Promo

Sokin otvorio globalni inženjerski hub u Beogradu čime Srbija postaje ključni pokretač fintech inovacija

by bifadmin

SOKIN, globalna platforma za plaćanja i finansije, zvanično je otvorila svoj globalni inženjerski hub u Beogradu, u prisustvu više od 150 zvanica, uključujući inženjere, partnere i predstavnike medija. Ovim potezom Srbija postaje centralno razvojno čvorište kompanije koja podržava transakcije u 70 valuta u 170 zemalja sveta.

Dolazak kompanije SOKIN u Srbiju predstavlja dugoročnu stratešku odluku, uz plan višemilionskih investicija i zapošljavanje više od 200 stručnjaka iz Srbije i regiona u narednim godinama.

„Srbija je izabrala nas, a ne obrnuto. Beograd se prirodno izdvojio zahvaljujući kvalitetu inženjerskog kadra, izuzetno snažnim tehničkim temeljima i sistemskom načinu razmišljanja. Ovde postoji retka kombinacija vrhunskog znanja, radne etike i dugoročne posvećenosti. Beograd postaje naš centralni inženjerski hub i jedno od ključnih mesta sa kojih ćemo graditi budućnost naših globalnih rešenja“, izjavio je Vrun Modgil, osnivač i izvršni direktor kompanije.

Osnovan 2019. godine u Londonu, SOKIN je nastao kao platforma za brža, jednostavnija i efikasnija prekogranična plaćanja. Kompanija je do sada prikupila 180 miliona dolara investicija, uz podršku investitora kao što su Morgan Stanley Expansion Capital, Prysm Capital i Aurum Partners. Među investitorima i članovima rukovodstva nalaze se i bivši visoki rukovodioci kompanije PayPal. Nekadašnji fudbaler Mančester Junajteda i reprezentacije Engleske Rio Ferdinand jedan je od ranih investitora u kompaniji. SOKIN je zabeležio rast prihoda od 100% na godišnjem nivou, dok je poslovanje od 2022. godine poraslo osam puta, uz očuvanu profitabilnost.

Otvaranjem centra u Beogradu, Sokin ulazi u značajnu fazu razvoja svog ključnog tima u Srbiji, pri čemu su prvi inženjeri već deo kompanije. Beogradski hub zamišljen je kao centralna inženjerska kancelarija – mesto na kojem će se razvijati ključni sistemi i proizvodi kompanije, uključujući platnu infrastrukturu i centralizovane module proizvoda.

Posebnu pažnju na događaju povodom otvaranja privuklo je prisustvo proslavljenog srpskog fudbalera Nemanje Vidića, koji je događaju prisustvovao kao SOKIN ambasador.

„Dolazak kompanije SOKIN u Srbiju podseća me na moje prve dane u Mančester Junajtedu. Tada sam shvatio da talenat sam po sebi nikada nije dovoljan i da istinsku razliku prave rad, disciplina i istrajnost. To su vrednosti koje mi kao narod nosimo – mentalitet da se nikad ne odustaje i da se uvek daje maksimum. Znam da upravo takav pristup deli i SOKIN tim. Ovakve investicije otvaraju vrata mladim, talentovanim inženjerima da pokažu znanje na globalnoj sceni i dokažu da Srbija ima kapacitet da bude ključan igrač razvoja globalne finansijske infrastrukture“, rekao je Vidić.

Otvaranjem beogradskog hub-a, SOKIN širi globalno prisustvo i šalje jasnu poruku da je njegovo prisustvo u Srbiji dugoročno. Kompanija planira ulaganja u razvoj tima, tehnologije i lokalnog fintech ekosistema, uz ambiciju da Beograd postane njen najbrže rastući i najveći tehnološki centar u svetu.

Foto: Warp studio

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Zašto je longevity posebno važna tema za žene?

by bifadmin

Nije mala stvar kada najbogatiji ljudi sveta počnu da ulažu milijarde dolara u jednu ideju. Još je zanimljivije kada je ta ideja – kako produžiti ljudski život.

U poslednjih nekoliko godina longevity industrija predstavlja jednu od najuzbudljivijih oblasti medicine i tehnologije. Džef Bezos, osnivač Amazona i treći najbogatiji čovek na svetu, finansirao je biotehnološku kompaniju Altos Labs kako bi pronašao formulu za podmlađivanje ćelija. Sem Altman, generalni direktor OpenAI-a i jedan od najuticajnijih ljudi u svetu veštačke inteligencije, uložio je više od 180 miliona dolara u Retro Biosciences, projekat koji ima ambiciju da produži zdrav životni vek za deset godina.

Njihovim stopama idu i Lari Ellison, osnivač Oracle-a, Leri Pejdž, suosnivač Google-a, i brojni drugi investitori iz Silicijumske doline.

Produžavanje života je dugo bila opsesija tehnoloških milijardera. Pretpostavlja se jer muškarci statistički žive kraće, ali i zato što tradicionalno imaju pristup kapitalu koji omogućava eksperimentisanje sa novim medicinskim tehnologijama. Međutim, poslednjih godina fokus se pomera sa laboratorija i skupih terapija na nešto mnogo jednostavnije – svakodnevne navike koje produžavaju zdrav životni vek.

Žene žive duže, ali ne nužno zdravije

Iako u proseku žive tri do pet godina duže od muškaraca, žene ne žive zdravije. Veći deo tog dodatnog vremena provode baveći se manjim ili većim zdravstvenim problemima. Zbog toga se u savremenoj medicini sve više koristi termin healthspan, ili, broj godina koje provodimo zdravi, funkcionalni i energični.

Zdrav i dug život nije rezultat jedne velike odluke, već sistema svakodnevnih navika. San, kretanje, ishrana, oporavak i mentalni fokus spadaju među faktore koji imaju najjači uticaj na to kako starimo.

„Briga o dugovečnosti nije luksuz rezervisan za najbogatije ljude planete, već šansa za svakog od nas da živi bolje“, kaže Nina Gvoz, mindfulness menadžerka hotela SIRO Boka Place.

Prema njenim rečima, savremeni pristupi dugovečnosti oslanjaju se na pet osnovnih principa koji imaju snažnu naučnu osnovu. „Bolji san, ciljano fizičko kretanje, prilagođena ishrana, oporavak i mentalno zdravlje. To nisu wellness trendovi već faktori koji direktno utiču na dugovečnost“, objašnjava Gvoz.

San visoko na lestvici prioriteta

Kvalitetan san jedan je od najvažnijih faktora dugovečnosti. Istraživanje Harvard Medical School pokazuje da hronični nedostatak sna može povećati rizik od kardiovaskularnih bolesti i do 45 procenata. Tokom dubokog sna telo obnavlja ćelije, reguliše hormone i uklanja metabolički otpad iz mozga. Stabilan cirkadijalni ritam, smanjeno izlaganje ekranima u večernjim satima i adekvatna temperatura prostorije mogu značajno doprineti kvalitetnijem odmoru. U SIRO Boka Place hotelu posebna pažnja posvećuje se upravo ovim detaljima.

Trening snage ključ vitalnosti

Fizička aktivnost ostaje jedan od najmoćnijih faktora dugovečnosti. Studija objavljena u časopisu British Journal of Sports Medicine pokazuje da redovno kretanje može produžiti životni vek i do pet godina. Za žene je posebno važan trening snage. Nakon tridesete godine telo prirodno gubi između tri i pet procenata mišićne mase po deceniji. Očuvanje mišićne mase ključno je za zdrav metabolizam, stabilnost zglobova i zdravlje kostiju.

Hrana kao temelj sistema dugovečnosti

Metabolizam je centralna tačka dugovečnosti. Jedan od najistraživanijih modela ishrane je mediteranska dijeta, bogata povrćem, ribom, zdravim mastima i integralnim žitaricama.

Studije pokazuju da ovakav način ishrane može smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti za oko 30 procenata. U longevity pristupu hrana se posmatra ne samo kao izvor energije, već i kao biološki signal koji utiče na procese starenja.

Oporavak uvrstiti na listu prioriteta

Moderni način života često zanemaruje oporavak, iako upravo on određuje koliko će telo biti otporno na stres i fizički napor. Tehnike poput saune, hladne terapije, istezanja, masaže i kontrolisanog disanja mogu smanjiti upalne procese u organizmu i ubrzati regeneraciju.

Fokus na mentalno zdravlje

Mentalno zdravlje postaje jedan od ključnih faktora dugovečnosti. Istraživanja pokazuju da hronični stres može povećati rizik od srčanih bolesti za više od 40 procenata. Zbog toga mindfulness, meditacija i druge tehnike mentalne higijene sve češće postaju deo preventivne medicine.

“Jedna od najvažnijih poruka savremene nauke o dugovečnosti jeste da ona ne počinje u starosti. Većina faktora koji određuju zdrav životni vek formira se između 35. i 45. godine. Način ishrane, kvalitet sna, fizička aktivnost i upravljanje stresom imaju kumulativni efekat koji se gradi decenijama. Zato sve više lekara govori o dugovečnosti kao o životnom stilu, a ne o medicinskom tretmanu.” zaključuje Gvoz.

Foto: Miguel Bruna, Unsplash

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomija

Finansijska pismenost u Srbiji: I danas postoje Jezde i Dafine

by bifadmin

Finansijski nepismeni pojedinci su idealne žrtve za prevare, a rizik da neko ostane bez celokupne ušteđevine višestruko se povećao sa digitalnim tehnologijama. Iskustva finansijskih stručnjaka u Srbiji i regionu pokazuju da i mladi, iako su digitalno potkovani, uveliko nasedaju na prevare jer nemaju dovoljno finansijskog znanja. Šta više, čak i većina studenata ekonomije ne zna koliko iznosi prosečan račun za struju ili vodu, pa čak ni koliko košta prosečan odlazak u prodavnicu, jer o tome počinju da brinu tek kada se osamostale od roditelja.

Kada se govori o finansijskoj pismenosti u domaćoj javnosti, najčešće se koriste podaci iz istraživanja kompanije S&P Global, prema kojima je u Srbiji finansijski pismeno tek 38% odraslih, što je procenat koji delimo sa Kenijom, Madagaskarom i Belorusijom. Međutim, ova studija je urađena još 2014. godine, a novijih uporednih podataka nema, jer Srbija od tada nije učestvovala u međunarodnim istraživanjima na ovu temu, poput onih koje sprovode OECD i Eurobarometar.

Analizu o finansijskoj pismenosti domaćeg stanovništva, Narodna banka Srbije (NBS) je poslednji put objavila 2012. godine. Jedan od glavnih zaključaka u tom istraživanju glasi da je finansijska pismenost usko povezana za obrazovnim i imovinskim statusom ispitanika. Sa finansijskim proizvodima je najbolje bilo upoznato radno aktivno stanovništvo, a ispitanici su pokazali najslabije rezultate u oblasti finansijskog planiranja. Centralna banka zato od 2007. sprovodi programe finansijskog opismenjavanja dece i odraslih kroz različite vidove edukacije, kojima je do kraja prošle godine prisustvovalo više od 340.000 ljudi.

Naučni rad „Finansijska pismenost i upotreba finansijskih usluga u Srbiji” koji je objavio beogradski Fakultet organizacionih nauka 2021. godine, potvrdio je da obrazovanje i imovinski status bitno utiču na znalačko baratanje novcem. Naime, u istraživačkom uzorku, sa ponudama finansijskih usluga najbolje su bili upoznati ispitanici koji su tada zarađivali više od 100.000 dinara mesečno.

Među istraživanjima na ovu temu najaktuelnije je ono koje je uradila Erste banka 2024. godine. Prema dobijenim nalazima, skoro četvrtina anketiranih nema osnovna znanja o finansijskim proizvodima i uslugama, dok većina ispitanika ne planira da radi na poboljšanju svoje finansijske pismenosti. Kada je reč o izvorima informacija o ovoj temi, 76% anketiranih se o tome obaveštava iz medija, slede banke i štedionice (72%), a potom članovi porodice (68%).

„Bol plaćanja“

Erste banka zato već osam godina sprovodi program #ErsteZnali za finansijsko opismenjavanje građana, a krajem prošle godine je organizovala konferenciju za mlade „Finansijska pismenost – od finansijskog fitnesa do finansijskog zdravlja“, na kojoj se diskutovalo i o digitalnoj finansijskoj pismenosti.

Govoreći o ovoj temi, Dajana Barbić, profesorka Ekonomskog fakulteta u Zagrebu je istakla da su cele generacije u ovom regionu decenijama odrastale u političkom i ekonomskom sistemu koji je bio potpuno drugačiji od današnjeg i da iz tog razloga finansijska pismenost najčešće nije mogla da se stiče u porodici.

Zato ne čudi da smo nespremni dočekali i digitalizaciju finansijskog sektora, koja je pred potrošače postavila neke nove zamke. „Primera radi, postoji psihološki koncept koji se zove ‘bol plaćanja’. On podrazumeva neprijatnost koju osećamo kada se odvajamo od svog novca, i znatno je veći kada na kasi dajemo stvarne novčanice, nego kada prislanjamo karticu na aparat. Istraživanja pokazuju da zato više trošimo kada plaćamo karticama i telefonima, kao i da impulsivnije kupujemo kada to činimo onlajn”, objašnjava profesorka.

Osim ove nesvesne velikodušnosti, nove tehnologije donele su nam i ozbiljnije rizike, kao što su sajber prevare. One nisu zaobišle ni mlađe generacije, koje prema rečima profesorke jesu digitalno pismene, ali nisu finansijski. To znači da su mladi, iako znaju kako funkcioniše internet, ipak podložni dezinformacijama i da veruju influenserima više nego što bi trebalo, bez svesti da su oni često plaćeni za promovisanje određenih sadržaja.

Svim generacijama preti i jedna nova opasnost – prevare zasnovane na sposobnosti veštačke inteligencije da pravi lažne snimke koji deluju veoma realno. Građani Hrvatske su prošle godine gubili svoj novac zbog jednog takvog lažnog videa. U njemu je hrvatski ministar finansija navodno predstavljao platformu za investiranje, sa obećanjima da građani zahvaljujući ulaganju od svega 250 evra mogu da zarade i do 10.000 evra. Nešto slično desilo se pre neki dan kod nas sa lažnim snimkom ministra Siniše Malog.

Budući ekonomisti „operisani“ od svakodnevnih troškova

Zato bi ulaganjima trebalo da prethodi znanje o finansijama. No, jedan projekat na kom je Barbić radila sa studentima ekonomije pokazao je da 99% njih ne zna ni koliko iznosi prosečan račun za struju ili vodu, pa čak ni koliko košta prosečan odlazak u prodavnicu, jer o tome počinju da brinu tek kada se osamostale od roditelja.

Profesorka zagrebačkog Ekonomskog fakulteta smatra da sa finansijskim opismenjavanjem treba početi u ranom uzrastu. „Istraživanja pokazuju da deca stara četiri do pet godina razumeju šta je novac i utiču na potrošnju. Prodavci postavljaju rafove sa slatkišima nisko uz kasu upravo zato što računaju na decu koja sa roditeljima čekaju u redu”, ukazuje Barbić i napominje da tako malu decu ne treba učiti o složenim pojmovima kao što su krediti, investiranje na berzi i slično, već o samodisciplini koja je osnov finansijske odgovornosti.

Sličnog mišljenja je i Nenad Gujaničić, glavni broker kompanije Momentum Securities, koji smatra da bi razumevanje upotrebne vrednosti određenih proizvoda trebalo da prethodi finansijskoj pismenosti. Kao primer navodi zahteve mnogih tinejdžera u Srbiji da poseduju ajfon iako im on realno ne treba, a pored toga košta više od prosečne plate njihovih roditelja koji se čak i zadužuju kako bi im priuštili ovaj uređaj.

Mladi se suočavaju sa zamkama i u nešto kasnijem uzrastu, kada počnu da zarađuju i da razmišljaju o „oplodnji“ svog kapitala. „Istraživanje koje je sprovela Hrvatska agencija za nadzor finansijskih usluga pokazalo je da je veliki broj mladih ili ulagao ili planira da ulaže u kriptovalute bez znanja o rizicima koje nose ta ulaganja. Mnogi od njih misle da su kriptovalute pravno regulisane isto kao tradicionalni finansijski proizvodi i usluge”, navodi Barbić.

O investiranju u kriptovalute na konferenciji Erste banke govorio je Ivan Andrejević iz subotičke organizacije CTB Crypto. Prema njegovim rečima, postoje stabilne digitalne valute koje nose manje prinose, ali i one nestabilne, sa većim rizikom i većom zaradom. „Svi znaju za bitkoin, a malo ko zna da je na našem kripto tržištu moguće investirati i u neke manje rizične proizvode. Recimo, srpska regulativa dozvoljava izdavanje digitalnih tokena čija vrednost je stabilna a ipak obezbeđuje pasivni prihod, kao u slučaju Walnut tokena”, objašnjava Andrejević.

Nema velike, a brze zarade

Gde je novac tu su i prevare, što znači da ih ima u svim oblastima finansijske industrije. Međutim, Andrejević tvrdi da ih u kripto industriji ima manje nego što se misli, pozivajući se na podatak Svetske banke da se manje od 0,8% kriptovaluta koristi u prevarama. Dodaje da je tehnologija uvek moralno neutralna i da iza prevara stoje ljudi.

Ljudi su ti koji i nasedaju na prevare, i to najčešće iz želje za brzom zaradom. „Nedavno sam razgovarao sa osobom koja ima ekonomsko znanje, ali je uprkos tome izgubila novac u prevari, verujući obećanoj zaradi od 150% za tri meseca. Takve prinose nisu obećavali čak ni Jezda i Dafina”, podseća Gujaničić.

On upozorava da treba biti oprezan svaki put kada se pomene velika i laka zarada. „Prinosi na korpu akcija najvećih američkih kompanija, dakle S&P500, na godišnjem nivou iznose oko 10%. Kamata na štednju u bankama je 2-3%, a prinos na obveznice 4-5%. To su realni iznosi, a prevarant može da vam obeća i 1.000% jer zna da vam to neće isplatiti”, ističe ovaj broker dok objašnjava zašto neko ko želi da se upusti u ulaganja prethodno mora da ima osnovna znanja o finansijama.

Marija Dukić

Biznis i finansije 242, februar 2026. 

Foto: alphaspirit, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvo

Kako je funkcionisao “komunizam” Inka u Peruu?

by bifadmin

Jedan od najzanimljivijih komunističkih eksperimenata u istoriji sproveden je pre šest vekova u carstvu Inka, u kom niko nije ostao gladan ili bez krova nad glavom, a ekonomija je bila bezgotovinska ili modernije rečeno – cashless.

Carstvo Inka je najveće carstvo u pretkolumbovskoj Americi. Nastalo je u 14. veku a u narednom se proširilo duž Anda da bi pred svoj kraj obuhvatalo delove Ekvadora, Perua, Bolivije, Argentine i Čilea. Inke jesu bili osvajači novih teritorija ali su lokalno stanovništvo asimilovali relativno miroljubivim metodama namećući mekim metodama svoj jezik i kulturu.

Međutim, to nije bila jedina specifičnost Inka. Njihovo ekonomsko uređenje je za to vreme bilo vrlo humanističko, dok je političko bilo prilično totalitarističko. Naime, carstvo Inka je strogo kontrolisalo svoje građane a život pojedinca u njemu je bio podređen državi od rođenja do smrti.

Država bez privatnog vlasništva

U carstvu Inka nije postojalo privatno vlasništvo nad zemljom u zapadnom smislu. Vrhovni vladar, poznat kao Sapa Inka, smatran je božanskim bićem i formalno je bio vlasnik celokupne teritorije.

Zemlja nije mogla da se kupuje ili prodaje. Umesto toga, bila je podeljena na tri dela: državni, koji je služio za finansiranje vlasti i vojske, verski, namenjen hramovima i sveštenstvu i zajednički deo koji su obrađivale lokalne zajednice poznate kao ajlju.

Privatna domaćinstva nisu imala vlasništvo nad zemljom ali su dobijala pravo da obrađuju određenu parcelu čija je veličina zavisila od broja članova domaćinstva.

Društvo bez novca

Jedna od najneobičnijih karakteristika sistema Inka bila je činjenica da u njemu nije postojao novac. Zlato i srebro nisu imali ekonomsku vrednost. Za Inke su to bili simbolični materijali – znoj Sunca i suze Meseca – koji su korišćeni za ukrašavanje hramova i luksuznih objekata.

Stanovništvo je do osnovnih potrepština dolazilo razmenom svojih proizvoda za one koje su pravili drugi ljudi, dok je država kontrolisala tržište luksuzne robe i trgovinu na većim razdaljinama.

Time je praktično onemogućen nastanak bogate trgovačke klase koja bi mogla da ugrozi vlast države, ali i koja bi prisvojila onaj deo društvenih sredstava koji joj nije bio potreban. Viškovi koji su zahvaljujući takvom sistemu ostajali čuvani su i preraspoređivani onom delu društva kojima su bili potrebni.

Rad kao porez

Umesto poreza u novcu, država je koristila sistem obaveznog rada poznat kao mit’a. To znači da su građani morali deo godine da provedu radeći za državu.

Zahvaljujući takvom “poreskom sistemu” izgrađene su hiljade kilometara puteva kroz planine, ogromne poljoprivredne terase koje su omogućile uzgoj biljaka u teškim planinskim uslovima, kao i velelepni objekti poznati i dan danas.

Zauzvrat, država je održavala veliku mrežu skladišta hrane. U njima su se čuvali krompir, kukuruz i druge namirnice, kako bi se stanovništvo snabdevalo u slučaju suše, bolesti ili starosti. Svako ko iz nekog razloga nije mogao da zaradi za sebe dobijao bi pomoć. Raspodelom resursa upravljala je takođe država, odnosno njeni administratori koji su vodili evidenciju stanovništva i proizvodnje pomoću sistema čvorova na kanapima, poznatog kao Quipu, i na osnovu nje odlučivali koliko hrane će biti gde raspodeljeno.

Po čemu su se Inke razlikovale od komunista?

Društveni ugovor Inka bio je jednostavan i zasnivao se na potpunoj poslušnosti državi u zamenu za sigurnost i opstanak.

Njihovo carstvo dakle nije bilo ni savršena komunistička utopija ni društvo potpune jednakosti. Pre bi se moglo opisati kao strogo organizovana planska ekonomija u kojoj je kolektivni opstanak imao prednost nad individualnom slobodom.

Ipak, ovo carstvo se umnogome razlikovalo od onoga što danas smatramo komunističkim društvom. Pre svega zato što je imalo strogu hijerarhiju sa plemstvom koje je imalo bolji položaj i narodom koji nije učestvovao u donošenju odluka važnih za društvo. Cilj tog sistema nije bio ukidanje vlasti već jačanje moći države i cara.

Cinik bi sada rekao da su isti cilj imali i svi ostali komunistički sistemi kroz istoriju, ali kao što vidimo na takve težnje nisu imuni ni režimi u kapitalističkim državama, a posebno u društvima zaglavljenim u divljem kapitalizmu kao što je srpsko.

Izvor: Greek Reporter

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Prve i jedine brendirane mini lubenice na Balkanu dolaze iz Kaća

by bifadmin

„Poljoprivredno gazdinstvo Nedeljkov se bavi proizvodnjom prve i jedine brendirane mini lubenice na Balkanu. Marko i ja smo agronomi, koje je othranila poljoprivreda i nakon što smo se upoznali i venčali, nekako je bilo logično da počnemo svoju proizvodnju. Pogotovo što je Markov deda Joca imao voćnjak u Kaću i bila mu je potrebna pomoć. Godine 2018. otvaramo naše gazdinstvo i tada prvi put donosimo odluku da probamo da proizvedemo i prodamo mini lubenicu“, priča svoju priču plodne zemlje za Plodnu zemlju Vedrana Nedeljkov, koja je sa suprugom Markom vlasnik PG Nedeljkov.

Danas su sa njihovom „Slatka mala iz Kaća“ prisutni u svim velikim trgovinskim lancima u Srbiji, kao i u nekoliko u Zapadnoj Evropi i učestvuju na najvećim sajmovima širom sveta. Svet će, sa mini lubenicom tanke kore, mikrosemenkama i izuzetnoj slasti tek da osvajaju.

Te godine kada su ova dva agronoma krenuli da se bave poljoprivredom, bio je jak mraz i svo voće im je bilo izmrzlo, pa je proizvodnja lubenice zapravo trebala da im popuni budžet.

Kad nema na tržištu proizvoda eto prilike

 

„Tada na tržištu nije bilo domaće mini lubenice i to je bila prilika koju smo iskoristili. Nije postojala ni potražnja tako da je bilo teže prodati je nego proizvesti. Srećom, nasledili smo od deda Joce i tezgu na Limanskoj pijaci u Novom Sadu i te prve godine smo rod od 1.000 semenki prodali na toj tezgi. Proizvođači su nam se smejali uz komentare da nam ništa ne valja taj fakultet jer ne znamo ni lubenicu kako treba da proizvedemo. A kupci su nas obilazili jer su svi smatrali da te male ništa ne valjaju. Mi naravno nismo odustali i odlučili smo da ćemo da stvorimo potražnju na tržištu“, kaže Vedrana.

Dizajnerski brend – “Slatka mala iz Kaća” i zašto je brend važan

 

Sledeće godine su zakupili nekoliko tezgi na pijacama u Novom Sadu i Beogradu i prodali na njima rod sa jednog hektara. Te godine su uz pomoć jedne dizajnerske kuće osmislili brend – nalepnicu koju lepe na svaku njihovu lubenicu.

„Brendiranjem smo želeli da se izdvojimo od buduće konkurencije i da ukažemo poverenje kupcima. Brendiranjem kupac zna ko stoji iza proizvoda, ali brendiranje sa sobom nosi veliku odgovornost. Treće godine naše proizvodnje jedan domaći market je želeo da prvi u Srbiji ima u ponudi mini lubenicu. Svake godine se potražnja povećavala i mi smo shvatili da ne možemo sami i da proizvedemo sve potrebne količine i da ih spakujemo po zahtevima kupca. Prioritet nam je da zadržimo premium kvalitet uprkos povećanju količina.“

Više manjih površina zasada bolja kontrola proizvodnje i berbe

 

Proizvodnju gazdinstva su podelili na nekoliko širom Vojvodine jer je na manjim površinama bolja kontrola proizvodnje i berbe, dok su se Vedrana i Marko fokusirali na pakovanje i plasman.

„Proizvodnjom na više lokacija smanjujemo rizik od vremenskih nepogoda i osiguravamo premium kvalitet tokom cele sezone. Prošle godine je naša kooperacija proizvela i prodala 650 tona „Slatke male iz Kaća“ na domaćem i Evropskom tržištu, a plan je za 2026. godinu je 1.000 tona. Danas, radimo sa skoro svim većim trgovinskim lancima u Srbiji i sa nekoliko velikih trgovinskih lanaca u Zapadnoj Evropi.“

Pre tri godine su dobili poziv iz Agencije za razvoj poljoprivrede da učestvuju na sajmu Fruit Attraction u Madridu na štandu Srbije sa još nekoliko kompanija iz Vojvodine. PG Nedeljkov tada je bilo jedini mali proizvođači na štandu Srbije.

„U februaru 2024. smo učestvovali i na sajmu Fruit Logistica u Berlinu i zahvaljujući tome smo počeli da izvozimo u zapadnu Evropu. Takođe smo izlagali i u Milanu na sajmu TutoFood i u Londonu na IFE uz podršku Privredne komore Vojvodine i Internacional Trade Agency. U poslednjoj nedelji januara smo bili izlagači na sajmu Gulfood u Dubaiju na štandu Srbije pored još devet kompanija. Dubai je mesto gde se spajaju Istok i Zapad, izuzetno moderan a u isto vreme ekstremno tradicionalan. Gulfod sajam je sajam hrane i održavao se na dve lokacije u preko 20 hala. Sajam je trajao od 26. do 30. januara. Sveže voće i povrće na ovom sajmu nije fokus, ali je ovo bila lepa prilika da se upoznamo sa novom kulturom i da upoznamo nama nepoznato tržište.“

Za razliku od Zapadne Evrope u kojoj normalne lubenice ne prelaze sedam kilograma, a mini lubenice čine 50-60 odsto tržišta, Istok još uvek voli krupne lubenice, preko 10 kilograma težine. Tako da na tom tržištu, kako ističe Vedrana je situacija kao što je bila na Balkanu pre deset godina.

 

Važnost dobrog pakovanja premium proizvoda i standarda

 

„Iz Dubaija, sa plus 25 stepeni smo otišli na minus 10 u Berlin na sajam Fruit Logistica. Ove godine Srbija nije imala svoj štand na ovom sajmu ali nas to nije sprečilo da odemo u svojoj režiji. Dogovorili smo sastanke sa našim kupcima, kao i sa potencijalnim kupcima i napravili plan za sezonu 2026. Fruit Logistica je jedan od vodećih sajmova u svetu na kom se može vidite sve vezano za sveže voće i povrće – od najnovijih sorti, najsavremenije mašine i tehnologije za proizvodnju i pakovanje svežeg voća i povrća. Jer dobra proizvodnja i dobar proizvod su samo pola posla. Neophodno je taj proizvod upakovati spram zahteva kupca i dostaviti na adresu kupca. Takođe, uvođenje standarda je neophodno za rast i razvoj i povećanje konkurentnosti na tržištu. Mi imamo četiri standarda: GlobalGAP, Grasp, COC i IFS, a u planu su nam još BRS I SMETA“, kaže Vedrana Nedeljkov.

Izvor: Plodna zenlja

Foto: Privatna arhiva PG Nedeljkov

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

 Srbija dobila prve inovacione lidere – strateški tim za jačanje domaće startap scene

by bifadmin

Srbija je dobila svoju prvu generaciju Inolidera – istaknutih predstavnika inovacionog i akademskog sektora koji će svojim znanjem, iskustvom i institucionalnim kapacitetima doprineti daljem razvoju nacionalnog inovacionog ekosistema i snažnijem povezivanju nauke i privrede.

Prvu generaciju inolidera čine predstavnici Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja, Fakulteta organizacionih nauka (FON), NALED-a, BIO4, Fonda za inovacionu delatnost,  zatim NTP Beograd, NTP Čačak, NTP Niš i NTP  Novi Sad, RISC-a Novi Pazar i RISC-a Zubin Potok, Inovacionih inkubatora sa Univerziteta u Kragujevcu, Fakulteta za turizam i ugostiteljstvo, i  i Fabrike za inovacija.

– Svi smo na istom putu da unapredimo inovacioni sektor, važno je da radimo zajedno i sarađujemo. Važno je da unapređujemo kapacitete i znanja, te se nadam da će prvi inolideri širiti znanja dalje – istakla je državna sekretarka u Ministarstvu nauke i tehnološkog razvoja Marija Gnjatović i najavila da će biti raspisan program Fonda za nauku koji će se odnositi na saradnju nauke i privrede.

– Ovaj projekat jača inovacione kapacitete Srbije, povezujući međunarodnu ekspertizu sa potrebama domaćeg ekosistema i osnažujući ljude koji će ključnu ulogu u njegovom daljem razvoju – rekao je dekan FON-a Marko Mihić.

Izvršna direktorka NALED-a, Violeta Jovanović, istakla je da su Inolideri mnogo više od polaznika jednog programa.

– Inovacioni lideri su nosioci promene, koji će prenositi znanje, pokretati inicijative i jačati kulturu inovacija u Srbiji. Cilj je izgradnja mreže lidera koji dugoročno razvijaju efikasan i povezan inovacioni sistem – zaključila je Jovanović.

Delegacija inovacionih lidera iz Srbije posetila je Minhen kroz program TUM International, kako bi jačala kapacitete i prenosila evropske prakse u inovacijama i preduzetništvu. Upoznali su se sa startap ekosistemima, transferom tehnologije i saradnjom univerziteta i industrije, posebno kroz iskustva UnternehmerTUM, i stekli uvid u održiv inovacioni ekosistem. Poseta, kao i ostale aktivnosti, realzivane su u okviru programa Innoleaders Serbia, finansiranog od Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Srbije koji sprovede FON, TUM Internationala i NALED-a, sa ciljem jačanja inovacionih institucija i povezivanja sa međunarodnim centrima izvrsnosti.

– Verujem da je ekosistem inovacija u Srbiji u najboljim i najjačim rukama. Inovacija zahteva tehničku izvrsnost, zajedničku kulturu, kulturnu i institucionalnu saradnju, a InnoLeader Serbia pruža upravo to. Već ste implementirali ideje u praksu, ostvarili uticaj i nastavili da ga širiti, uspostavili zajednički jezik i tako izgradili neverovatnu mrežu koja služi, naravno, Srbiji, ali i celoj Evropi – rekla je Friederike Hettinger, izvršna direktorka TUM International.

Inovacioni lideri u Srbiji su Adam Đurđević, Irena Đorđević Šušić, Slavica Cicvarić Kostić, Teodora Ilić, Nemanja Jovičić, Saša Lazović, Marija Milić, Vukica Maričić,Tadej Kurepa, Milan Okanović, Mirko Pešić, Šemsudin Plojović, Milan Ranđelović, Vladimir Senić, Slađana Stešević, Mlađan Stojanović, Ivan Todorović, Vladimir Todorović i Dušan Vulović. Nakon rada sa liderima, sledi realizacija obuka za posrednike znanja i specijaliste, koji će biti zaduženi za sprovođenje strateških pravaca delovanja unutar inovacionih organizacija.

Foto: Naled

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Evropske berze padaju zbog rata na Bliskom Istoku

by bifadmin

Glavne evropske berze su  u crvenom, ponovo su ugrožene strahovima da bi rat na Bliskom istoku mogao da dovede do trajnog rasta cena energije, prenela je britanska agencija Rojters (Reuters) na svom sajtu.

U Parizu, KAK (CAC) 40 je pao za 0,66 odsto na 8.113,52 poena, u Frankfurtu je DAKS (DAX) pao za 0,57 odsto, a u Londonu, FTSE 100 je pao za 0,30 odsto.

Indeks Jurostoks 50 (EuroStoxx) je pao za 0,67 odsto, FTSJuroferst 300 (FTSEurofirst) za 0,47 odsto, a Stoks 600 (Stoxx) za 0,45 odsto.

Teheran je danas bio meta novog talasa izraelskog bombardovanja, šestog dana vojne kampanje koju su Sjedinjene Američke Države i Izrael pokrenuli protiv Islamske Republike, koja je sa svoje strane pokrenula raketne napade na Izrael i drugde po regionu.

Geopolitičke tenzije prvenstveno utiču na cene nafte, koje su danas porasle za oko tri odsto posle zatišja u sredu, jer proizvodnja i transport ugljovodonika i dalje trpe uticaj rata.

Situacija takođe ima posledice na tržište obveznica, sa rastućim prinosima u zoni evrai, jer investitori strahuju da bi potencijalni povratak inflacije mogao da promeni pravac monetarne politike.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Ukupni krediti privrede i građana na kraju februara iznose 4.418 milijarde dinara

by bifadmin
Ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika na kraju februara ove godine iznosili su oko 4.418 milijarde dinara, što je rast od jedan odsto u odnosu na januar, saopštilo je Udruženje banaka Srbije.
Pozajmice privrede bile su oko 2.348 milijardi dinara i veće su za 0,9 odsto, a krediti preduzetnika su povećani 0,3 odsto, na oko 96,6 milijardi dinara.

Dug stanovništva bankama bio je veći 1,2 odsto i iznosio je oko 1.973 milijarde dinara.

Među kreditima stanovništva gotovinski su bili veći 1,3 odsto, potrošački 1,5 odsto, stambeni 1,2 odsto, zajmovi za refinansiranje 1,3 odsto i poljoprivredni 1,1 odsto.

U kašnjenju otplate na kraju februara bilo je 1,9 ukupnih bankarskih pozajmica, koliko i u januaru.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

SAD: Premije rizika na akcije padaju kao 2007. pred krizu

by bifadmin

Poznati berzanski analitičar Peter Openhajmer upozorava da se finansijska tržišta trenutno ponašaju slično kao pred finansijsku krizu iz 2008. godine, međutim ipak ne očekuje ozbiljnu recesiju poput te.

Goldmanov strateg za globalna tržišta objavio je istraživačku belešku u kojoj ističe da su premije rizika na akcije naglo pale i sada su uglavnom na nivoima kakvi su bili neposredno pre finansijske krize. Premije rizika na akcije su inače dodatni prinos koji investitori očekuju od ulaganja u akcije u odnosu na sigurna ulaganja kao što su državne obveznice, kako bi kompenzovali veći rizik poslovanja.

Zbog kombinacije različitih okolnosti Openhajmer očekuje korekciju tržišta ali ne predviđa njegov dugotrajan pad.

Sledi li nam nova velika kriza?

Iako neki tržišni signali podsećaju na period pred izbijanje poslednje velike globalne finansijske krize, postoje i značajne razlike u odnosu na 2007. godinu.

Naime, bilansi privatnog sektora – domaćinstava, kompanija i banaka – trenutno su relativno stabilni. Zbog toga mnogi analitičari aktuelnu situaciju više porede sa pucanjem dot-com balona početkom dvehiljaditih nego sa finansijskom krizom iz 2008.

Dobit ametičkih kompanija takođe šalje pozitivne signale. Istraživanja Goldman Sachsa pokazuju da su globalne procene zarada kompanija zapravo porasle od početka 2026. godine, što je istorijski gledano pozitivan signal. Prema prognozi ove investicione banke, američki BDP bi ove godine mogao da poraste oko 2,8 odsto, što takođe nije loš znak.

Dakle, situacija nije sjajna ali nije ni toliko loša kao što je bila u osvit najveće finansijske krize u ovom veku.

Gde investirati u ovakvim vremenima?

Openhajmer je širom sveta poznat po prilično uspešnom predviđanju kretanja na globalnim tržištima. On je još 2024. godine upozoravao da je cena američkih akcija previsoka i pozivao investitore da više ulažu na međunarodnim tržištima. Ta strategija se pokazala uspešnom jer su evropska i japanska tržišta snažno porasla dok su američke tehnološke akcije oslabile.

Kasnije, u novembru 2025, objavio je desetogodišnju prognozu prema kojoj bi indeks S&P 500 donosio prosečan godišnji prinos od samo 6,5 odsto – najmanji među velikim regionima – dok bi tržišta u razvoju mogla ostvarivati gotovo 11 odsto godišnje, slično koliko je S&P donosio nekada, bar nominalno.

Logično je da bi dešavanja na Bliskom Istoku mogla imati uticaj na berzansko poslovanje širom sveta, pa i na pomenutu korpu akcija, kaže Openhajmer, i dodaje da geopolitički događaji obično dovode do prosečne korekcije od oko 6% na indeksu S&P 500 koja traje oko 18 dana pre stabilizacije tržišta.

Zato investitorima preporučuje široku diverzifikaciju i to po regionima, sektorima i vrstama imovine, što je strategija koju zagovara više od godinu dana i koja se do sada pokazala uspešnom.

Slabiji period za tehnološke akcije

Openhajmer prepoznaje i jedan zanimljiv trend – tehnološke akcije prolaze kroz jedan od najslabijih perioda relativnog učinka u poslednjih 50 godina.

Investitori su zabrinuti zbog velikih ulaganja u veštačku inteligenciju i mogućih promena poslovnih modela softverskih kompanija. Zbog toga se smanjuje premija koju su tehnološke firme godinama imale na tržištu.

U ovom neobičnom preokretu, američke industrijske kompanije sa velikom imovinom sada se na berzi vrednuju više od tehnoloških kompanija koje imaju relativno malo materijalne imovine.

Izvor: Fortune

Foto: olly18, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvo

Koja prava imaju putnici kojima su letovi ili aranžmani otkazani zbog ratnih okolnosti?

by bifadmin

Putnici iz Srbije koji imaju zakazane letove ka zemljama Bliskog Istoka ili aranžmane za njih u slučaju otkazivanja putovanja mogu da traže povraćaj novca, zamenu putovanja ili poklon-vaučer, piše Danas.

To važi za turiste koji su uplatili aranžmane u zemljama koje su sada u sukobima, ali i za one koji je trebalo da lete ka njima ili tamo da presedaju na novi let. Ovo su potvrdili iz Nacionalne asocijacije turističkih agencija (YUTA), kao i iz nekoliko turističkih agencija.

Međutim, iz YUTA-e su naveli da pošto se trenutna situacija smatra „višom silom“ i posledicom ratnih okolnosti, avio-kompanije nisu u obavezi da primenjuju standardne procedure niti da garantuju sve usluge.

To u praksi znači da, na primer, u redovnim okolnostima, kada nema ratnih dejstava, prema Uredbi EU 261/2004 i sličnim propisima, putnici imaju pravo na novčanu nadoknadu od 250 do 600 evra za otkazane ili odložene letove.

Ovo pravilo pak ne važi u ratnim okolnostima. Dakle, kompenzacija se ne isplaćuje ukoliko su otkazivanje ili kašnjenje posledica sukoba, rata, blokade aerodroma, sankcija ili ekstremnih bezbednosnih situacija. U takvim slučajevima putnici nemaju pravo na ovu vrstu naknade, već samo refundaciju u visini cene karte.

Takođe, u uobičajenim okolnostima, u slučaju dužeg zadržavanja na aerodromu, putnicima se obezbeđuju hrana, osveženje, smeštaj i transfer. Ove pogodnosti, međutim, nisu obavezne ukoliko su kašnjenje ili otkazivanje posledica ratnih okolnosti, sankcija ili zatvaranja vazdušnog prostora.

Kako će poslovati turističke agencije u narednom periodu

Iz turističke agencije „Jungle Tribe“, koja u ponudi ima destinacije na Bliskom istoku poput Ujedinjenih Arapskih Emirata, Jordana, Omana, Libana, pa čak i Irana, kažu da im je u ovom trenutku prioritet zbrinjavanje putnika koji se trenutno nalaze na destinacijama gde su aranžmani realizovani. Kako navode, to podrazumeva maksimalnu angažovanost svih zaposlenih kako bi se pronašle adekvatne alternative.

„Intenzivno sarađujemo sa lokalnim partnerima, YUTA-om, ambasadama Republike Srbije, kao i sa nadležnim avio-kompanijama, kako bismo obezbedili siguran boravak i povratak svih putnika“, rekli su iz ove agencije za Danas.

Što se tiče budućih polazaka, „Jungle Tribe“ napominje da se svaka situacija razmatra pojedinačno, „u zavisnosti od toga da li su uplaćeni depoziti i avansi partnerima, kakva je trenutna bezbednosna i operativna situacija u konkretnoj zemlji sa određenim avio-prevoznikom, kao i da li se leti preko potencijalno ugroženih područja“.

Iz druge turističke agencije anonimno navode da putnici u slučaju neizvršenih aranžmana ne bi trebalo da pretrpe finansijsku štetu. „Ukoliko do putovanja ne dođe, ponudiće se ili povraćaj novca, ili zamena putovanja, ili poklon-vaučer koji bi mogao da se iskoristi kasnije. Smatramo da putnici u tom slučaju ne bi izgubili ništa“, navode iz te agencije.

Dodaju da informacije o realizaciji letova dobijaju praktično „dan za dan“, te da se situacija neprestano menja, i da „u principu postoje opcije, i ukoliko dođe do otkazivanja, nudiće se alternativa za koju ćemo se truditi da bude prihvatljiva za putnike“.

Na pitanje da li će refundacija novca biti u punom iznosu, iz agencije objašnjavaju da to pre svega zavisi od odluka partnera, poput avio-kompanija i hotela.

„Pretpostavlja se da bi to bio pun iznos, ali ne možemo ništa unapred da obećamo. Sve zavisi od konačne odluke naših partnera. Mi uvek vratimo sve što je do nas i što možemo da refundiramo, ali za većinu usluga, poput avio-karata i hotelskog smeštaja, vezani smo dok ne dobijemo njihov stav“, ukazuju oni.

U ovom trenutku, kako naglašavaju, i njima je prioritet bezbednost putnika koji se već nalaze na destinacijama pogođenim krizom.

Na hiljade otkazanih letova

Napadi na Iran i njegovi kontranapadi na američke baze u regionu Bliskog istoka proteklog vikenda doveli su do zatvaranja aerodroma i ključnih tranzitnih ruta, uključujući Dubai, Abu Dabi i Dohu.

Vazdušni prostor iznad Bliskog istoka zatvoren je od 28. februara, zbog čega je otkazano na hiljade međunarodnih letova ka Izraelu, Iraku, Iranu, Kataru, Bahreinu, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Jordanu.

Među avio-kompanijama koje su otkazale letove su Lufthansa, Wizz Air, FlyDubai, Qatar Airways, Emirates, Etihad Airways, KLM i British Airways. U otkazane letove spadaju i oni sa beogradskog aerodroma „Nikola Tesla“, a najpogođeniji su putnici na letovima za Dubai, Abu Dabi i Dohu.

Izvor: Danas

Foto: staffanekstrand, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci