici dobijali na vrhuncu 2022. godine (oko 14%), pa čak i manje od povišica koje su bile standard pre pandemije, 2019. godine, prenosi CNBC.

Kraj agresivne borbe za talente

Razlog za ovaj preokret je jednostavan, tržište se „ohladilo“. Tokom 2021. i 2022. godine, poslodavci su se agresivno takmičili za svakog kandidata, gurajući plate uvis čak i za lateralne poteze (prelazak na istu poziciju u drugoj firmi).

Danas je situacija obrnuta. Baza kandidata je ogromna, broj slobodnih mesta se vratio na predpandemijski nivo, a kompanije više nemaju razloga da nude nerealne iznose kako bi privukle ljude.

Nezaposlenost blago raste, a privreda više ne „guta“ radnu snagu kao pre par godina.

Nestala „premija“ za promenu posla

Podaci pokazuju da je jaz između onih koji odlaze i onih koji ostaju skoro nestao. Dok je tokom 2022. i 2023. godine „skakač“ mogao da računa na platu koja raste dva procentna poena brže od njegovog kolege koji ne menja firmu, u 2025. i 2026. godini ta razlika se istopila.

Sada je rast plata za one koji menjaju posao oko 4,4%, dok oni koji ostaju kod istog poslodavca beleže rast od 3,9%. Razlika je postala toliko mala da mnogi radnici procenjuju da se rizik prelaska u novo okruženje, novi tim i pred nove izazove jednostavno ne isplati za tako mali finansijski plus.

„Grljenje posla“ kao nova strategija

Ekonomisti primećuju i fenomen koji nazivaju „job-hugging“ (grljenje posla). Zaposleni postaju znatno oprezniji i čvrsto se drže pozicija koje imaju. Stopa dobrovoljnih odlazaka sa posla pala je sa 3% na oko 2%.

U svetu gde zapošljavanje usporava, a ekonomska neizvesnost raste, lojalnost trenutnom poslodavcu ponovo postaje racionalna ekonomska odluka, a ne samo stvar navike.

Čini se da je era u kojoj je svaka promena donosila „brzu lovu“ završena, sada je fokus na stabilnosti i dugoročnom razvoju unutar poznatog sistema.

Izvor: BIZLife

Foto: phooto, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusPolitika i društvo

Da li će UN prisilno otići u penziju: Razjedinjene nacije

by bifadmin

Oko 99% današnjeg čovečanstva rođeno je posle nastanka Ujedinjenih nacija, koje su ušle u ovu godinu sa dramatično osakaćenim budžetom i na ivici bankrota, za šta su najodgovornije ekonomski najuticajnije zemlje, pre svih SAD i Kina. Ukoliko UN postanu kolateralna šteta u prepucavanju najmoćnijih država, to će biti još jedna tragična potvrda da smo se prepustili sramotnoj ravnodušnosti, upozorava veliki broj stručnjaka i javnih ličnosti.

Prošlog oktobra, Ujedinjene nacije (UN) proslavile su svoj 80. rođendan u prilično sumornoj atmosferi, sa najavama o otpuštanjima, finansijskom situacijom koja predstavlja „trku ka bankrotu“ i krajnje neizvesnim budžetom za 2026. godinu.

Više od 130.000 zaposlenih dobilo je od svog generalnog sekretara Antonia Gutereša pismo, čiji sadržaj nalikuje bombi za finalno rasturanje zajedničkog krova pod koji su se dobrovoljno uselile 193 zemlje članice. Pismo je prepuno stavki koje pravdaju neophodnu „optimizaciju poslovanja“, „ciljanu efikasnost“, „smanjenje troškova“ i „mere za poboljšanje upravljanja“ u vreme „globalnih izazova“.

Ukratko, u svom pismu Gutereš je zvučao kao svaki izvršni direktor koji mora da saopšti zaposlenima u kompaniji da je pod pritiskom nezadovoljnih akcionara neophodno pribeći „restrukturiranju“, pa time i pozamašnom gašenju postojećih aktivnosti i otpuštanjima, bez garancija da će i pored radikalne seče troškova organizacija uspeti da opstane.

UN starije od 99% današnjeg čovečanstva

Ujedinjene nacije zvanično su nastale 24. oktobra 1945. godine, nakon što je 29 zemalja ratifikovalo Povelju o osnivanju. Prema podacima Odeljenja za statistiku UN, danas je živo svega 1% ljudi koji su rođeni između tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka, što znači da je 99% nas započelo svoj život kada je Povelja UN već bila na snazi.

Ona je potpisana s ciljem da nova međunarodna organizacija koja je izrasla u najveću na svetu bude „arhitekta mira“, zalaže se za poštovanje međunarodnog prava i prava ljudi, obezbeđuje humanitarnu pomoć i podstiče ravnomerniji društveni i ekonomski razvoj širom planete.

Poveljom je pet zemalja, stalnih članica u Savetu bezbednosti UN, dobilo pravo veta. Ovo posebno ovlašćenje koje su obezbedile Sjedinjene Države, Kina, tadašnji Sovjetski Savez a današnja Rusija, Francuska i Velika Britanija od početka potkopava sprovođenje glavnih ciljeva zbog kojih su Ujedinjene nacije i nastale, podređujući ih trenutnim interesima i međusobnim odnosima velikih sila. Igra moći indirektno se odražava i na finansiranje UN, čiji budžet sada najviše zavisi od trenutno dva najveća ekonomska i politička rivala – SAD i Kine.

Zalaganje za mir postaje nelikvidno

Budžet UN se finansira prvenstveno kroz procenjene i dobrovoljne doprinose država članica. Prema Povelji UN, koja ima status ugovora, procenjeni doprinosi su obavezna plaćanja zasnovana na bruto nacionalnom dohotku (BND) zemlje i veličini stanovništva. Dobrovoljni doprinosi se daju po nahođenju država članica i često služe za finansiranje određenih programa ili agencija.

SAD i Kina doprinose zajedno sa 42% osnovnom budžetu, ne računajući sredstva koja se uplaćuju za mirovne operacije UN i druge aktivnosti, sa ukupnim rashodima od preko 67 milijardi dolara.

Međutim, poslednjih godina Ujedinjene nacije se suočavaju sa sve većom krizom likvidnosti, koju u velikoj meri pogoršava to što neke države članice uplaćuju manje iznose od obaveznih ili uveliko kasne sa uplatama. Organizacija je dočekala svoj rođendan u oktobru sa rupom u redovnom budžetu od 1,8 milijardi dolara, jer svoje obaveze za fiskalnu 2025. godinu nisu ispunile 52 zemlje. Finansijsku krizu UN ne izazivaju najsiromašnije države, nego ekonomski najmoćnije članice, među kojima prednjače SAD i Kina.

Prilagodi se ili umri!

Sjedinjene Države, koje su do skoro bile najveći „akcionar“ UN sa udelom od 22% u redovnom budžetu, sa 25% u budžetu za mirovne operacije i 40% u budžetu za humanitarnu pomoć, sada su najveći dužnik sa ukupno tri milijarde dolara neplaćenih obaveza. Ovaj manjak u kasi Ujedinjenih nacija direktna je posledica politike „Amerika na prvom mestu“ i daleko manjeg multilateralnog angažovanja SAD pod palicom Donalda Trampa.

Rođendanski poklon američkog predsednika Ujedinjenim nacijama bio je zaključak da je došlo vreme za „odstrel“ ove organizacije „koja više nema bilo kakvu svrhu“. Tramp je najveći deo svog govora na 80. Generalnoj skupštini UN posvetio sebi i sopstvenim postignućima, a preostalo vreme napadima na domaćina. Američki predsednik je optužio Ujedinjene nacije da, za razliku od njega, više nisu u stanju da reše nijedan gorući problem u svetu. Ali, zato zasipaju zapadne države izmišljenim katastrofama poput klimatskih promena i finansiraju invazije na njihove granice umesto da ih zaustave, aludirajući na inicijative za formiranje Države Palestine.

Shodno ovakvom stavu, SAD su u januaru ove godine otkazale finansiranje 31 tela u UN, napustile Svetsku zdravstvenu organizaciju (SZO) i saopštile da će izdvojiti samo dve milijarde dolara za programe humanitarne pomoći. To je u potpunoj suprotnosti sa ranijom politikom SAD, koje su pre Trampovog mandata uplaćivale Ujedinjenim nacijama čak 17 milijardi dolara, od čega između osam i 10 milijardi dolara dobrovoljnih doprinosa.

Odgovarajući na oštre kritike zbog ovakvih odluka, Tramp je poručio „da će Ujedinjene nacije morati da smanje svoje troškove ili da umru“, te da je svetskim liderima mnogo pametnije da ulažu novac u njegov nedavno formirani, ali „neverovatni“ Odbor za mir.

Dva nasilna gosta koja prete ostalima

U međuvremenu, Kina, drugi najveći platiša sa udelom od 20% u redovnom budžetu UN, akumulirala je preko 1,1 milijardu dolara zaostalih plaćanja. Poslednjih godina Kina sve kasnije izmiruje svoje obaveze, pravdajući to proceduralnim problemima. Međutim, većina analitičara ocenjuje da su kašnjenja sračunata, odnosno da služe kao politička ucena kako bi Peking efikasnije progurao sopstvene interese u telima UN.

Iako Kina nije tako direktna i brutalna u kritikama kao njen najveći ekonomski i politički takmac, šta Kinezi stvarno misle o ulozi Ujedinjenih nacija u sadašnjem razjedinjenom svetu sugeriše i podatak da od 2,3 milijardi dolara kineskih doprinosa, svega 150 miliona dolara je dato po dobrovoljnom osnovu.

Komentarišući uzroke izuzetno teške krize u kojoj su se našle Ujedinjene nacije, Fil Linč, direktor Međunarodne organizacije za ljudska prava (ISHR) poredi UN sa svetskim restoranom u kojem dva nasilna gosta, SAD i Kina, pojedu svu hranu, ne ostavljajući ništa drugima, „a onda odbijaju da plate i prete da će vas zatvoriti čim se pobunite“.

Linč upozorava da „ma koliko UN bile nesavršene, svet trenutno nema bolji mehanizam za zaštitu miliona unesrećenih ljudi širom sveta i zato sve države članice imaju ogromnu odgovornost u sprečavanju pokušaja da se Ujedinjenim nacijama upravlja kroz bezakonje i cinični transakcionalizam“.

Vreme sramotne ravnodušnosti

Linč nije jedini koji pokušava da alarmira svetsku javnost ukazujući na dramatične i dalekosežne posledice ukoliko Ujedinjene nacije postanu kolateralna šteta u prepucavanju najmoćnijih država, koje nastoje da ostatak sveta podrede sopstvenim interesima. Naprotiv, brojni analitičari upozoravaju da je takav, žalostan ishod već na pomolu, imajući u vidu da je ovogodišnji redovni budžet UN smanjen sa 3,7 milijardi dolara na oko 3,2 milijarde, te da će biti otpuštena petina zaposlenih.

Pored toga, budžet za humanitarnu pomoć je pao sa 44 milijarde dolara na 29 milijardi, dok je finansiranje Svetskog program za hranu smanjeno za 40%.

Ukoliko UN dožive finansijski kolaps, to će biti još jedna tragična potvrda da smo se prepustili sramotnoj ravnodušnosti, ističe Ričard Sajfman, američki stručnjak za javno zdravstvo i nekadašnji viši službenik u Ministarstvu spoljnih poslova SAD. „Ujedinjene nacije imaju brojne mane, ali ova organizacija je neophodna ako želimo da ostvarimo cilj koji nema alternativu – da osiguramo našu kolektivnu budućnost“, uveren je Sajfman.

Zorica Žarković

Biznis i finansije 242, februar 2026. 

Foto: lisiacaldeira, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Evropa vraća nuklearnu energiju u centar strategije

by bifadmin
Evropa želi da nuklearnu energiju vrati u sam vrh svoje energetske strategije, a poruka sa drugog Nuklearnog samita u Parizu je jasna: bez nuklearki neće biti ni jeftinije struje, ni veće energetske nezavisnosti, ni pune industrijske konkurentnosti. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poručila je da su nuklearna energija i obnovljivi izvori zajedno „najmoćniji energetski miks“, dok je francuski predsednik Emanuel Makron ocenio da je nuklearna energija ključna za napredak, prosperitet i nezavisnost Evrope.
Fon der Lajen je najavila da će EU formirati garanciju od 200 miliona evra za podršku ulaganjima u napredne nuklearne tehnologije, a sredstva će biti obezbeđena iz sistema trgovine emisijama ugljen dioksida. Kako je navela, cilj je da se smanji rizik za investitore i ubrza razvoj evropskog nuklearnog sektora, posebno malih modularnih reaktora, takozvanih SMR.

Prema njenim rečima, Evropa želi da pojednostavi pravila, ubrza investicije i ojača ceo nuklearni lanac, od goriva i tehnologije do stručnih kadrova i industrijske baze. Ona je istakla i da bi reaktori nove generacije mogli da postanu visoko tehnološki evropski izvozni proizvod.

Makron: Bez nuklearne energije nema ni konkurentnosti ni dekarbonizacije

Makron je poručio da nuklearna energija omogućava pomirenje tri ključna cilja: niže cene energije, smanjenje emisija i veću nezavisnost. Podsetio je da je Francuska prošle godine izvezla 90 teravat sati dekarbonizovane električne energije zahvaljujući svom nuklearnom parku i naglasio da upravo takva stabilna i dostupna struja postaje osnova za razvoj data centara, veštačke inteligencije i novih industrija.

On je rekao da je u svetu trenutno oko 450 nuklearnih reaktora u radu, da je oko 70 novih u izgradnji, dok je više od 115 projekata u fazi planiranja.

Francuska je, kako je naveo, odlučila da gradi šest novih reaktora EPR2 i planira još osam.

Grčka otvara vrata malim modularnim reaktorima

Na samitu se oglasio i grčki premijer Kirjakos Micotakis, koji je rekao da Grčka želi da ispita da li bi nuklearna energija, posebno mali modularni reaktori, mogla da ima mesto u njenom energetskom sistemu. Najavio je osnivanje vladine komisije koja će analizirati mogućnosti primene SMR tehnologije, iako je naglasio da Grčka nije obavezana da gradi nuklearne elektrane.

Micotakis je ocenio da Evropa teško može da ostvari stratešku autonomiju, energetsku sigurnost i konkurentnost bez nuklearne energije.

Nuklearna energija ponovo u centru evropske politike

Jedna od ključnih poruka iz Pariza jeste da Evropa, suočena sa visokim cenama energije i rizicima od uvozne zavisnosti, ponovo vidi nuklearnu energiju kao oslonac buduće strategije. Fon der Lajen je upozorila da Evropa nema sopstvene izvore nafte i gasa i da zavisnost od skupog i nestabilnog uvoza predstavlja veliki rizik, posebno u svetlu krize na Bliskom istoku.
Izvor: Blic Biznis/Tanjug
Foto: Frederic Paulussen, Unsplash
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

ProCredit banka potpisala ugovor sa Ministarstvom poljoprivrede za kreditnu podršku poljoprivredi

by bifadmin

ProCredit banka potpisala je ugovor sa Ministarstvom poljoprivrеdе, šumarstva i vodoprivrеdе za rеalizaciju krеditnе podrškе u poljoprivrеdi za 2026. godinu. Za subvencionisanje kredita za poljoprivredne proizvođače iz budžeta Republike Srbije izdvojeno je ukupno 1,3 milijarde dinara.

Subvencionisana krеditna podrška namеnjеna jе finansiranju različitih aktivnosti u poljoprivrеdi, uključujući razvoj stočarstva, ratarstva, voćarstva, vinogradarstva, povrtarstva i cvеćarstva, kao i invеsticijе u poljoprivrеdnu mеhanizaciju i oprеmu. Srеdstva sе mogu koristiti i za nabavku hranе za životinjе, kao i za nabavku kvalitеtnih priplodnih junica i krava starosti do pеt godina, kao i za odrеđеnu mеhanizaciju i oprеmu u biljnoj proizvodnji.

ProCredit banka posluje u Srbiji 25 godina i sa Ministarstvom poljoprivrede ima uspešnu saradnju od prvog programa subvencionisanih kredita. Učešće banke se poslednjih godina kretalo između 22% i 25%, što potvrđuje da je jedan od ključnih partnera u finansiranju domaće poljoprivrede. Samo u 2025. godini kroz ovaj program je plasirano više od 16,2 miliona evra kroz 704 kredita, uz učešće ProCredit banke od 25%.

Poljoprivreda predstavlja jedan od važnih stubova razvoja domaće ekonomije, dok pitanje pristupa finansiranju ovom sektoru daje dodatnu težinu dugoročnom strateškom opredeljenju ProCredit banke. Liderstvo u finansiranju poljoprivrede ne počiva samo na dostupnosti finansijskih sredstava i kvalitetu programa podrške, već i na razumevanju specifičnosti ovog sektora.

„Poljoprivreda je sektor koji zahteva dugoročno planiranje i razumevanje ciklusa poljoprivredne proizvodnje, sezonalnosti, potreba za obrtnim sredstvima, kao i investicionih planova poljoprivrednika. Upravo zato je za nas važno da, pored dostupnosti finansijskih sredstava, obezbedimo i rešenja koja su prilagođena realnim potrebama naših klijenata. Naše kontinuirano učešće u ovom programu potvrđuje da ProCredit banka ostaje posvećen partner razvoju domaće poljoprivrede i podršci poljoprivrednim proizvođačima u njihovim investicionim planovima“, izjavio je Ivan Smiljković, član Izvršnog odbora ProCredit banke.

Pravo na krеditnu podršku mogu da ostvarе nosioci komеrcijalnih porodičnih poljoprivrеdnih gazdinstava, prеduzеtnici i pravna lica – zеmljoradničkе zadrugе, pod uslovom da su upisani u Rеgistar poljoprivrеdnih gazdinstava i da imaju aktivan status i obnovljеnu rеgistraciju za 2026. godinu.

Kombinacija finansijskih rešenja, relevantnih programa podrške i dubinskog razumevanja samog sektora omogućava da se ProCredit banka pozicionira kao pouzdan i dugoročan partner poljoprivrednicima, ali i kao jedan od lidera u finansiranju poljoprivrede u Srbiji.

Autor fotografija je Nenad Dimić, NDStudio

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Može li Srbija napraviti energetski preokret poput urugvajskog?

by bifadmin

Po bogatstvu i stanju energetike Urugvaj i Srbija su se pre nekoliko godina nalazili na sličnim pozicijama. Međutim danas je Urugvaj daleko razvijeniji. Kako je to maloj južnoameričkoj ekonomiji pošlo za rukom na portalu Klima101 objašnjava Uroš Davidović, doktorand sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Krajem 20. veka, usled prelivanja brazilske, a kasnije i argentinske ekonomske krize, privreda Urugvaja doživljava šok i duboku recesiju koja svoj vrhunac dostiže 2003. godine.

Kriza je ogolela visok stepen zavisnosti izvozno orijentisane urugvajske privrede od znatno moćnijih susednih privreda – Brazila i Argentine. Uočivši ovaj problem, donosioci odluka otpočeli su diverzifikaciju izvoza, fiskalnu konsolidaciju i šire društvene reforme koje su omogućile nov privredni rast.

A onda, 2007. godine, nastupa urugvajska energetska kriza. Kombinacija tri činioca – smanjenja proizvodnje hidroelektrične energije usled suše, poskupljenja proizvodnje termoelektrične energije usled rasta cene naftnih derivata i povećanja tražnje za električnom energijom usled privrednog rasta – uslovila je nestašicu struje širom zemlje.

Ekologija potpomogla privredni razvoj

Poučeni prethodnom krizom, u nameri da uklone još jednu zavisnost koja je uzrok nestabilnosti privrede, ovog puta zavisnost od uvoza naftnih derivata (najpre lož ulja i mazuta kojima je Urugvaj obezbeđivao između 30 i 40% sopstvene proizvodnje električne energije) skupštinskom većinom koju su činili predstavnici svih parlamentarnih stranaka, doneta je strateška odluka o sprovođenju politike energetske nezavisnosti.

Dolaskom profesora fizike čestica Ramona Mendeza Galajna na čelo Ministarstva energetike 2008. godine, otpočinje jedan od najspektakularnijih, najefikasnijih i najbržih elektroprivrednih preobražaja zabeleženih na našoj planeti.

Uprkos opštoj skepsi i pesimističkim očekivanjima pojedinaca i grupa u zemlji i inostranstvu, profesor Galajn je zajedno sa svojim timom sproveo masovnu izgradnju solarnih elektrana, elektrana na biomasu, vetroparkova i novih hidroelektrana.

Za samo pet godina, energetski miks koji su dominantno činili hidroenergija (oko 50%) i fosilna energija (oko 40%) transformisan je u novi miks u kojem obnovljivi izvori čine oko 98% proizvodnje.

Ovim epohalnom poduhvatom, Urugvaj ne samo da je stekao apsolutnu energetsku nezavisnost, već je stvorio procenjenih 50.000 novih radnih mesta, što je oko 3% tamošnje radne snage, stabilizovao je proizvodnju energije, smanjio troškove upravljanja elektromrežom, pročistio vazduh, smanjio ranjivost na klimatske promene, i konačno, smanjio je svoj ugljenični otisak na nivo 30 puta manji od svetskog proseka.

Zelena elektroprivreda može biti profitabilna

Povrh svega, urugvajska elektroprivreda je postala izvoznik, i od primaoca državnih podsticaja pretvorila se u profitabilnu privrednu granu, čijim se prihodima subvencionišu druge delatnosti.

Zeleni preobražaj urugvajske elektroprivrede predstavlja materijalan dokaz da je moguće izgraditi održiv, stabilan, pouzdan, jeftin, čist i profitabilan nacionalni sistem za proizvodnju električne energije, i to u roku od svega nekoliko godina. U svetlu ovog primera, mnogi argumenti da još uvek ne postoji adekvatna tehnologija i da je za tranziciju potrebno nekoliko decenija – naprosto više ne stoje.

Zašto je društvo Urugvaja, koje se ponekad naziva „Švajcarskom Južne Amerike”, pre više od deset godina moglo da sprovede uspešnu zelenu tranziciju elektroprivrednog sektora, a Srbija, koja se nalazi u oblasti globalnog žarišta klimatskih promena, jedva da je otpočela taj proces?

I te kako ima smisla porediti Urugvaj i Srbiju

U pogledu ranjivosti na klimatske promene, koja se meri komponentom tzv. GAIN indeksa, a koja dominantno zavisi od geofizičkih činilaca, Srbija i Urugvaj su 2004. godine bili na istom nivou.

Nakon dvadeset godina, Srbija gotovo da se nije ni makla, dok je Urugvaj svoju ranjivost značajno smanjio, prvenstveno prilagođavanjem ključnih privrednih sektora.

Kada je u pitanju miks na kojem počiva elektroprivredni sistem, trenutno u Srbiji oko 60% proizvedene struje potiče od termoelektrana na ugalj, što je najveći udeo uglja u energetskom miksu u Evropi, oko 30% od hidroelektrana, a oko 10% od obnovljivih izvora – sunca, biomase i vetra.

Ova struktura nije ista, ali je donekle slična energetskom miksu Urugvaja pre tranzicije, u kojem je udeo struje proizvedene iz fosilnih goriva iznosio oko 40%.

Zahvaljujući orografskim osobenostima koje uslovljavaju polje vetra, teritorija Urugvaja globalno je prepoznata kao oblast posebno pogodna za instalaciju vetrogeneratora, zbog čega je tamošnji udeo energije iz vetra relativno visok.

Međutim, i severoistočni delovi Srbije imaju značajan vetropotencijal pogodan za razvoj vetroelektrana. Isto kao što Srbija ima i veliki solarni potencijal koji je već godinama neiskorišćen.

Budući da energetski miks jedne države odražava njenu prilagođenost geofizičkim okolonostima, nikako ne treba tražiti razloge sprovođenja ili nesprovođenja tranzicije u strukturi tog miksa.

Imamo li mi dovoljno sredstava za ovakvu tranziciju?

Teza da je Urugvaj bio bogatij te da je iz tog razloga uspešno sproveo tranziciju nije tačna. Zapravo, 2003. godine Srbija i Urugvaj bili su na otprilike istom stepenu ekonomske moći, merenom nominalnim BDP-om po glavi stanovnika.

Do 2008. godine i Svetske ekonomske krize, obe zemlje imale su približno jednake stope rasta, uz nešto veću uspešnost Urugvaja.

Međutim, od tog trenutka razvojni putevi se razdvajaju. Dok Urugvaj doživljava ekspanziju zahvaljujući diverzifikaciji izvoza i energetskoj tranziciji vođenoj od strane profesora Galajna, Srbija preživljava desetogodišnju stagnaciju praćenu poplavom sistemske korupcije i jačanjem ekstraktivnih političkih i ekonomskih institucija.

Nakon pandemije, obe države beleže rast BDP po glavi stanovnika, ali dok je rast Urugvaja zasnovan na energetskoj stabilnosti i izvozu hrane, dotle se rast Srbije odvija u ekstraktivnim uslovima: trenutni privredni rast Srbije dobrim delom utemeljen je na netransparentnim, džinovskim javnim projektima koji se finansiraju zaduživanjem, a koji su upitne ekonomske isplativosti i gotovo izvesno opterećeni korupcijom.

Istovremeno, rast BDP-a Srbije praćen je višegodišnjim zanemarivanjem elektroprivrede, vodoprivrede i poljoprivrede, kao i neadekvatnim nivoom obezbeđivanja brojnih javnih dobara i usluga.

Sve se dešava u situaciji kada Srbija može i mora da sprovede preobražaj sličan urugvajskom, ne samo zato što se nalazi u jednom od globalnih žarišta klimatskih promena, već i zbog očuvanja konkurentnosti izvozno orijentisanih preduzeća, koja su, od uvođenja CBAM-a od strane EU, u riziku od gubitka svojih tržišnih pozicija.

Urugvajski scenario je moguć i kod nas, u to ne treba sumnjati, ali zahteva adekvatan institucionalni ambijent – pluralističko i demokratsko društvo u kojem je javni interes na prvom mestu, sa zastupljenom meritokratijom koja omogućava nadarenim pojedincima, poput profesora Galajna, da svoje ideje i znanje stave u službu opšteg dobra.

Uroš Davidović, meteorolog i doktorand na Ekonomskom fakultetu u Beogradu koji se bavi ekonomijom klimatskih promena

Izvor: Klima101

Foto: Pexels, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

10. marta prodate petogodišnje državne obveznice u iznosu od 2,67 milijardi dinara

by bifadmin

Republika Srbija na aukciji je 10. marta prodala petogodišnje državne obveznica u iznosu od 2,67 milijardi dinara, saopštila je Uprava za javni dug.

Juče je, kako je navedeno, reotvorena emisija petogodišnjih državnih obveznica Republike Srbije, koja dospeva 30. jula 2030. godine, prvi put emitovana 28. jula 2025. godine. Obim emisije iznosio je 32.436.910.000 dinara, sa kuponskom stopom od 4,500%.

Ukupan obim tražnje na aukciji iznosio je 2.932.540.000 dinara. Realizovano je 266.951 komada državnih obveznica, nominalne vrednosti 2.669.510.000,00 dinara, ukazano je u saopštenju.

Državne obveznice su prodate po stopi prinosa od 4,550% na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 30. jula 2030. godine. Isplata kupona u iznosu od 4,500% obavljaće se godišnje i to svakog 30. jula do datuma dospeća.

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Javni dug Srbije u januaru 41,3 odsto bruto domaćeg proizvoda

by bifadmin
Javni dug Srbije na kraju januara ove godine bio je 39 milijardi evra, odnosno 41,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Na kraju decembra prošle godine je javni dug iznosio 39,35 milijardi evra, što je bilo 44,4 odsto BDP-a.
Javni dug Srbije je na kraju 2024. bio oko 38,9 milijardi evra, ili 46,7 odsto BDP.
Izvor: Beta
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Suverena AI infrastruktura: temelj konkurentnosti i zaštite podataka u eri veštačke inteligencije

by bifadmin
Danas, u razgovorima sa izvršnim direktorima, CIO i CISO timovima, pitanje više nije da li će organizacija koristiti veštačku inteligenciju. Pravo pitanje je: gde će se ta inteligencija izvršavati i ko ima kontrolu nad podacima, modelima i rezultatima.

Za velike sisteme – banke, telekom operatere, zdravstvene ustanove, javnu upravu, bezbednosne strukture i fintech kompanije – AI Factory nije tehnološki eksperiment. Ona postaje deo osnovne poslovne infrastrukture. Na toj infrastrukturi se optimizuju operacije, razvijaju novi digitalni proizvodi i štiti intelektualna svojina.

U tom kontekstu, suverena AI infrastruktura, poput AI Factory u okviru Orion telekoma, dobija strateški značaj. Nije reč samo o performansama ili GPU kapacitetu. Reč je o kontroli, regulatornoj usklađenosti i dugoročnoj autonomiji.

Organizacije koje razvijaju sopstvene AI modele ili obrađuju osetljive podatke suočavaju se sa jasnom dilemom: osloniti se isključivo na globalne cloud platforme ili obezbediti infrastrukturu pod lokalnom jurisdikcijom i poznatim regulatornim okvirom. Globalni cloud nudi brzinu inicijalnog starta. Suverena infrastruktura donosi predvidivost, kontrolu i sigurnost u dugom roku.

Za sektore u kojima su podaci strateška imovina, pitanje lokacije i kontrole obrade podataka postaje pitanje poslovnog rizika. Kada se podaci obrađuju u kontrolisanom okruženju, pod poznatim pravnim režimom, menadžment dobija sigurnost da ključna imovina ostaje pod njihovom ingerencijom. To direktno utiče na spremnost da se AI projekti podignu sa pilot faze na produkcioni nivo.

Iz perspektive velikih sistema, tri faktora su presudna: dostupnost kapaciteta, brzina i bezbednost. Globalno tržište naprednih GPU resursa pokazalo je koliko može biti ograničeno i nestabilno. Lokalna suverena AI infrastruktura omogućava planiranje – kapacitet je poznat, performanse su garantovane, a implementacija je brza. To je ključni uslov da AI postane operativni alat, a ne laboratorijski projekat.

Važno je naglasiti razliku između korišćenja gotovih AI servisa i izgradnje sopstvenih AI sposobnosti. Prvo je taktičko unapređenje efikasnosti. Drugo je strateška investicija u dugoročnu konkurentnost. Kada organizacija koristi resurse suverene AI fabrike, ona ne kupuje samo procesorsku snagu. Ona gradi sopstvenu ekspertizu, modele prilagođene sopstvenim podacima i diferencijaciju koju konkurencija ne može lako replicirati.

U praksi često vidim da entuzijazam oko AI nadmaši strateško promišljanje. Bez stabilne i skalabilne infrastrukture, projekti ostaju izolovani pokušaji. Tek kada postoji pouzdana platforma iza inicijativa, AI postaje deo ozbiljne poslovne arhitekture, sa jasnim KPI-jevima i odgovornošću na nivou izvršnog menadžmenta.

Velike organizacije danas ne traže samo tehnologiju. Traže partnera koji razume regulatorni okvir, poslovni kontekst i operativne izazove. Traže sigurnost da njihovi podaci ostaju zaštićeni, da su performanse na najvišem nivou i da investicija ima merljiv uticaj na prihode, troškove ili upravljanje rizikom.

Jedna stvar koju smatram ključnom pre ulaska u ozbiljan AI projekat jeste jasno definisana poslovna hipoteza. Infrastruktura sama po sebi ne stvara vrednost. Vrednost nastaje kada je povezana sa konkretnim poslovnim ciljem – povećanjem efikasnosti, razvojem novog servisa ili unapređenjem korisničkog iskustva.

Suverena AI Factory u okviru Orion telekoma velikim organizacijama i institucijama od strateškog značaja pruža ono što je donedavno bilo rezervisano za globalne tehnološke gigante: visoke performanse, kontrolu nad podacima i stratešku autonomiju. U eri u kojoj su podaci nova valuta, takva infrastruktura prestaje da bude tehnički detalj i postaje temelj dugoročne konkurentnosti.

Foto: Orion
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci