EkonomijaVesti

Država prodala udeo u Energoprojektu, otvoren put za prinudan otkup

by bifadmin

Većinski vlasnik Energoprojekt holdinga (ENHL), nakon sprovedene ponude za preuzimanje, prešao je prag od 90 odsto vlasništva čime je obezbedio uslove za prinudan otkup akcija od preostalih akcionara.

Napred razvoj je putem javne ponude preuzeo 3,7 miliona akcija odnosno 34,6 odsto akcija od ukupnog broja, što ukazuje da je država kao vlasnik trećine akcija pristala da proda svoje akcije po ceni iz ponude od 452,3 dinara.

Nakon završetka ponude Napred razvoj poseduje 90,2 odsto akcija što mu omogućava da nakon odluke skupštine sprovede i prinudni otkup akcija po spomenutoj ceni od 452,3 dinara.

Na taj način, nekada najveća domaća građevinska kompanija, biće istisnuta sa Beogradske berze po ceni koja odgovara tržišnoj kapitalizaciji kompanije od 4,9 milijardi dinara (41,8 miliona evra).

Energoprojekt je u protekloj poslovnoj godini zabeležio konsolidovani prihod od nepunih 10 milijardi dinara i neto profit od 1,3 milijarde dinara.

Izvor: Belex, Momentum

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Švajcarci i dalje najbogatija nacija na svetu

by bifadmin
Odrasli stanovnici Švajcarske imaju najveću prosečnu imovinu na svijetu, pokazuje najnoviji izveštaj UBS Global Wealth Report 2026. Prema procjeni švajcarske banke, prosječna neto imovina po odrasloj osobi u toj zemlji iznosi 910.382 dolara.
Na drugom mestu su Sjedinjene Američke Države, sa prosečnom imovinom od 696.277 dolara po odrasloj osobi, dok je Luksemburg treći sa 654.732 dolara.

UBS imovinu definiše kao zbir finansijske i materijalne imovine, uključujući nekretnine, umanjen za dugove. U obračun su uključena i sredstva privatnih penzionih fondova.

Milioneri čine 13 odsto odraslih, ali drže 69 odsto bogatstva

Iza impresivnog proseka krije se izražena koncentracija bogatstva. U Švajcarskoj živi oko 944.000 dolarskih milionera, što predstavlja 13,1 odsto odrasle populacije. Ta grupa kontroliše približno 69 odsto ukupne privatne imovine u zemlji.

Slika je drugačija kada se posmatra medijalna imovina, odnosno vrednost koja deli stanovništvo na dve jednake polovine – 50 odsto ima više, a 50 odsto manje od tog iznosa. Po tom pokazatelju Švajcarska je tek osma u svetu, sa 145.555 dolara po odrasloj osobi.

Lider po medijalnoj imovini je Luksemburg, sa 394.005 dolara, ispred Belgije sa 277.166 dolara i Australije sa 210.783 dolara.

Prosek raste, srednja klasa ne prati tempo

UBS-ovi podaci pokazuju da je slika u Švajcarskoj znatno složenija od same činjenice da je zemlja najbogatija po proseku. Od 2000. do 2025. godine prosečna imovina po odrasloj osobi realno je porasla nešto više od 11 odsto, dok je realna medijalna imovina u istom periodu pala za skoro 15 odsto.

To znači da je rast ukupnog bogatstva u velikoj mjeri koncentrisan kod imućnijeg dela stanovništva, dok tipični stanovnik nije imao isti benefit od rasta vrednosti imovine.

Globalno bogatstvo raslo najbrže od 2017.

Na globalnom nivou, privatna imovina porasla je 2025. godine 10,8 odsto izraženo u američkim dolarima, što je najbrži rast u poslednjih nekoliko godina. Poređenja radi, rast je 2024. iznosio 4,6 odsto, a 2023. godine 4,2 odsto.

Najveći rast zabeležen je u regionu Evrope, Bliskog istoka i Afrike, gde je imovina porasla 17,5 odsto. Slede Amerike sa rastom od 8,5 odsto i Azijsko-pacifički region sa 5,9 odsto. UBS navodi da su regionalne razlike delimično posljedica valutnih kretanja, posebno slabljenja američkog dolara.

Skoro milion novih dolarskih milionera

Broj dolarskih milionera u svetu povećan je za oko 1,5 odsto u 2025. godini, što znači da je gotovo milion ljudi ušlo u taj klub. Prema Reutersu, skoro polovina tog rasta odnosi se na Sjedinjene Američke Države, gdje je više od 440.000 ljudi postalo novi dolarski milioner.

Ipak, UBS upozorava da je rast bogatstva bio neravnomjerno raspoređen: dok je prosečna imovina globalno rasla, medijalna imovina je pala u većini posmatranih tržišta. To ukazuje na produbljivanje razlike između najbogatijih i šire populacije.

Izvor: Investitor.me
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Zlato palo ispod 4.000 dolara: Zašto imovina sigurnog utočišta gubi na vrednosti u vreme globalne neizvesnosti?

by bifadmin

Tokom protekle sedmice tržište plemenitih metala prošlo je kroz jednu od najznačajnijih korekcija ove godine. Cena zlata pala je ispod psihološki važne granice od 4.000 američkih dolara po unci prvi put od novembra 2025. godine, pre nego što se delimično oporavila i vratila na blizinu tog nivoa. Ovo kretanje privuklo je pažnju investitora jer otvara važno pitanje: zašto imovina koja se tradicionalno smatra zaštitom u periodima neizvesnosti gubi na vrednosti, iako globalno okruženje i dalje ostaje napeto?

Prema navodima agencije Reuters, zlato je 24. juna palo ispod nivoa od 4.000 dolara pod pritiskom jačanja američkog dolara i očekivanja da bi američke Federalne rezerve (Federal Reserve – Fed) mogle zadržati restriktivniji pristup monetarnoj politici i kamatnim stopama. Jači dolar čini zlato skupljim za kupce izvan Sjedinjenih Američkih Država, budući da se ovim plemenitim metalom uglavnom trguje u američkoj valuti. Istovremeno, više kamatne stope umanjuju kratkoročnu privlačnost zlata jer, za razliku od obveznica ili bankarskih depozita, ono ne donosi prinos.

To, međutim, ne znači da je zlato izgubilo svoju ulogu čuvara vrednosti. Naprotiv, pokazuje da nešto još važnije: cena zlata ne zavisi isključivo od geopolitičkih rizika i osećaja straha na tržištu. Kratkoročno posmatrano, tržište često snažnije reaguje na očekivanja u vezi sa kamatnim stopama, kretanje američkog dolara i prinose na američke državne obveznice. Reuters je 1. jula izvestio da je zlato ostalo pod pritiskom usled rasta prinosa na američke državne obveznice i snažnog dolara, pri čemu se spot cena zlata kretala oko 3.979 dolara po unci, nakon što je u prethodnoj trgovinskoj sesiji dostigla najniži nivo u poslednjih sedam meseci od 3.943 dolara.

Upravo zbog toga je trenutna situacija posebno zanimljiva. Uobičajena pretpostavka jeste da bi globalna neizvesnost automatski trebalo da podstakne rast cene zlata. Međutim, tržište retko funkcioniše tako jednostavno. Kada investitori počnu da očekuju više kamatne stope u Sjedinjenim Američkim Državama, dolar jača, a prinosi na državne obveznice rastu, pa zlato može biti pod privremenim pritiskom čak i u uslovima kada geopolitički rizici ostaju izraženi.

Pad ispod granice od 4.000 dolara ima i snažan psihološki efekat. Ne radi se samo o tehničkom nivou na grafikonu, već o cenovnom pragu koji veliki broj investitora pažljivo prati. Kada cena probije taj nivo naniže, deo kratkoročnih učesnika na tržištu počinje da prodaje kako bi ograničio rizik. S druge strane, investitori sa dugoročnijim horizontom ulaganja ovakve korekcije mogu posmatrati kao priliku za postepenu kupovinu fizičkog zlata po nižim cenama.

Upravo tu postaje očigledna razlika između špekulativnog trgovanja i dugoročnog investiranja. Cena zlata može kratkoročno značajno oscilirati, ali njegova osnovna funkcija nije ostvarivanje brzih prinosa u roku od nekoliko dana ili sedmica. Njegova ključna uloga jeste očuvanje kupovne moći tokom dužeg vremenskog perioda, naročito u okruženju povišene inflacije, visokog javnog duga, valutne neizvesnosti i promena monetarne politike.

Srebro je reagovalo još izraženije od zlata

Dok se zlato prvenstveno smatra monetarnom imovinom i sigurnim utočištem za kapital, srebro ima dvostruku ulogu: istovremeno je investicioni i industrijski metal. Zbog toga je osetljivije ne samo na kretanje dolara i očekivanja u vezi sa kamatnim stopama, već i na procene buduće globalne privredne aktivnosti. Reuters je izvestio da je 1. jula cena srebra pala za 1,4 odsto, na 57,75 dolara po unci, zajedno sa padom cena ostalih plemenitih metala.

Takva veća volatilnost nije iznenađujuća. Srebro se tradicionalno kreće znatno dinamičnije od zlata, kako u periodima rasta, tako i u periodima pada cena. Njegovo tržište je manje, dok potražnja ne zavisi samo od investitora, već i od industrija poput solarne energetike, elektronske industrije, automobilske proizvodnje i tehnološkog sektora. U periodima povećane sklonosti investitora ka riziku, srebro može ostvariti brži rast od zlata. Međutim, kada tržišni sentiment oslabi, cena srebra često beleži i znatno izraženiji pad.

Za domaćinstva i individualne investitore u Srbiji, ova nedavna korekcija predstavlja koristan podsetnik da kratkoročno kretanje cene zlata nije isto što i njegova dugoročna funkcija. Vrednost zlata ne bi trebalo procenjivati isključivo na osnovu promene cene tokom jedne sedmice ili jednog meseca. Njegova osnovna uloga ostaje očuvanje vrednosti imovine tokom dužih vremenskih perioda, posebno u ekonomijama u kojima su građani osetljivi na inflaciju, promene deviznog kursa i neizvesnost u vezi sa štednjom.

Prema rečima Georgi Hristova iz „Tavex zlato&Srebro”, ovakve korekcije predstavljaju sasvim uobičajen deo tržišta plemenitih metala i ne bi trebalo automatski tumačiti kao kraj interesovanja investitora za zlato. „Kada dolar jača, a tržište očekuje više kamatne stope, investiciono zlato može biti pod privremenim pritiskom. To ne menja njegovu fundamentalnu ulogu, već podseća investitore da plemeniti metali nisu instrument za kratkoročnu špekulaciju. Na njih treba gledati kao na deo dugoročne strategije očuvanja vrednosti“, izjavio je Hristov.

On je dodao da i pad cene srebra treba tumačiti sa dozom opreza. „Srebro je dinamičniji metal od zlata. Ono može ponuditi veći potencijal rasta u određenim tržišnim fazama, ali istovremeno nosi i znatno veću volatilnost. Investitori moraju jasno razumeti razliku između ova dva metala: zlato predstavlja konzervativniju imovinu za očuvanje vrednosti, dok srebro ima izraženiju industrijsku i tržišnu komponentu“, rekao je Hristov.

Aktuelna kretanja cena pokazuju da su plemeniti metali i dalje usko povezani sa globalnim makroekonomskim okruženjem. Ukoliko Federalne rezerve zadrže restriktivan ton, američki dolar ostane snažan, a prinosi na američke državne obveznice ostanu povišeni, zlato bi moglo ostati pod pritiskom i u kratkom roku. Međutim, ukoliko dođe do promene očekivanja u vezi sa kamatnim stopama ili se investitori ponovo okrenu snažnijoj potražnji za sigurnom imovinom, interesovanje za zlato moglo bi se brzo oporaviti.

Za Srbiju je ova tema posebno značajna jer veliki broj štediša i dalje traži načine da zaštiti svoju kupovnu moć izvan tradicionalnih bankarskih depozita i gotovinske štednje. U takvom okruženju korekcije cene zlata ne bi nužno trebalo posmatrati kao upozoravajući signal. Za dugoročne investitore one mogu predstavljati podsetnik da čak i defanzivna imovina prolazi kroz periode pritiska, kao i da se stvarna vrednost zlata najčešće meri godinama, a ne danima.

Ključno pitanje, stoga, nije da li je zlato „izgubilo svoj sjaj“. Mnogo je važnije kako investitori treba da tumače ovakve korekcije. Za one koji tragaju za brzom zaradom, pad ispod 4.000 dolara može delovati kao znak slabosti. Za investitore koji zlato posmatraju kao dugoročnog čuvara vrednosti, ovo predstavlja još jednu potvrdu da su strpljenje i jasno definisan investicioni horizont daleko važniji od kratkoročnih oscilacija cena.

Foto: Mihaly Koles, Unsplash

 

 

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Ove godine rekordni skok proizvodnje višanja

by bifadmin
Republički zavod za statistiku (RZS) je danas objavio da je procena da bi u Srbiji, na osnovu stanja useva 23. maja, proizvodnja pšenice mogla da bude 3,84 miliona tona, odnosno 4,5 odsto veća nego 2025.

Po stanju useva 23. maja očekuje se rast proizvodnje malina u odnosu na prošlu godinu za 14,6 odsto, a višanja za čak 96,3 odsto.

U poređenju sa prethodnom godinom proletos je zasejano manje kukuruza (za 3,8 odsto), soje (za 7,5 odsto) i šećerne repe (za 5,7 odsto), a više suncokreta (za 3,5 odsto).

U odnosu na desetogodišnji prosek (2016–2025), pšenice je više za 27,8 odsto, suncokreta za 9,3 odsto, a manje kukuruza (za 3,6 odsto), šećerne repe (za 24,3 odsto) i soje (za 10,3 odsto), saopštio je RZS.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Novo Mastercard istraživanje: U čemu su građani Srbije prvi i šta žele da nauče prilikom putovanja

by bifadmin

Klasično letovanje, svedeno na odmor i opuštanje, sve više ustupa mesto putovanjima tokom kojih se stiču nova znanja i veštine – trendu koji je u svetu turizma dobio ime „skilliday“. Više od polovine građana Srbije (55%), kao i gotovo polovina Evropljana (48%), planira da upravo na svom narednom putovanju savlada neku novu veštinu. A u jednom segmentu Srbija apsolutno predvodi: čak 45% građana želi da savlada osnove lokalnog jezika kako bi moglo da vodi osnovnu konverzaciju sa domaćinima – najveći procenat među svim zemljama u istraživanju i daleko iznad evropskog proseka od 30%.

Podatke donosi opsežno Mastercard istraživanje sprovedeno među više od 27.000 putnika iz 28 evropskih zemalja, koje je analiziralo navike i očekivanja turista – jednog od najznačajnijih pokretača evropske ekonomije.

Više od trećine građana Srbije (35%) ove godine planira putovanje čiji je glavni motiv upravo učenje – bilo da je reč o stranom jeziku, sportu ili čak veštinama snalaženja u prirodi. Taj rezultat gotovo je identičan evropskom proseku (37%). Trend predvode najmlađi: 57% ispitanika uzrasta od 18 do 24 godine i 52% onih između 25 i 34 godine već je isplaniralo putovanje posvećeno sticanju veština.

Da putovanja imaju veću vrednost kada sa sobom donose i nova znanja smatra 59% građana Srbije, u poređenju sa 51% Evropljana. Istovremeno, više od polovine ispitanika u Srbiji (54%, naspram 48% u Evropi) veruje da su upravo nova znanja i veštine danas vrednija uspomena sa putovanja od tradicionalnih suvenira. Ovakvi rezultati potvrđuju širi trend prema kojem potrošači sve više vrednuju iskustva u odnosu na materijalne stvari.

Taj zaokret otvara konkretne prilike za mala i srednja preduzeća u turizmu – sektoru koji zapošljava svakog devetog stanovnika Evrope i čini 10,5% BDP-a Evropske unije. Gotovo polovina građana Srbije (46%, prema 42% u Evropi) spremna je da izdvoji više novca za putovanje koje uključuje učenje nove veštine, pri čemu prednost daje lokalnim malim i srednjim preduzećima koji nude autentična iskustva.

„Današnji putnici traže iskustva koja ostavljaju trajan utisak – ne samo kroz uspomene, već i kroz veštine koje koriste dugo nakon povratka kući. Bilo da je reč o proizvodnji vina, obradi drveta, grnčarstvu ili slikanju, sve više ljudi ulaže u autentična lokalna iskustva koja im približavaju kulturu destinacije“, izjavila je Natalia Lechmanova, glavna ekonomistkinja za Evropu u Mastercard Ekonomskom Institutu. „Potrošnja na iskustva pokazala se otpornijom od potrošnje na robu. Takva putovanja usmeravaju turiste i ka manje poznatim gradovima, ruralnim područjima i destinacijama van sezone, čime se omogućava ravnomernija raspodela koristi koje turizam donosi”.

U gotovo svim segmentima istraživanja putnici iz Srbije ne samo da prate evropske trendove, već ih i predvode – od želje da nauče lokalni jezik do interesovanja za očuvanje tradicionalnih zanata.

„Više od polovine građana Srbije želi da se sa putovanja vrati bogatije za novo znanje, a po želji da nauče lokalni jezik smo prvi u Evropi“, izjavila je Jelena Sretenović, direktorka za tržišta Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine u kompaniji Mastercard. „Upravo takva radoznalost velika je prilika za škole kuvanja, porodične vinarije i zanatske radionice da svoje znanje pretvore u nezaboravna iskustva. Kroz platformu Priceless.com i saradnju sa malim i srednjim preduzećima, Mastercard povezuje korisnike kartica sa autentičnim doživljajima i istovremeno doprinosi razvoju lokalnih zajednica koje sve više prepoznaju potencijal ovog rastućeg trenda”.

Koje veštine putnici žele da ponesu sa putovanja?

Učenje jezika nalazi se na samom vrhu liste veština koje Evropljani žele da steknu tokom putovanja – 30% ispitanika želi da nauči dovoljno lokalnog jezika kako bi moglo da vodi osnovni razgovor sa stanovnicima destinacije koju posećuje. Upravo u tome prednjači Srbija: čak 45% građana želi da savlada osnove lokalnog jezika, što predstavlja najveći procenat među svim zemljama obuhvaćenim istraživanjem.

Odmah iza jezika nalaze se gastronomska iskustva. Više od četvrtine Evropljana (28%) želi da unapredi kulinarske veštine kroz radionice i časove kuvanja sa lokalnim kuvarima, dok je u Srbiji taj procenat još viši i iznosi 35%. Istovremeno, 31% građana Srbije zainteresovano je da iz prve ruke upozna kako nastaju lokalni proizvodi poput vina, sireva ili drugih tradicionalnih specijaliteta.

Avanturistički duh takođe je izražen među putnicima iz Srbije. Dok je na evropskom nivou gotovo svaki peti ispitanik (18%) zainteresovan da tokom putovanja nauči veštine snalaženja u prirodi, poput orijentacije, prepoznavanja jestivih biljaka ili boravka u divljini, u Srbiji takvu želju ima gotovo četvrtina ispitanika (24%).

Građani Srbije pokazuju i znatno veće interesovanje za očuvanje tradicionalnih zanata i veština nego evropski prosek – njih 25% želi da tokom putovanja nauči stare zanatske tehnike, u poređenju sa 14% na nivou Evrope.

Deset veština koje Evropljani najviše žele da nauče tokom putovanja u 2026. godini (sa rezultatima za Srbiju)

Osnovne fraze i vođenje razgovora na stranom jeziku – 30% (Srbija: 45%)

Kulinarske veštine i radionice kuvanja sa lokalnim kuvarima – 28% (Srbija: 35%)

Upoznavanje procesa proizvodnje hrane i pića (vino, sir, pivo i drugi lokalni proizvodi) – 28% (Srbija: 31%)

Wellness i aktivnosti usmerene na fizičko i mentalno blagostanje (joga, meditacija, ples, borilačke veštine) – 25% (Srbija: 22%)

Tradicionalni zanati (grnčarstvo, tkanje, obrada drveta, rad sa tekstilom) – 24% (Srbija: 25%)

Kreativne veštine (fotografija, slikanje, pisanje) – 23% (Srbija: 31%)

Sportske aktivnosti (skijanje, surfovanje, penjanje, planinarenje i drugo) – 19% (Srbija: 24%)

Veštine boravka u prirodi i snalaženja na otvorenom – 18% (Srbija: 24%)

Tradicionalne tehnike i zanatsko nasleđe – 14% (Srbija: 25%)

Veštine održivog načina života (permakultura, zaštita prirode i očuvanje životne sredine) – 13% (Srbija: 12%)

 

Različita interesovanja, zajednička želja za autentičnim iskustvima

Istraživanje pokazuje da se interesovanja putnika razlikuju od zemlje do zemlje. Građani Srbije prednjače kada je reč o učenju stranih jezika tokom putovanja, dok su Rumuni najveći ljubitelji gastronomskih iskustava – čak 41% njih želi da pohađa časove kuvanja. Šveđani su najzainteresovaniji da upoznaju proces proizvodnje hrane i pića, pa više od trećine (37%) želi da sazna kako nastaju lokalni specijaliteti.

U Sloveniji su najpopularnija iskustva usmerena na wellness i lični razvoj, poput joge, meditacije i plesa (35%), dok su Italijani najviše zainteresovani za tradicionalne zanate poput grnčarstva, tkanja i obrade drveta (31%).

Kreativne aktivnosti predstavljaju zajedničku strast putnika iz Hrvatske i Srbije – oko 31% ispitanika u obe zemlje želi da tokom putovanja razvija umetničke veštine poput fotografije, slikanja ili pisanja. S druge strane, Ukrajinci prednjače kada je reč o sportskim aktivnostima, pa više od četvrtine ispitanika (28%) želi da tokom odmora savlada novu sportsku veštinu.

Najnoviji Mastercard Izveštaj o putovanjima pokazuje i da evropski putnici sve više izdvajaju budžet za autentična iskustva tokom boravka u inostranstvu. Tako su korisnici platnih kartica iz Amsterdama najveći potrošači na iskustva u Francuskoj i učestvuju sa 9,7% ukupne potrošnje u toj kategoriji. Korisnici kartica iz Holandije ostvaruju 4,9% ukupne potrošnje na iskustva u Ujedinjenom Kraljevstvu, dok korisnici iz Italije čine 3,1% takve potrošnje u Španiji.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvo

Mogu li se krijumčari biljaka smatrati zaštitnicima prirode?

by bifadmin

Češki kolekcionari pokušali su da prošvercuju kaktuse iz Brazila i time podstakli debatu o očuvanju retkih vrsta u siromašnim zemljama. Ono što je interesantno u ovoj priči je da ih deo javnosti smatra junacima a ne krijumčarima.

U februaru ove godine na aerodromu Gvaruljos u Sao Paulu uhapšena su četvorica čeških državljana pod optužbom za krijumčarenje autohtonih vrsta kaktusa. Pomenuti kaktusi su poticali iz najjužnije brazilske savezne države Rio Grande do Sul, podneblju na kojem rastu vrste kojih nema nigde drugde. Nakon nekoliko meseci provedenih u pritvoru u Brazilu pušteni su uz kauciju i vratili su se u Češku Republiku.

Ovaj slučaj izazvao je veliku pažnju javnosti zato što se među uhapšenima našao i bivši predsednik Češko-slovačkog društva ljubitelja kaktusa, ali i zato što su „lopovi“ imali mnoštvo pristalica koji su tvrdili da su oni istraživači koji kaktuse prikupljaju u nekomercijalne svrhe. U delu javnosti su dobili oreol zaštitnika ugroženih vrsta umesto krijumčara.

Pokušaj pravdanja čeških kolekcionara

Za češke kolekcionare odnos prema zakonima koji regulišu trgovinu divljim vrstama snažno je oblikovan iskustvom života iza Gvozdene zavese. Mnogim zaljubljenicima u biljke predeli Severne i Južne Amerike nekada su predstavljali simbol slobode i bekstva, dok su plastenici puni kaktusa bili „prostor izvan komunizma“.

Izolacija od svetskog tržišta imala je još jednu posledicu – primorala je češke kolekcionare da razviju vrhunske veštine u klijanju semena, razmnožavanju biljaka i ubrzavanju njihovog rasta kalemljenjem. Nakon završetka Hladnog rata mnogi su konačno otputovali u prirodna staništa kaktusa kojima su se godinama divili izdaleka. Tamo su sakupljali semena, tragali za novim vrstama, a u nekim slučajevima i ilegalno uzimali cele biljke. Po povratku kući brzo bi od semena uzgajali nove biljke koje su razmenjivali ili prodavali.

Iako su ilegalno pribavljali retke vrste, smatrali su da su njihovi postupci opravdani. Njihova logika bila je jednostavna: strastveni kolekcionari će uvek tražiti retke biljke, pa je bolje da nekoliko stručnjaka prikupi seme ili primerke, uzgaja ih u plastenicima i snabdeva tržište, nego da potražnja dovede do još većeg krivolova koji je pogubniji po ugrožene kaktuse.

Po njihovom mišljenju, uzimanje semena ili manjeg broja biljaka iz prirode prihvatljivo je ako će to dugoročno smanjiti pritisak na divlje populacije.

Da li je ovaj stav moralno opravdan?

Argument čeških kolekcionara ima određenu logiku. Širom Amerika čitave vrste kaktusa nestale su zbog krivolova, dok su pojedine danas veoma tražene sukulentne vrste u južnoj i istočnoj Africi poslednjih godina gotovo potpuno iskorenjene iz prirodnih staništa.

Upravo iz ovog razloga su pripadnici češke zajednice ljubitelja kaktusa branili uhapšene kolekcionare, tvrdeći da je njihova ekspedicija bila usmerena na biljke iz Urugvaja, a ne Brazila, kao i da je sprovedena uz dozvolu vlasnika zemljišta. Drugi su isticali da sakupljanje semena, za razliku od uklanjanja čitavih biljaka, može doprineti očuvanju prirode i da te dve stvari ne treba poistovećivati.

Međutim, hapšenja u Brazilu pokazuju slabosti takvog razmišljanja. Čak i veoma upućeni kolekcionari, koji dobro razumeju rizike po očuvanje prirode, mogu im doprineti. Kod uhapšenih su navodno pronađeni ne samo seme već i veliki broj biljaka. Iako većina kolekcionara danas više ne traži biljke iz prirode, i dalje postoji uporna grupa kupaca spremna da plati ogromne sume za ono što smatra „pravim“ primercima.

Kako sačuvati kaktuse?

Ovaj brazilski slučaj ukazuje da je ideja o „Robin Hudu zaštite prirode“ više mit nego stvarnost. Ipak, ostaje važno pitanje: kako zadovoljiti potražnju za retkim biljkama, a da se vrste ne dovedu do izumiranja?

Teoretski, zemlje bogate kaktusima i sukulentima, poput Brazila ili Meksika, mogle bi da imaju koristi od regulisane trgovine koja bi istovremeno doprinosila zaštiti prirode i lokalnoj ekonomiji. U praksi, međutim, mnoge vlade radije pribegavaju zabranama, jer su jednostavnije i lakše za sprovođenje. Ali potpune zabrane često ne uklanjaju potražnju (što je dobro poznato i iz „rata protiv droge“), već ilegalno tržište čine još profitabilnijim i štetnijim.

Alternativni pristup podrazumevao bi razvoj legalne trgovine uz pravičnu raspodelu koristi. U Južnoafričkoj Republici, na primer, postoje pokušaji da se lokalnim zajednicama pomogne da uzgajaju i prodaju tražene sukulente, čime se stvaraju ekonomski podsticaji za očuvanje prirode umesto za krivolov.

To je, međutim, mnogo lakše reći nego sprovesti. Decenije iskustva u sakupljanju i trgovini dale su bogatijim zemljama veliku prednost u znanju i infrastrukturi. Brazil, Meksiko i druge zemlje možda imaju autohtone vrste kaktusa, ali im je veoma teško da se ravnopravno takmiče na svetskom tržištu ukrasnog bilja.

No, borba protiv ilegalne trgovine kaktusima ne bi smela da bude isključivo odgovornost siromašnijih zemalja sa manjom političkom moći. Ovu trgovinu u najvećoj meri pokreće potražnja u bogatijim državama, koje moraju da priznaju i odgovornost svojih građana.

Jared Margulies

Izvor: The Conversation

Foto: variousphotography, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Nova pravila za trgovce: Nema više kašnjenja plaćanja, otkazivanja porudžbina i skrivenih troškova

by bifadmin

Savet Komisije za zaštitu konkurencije doneo je Uputstvo kojim se bliže uređuje ocena nepoštenih trgovačkih praksi u lancu snabdevanja poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima.

Dokument detaljno razrađuje primenu Zakona o trgovačkim praksama i precizira kako će Komisija utvrđivati da li su kupci postupali suprotno propisima.

Uputstvo, objavljeno u Službenom glasniku razvrstava nepoštene trgovačke prakse na one sa „crne liste“, koje su zabranjene u svim okolnostima, prakse sa „sive liste“, koje su dozvoljene samo ako su ispunjeni zakonom propisani uslovi, kao i slučajeve komercijalne odmazde prema dobavljačima.

Pravila o kvarljivim proizvodima

Među najvažnijim pravilima ističe se da kupci za kvarljive poljoprivredne i prehrambene proizvode ne smeju da ugovaraju ili vrše plaćanje kasnije od 30 dana od isteka perioda isporuke ili izdavanja računa, dok je za ostale proizvode maksimalni rok 60 dana. Uputstvo naglašava da se ti rokovi ne mogu produžavati ni uz saglasnost dobavljača, niti pozivanjem na poslovnu praksu ili komercijalne razloge.

Kupcima se zabranjuje i otkazivanje narudžbina kvarljivih proizvoda manje od 30 dana pre ugovorene isporuke, osim u slučajevima više sile. Čak i kada je otkazivanje izvršeno ranije, Komisija će procenjivati da li je dobavljač imao realnu mogućnost da robu proda drugom kupcu ili je sav tržišni rizik neopravdano prebačen na njega.

Šta sve trgovci ne smeju da rade

Uputstvo detaljno uređuje i zabranu jednostranih izmena ugovora. Kupci neće moći da menjaju rokove isporuke, količine, cenu, način plaćanja ili druge bitne elemente ugovora bez pisane saglasnosti dobavljača, dok se pristanak dat pod pritiskom ili iz straha od gubitka saradnje neće smatrati dobrovoljnim.

Na „crnoj listi“ nalaze se i zahtevi da dobavljači finansiraju proširenje ili renoviranje prodajne mreže trgovca, snose troškove dodatnih kontrola kvaliteta kada je proizvod ispravan, plaćaju robu koja je propala nakon što je prešla u vlasništvo kupca ili prihvate multilateralne kompenzacije i prenos dugova na treća lica.

Posebno je naglašeno da kupci ne smeju da odbiju da potvrde ugovor u pisanom obliku ukoliko to dobavljač zatraži, pri čemu se kao pisani trag priznaje i elektronska komunikacija, potvrde porudžbina ili druga dokumentacija iz koje se jasno vide cena, količina i rokovi plaćanja.

Siva lista

Na „sivoj listi“ nalaze se prakse koje mogu biti dozvoljene samo pod jasno definisanim uslovima, među kojima su vraćanje neprodate robe, naplata skladištenja, naknada za ulistavanje proizvoda, dodatno promotivno izlaganje, marketinške aktivnosti, dostavljanje podataka o prodaji, kao i prenošenje troškova promotivnih akcija na dobavljače. U svim tim slučajevima kupac će morati da dokaže da je usluga zaista pružena, da ju je dobavljač tražio ili prihvatio i da je naknada srazmerna stvarnim troškovima.

Dokument uvodi i preciznije kriterijume za ocenu značajnog smanjenja narudžbina. Značajnim će se smatrati smanjenje veće od 20% u odnosu na prosečne mesečne narudžbine ili ugovorene količine, ukoliko ono ozbiljno utiče na planiranje proizvodnje ili ostavlja dobavljača sa viškom zaliha i neiskorišćenim kapacitetima.

Zabrana komercijalne odmazde

Posebno poglavlje posvećeno je zabrani komercijalne odmazde. Kao neprihvatljiv smatraće se svaki oblik pritiska ili kažnjavanja dobavljača zbog korišćenja zakonskih prava ili odbijanja da prihvati nepoštene uslove poslovanja. To podrazumeva uklanjanje proizvoda iz ponude, smanjenje narudžbina, odlaganje prijema robe, uskraćivanje marketinške podrške ili bilo koju drugu meru kojom bi kupac mogao da ugrozi poslovanje dobavljača.

Kako je navedeno u Uputstvu, Komisija će u svakom pojedinačnom slučaju ceniti sve relevantne okolnosti, uključujući sadržinu ugovora, poslovnu dokumentaciju i ponašanje ugovornih strana, kako bi utvrdila da li je došlo do nepoštene trgovačke prakse. Dokument stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

Izvor: eKapija

Foto: Micha Frank, Unsplash

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i naukaVesti

Opservatorija Rubin: Počelo desetogodišnje istraživanje Univerzuma koje će promeniti astronomiju

by bifadmin

Opservatorija Vera C. Rubin u Čileu zvanično je započela desetogodišnji naučni program Legacy Survey of Space and Time (LSST), jedno od najambicioznijih astronomskih istraživanja u istoriji. Tokom naredne decenije biće snimljena najveća i najdetaljnija mapa južnog neba do sada, što će otvoriti novu eru znanja u astronomiji i astrofizici.

Opservatorija Rubin, koju finansiraju Nacionalna naučna fondacija SAD (NSF) i Ministarstvo energetike SAD (DOE), svečano je otvorena na međunarodnoj ceremoniji u junu 2025. godine, u kojoj su učestvovale i dve renomirane ustanove koje se bave astronomijom u Srbiji, a koje su dale doprinos projektu – Кatedra za astronomiju Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Astronomska opservatorija u Beogradu. Godinu dana nakon svečanog otvaranja, na opservatoriji zvanično počinje sa radom projekat koji će u narednom periodu promeniti način na koji istražujemo, ali i razumemo svemir – Legacy Survey of Space and Time (LSST).

Opservatorija Rubin će sa svoje lokacije na vrhu planine u Čileu tokom narednih 10 godina neprekidno posmatrati i snimati nebo, koristeći najveću kameru napravljenu do sada u te svrhe. Zahvaljujući jedinstvenoj kombinaciji velikog ogledala, širokog vidnog polja i kamere sa rezolucijom od 3.200 megapiksela, svakih približno 40 sekundi biće napravljen novi snimak neba. Na ovaj način, doći ćemo do širokougaonog, time-lapse snimka univerzuma u ultra visokoj rezoluciji, kakav nikada do sada nije viđen u astronomiji.

Tokom revolucionarnog LSST programa, svaka tačka neba na južnoj hemisferi biće fotografisana najmanje oko 800 puta. Opservatorija će svake noći prikupiti oko deset terabajta podataka i generisati milione upozorenja o novootkrivenim ili promenljivim objektima na nebu, što će omogućiti astronomima širom sveta da gotovo u realnom vremenu reaguju na zanimljive astronomske događaje.

Cilj projekta LSST jeste stvaranje do sada najobuhvatnije mape svemira. LSST će omogućiti astronomima da prate kako se kosmos menja tokom vremena: od eksplozija supernova i promenljivih zvezda, do kretanja miliona asteroida, evolucije galaksija i kosmičkih pojava koje do sada nisu bile uočene.

Istovremeno, Opservatorija Rubin postaće najmoćniji instrument za otkrivanje novih objekata u Sunčevom sistemu. Već tokom početne faze rada, opservatorija je otkrila više od 11.000 do tada nepoznatih asteroida, među kojima se nalaze i objekti koji prolaze u blizini Zemlje.

Doprinos tima sa Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu ovom istorijskom projektu ogleda se u razvoju softverskih sistema zasnovanih na veštačkoj inteligenciji za obradu ogromnih tokova podataka iz dubokog svemira, radi prepoznavanja retkih, promenljivih i potencijalno do sada neviđenih signala. Tim sa Astronomske opservatorije u Beogradu obezbeđuje prateća posmatranja teleskopom Milutin Milanković na Vidojevici. Sa ogledalom prečnika 1,4 m, ovaj teleskop spada u red najvećih i najsavremenijih teleskopa na Balkanu.

Po završetku desetogodišnjeg programa, naučnoj zajednici biće dostupna baza podataka koja će sadržati milijarde astronomskih objekata i bilione pojedinačnih merenja. Očekuje se da će ova jedinstvena baza podataka postati jedan od najznačajnijih izvora za astronomska istraživanja u narednim decenijama i otvoriti vrata otkrićima koja danas još nije moguće ni predvideti.

Zvaničnim početkom projekta Legacy Survey of Space and Time započinje novo poglavlje u proučavanju svemira, koje će istraživačima pružiti do sada najpotpuniji uvid u dinamičku prirodu Univerzuma.

Foto: NSF–DOE Vera C. Rubin Observatory Begins Capturing the Greatest Cosmic Movie Ever Made | Rubin Observatory

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

MOL-u produžena licenca za nastavak pregovora o kupovini većinskog udela u NIS-u

by bifadmin
Mađarska naftna i gasna kompanija MOL saopštila je da je dobila licencu američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC), pri Ministarstvu finansija SAD, kojom joj je omogućeno da nastavi pregovore sa Gaspromom o kupovini većinskog vlasničkog udela u NIS-u do 31. jula 2026. godine.
U saopštenju MOL-a navodi da je primio zvanično odobrenje OFAK-a, kojim se produžava dozvola za nastavak pregovora o preuzimanju većinskog udela u Naftnoj industriji Srbije.
Nova licenca važi do 31. jula 2026. godine i omogućava nastavak razgovora o potencijalnoj transakciji u uslovima američkih sankcija koje se odnose na rusko vlasništvo u NIS-u.
OFAk je prethodno produžio operativnu licencu i Naftnoj industriji Srbije za još 30 dana.

Priča i dalje traje

Priča oko prodaje ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS) traje već skoro 18 meseci. Američki OFAC uveo je, pa skinuo sankcije NIS-u.

Mađarska kompanija MOL saopštila je da je uspešno okončala pregovore sa Vladom Srbije u vezi sa zaključivanjem akcionarskog sporazuma koji se odnosi na sticanje većinskog udela u NIS. Pregovori sa prodavcem i nadležnim institucijama i dalje su u toku kako bi se finalizovala predmetna transakcija, navedeno je u saopštenju.

Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović objavila je da je Srbija sa MOL-om zatvorila sva otvorena pitanja i postigla kompromis kada je u pitanju ugovor akcionara u vezi sa mađarskim otkupom većinskog udela u NIS, koji je pod američkim sankcijama.

Ukoliko Gaspromnjeft napravi dogovor sa MOL-om o prodaji 56,15 odsto udela u NIS-u, a američka Kancelarija za kontrolu strane imovine odobri tu transakciju, država Srbija kupiće pet odsto akcija u NIS-u, što će joj dati dodatna prava kada je u pitanju donošenje ili blokiranje važnih odluka, navela je ministarka.

Prema njenim rečima, mađarska strana se obavezala da će Rafinerija u Pančevu nastaviti da radi kao i do sada, sa najmanje istim prosečnim godišnjim kapacitetima kao u poslednje četiri godine pre uvođenja američkih sankcija, čime će biti zadovoljeno domaće tržište naftnih derivata. To je bilo jedno od ključnih pitanja za srpsku stranu, kazala je ministarka i istakla da je ponosna zbog tog dogovora.

Izvor: N1
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i naukaVesti

Pravila, pravila, da bi me udavila…

by bifadmin

Srbija je usvojila Zakon o zaštiti podataka o ličnosti (ZZPL) krajem 2018. godine. Taj zakon, koji je počeo da se primenjuje u avgustu 2019. godine, bio je praktično direktan prevod evropske Opšte uredbe o zaštiti podataka o ličnosti (General Data Protection Regulation – GDPR). I dok je u EU ta regulativa postavila potpuno nove standarde u zaštiti privatnosti, u našoj zemlji zakon je izazvao sistemski šok i apsurdne situacije: tekst je zbog bukvalnog prevoda bio pravno nečitljiv, domaća privreda je u panici od milionskih kazni kupovala generičke, bezvredne papire od „instant” konsultanata.

S druge strane, same državne institucije poput prosvetnih, zdravstvenih i lokalnih organa uprave našle su se u svojevrsnom pravnom vakuumu. Zbog sukoba novog ZZPL-a sa starijim podzakonskim aktima, institucije su nastavile sa praksom prekomernog prikupljanja podataka na šalterima, poput rutinskog fotokopiranja ličnih dokumenata i upisivanja jedinstvenog matičnog broja građana.

Istovremeno, Kancelarija Poverenika za zaštitu građana suočila se sa ozbiljnim nedostatkom terenskih inspektora u odnosu na broj obveznika u celoj zemlji, dok je uporedo bila opterećena prijemom hiljada formalnih obaveštenja. Izazov je predstavljala i ekstrateritorijalna primena zakona. Globalni tehnološki giganti su godinama odlagali imenovanje svojih zvaničnih predstavnika u Beogradu, uočivši da domaći sistem, za razliku od Evropske komisije, nema ekonomske mehanizme prinude kojima bi mogao da ih brzo primora na usklađivanje.

Danas, Srbija se sprema da napravi istu grešku sa prepisivanjem EU Zakona o veštačkoj inteligenciji (AI Act). U pravnoj teoriji ova pojava je poznata kao „transplantacija prava”, kada se organ iz bogatog i visokorazvijenog sistema presadi u telo zemlje u razvoju, organizam (država) skoro uvek doživi odbacivanje „stranog tela“ ili teške komplikacije. Ukoliko Srbija slepo i preko noći kopira evropski model, to neće doneti bezbednost i sigurnost građanima, već pucanje po šavovima koje će direktno zakočiti naš IT sektor i digitalizaciju.

Ekonomski „infarkt” za domaću IT scenu

Evropska unija ima luksuz da nameće brutalne, preskupe regulatorne zakone jer iza sebe ima ogromne državne fondove i zajedničko tržište koje te troškove može da apsorbuje. Srpska IT scena, nasuprot tome, živi od fleksibilnosti, brzine, autsorsinga i agilnih startapova.

Ako se malom timu od pet programera u Nišu, Novom Sadu ili Beogradu, koji razvijaju sopstveni inovativni AI alat za analizu medicinskih ili finansijskih podataka, nametnu rigorozni administrativni zahtevi usklađenosti koji su propisani za visokorizične AI sisteme, time im je potpisana smrtna presuda. Troškovi za angažovanje specijalizovanih pravnih timova, plaćanje eksternih revizija i međunarodnih sertifikata iznose na desetine hiljada evra.

Za srpski startap to je nepodnošljiv finansijski trošak i zato će on, umesto usklađivanja sa zakonom, ugasiti projekat ili preseliti posao u SAD, Singapur ili Veliku Britaniju, gde važe pravila koja podstiču inovacije. Slepim prepisivanjem EU zakona, mi ćemo ugušiti kreativnost i proterati domaće stručnjake i inovatore pre nego što dobiju šansu da se razviju.

Tehnološki „kolonijalizam”

EU zakon je krojen prema potrebama velikih jezika i država koje iza sebe imaju ogromne baze podataka (engleski, nemački, francuski). Srbija je malo tržište sa specifičnim, fleksivnim jezikom. Razvoj lokalnih četbotova, jezičkih alata ili naprednih sistema za pretragu na srpskom jeziku već je u startu tehnički otežan zbog drastičnog manjka kvalitetnih podataka za trening modela.

Ako na tu, već tešku poziciju, nakalemimo brutalna EU pravila koja zahtevaju savršenu tačnost podataka, objektivnost i potpunu nepristrasnost (Bias-free) setova podataka, razvoj bilo kakvog lokalnog softverskog rešenja na maternjem jeziku postaje pravno i tehnički nemoguća misija.

Evropski standardi zapravo funkcionišu kao oblik prikrivenog tehnološkog kolonijalizma – oni štite sopstvene monopole, a zemljama poput Srbije onemogućavaju razvoj bazičnih, domaćih softverskih rešenja. Time postajemo trajno, kolonijalno zavisni od uvoza preskupog softvera iz EU i SAD.

Stvaranje nejednakih uslova na tržištu i institucionalna nemoć

Kada se komplikovan i skup evropski model primeni na domaćem tržištu, on nenamerno stvara suprotan efekat i kažnjava one koji žele da posluju legalno. Firme koje budu poštovale svako slovo zakona, biće operativno i finansijski iscrpljene plaćanjem skupih pravnih revizija, administrativnih taksi i usklađivanjem sistema. S druge strane, oni koji posluju u „sivoj zoni” te propise jednostavno će ignorisati. Time država, umesto da stimuliše fer poslovanje, čini nekonkurentnim kompanije koje posluju u skladu sa zakonom.

Pored toga, za sprovođenje ovakvog zakona potrebne su inspekcije, koje su tehnički vrhunski obučene. Problem je u tome što državna uprava u Srbiji ne može finansijski da parira privatnom sektoru. Niko ko zaista razume velike jezičke modele (Large Language Models – LLM), neuronske mreže i naprednu analitiku neće raditi za državnu platu, kada na tržištu može da zaradi nekoliko hiljada evra mesečno.

Stoga, ako zakon bukvalno prepišemo, kontrolu će vršiti birokrate iz nekog novog ministarstva ili agencije koje nemaju relevantno tehničko znanje. To neminovno vodi u dve krajnosti: u nasumično, nestručno kažnjavanje firmi koje legalno posluju ili u situaciju da će zakon postati „mrtvo slovo na papiru”, dok će u pozadini cvetati tehnološki „divlji zapad”.

U praksi, inspektori će se usredsrediti na puku formu i tražiti sitne papirološke greške kako bi pisale kazne, čime se stvara ambijent pravne nesigurnosti u kojem je važnije imati pokriće na papiru, nego osigurati stvarnu tehnološku bezbednost.

Rizik od asimetrične primene propisa u javnom i privatnom sektoru

Naime, kada se regulativa ovako brzo usvaja, jedan od najvećih paradoksa jeste ogromna razlika između onoga što piše u zakonu i onoga što se dešava na terenu. Zakon se često usvaja u originalnom obliku kao što je donet u EU, prvenstveno zbog ispunjavanja spoljnopolitičkih normi i administrativnog usklađivanja, ali njegova primena u praksi ostaje selektivna.

Ova asimetrija najbolje se vidi u dvostrukim standardima za privatne i državne projekte. Sa jedne strane, mali domaći programerski timovi i startapovi suočavaju se sa strogim proverama i birokratskim kočnicama čak i za bezazlene algoritme za filtriranje ili pretragu podataka. S druge strane, složeni državni sistemi, poput uvođenja pametnog video-nadzora i automatskog prepoznavanja lica na ulicama – što je po izvornim EU standardima najstrože zabranjeno ili kategorisano kao najviši rizik, lako se izuzimaju iz ovih pravila.

Dovoljno je da se u zakon unesu formulacije o „nacionalnoj bezbednosti” ili „očuvanju javnog reda”, pa da veliki projekti budu potpuno van domašaja regulative. Na taj način dobijamo sistem koji strogo kontroliše domaće preduzetnike, dok istovremeno dozvoljava velikim akterima da rade bez ikakvog suštinskog nadzora, što na duge staze potpuno ruši poverenje IT zajednice u smisao ovog zakona.

Paraliza i pravni vakuum

Kada javna preduzeća, bolnice, banke i fakulteti dobiju zakon koji nema ko da im objasni, a koji propisuje milionske kazne za greške, to će paralizovati modernizaciju i digitalizaciju. Direktori i pravne službe u državnim institucijama radije će potpuno odbiti da u zdravstvo ili javnu upravu uvedu bilo kakav efikasan sistem veštačke inteligencije, nego što će rizikovati da uđu u komplikovani birokratski lavirint koji ne razumeju u potpunosti.

Dok ostatak sveta koristi veštačku inteligenciju za bržu dijagnostiku i optimizaciju procesa, Srbija rizikuje da ostane zarobljena u šalterskoj birokratiji.

Šta je Srbija zapravo morala da uradi?

Umesto pukog prevođenja tuđeg teksta, Srbija je morala maksimalno da iskoristi svoju poziciju zemlje koja je van EU. Trebalo je doneti labaviji, izrazito „pro-inovativni” zakon, po uzoru na ekonomske modele kakve primenjuju Velika Britanija, UAE ili Singapur. Pametna država bi omogućila razvojnim timovima potpunu slobodu i olakšice za testiranje modela kroz prava, funkcionalna regulatorna test-okruženja (regulatory sandboxes), dok bi se stroga, kaznena regulativa primenila isključivo na najočiglednije, dokazane zloupotrebe u realnom životu.

Nacionalna tehnološka samostalnost se ne gradi nekritičkim prepisivanjem briselskih regulativa, već hrabrim prilagođavanjem zakona sopstvenoj ekonomskoj i tehnološkoj realnosti.

Autor: Milena Šović AI Implementation Specialist & Content Trainer

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci