Iako se od obrazovanja očekuje da bude ulaznica za sigurno zaposlenje, u Srbiji diploma neretko predstavlja samo papir. Tržište rada traži praktične veštine, iskustvo i fleksibilnost, a obrazovni sistem na te zahteve odgovara sporo i tromo. U kojoj meri danas akademsko obrazovanje donosi finansijske koristi ljudima, a ne samo društvenu težinu?

Ekspanzija IT sektora u 21. veku povukla je pitanje isplativosti studiranja generalno, ali i studiranja drugih fakulteta i smerova koji ne potpadaju pod domen informacionih tehnologija s obzirom na veliku razliku u zaradama između softverskih i ostalih zanimanja piše Nova ekonomija.

Pored toga, iako tržište rada beleži slabašne pozitivne trendove, u stvarnosti se suočava sa problemima. Srbija beleži blagi porast nezaposlenih, a u prva tri meseca ove godine najviše je mladih bez posla, oko 24,1 odsto.

Podaci međutim pokazuju da IT jeste svetla tačka tržišta, ali da nije jedina. Pre nego što se svi okrenu studiranju programiranja, treba znati da postoje i drugi sektori u kojima se može pristojno zaraditi i bez uhlebljenja preko veze.

Šta kaže statistika?

Prema Republičkom zavodu za statistiku (RZS) pet najplaćenijih sektora su računarsko programiranje i konsultantske usluge, vazdušni saobraćaj, informisanje i komunikacije, naučno istraživanje i razvoj i proizvodnja koksa i derivata nafte.

Prosečna zarada u ovim sektorima kreće od oko 180.000 dinara koliko je kod proizvodnje koksa i derivata nafte, pa do 268.000 dinara koliki je prosek baš u domenu informacionih tehnologija i programiranja.

Podaci kojima raspolaže Infostud (iz 2024. godine), pokazuju da su najtraženije oblasti među poslodavcima trgovina i prodaja, mašinstvo, IT sektor, administracija i ugostiteljstvo. Međutim, to što nekom sektoru nedostaje najviše radnika, nikako ne znači da se njima nude i najveće plate. Tako se, ako se pogleda RZS, ugostiteljstvo nalazi na pretposlednjem mestu po isplativosti za radnike, sa prosečnom platom od oko 62.000 dinara, a ni trgovina nije daleko od toga.

Potom, zanimljivo je da se tržište suočava sa manjkom zanatlija, a plate koje se mogu videti na Infostudu za, recimo, bravara, kreću se od 150.000 dinara, vodoinstalatera oko 125.000, a pekara nešto manje – sa prosečnom platom od 89.000 dinara.

Međutim, RZS nije svrstao ovo zanimanje ili sektor, među vodeće, što može imati smisla uzevši u obzir na koji način poslodavci prijavljuju svoje zaposlene, a i prirodu zanatskog posla u Srbiji, gde zanatlije mahom rade samostalno i to u sivoj zoni.

Presek tržišta rada u 2025. godini i nije nešto drugačiji. Najtraženiji su IT-jevci, zanatlije, ugostitelji, a plate se nisu mnogo promenile.

Nivo obrazovanja naspram zarade

Međutim, podaci iz istraživanja iz 2022. godine (Istraživanje o strukturi zarada), koje je sproveo Republički zavod za statistiku, pokazuju da postoji recipročna veza između nivoa kvalifikacija i visine zarade.

Prema istraživanju, zaposleni sa završenim osnovnim, specijalističkim, master ili doktorskim studijama (nivo 6, nivo 7 i nivo 8) nesumnjivo ostvaruju veće zarade u odnosu na one sa neformalnim, stručnim, osnovnim ili srednjim obrazovanjem (nivo 1, nivo 2 i nivo 3).

Ove nalaze potvrđuju i najsvežiji podaci o prosečnoj zaradi prema nivou kvalifikacija iz septembra 2024. godine (RZS), što se može videti na tabeli ispod.

Tako je u septembru prošle godine, prosečna neto plata ljudi sa završenom osnovnom školom i manje od toga bila 57.666 dinara, sa četvorogodišnjom srednjom školom 85.811, a sa završenim fakultetom 124.393 dinara. Masteri i doktori nauka u proseku zarađuju 138.765 dinara.

Dakle, jasno je da svake četiri godine dodatnog školovanja donose značajan napredak u plati. Jedna od vodećih dilema mladih ljudi je da li posle četvorogodišnje srednje škole da upisuju fakultet ili ne. Ovi podaci pokazuju da diplomirani studenti tokom radnog veka u proseku zarađuju 45 odsto više nego njihove kolege koje su ostale na srednjoj školi, a kada se radi o određenim podgrupama, recimo o muškarcima koji žive u Beogradu, ta razlika iznosi čak 62 odsto.

U finansijskom smislu, cena toga su bar četiri godine studiranja, odnosno „izgubljenog“ prihoda zbog kasnijeg ulaska na tržište rada, kao i sam trošak studija. Tas na kraju, bar u proseku, značajno prevagne na stranu višeg obrazovanja, ali sve ovo ipak treba znati pri izboru karijere.

Dakle, podaci svakako pokazuju da visokoobrazovani ostvaruju veće zarade, bez obzira na industriju u kojoj su zaposleni. Međutim, ni to ne znači da svi koji su završili studije imaju posao u struci ili posao uopšte.

U prvom kvartalu 2025. godine bilo je 289.400 nezaposlenih, što predstavlja stopu nezaposlenosti od 9,1 odsto – blagi porast u odnosu na poslednji kvartal 2024. godine, kada je stopa iznosila oko 8,6 odsto, odnosno bilo je 273.100 nezaposlenih lica.

Završetak fakulteta, nažalost, nije garancija sigurnog zaposlenja. Dok su pojedine industrije među najtraženijima, to porazumeva veliku konkurenciju za radna mesta. S druge strane, sektori sa najvećom potražnjom za radnicima, poput ugostiteljstva i trgovine, uglavnom nude niske plate.

Studije ipak nude veće šanse. Tako, prema podacima za 2024. među onima koji su završili srednju školu, njih 55,8 odsto je imalo posao. Kod građana sa fakultetom to je 72 odsto. Kod mastera i doktora 84,4 odsto.

Uprkos tome što fakultet naravno nije potpuna garancija da će svršeni student moći sebi da obezbedi egzistenciju, u prošloj školskog godini imali smo 249.768 studenata, na svim nivoima studija, koji su se odlučili za upis.

Koju ulogu fakultet igra u zaposlenju?

U Srbiji akademsko obrazovanje i dalje nosi određenu društvenu težinu. Vrednuje se formalna diploma, ali kada se pogledaju izgledi na tržištu rada – postavlja se pitanje da li je trud uložen u visoko obrazovanje kasnije dovoljno kompenzovan s obzirom na godine provedene na studijama?

Najveći problem srpskog visokoškolskog sistema jeste što se slabo usaglašava i prilagođava tržištu. Kurikulumi se menjaju tromo, a praktične veštine su skoro pa nepostojeće.

Miloš Turinski, menadžer za odnose sa javnošću u Infostudu, objašnjava trenutno stanje na tržištu.

„Formalno obrazovanje i dalje ima značajnu vrednost, pogotovo u oblastima gde su neophodne diplome, ali ako pogledate neke oblasti poput zanata, logistike ili prodaje ljudi generalno mogu da uspeju bez fakultetskog obrazovanja“, zaključuje Turinski.

Na tržištu rada se pojavio apsurd: Kroz oglase za poslove pored fakultetske diplome traže se praktične veštine, znanje, radno ili volontersko iskustvo od studenata koji su tek završili fakultet. Odnosno, potražnja za idealnim kandidatom koji će biti miks formalnog i neformalnog obrazovanja dovodi mlade u situaciju da neretko biraju između studiranja i posla/prakse.

Sve to implicira da student tokom studija paralelno mora da gradi karijeru. Žongliranje obaveza i aktivnosti može dovesti do produžetka studiranja što je opet nezahvalno na tržištu rada, te se jedan student nalazi između dve vatre: završiti fakultet u roku ili steći praktična znanja uprkos rizicima.

,,Cela problematika leži u povezivanju obrazovanja i tržišta rada. Obrazovanje mora da se poveže sa privredom, fakulteti da obezbede saradnje, prakse i volontiranja u kompanijama, ali to danas nije praksa, iako postoji u malom broju“, dodaje Turinski.

Bez reforme obrazovanja koja će pomoći mladima da se prilagode tržištu, diploma može da postane samo papir. Koliko god da je solidna akademska osnova neophodna za rad, jednako su važni i iskustvo, veštine i razvoj praktičnog, a ne isključivo teorijskog znanja. Jedino tako obrazovni sistem može prestati da kaska za potrebama današnjice.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Od ukupno 1,6 miliona penzionera u Srbiji čak 239.000 njih penziju dobija iz inostranstva, što je gotovo 15 procenata najstarije populacije. Penzije u Srbiju stižu iz 35 zemalja, a najviše ih je iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Nemačke, što je i logično zbog broja Srba koji u tim zemljama žive i rade.

U svakoj od tih država uslovi za sticanje penzije su različiti, ali kad ih konačno ostvare i odluče da se vrate u domovinu, naši gastarbajteri inostranu penziju će dobijajti na račun u Srbiji samo iz onih zemalja sa kojima postoje potpisani međunarodni ugovori o socijalnom osiguranju. Trenutno je na snazi 35 takvih ugovora, a penzioneri ostvaruju svoja prave prema nacionalnim zakonima koji važe u svakoj od država u kojima je osiguranik radio. S obzirom na visinu deviznih penzija njihovi korisnici koji su se vratili u Srbiju mogu poprilično lagodno da žive, za razliku od njihovih kolega koji su ceo radni vek proveli u domovini.

I dok je svima dobro poznato na koji način se stiče pravo na inostranu penziju, mnogi ne znaju kakva je procedura kada korisnik devizne penzije premine, odnosno, na koji način njegovi naslednici treba da odjave njegova primanja iz inostranstva.

Kako se odjavljuje penzija koju je korisnik primao iz Nemačke?

– U slučaju korisnika nemačke penzije koji je živeo u Srbiji i preminuo, najbrži način obaveštavanja inostranog nosioca osiguranja o smrti korisnika, da ne bi došlo do preplate, jeste da naslednici pošalju izvod iz matične knjige umrlih na adresu inostranog nosioca osiguranja kome je korisnik dostavljao uverenja o životu. Ukoliko to iz nekog razloga nije moguće, naslednici se mogu obratiti Odeljenju za ostvarivanje prava po međunarodnim ugovorima (u Direkciji Republičkogfonda PIO u Beogradu ili u Pokrajinskom Fondu u Novom Sadu), sa izvodom iz matične knjige umrlih isvim relevantnim podacima (rešenje o penziji, iz koje države je korisnik primao penziju itd.), kako bi Fond mogao da obavesti inostranog nosioca osiguranja o smrti korisnika – objašnjavaju u PIO Fondu.

Što se tiče roka u kome su naslednici preminulog penzionera dužni da prijave da je on preminuo i da odjave njegovu penziju, najbolje je da to urade što je ranije moguće. Ukoliko to ne urade, a na račun preminulog legne još jedna uplata moraće da je vrate. Ni slučajno taj novac ne treba da podižu.

– Po pravilu, naslednici su dužni da u što kraćem roku obaveste inostranog nosioca osiguranja o smrti korisnika, da ne bi došlo do preplate. Ukoliko do preplate ipak dođe, naslednici ne bi trebalo da podižu novac sa računa preminulog korisnika, jer će po saznanju činjenice smrti inostrani penzijski fond od banke potraživati višak isplaćenih sredstava. Ukoliko naslednici ipak podignu novac sa računa preminulog korisnika, svakako će biti u zakonskoj obavezi da taj novac koji im ne pripada vrate inostranom penzijskom fondu – preciziraju u Fondu PIO.

Izvor: Kurir Biznis

Foto: Pixabay

Prinosi šećerne repe u Srbiji su zbog suše više nego prepolovljeni – koren joj je malo deblji od šargarepe, rekli su danas poljoprivrednici za Betu.

Ratar Zlatko Periša iz sela Torak, u opštini Žitište u Banatu, rekao je da na 23 hektara očekuje prinos od 25-30 odsto roda u odnosu na „normalne godine“.

„Prošle godine sam u proizvodnji šećerne repe na 60 hektara napravio ‘minus’ od 60.000 evra. Ove godine imam repu na 23 hektara samo da bi šećeranama otplatio preostali dug od 20.000 evra. Ovo je rupa bez dna, odustaćemo od proizvodnje, jer ne možemo da radimo za ‘ništa’“, rekao je Periša.

Prema njegovim rečima, doći će brzo vreme da niko neće hteti da obrađuje zemlju.

Sa dva brata i ocem Periša obrađuje 340 hektara, najvećim delom u zakupu, ali će, kako je rekao, ako sledeće godine ne izmiri dugove iz proteklih godina, napustiti ratarstvo.

On je kazao da su prošle godine dva mlada meštanina dali svoju zemlju u zakup i otišli u Nemačku gde jedan vozi autobus, a drugi radi u klanici i kažu da im se to više isplati.

„Sada jedino na ovčarstvu imamo zaradu i novcem od jagnjadi pokrivamo gubitke u ratarstvu“, rekao je Periša i naveo da je u opštini Žitište prošle godine bilo zasejano šećernom repom 500 hektara, a ove ni punih 30 hektara, jer su poljoprivrednici odustali od te skupe proizvodnje.

Istakao je da se ne uzdaju u državu da im pomogne u izgradnji sistema za navodnjavanje, jer su očigledne klimatske promene i suše su sve jače.

„Postoje kanali za navodnjavanje iz Begeja i Tamiša, ali je za kupovinu sistema za navodnjavanje i agregata za njegovo pokretanje potrebno oko 40.000 evra i mi ne možemo to da kupimo bez nekih povoljnih dugoročnih kredita, a njih nema“, rekao je Periša.

Obrađujem zemlju zato što to volim, ali od ljubavi se ne živi

Nemoguće je, kako je rekao, odvojiti taj novac za investiranje u sistem za navodnjavanje, jer za 11 godina, koliko se bavi proizvodnjom šećerne repe, samo je prve godine imao zaradu od 10.000 evra, prošle godine najveći gubitak od 60.000 evra, a ove očekuje „minus“ od 10.000 do 20.000 evra.

On je naveo da su najveći gubitnici proizvođači i potrošači, a da su trgovci mineralnim đubrivima, semenima i vlasnici silosa najveći profiteri, jer „obračunavaju marže koje niko ne kontroliše“.

„Prošle godine mineralno đubrivo koje proizvodi Eliksir u pakovanju od 100 kilograma koštalo je 4.800 dinara, a ove 6.000 dinara. Tako je i sa uvoznim đubrivom. Urea je u januaru ove godine koštala 50 dinara po kilogramu, a sada je 70 dinara“, rekao je Periša.

Dodao je da su uvoznici đubriva smislili taktiku da ne uvoze veliku količinu već manju, pa na nju zaračunaju enormne marže, a poljoprivrednici moraju da ga kupe, ali će ove godine, verovatno neki odustati kao i on sam.

Naveo je da istovremeno dok poskupljuje repromaterijal i đubrivo ratarski proizvodi pojeftinjuju i da je jedino pšenica ove godine dobro rodila, ali je cena takva da teško pokriva troškove, dok suncokret košta 45 dinara po kilogramu, kao i prošle godine.

„Ne vidim svetlo na kraju tunela, obrađujem zemlju zato što to volim, ali od ljubavi se ne živi“, rekao je Periša.

Poljoprivrednik Goran Filipović iz Kisača koji uzgaja repu na 6,5 hektara rekao je da nije siguran da će ove godine imati prinos tri tone po hektaru, a prošle je imao sedam-osam tona.

„Repa je posle majskih kiša dobro nikla, ali junske i julske suše su je uništile tako da je odbacivala list, pa je koren malo deblji od šargarepe, a u normalnim uslovima trebalo je da bude težak od jedan do dva kilograma. Pre nekoliko dana pokušao sam da iščupam nekoliko korenova i listovi su se pokidali, a nisam je iščupao jer je zemlja tvrda“, rekao je Filipović.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Kupovna moć merena odnosom prosečne zarade i potrošačke korpe u maju opala je za 0,2 u odnosu na prethodni mesec.

Kupovna moć merena odnosom zarade i minimalne potrošačke korpe opala je za 0,1 odsto, objavilo je Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine u analizi kretanja kupovne moći u Srbiji u maju, mesecu koji je poslednji obrađen.

Za pokriće prosečne potrošačke korpe u maju je bila potrebna jedna prosečna zarada, a za pokriće minimalne korpe bilo je dovoljno 0,52 prosečne zarade.

Prosečna potrošačka korpa za maj je iznosila 107.396,23 dinara, za 225,41 dinar više nego u aprilu a minimalna potrošačka korpa za maj je iznosila 55.869,45 dinara, za 122,79 dinara više od aprilske minimalne potrošačke korpe.

Prosečna majska zarada iznosila je 107.705 dinara.

Posmatrano po gradovima, u maju 2025. godine, kupovnu moć iznad republičkog proseka imali su Beograd, Smederevo, Niš, Novi Sad i Kragujevac.

U ostalim gradovima, koji se statistički prate, prosečna zarada je pokrila minimalnu potrošačku korpu, a nije bila dovoljna za pokriće prosečne potrošačke korpe.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay