Promo

UniCredit Banka izdala prve zelene mini obveznice u Srbiji

by bifadmin
UniCredit Banka delovala je kao aranžer i investitor za prvu emisiju zelenih mini obveznica na domaćem tržištu. Banka nastavlja uspešan trend izdavanja mini obveznica, ovog puta za domaću holding kompaniju fokusiranu na solarnu energiju i ugradnju solarnih panela, Sun, Energy & More, čiji je deo renomirana kompanija MT Komex u vlasništvu stručnjaka iz industrije Miloša Kostića.
Iznos finansiranja za kompaniju Sun, Energy & More je 1.000.000.000 RSD (milijardu dinara), a sredstva će biti prvenstveno korišćena za realizaciju postojećih i novih solarnih projekata i unapređenje tehnologija vezanih za tu oblast. Instalirani kapacitet finansiranih projekata je 24 MW dok je projektovana proizvodnja zelene električne energije je 38.716 MWh. Proizvodnjom zelene energije uštedeće se emisija CO2 od 42.547 tona godišnje. Zelene mini obveznice su izdate u skladu sa ICMA principima, odnosno smernicama za održivo finansiranje. Ovi principi promovišu transparentnost, integritet i izveštavanje u ovim situacijama.
UniCredit Banka, kao deo jedne od vodećih finansijskih grupa u Evropi, aktivno doprinosi razvoju tržišta kapitala u Srbiji podržavajući kompanije koje žele da koriste tržišne mehanizme za finansiranje svog rasta i unapređenje poslovanja. Na nivou Grupe, UniCredit ima za cilj da pruži sofisticiraniju podršku malim i srednjim preduzećima, usput podstičući realnu ekonomiju.
Mini obveznice predstavljaju alternativni način finansiranja koji omogućava kompanijama da pristupe kapitalu pod povoljnijim uslovima, dok investitorima nude mogućnost ulaganja u realnu ekonomiju i
razvoj lokalnih biznisa. UniCredit Banka još jednom potvrđuje da aktivno radi na razvoju domaćeg tržišta kapitala, kroz podsticanje novih instrumenata i modela finansiranja koji doprinose rastu srpske
privrede
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Otvoreno svetsko takmičenje u rešavanju poslovnih studija slučaja BBICC 2026 na FON-u

by bifadmin
Fakultet organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu i ove godine je domaćin jednog od najprestižnijih svetskih studentskih takmičenja u rešavanju poslovnih studija slučaja, Belgrade Business International Case Competition (BBICC). Jedanaesto izdanje ovog takmičenja okupilo je u Beogradu timove sa 20 vrhunskih univerziteta iz 15 zemalja, čime je srpska prestonica ponovo postala mesto susreta znanja, inovativnih ideja i mladih lidera iz celog sveta.
BBICC je više od takmičenja, to je platforma koja povezuje akademsku zajednicu, studente i privredu kroz rad na realnim poslovnim izazovima. Tokom intenzivne takmičarske nedelje studenti analiziraju kompleksne studije slučaja i nude inovativna rešenja za kompanije partnera.
Na ovogodišnjem takmičenju učestvuju timovi sa prestižnih univerziteta širom sveta, među kojima su CaseКey Academy, Concordia University, Corvinus University of Budapest, Erasmus University Rotterdam, IE University, Maastricht University, McGill University, Monash University, National University of Singapore, NEOMA Business School, Peoples’ Friendship University of Russia named after Patrice Lumumba, Thammasat University, The Hong Кong University of Science and Technology, The University of Melbourne, Universidad Panamericana CDUP, University of Belgrade, University of Florida, University of Manitoba, University of Maribor i Wilfrid Laurier University.
Uoči svečanog otvaranja organizovan je koktel dobrodošlice, koji je okupio takmičare, predstavnike fakulteta, partnerskih kompanija, diplomatskog kora i alumni zajednice. Tom prilikom istaknuto je da BBICC organizuju studenti Fakulteta organizacionih nauka, predvođeni predsednicom takmičenja Tijanom Ponjarac, kao i potpredsednicama Кatarinom Rajić i Marijom Ognjenović.
Direktor BBICC-a, prof. dr Miloš Milosavljević, zahvalio se dekanatu Fakulteta organizacionih nauka, partnerskim kompanijama, članovima Akademskog odbora i Profesionalnog odbora, kao i svim studentima koji učestvuju u organizaciji takmičenja. Posebnu zahvalnost uputio je prof. dr Vesni Damnjanović, čijom je inicijativom ovaj projekat započet pre više od jedne decenije i zahvaljujući kojoj je uspešno realizovano deset prethodnih izdanja.
Gostima se obratila i predsednica Akademskog odbora BBICC-a, prof. dr Barbara Simeunović, koja je istakla da učesnike očekuje izazovna i dinamična nedelja, ali i jedinstvena prilika da upoznaju nove ljude i kulture. Ona je poručila studentima da ne zaborave koliko je dragoceno iskustvo koje im ovakav događaj pruža.
U ime Fakulteta organizacionih nauka prisutnima se obratila i prof. dr Sandra Jednak, prodekan za međunarodnu saradnju i finansije, naglasivši da BBICC nije samo međunarodni događaj koji okuplja univerzitete iz celog sveta, već i prostor za razvoj novih ideja, podsticanje inovacija i stvaranje trajnih prijateljstava među studentima. Ona je zahvalila članovima Akademskog odbora i organizacionom timu na posvećenosti i istakla da je BBICC takmičenje na koje je FON izuzetno ponosan.
U okviru takmičenja studenti će rešavati studije slučaja vodećih kompanija AFI Serbia, Кafeterija i AbelaPharm.
Tokom koktela dobrodošlice gostima su se obratili i alumni članovi projekta, kao i CEO kompanije AFI Serbia, Adir El Al, kompanije koja je ujedno i premijum sponzor i glavni partner takmičenja. On je istakao da je za kompaniju učešće na BBICC-u prilika da oseti energiju nove generacije profesionalaca i ideja koje će oblikovati budućnost.
Кoktelu su prisustvovali i predstavnici diplomatskih misija u Srbiji, među kojima su bili predstavnici Ambasade Кanade, Ambasade Meksika, Ambasade Sjedinjenih Američkih Država i Кonzulata Кraljevine Tajland, što je dodatno naglasilo međunarodni značaj ovog događaja.
Svečano otvaranje BBICC 2026 održano je na Fakultetu organizacionih nauka. Prisutnima se obratio i dekan Fakulteta organizacionih nauka, prof. dr Marko Mihić, koji je istakao da je BBICC ključni projekat koji se savršeno uklapa u šest stubova desetogodišnje strategije razvoja FON-a. Poseban akcenat stavljen je na međunarodnu saradnju i unutrašnji razvoj, jer kroz organizaciju ovako kompleksnih događaja studenti i sam fakultet kontinuirano pomeraju granice svojih kapaciteta.
Na otvaranju se obratio i direktor BBICC-a, prof. dr Miloš Milosavljević, predstavio je program takmičenja i naglasio da BBICC nije samo takmičenje, već platforma za razmenu znanja, razvoj novih ideja i povezivanje studenata, akademske zajednice i privrede.
Predstavnici kompanija partnera, Кafeterije i AbelaPharm-a, poželeli su takmičarima uspešan rad i izrazili uverenje da će studenti ponuditi inovativna i primenljiva rešenja za poslovne izazove sa kojima se kompanije suočavaju. Svečanu atmosferu dodatno je upotpunio akademski hor „Polifon“, čiji su članovi zaposleni na Fakultetu organizacionih nauka.
Takmičare sada očekuje nedelja intenzivnog rada, analiza i prezentacija rešenja, dok će pobednik jedanaestog izdanja BBICC-a biti proglašen na velikom finalu 14. marta 2026. godine.
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i nauka

Kazahstanski naučnici rade na pretvaranju buke u struju

by bifadmin

Istraživači sa Satbajev Univerziteta razvijaju uređaj koji proizvodi električnu energiju iz buke i mehaničkih vibracija u okolini.

Drugim rečima, kazahstanski naučnici su osmislili uređaj kom nisu potrebne baterije i kablovi jer trenutno proizvodi struju iz veštačke i prirodne buke, što znači da je potpuno autonoman. Zato će moći da se koristi za napajanje senzora i sistema za nadzor u udaljenim područjima gde je snabdevanje klasičnom strujom ili preskupo ili tehnički veoma teško izvodivo.

No, njegova primena neće biti ograničena na periferne delove sveta. Takav uređaj mogao bi da se koristi i u industriji za napajanje senzora koji prate stanje mašina i konstrukcija, zatim u ekološkim istraživanjima za rad udaljenih stanica koje prate klimatske i ekosistemske promene, kao i u poljoprivredi, za senzore koji mere vlagu zemljišta i vremenske uslove.

Kako se iz vibracija proizvodi struja?

Ova tehnologija “prikuplja” energiju iz vibracija koje se javljaju u opsegu od nekoliko desetina do nekoliko stotina herca. Takve vibracije su česte i u prirodnom okruženju i u industrijskim postrojenjima gde zvuk i kretanje konstantno stvaraju mehaničke oscilacije.

Uređaj koristi elektromagnetni pretvarač koji pokrete pretvara u električnu energiju. Kada vibracije iz okoline pomeraju unutrašnje komponente uređaja, stvaraju se mali električni signali koji se mogu prikupiti i koristiti za napajanje elektronskih sistema.

Vođa ovog kazahstanskog naučnog projekta Albanbaj Nurtaj kaže da im je cilj razvoj pouzdanog izvora energije za udaljene tehnologije, odnosno uređaja koji će obezbediti “kontinuiran i pouzdan rad senzora u okviru sistema Internet of Things u dalekim regionima”.

Inženjeri trenutno rade na tome da uređaj zadrži visoku efikasnost i kada se vibracije menjaju, jer u prirodi one retko imaju stalnu frekvenciju. Posebna pažnja posvećena je smanjenju gubitaka energije i stabilnom radu tokom dužeg vremena.

Od ideje do prototipa

Projekat se razvija u nekoliko faza. U prvoj fazi naučnici su napravili konceptualni dizajn i detaljne 3D i matematičke modele kako bi simulirali rad uređaja u različitim uslovima.

Sledeći korak je izrada eksperimentalnih prototipova i posebne testne platforme na kojoj će naučnici moći da simuliraju različite frekvencije vibracija i uslove iz okoline.

Nakon analize rezultata biće izabran prototip sa najboljim tehničkim karakteristikama, a završna faza projekta predviđa objavljivanje naučnih rezultata i prijavu patenta.

Izvor: Greek Reporter

Foto: Designer_an, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvo

Zašto srednjoškolci postavljaju hotele za pčele širom Srbije?

by bifadmin

Oko 75 odsto hrane u Srbiji zavisi od oprašivača koji prenose polen s cveta na cvet i time omogućavaju razmnožavanje biljaka.

Upravo iz tog razloga kompanija Nestle realizuje projekat “Zajedno pčelama na dar” u kom će učenici pet poljoprivrednih škola u Srbiji – iz Futoga, Vršca, Požege, Kraljeva i Vranja – tokom marta i aprila postavljati hotele za oprašivače i saditi polinatorske trake pored školskih poljoprivrednih parcela.

Hoteli za oprašivače su skloništa, odnosno kuće za divlje solitarne pčele, a polinatorske trake su cvetni pojasevi koji služe kao staništa i izvor hrane za oprašivače, korisne insekte i ptice, a poboljšavaju i biodiverzitet, štite od erozije i direktno utiču na bolju oprašenost useva i veće prinose. U jesenjem delu pomenutog projekta posađeno je 200 stabala medonosnog drveća – gloga, divlje trešnje i šljive – duž školskih poljoprivrednih parcela.

Na pitanje zašto se sve ovo radi odgovor je vrlo jednostavan – da bi se očuvale solitarne divlje pčele čiji broj svuda u svetu pada. Uzroka za taj pad je više. Do njega dovode nestanak livada i cvetnih površina, betoniranje i širenje gradova, upotreba opasnih pesticida u poljoprivredi, klimatske promene zbog kojih biljke cvetaju ranije ili kasnije a pčele izlaze iz perioda zimovanja i počinju da traže hranu u pogrešno vreme itd.

Otkud interesovanje za solitarne pčele?

Solitarne divlje pčele, kako im i ime kaže, ne žive u zajednici odnosno u košnicama, već su individualci. One nemaju maticu i radilice, i ne proizvode med. Svaka od njih je plodna za sebe i sama gradi gnezdo u tlu, na drvetu ili u pukotinama.

U oprašivanju svih biljaka na planeti solitarne divlje pčele učestvuju sa 35% i 50%. Veoma su efikasne u ovom poslu jer nemaju „korpe“ za polen te im on u većoj količini ispada na cvetove, ali i zato što češće prelaze sa jedne biljke na drugu i aktivnije su na nižim temperaturama nego medonosne pčele.

Zato će one sada u blizini pet srednjih škola u Srbiji imati sigurno stanište u kom će odlagati jaja, gnezditi se i prezimljavati. Usput će učenici srednjih škola moći da ih posmatraju i uče o njima.

Izvor: Dnevnik.rs

Foto: kaeferknipser, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
PromoVesti

Kako da i vi postanete jedan od  „supermena održivosti“

by bifadmin

Peta edicije „Moć održivog poslovanja“ u izdanju BeRiskProtected platforme donosi sveobuhvatan pregled najvažnijih tema iz oblasti održivosti, ESG principa poslovanja i zaštite životne sredine. U ovom izdanju, renomirani stručnjaci i praktičari iz različitih oblasti analiziraju ključne trendove koji oblikuju savremeno poslovanje, uključujući i sve značajniju povezanost ESG standarda i razvoja veštačke inteligencije.

U publikaciji se analiziraju najveći rizici za poslovanje u narednoj deceniji, kao i načini na koje finansijski sektor, investitori i kompanije mogu da ubrzaju prelazak ka održivijem modelu razvoja.

Poseban deo edicije posvećen je „supermenima održivosti“ – kompanijama koje se izdvajaju kao lideri u primeni ESG principa poslovanja i razvoju održivih poslovnih praksi. Njihovi primeri pokazuju kako odgovorno poslovanje može istovremeno doprineti zaštiti životne sredine, društvenom razvoju i dugoročnoj poslovnoj uspešnosti.

Analizirajući gde se Srbija nalazi u ostvarivanju Ciljeva održivog razvoja, stručnjaci ukazuju na to da obnovljivi izvori energije učestvuju sa oko 29 odsto u bruto finalnoj potrošnji energije, ali da značajan deo proizvodnje električne energije i dalje dolazi iz termoelektrana na ugalj, te je energetska efikasnost i dalje jedan od ključnih izazova održive tranzicije u našoj zemlji.

Publikacija ukazuje i na širi društveni i poslovni kontekst održivosti: istraživanja pokazuju da je oko 80 odsto putnika spremno da plati najmanje 10 odsto više za održiva putovanja, što potvrđuje da potrošači sve više očekuju odgovornije poslovanje kompanija.

Na globalnom nivou, održivost sve više ulazi u poslovne strategije – oko dve trećine izvršnih direktora povećalo je ulaganja u održivost, čime ESG standardi postaju važan faktor konkurentnosti i investicionih odluka.

Cilj edicije „Moć održivog poslovanja“ je da informiše o najnovijim trendovima u održivosti, kao i o zakonskim obavezama za kompanije, ali i da podstakne dalji razvoj održivih praksi u poslovnoj zajednici i pruži inspiraciju kompanijama koje žele da ESG principe integrišu u svoje strategije i svakodnevno poslovanje.

PROČITAJTE EDICIJU.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Stotine novih proizvoda i jača lokalna ponuda – od lokalno proizvedenog do poznatih brendova uz novi, „zeleni“ imidž

by bifadmin

Wolt Market započinje novo poglavlje razvoja i ulazi u fazu rebrendinga, unapređujući svoj identitet kako bi jasnije istakao ono što već jeste – digitalni supermarket iz komšiluka. Cilj je jasan: da Wolt Market postane prvo mesto na koje kupci dolaze kada planiraju kompletnu nedeljnu kupovinu. Uz proširenje asortimana, jaču lokalnu selekciju i unapređenu vrednost za kupce, Wolt Market dodatno gradi iskustvo online kupovine kao u supermarketu, dok funkcioniše kao online koncept,  porudžbine se obavljaju isključivo putem aplikacije, a proizvodi se pakuju u Wolt Market distributivnim centrima.

„Wolt Market redefiniše svoj identitet kako bi jasnije istakao svoju ulogu digitalnog supermarketa iz kraja. Novi komunikacioni pravac gradi topliji, komšijski ton brenda, sa naglaskom na autentičnost, pristupačnost i poverenje. Želimo da kupcima ponudimo izbor, kvalitet i pouzdanost koji očekuju od velike nedeljne kupovine – uz jednostavno poručivanje i brzu dostavu,“, navodi Kristijan Popović, regionalni direktor Wolt Marketa za Centralnu Evropu.

Wolt Market značajno proširuje asortiman selekciju stotinama novih proizvoda, od lokalno proizvedenih artikala i unikatnih specijaliteta do povoljnijih alternativa i poznatih brendova, kako bi korisnici na jednom mestu mogli da obave celu kupovinu za domaćinstvo. Jačanje lokalne ponude posebno je važan deo strategije, jer Wolt Market želi da bude digitalna podrška lokalnim proizvođačima i da kupcima približi kvalitetne proizvode iz njihove zajednice. Lokalni segment u Srbiji je već snažno razvijen, a u narednom periodu dodatno ga širimo – uz još veći izbor domaćih brendova i proizvoda iz različitih krajeva zemlje, kao i sezonske novitete. Temelji za ovaj pristup postavljeni su i ranije u Srbiji, kroz saradnju sa malim i srednjim biznisima i lokalnim proizvođačima, čiji su proizvodi uvedeni na platformu i približeni novim kupcima.

Istovremeno, kupci mogu da računaju na nove ponude koje kupovinu čine pristupačnijom, uključujući besplatnu dostavu iznad određenog iznosa korpe, kao i posebne akcije sa dodatnim uštedama. Uz dnevne akcije i redovno uvođenje noviteta u ponudu, korisnici će lakše planirati kupovinu i otkrivati nove proizvode. Fokus ostaje na pouzdanosti i kvalitetu: da proizvodi stignu sveži, uredno spakovani i na vreme, uz jednostavno i transparentno iskustvo poručivanja. Poseban akcenat u ovoj fazi je na svežoj hrani i kategorijama koje čine osnovu nedeljne kupovine.

Wolt Market ovom promenom dodatno učvršćuje svoju poziciju pouzdanog online supermarketa – mesta na kojem korisnici mogu da završe kompletnu kupovinu za domaćinstvo kroz aplikaciju, uz širi izbor, kvalitet i svežinu bez kompromisa. Upravo taj spoj – više svežeg, više lokalnog i više svakodnevnih ušteda – čini novi „zeleni“ identitet vidljivim u praksi.

Foto: Wolt

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Srbija u januaru imala veću međugodišnju inflaciju od proseka Evropske unije

by bifadmin

Od 27 zemalja članica EU, veću međugodišnju inflaciju od Srbije u januaru je imalo sedam zemalja, objavljeno je u najnovijem izdanju biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT).

Međugodišnja inflacija je u januaru, prema konceptu harmonizovanog indeksa potrošačkih cena, koji se primenjuje u EU, u Srbiji iznosila 2,7 odsto, u EU 2,0 odsto a u evrozoni 1,7 odsto.

U evrozoni, kao i na nivou cele EU, međugodišnja inflacija je u januaru 2026. smanjena za 0,3 procentna poena u odnosu na decembar 2025. godine.

Posmatrano po pojedinačnim zemljama, međugodišnja inflacija je povećana u januaru u svega tri zemlje i to Kipar, Slovačka i Nemačka a u 23 zemlje je zabeleženo smanjenje međugodišnje inflacije.

Razlike u međugodišnjem rastu cena u januaru 2026. između Srbije i EU i evrozone su izražene kod svih grupa proizvoda.

Tako je u januaru u Srbiji zabeležen znatno manji međugodišnji rast cena hrane od 0,8 odsto u poređenju sa Evropskom unijom, gde je hrana poskupela za 3,1 odsto.

S druge strane, u Srbiji je registrovan međugodišnji rast cena energije od 2,5 odsto, dok je u EU zabeleženo smanjenje cena energije za 2,9 odsto.

U Srbiji je, takođe, zabeležen veći rast cena neenergetskih industrijskih proizvoda i usluga.

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Kako su rangirani gradovi u Srbiji po kvalitetu života?

by bifadmin
Trebalo bi polako da pakujemo stvari i tražimo stan ili kuću u Somboru. Tamo su najkvalitetniji uslovi za život u Srbiji. Ako nema mesta na zapadu Bačke, opcija su i Šabac ili Pirot, drugi i treći najbolji gradovi u našoj zemlji.

S druge strane, možda bi trebalo izbegavati Vranje, Novi Pazar i Zaječar koji su na začelju, piš

e Forbes.

To su pokazali preliminarni rezultati istraživanja percepcije građana koji će biti upotrebljeni za izradu Indeksa najboljih gradova Srbije (Best City Index). Na izradi ovog rangiranja radi Ekonomski fakultet u Nišu, uz podršku projekta UR Wise koji finansira Evropska unija.

Sombor prvi u većini kategorija

Građani su gradove ocenjivali kroz 10 dimenzija/kategorija odnosno 54 indikatora.

Sombor je bio prvoplasirani u osam od 10, a i u preostale dve kategorije je bio drugi. Reklo bi se, ubedljiv rezultat. Kako su građani obuhvaćeni ispitivanjem ocenjivali samo svoje prebivalište, može se zaključiti da su Somborci najponosniji na svoju zajednicu i u njoj vide bolje šanse za napredak nego Zaječarci.

Posmatranih 10 kategorija, rangirali su prema svojem viđenju njihovog značaja za kvalitet života. Građanima su prioritet bezbednost i zdravstvena zaštita. Sledi obrazovanje i ljudski kapital, a na trećem mestu spremnost na usvajanje digitalnih tehnologija. Na začelju, ali ne mnogo manje važno su ekonomija i tržište rada gde su između ostalog ocenjivali mogućnost da nađu posao. Takođe i zaštita životne spremine, kao i javne usluge u lokalnoj samoupravi.

Beograd podbacio

Iako bi se očekivalo da glavni i najveći grad bude visoko rangiran, Beograd je prilično podbacio. Našao se tek na sredini tabele – 14. mesto. Profesorke Ekonomskog fakulteta Jelena Stanković i Vesna Janković Milić, koje vode izradu indeksa, objašnjavaju da na percepciju građana utiče i očekivanje građana te je moguće da stanovnici Beograda ne očekuju mnogo od svog grada.

Ističu da je reč o subjektivnoj percepciji i takva bi i trebalo da bude. Kada budu pridodati i rezultati istraživanja stavova privrede, sigurno je da će se raspored gradova na finalnoj listi menjati, istakle su profesorke na predstavljanju u Poslovnom klubu Privrednik.

Kako su najavile profesorke, sledeći korak biće sprovođenje istraživanja među privrednicima, kao i dalje unapređenje metodologije kako bi se dobio kompletni indeks. Autori će kategorijama koje su ocenjivali građani metodološki dodeliti određenu „težinu“ kako bi se dobila što objektivnija lista. Krajnji cilj je da se izradom ovakvog rangiranja pomogne donosiocima odluka u lokalnim samoupravama da kroz bolje javne politike unaprede uslove života.

Građani su, kako je objašnjeno odgovarali odnosno birali između unapred definisanih izjava o svom gradu. Broj ispitanika je odabran proporcionalno veličini svakog grada. Takođe su bili unapred upoznati s kojim ciljem se sprovodi istraživanje.

Rangiranje po dimenzijama

 

Izvor: Forbes

Foto: Dudlajzov, Depositphotos

 

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Pančevačka rafinerija je mehanički „pojela“ većinu planiranog rasta BDP-a

by bifadmin

Realni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije u januaru 2026. godine međugodišnje je uvećan za oko 1,3 odsto, navodi se u danas objavljenom izdanju „Makroekonomske analize i trendovi“ i procenjuje da je kriza oko Naftne industrije Srbije (NIS) „pojela“ rast koji je u januaru ove godine mogao premašiti tri odsto.

U novembarskom broju MAT bilo je ukazano na sve izraženije rizike u prerađivačkom sektoru, kao i produbljivanje međugodišnjeg pada zbog problema u proizvodnji NIS Rafinerije.

„Ispostaviće se da je u novembru proizvodnja ovde međugodišnje redukovana za 3,7 odsto, u decembru za 8,3 odsto, dok je u januaru 2026. godine međugodišnji pad još izraženiji – 12,4 odsto“, dodaje se u publikaciji MAT, koju objavljuje Privredna komora Srbije.

Ohrabruje vest da je pismom o namerama dogovoreno da MOL grupa preuzme 56,15 odsto udela NIS i da je potpisala Osnove obavezujućeg sporazuma sa OFAC. Ipak, treba sačekati kraj marta i trenutak konačne realizacije te transakcije, navodi se u analizi.
U publikaciji se dodaje da je realni BDP u januaru uvećan za 1,3 odsto, a da je industrija održala prošlogodišnji nivo realne aktivnosti, rast BDP u januaru 2026. godine bi verovatno premašio tri odsto.

Rafinerija pojela rast

Otežana proizvodnja pančevačke rafinerije je mehanički „pojela“ većinu planiranog rasta, navodi MAT, koji podseća da je krajem prošle godine dostignuta i dugoročno ciljana prosečna neto zarada od 1.000 evra.

Međugodišnja inflacija u januaru 2026. godine dodatno je usporila i iznosila je 2,4 odsto, a od 27 zemalja članica Evropske unije, veću međugodišnju inflaciju nego Srbija imalo je sedam zemalja.

Analizirajući situaciju na Bliskom istoku i cene nafte, u MAT se navodi da se cena fjučersa Brent nafte u ponedeljak ujutro, 9. marta kretala oko 107 dolara po barelu, dok je dan pre izbijanja sukoba bila na 72 dolara.

Podsećanja radi, tokom napada Izraela i Sjedinjenih Američkih Država na Iran od 13. do 24. juna 2025. godine cena Brent nafte je porasla sa oko 65 dolara na oko 80 dolara, a posle prekida sukoba, cene su se ubrzo vratile na niži nivo kada je tržište steklo poverenje da je malo verovatno da će stvarno doći do prekida u snabdevanju naftom.
Procene analitičara Goldman Saksa su da bi u zavisnosti od obima zatvaranja Ormuškog moreuza na mesec dana, cena nafte mogla da poraste u rasponu od jedan do 15 dolara po barelu.

Porast cene od 15 dolara bi se odnosio na situaciju da se moreuz u potpunosti zatvori na mesec dana, a da se pri tome ne obezbede kompenzacioni mehanizmi.

Ukoliko bi zatvaranje bilo duže od mesec dana, cena nafte bi verovatno premašila 100 dolara po barelu, a ta cena bi sprečila da zalihe padnu na „kritično nizak nivo“, koji je definisan na nivou od oko 2,6 miliona barela, što je bio najniži nivo komercijalnih zaliha nafte tokom 2022. godine, prenosi MAT.

Izvor: Danas
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Mart u znaku kasko osiguranja – do 35% popusta u DDOR-u

by bifadmin

Mesec mart u DDOR-u posvećen je kasko osiguranju, uz posebne pogodnosti za vlasnike vozila. U susret DDOR BG Car Show 09 (18–24. mart), čiji je generalni sponzor, DDOR osiguranje dodatno naglašava značaj sveobuhvatne zaštite vozila u periodu pojačane aktivnosti na tržištu automobila.

Ovom kampanjom želimo da omogućimo klijentima pouzdanu i sveobuhvatnu zaštitu, kako bi mogli da izaberu rešenje koje im pruža maksimalnu sigurnost, bez dodatnog i neplaniranog finansijskog opterećenja.

Do 35% popusta na kasko osiguranje

Tokom marta odobrava se popust do 35% na kasko osiguranje za:

  • sva nova vozila,
  • vozila koja u poslednje dve godine nisu bila osigurana u DDOR-u.

Pogodnost važi za polise zaključene do 31. marta 2026. godine.

Sveobuhvatna zaštita vozila

Kasko osiguranje pokriva štete na sopstvenom vozilu nastale usled saobraćajnih nezgoda, krađe, požara, eksplozije, elementarnih nepogoda, pada predmeta, vandalizma i drugih iznenadnih i nepredviđenih događaja.

Klijentima su na raspolaganju različiti obimi pokrića, mogućnost ugovaranja dodatnih rizika, kao i fleksibilni modeli plaćanja premije, čime se rizik od neplaniranih troškova značajno smanjuje.

Posebna pogodnost povodom 8. marta

Povodom Međunarodnog dana žena, svim osobama ženskog pola koje do kraja marta zaključe kasko osiguranje za novo vozilo ili vozilo koje u poslednje dve godine nije bilo osigurano u DDOR-u, omogućeno je da polisu „Pomoć na putu“ (paket Standard) ugovore po ceni od 1 RSD.

Za dodatne informacije o uslovima osiguranja i aktuelnim pogodnostima, zainteresovani mogu kontaktirati Korisnički centar na besplatan broj 0800 303 301, poslati upit putem online forme ili posetiti najbližu poslovnicu DDOR osiguranja.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci