Страна 78 – Biznis i Finansije

Vještačka inteligencija – a gdje je zarada?

by bifadmin 14. новембар 2025.

U tehnološkom svijetu 12 mjeseci je jako dug period. Prošle godine na Web Samitu u Lisabonu dominirala je euforija o neslućenim mogućnostima koje donosi vještačka inteligencija i gdje je praktično svaki od učesnika već vidio svoju kompaniju kao novi Google ili Facebook i sebe u najmanju ruku kao multi milijardera.

Ove godine na Web samitu, koji je zvanično završen u četvrtak, moglo se čuti sve više skeptičnih glasova koji su se počeli pitati, kada će i da li će uopšte ulaganja stotine milijardi u infrastrukturu za razvoj velikih jezičkih modela (LLM) koji se od milja nazivaju „vještačka inteligencija“, donijeti povrat na uložene pare u vidu profita .

Za sada profita nema ni na vidiku jer je procjena da je na 700 milijardi dolara uloženih u vještačku inteligenciju donijelo prihod od samo 60 milijardi dolara, što je realno neodrživo, ne samo dugoročno već i srednjoročno.

Kanadsko-američki autor Cory Doctorow upozorio je da će nam vještačka inteligencija prije donijeti distopiju nego utopiju, i gdje će ceh da plate zaposleni.

Kao primjer naveo je ubitačnu kombinaciju kapaciteta AI da procesiraju ogromnu količinu informacija u rekordnom vremenu sa masom ličnih podataka dostupnih na slobodnom tržištu u SAD.

Veći dugovi, manja plata

„Klasifikovanjem radnika kao nezavisnih ugovarača umjesto zaposlenih, kompanijama je omogućeno da plate svakog radnika različito iako obavljaju isti posao. Tako trenutno na tržištu u SAD postoje četiri aplikacije koje reklamiraju kao „Uber za medicinske sestre“ koje omogućavaju bolnicama da kratkoročno angažuju medicinske sestre. Ove kompanije pored ostalog kupuju i podatke o zaduženju na kreditnim karticama pa onda nude nižu satnicu medicinskim sestrama koje imaju veći dug, znajući da su očajne i da će pristati na bilo kakvu satnicu jer nemaju puno izbora“, objasnio je Cory Doctorow, upozoravajući da će najveći gubitnici biti upravo srednja klasa.

Kako su ovogodišnjim Web samitom dominirale dvije teme, vještačka inteligencija i kreatorska ekonomija, logičan zaključak bi bio da svi oni kojima posao oduzme vještačka inteligencija, mogu se prekvalifikovati u influensere, jer kako se čini druge alternative nema niti se nudi.

Ono što se na polju razvoja vještačke inteligencije odvija u posljednjih godinu dana takođe ruši i niz stereotipa.

Pojava kineskih modela koji su manji, brži, jeftiniji ali podjednako efikasni kao i njihovi američki pandani, dovodi u pitanje tezu da države sa liberalnim demokratskim uređenjem automatski znače i veću kreativnost i inovativnost u njihovim kompanijama, što se do sada nije pokazalo tačnim, barem u oblasti vještačke inteligencije.

Dok se na globalnom nivou borba za prevlast u oblasti vještačke inteligencije vodi između SAD i Kine, Evropljani su se počeli pitati a šta je sa digitalnim suverenitetom, jer EU ne samo da kaska, već debelo zaostaje.

Evropljani kao posmatrači globalne utakmice

Birokratizovane i okoštale strukture u EU jednostavno predstavljaju nepremostivu prepreku vlastitim kompanijama koje barem imaju potencijal za globalno nadmetanje.

Evropski startapovi ukazuju da je suštinska razlika između njih i njihovih američkih konkurenata što je u SAD država spremna da kupuje i od malih, novih kompanija, onda kada su im klijenti najpotrebniji, u fazi razvoja i rasta, a čitav proces oko sklapanja ugovora odvija se za evropske standarde prilično brzo.

Sa druge strane u EU, u najboljem slučaju, procedura javnih nabavki traje i do dvije godine, a male kompanije jednostavno ne mogu toliko čekati i tu se priča o evropskoj konkurentnosti i autonomiji završava.

Autor: Dražen Simić, dopisnik iz Lisabona (bif.rs)

Foto: Web Samit

14. новембар 2025. 0 komentara

Coca-Cola HBC Srbija pokreće digitalnu Coke Akademiju za ugostitelje

by bifadmin 13. новембар 2025.

Kompanija Coca-Cola HBC Srbija tradicionalno je održala novo izdanje Coke Akademije, dvodnevne radionice namenjene maloprodavcima i ugostiteljima, najavljujući pokretanje online edukativnog sadržaja za vlasnike hotela, restorana, kafića i drugih ugostiteljskih objekata koji će biti dostupan 24 sata.

Iako Coke Akademija nastavlja tradiciju održavanja radionica uživo, ugostiteljima od sada nudi i online edukacije, sa pristupom korisnim sadržajima u svakom trenutku, osmišljenim na osnovu povratnih informacija o njihovim realnim potrebama.

Direktor prodaje u kompaniji Coca-Cola HBC Srbija i Crna Gora, Mirko Gutić, istakao je da je cilj Coke Akademije da podrži partnere u unapređenju poslovanja i daljem rastu kroz razmenu znanja i iskustava.

„Želimo da budemo podrška našim partnerima jer čvrsto verujemo da rast njihovog biznisa doprinosi i našim poslovnim rezultatima. Posebno nam je značajno što je ovogodišnja agenda za obe radionice osmišljena u skladu sa realnim očekivanjima i potrebama naših kupaca, jer nam to omogućava da razmenimo iskustva o konkretnim temama, podstaknemo diskusiju i zajednički sagledamo rešenja kako da obezbedimo profitabilnost u izazovnim vremenima“, rekao je Gutić.

Tokom prvog dana Akademije razgovaralo se o tome kako se u svetu, a sve češće i kod nas, otvaraju takozvani konceptni i personalizovani restorani – koji standardizuju uslugu i specijalizuju se za određene menije. Iako su u Srbiji i dalje najzastupljeniji lokali sa raznovrsnom ponudom hrane i pića, sva istraživanja pokazuju da će se pod pritiskom tražnje za dodatnom vrednošću od strane potrošača, ugostiteljski objekti u narednim godinama sve više transformisati ka personalizovanim lokalima ili uslugom prema jasno definisanom konceptu.

Razgovaralo se i o tome kako se ugostiteljski sektor u Srbiji bori sa izazovima dinamičnog tržišta, kako može da privuče ali i zadrži adekvatnu radnu snagu.

„Utisci su nam zaista pozitivni i svima bih preporučio, jer mnogo toga ima da se nauči što je značajno za rad. Ranije sam smatrao da već znamo sve, ali sam sad tek shvatio koliko deljenje iskustva znači, jer se dobije mnogo praktičnih saveta,“ kaže Svetislav iz restorana brze hrane Kuća kobasice iz Novog Sada.

Drugog dana radionice, tokom sesija posvećenih maloprodaji, obrađene su teme poput upravljanja kategorijama, troškovima i prihodima, optimizacije asortimana i rada sa zaposlenima, uz praktične primere kako obezbediti bolju profitabilnost i veću lojalnost kupaca.

Centralni deo događaja bila je panel diskusija o unapređenju biznisa i rada sa ljudima, u kojoj su konsultanti iz oblasti trgovine, treneri prodaje iz kompanije Coca-Cola HBC Srbija i uspešni trgovci iz lokalnih zajednica govorili o potrošačkim navikama, motivaciji zaposlenih i ulozi prodavaca kao ključnih ambasadora brenda.

„Učešće nam je pomoglo da prepoznamo dobre prakse i potvrdimo da smo na pravom putu. Istovremeno smo naučili mnogo stvari koje ćemo uvesti u našim objektima i u saradnji sa partnerima kako bismo dodatno unapredili poslovanje,“ istakla je Marija Jeftić iz Oli Marketa iz Niša.

Coke Akademija je dugoročni projekat kompanije Coca-Cola HBC Srbija, pokrenut početkom 2022. godine i do danas je kroz različite formate edukacije prošlo prošlo više od 600 učesnika iz sektora ugostiteljstva i maloprodaje.

13. новембар 2025. 0 komentara

Ekonomija

Šta nam prodajni rezultati „Dana samaca“ govore o kineskoj ekonomiji?

by bifadmin 13. новембар 2025.

“Dan samaca” je kineski pandan “Crnom petku” tokom kog se po povoljnijim cenama mogu pazariti razne robe i usluge.

Njegovi koreni datiraju od 1993. godine kada su mladi Kinezi počeli da slave svoju nezavisnost, odnosno to što nisu u vezama. Od studentskog događaja prilikom kojeg su samci sebe čašćavali i odlazili na žurke na kojima se slavila njihova samodovoljnost, “Dan samaca” je prerastao u dan najvećih popusta u Kini. Prelomnim momentom smatra se 2009. godina kada je Danijel Žang, izvršni direktor Alibabe, proglasio celodnevni festival kupovine nudeći velike popuste za sve koji 11. novembra budu pazarili razne potrepštine. Vremenom su se ostale kompanije priključivale Alibabi sa svojim popustima i taj dan je u najvećoj azijskoj ekonomiji, ali i širom sveta, postao neka vrsta festivala pristupačnih cena.

U 2025. prodaja u Kini tokom “Dana samaca” porasla je za 14,2% u odnosu na prošlogodišnju i dostigla 238 milijardi dolara. Iako je to veliki rast on je značajno sporiji od onog iz 2024. u odnosu na 2023. koji je iznosio 26,6%.

Kako stoji u izveštajima sa kineskog tržišta, “potrošači su ove godine bili racionalniji i skloniji tome da plate realnu vrednost robe”. Ovo se objašnjava usporavanjem kineske ekonomije koje obično smanjuje potrošnju. Iz tog razloga su trgovci odlučili da produže trajanje akcija.

Pitanje je međutim koliko će im to pomoći jer kineska privreda počinje da oseća posledice trgovinskog rata u kom se našla. Sudeći prema Rojtersovim anketama, prodaja je u ovoj zemlji do oktobra 2025. porasla za 2,8%, što je za 0,2% manje nego u istom periodu lane.

Izvor: CNBC

Foto: serezniy, Depositphotos

13. новембар 2025. 0 komentara

Promo

Grand kafa predstavlja nov proizvod – jedna kafa, dva načina pripreme

by bifadmin 13. новембар 2025.

Turska kafa neizostavni je deo razbuđivanja, uživanja i opuštanja. Ona je na našim prostorima omiljena i najpopularnija i navikli smo da se nikad ne menja, ali nas je i Grand kafa navikla da uvek ide korak ispred, i stalno pomera granice. Tako je upravo predstavila Black’n’Easy My Way, jedinstveni proizvod koji omogućava da se turska kafa priprema na dva načina – jednostavnim prelivanjem u šolji ili klasičnim zakuvavanjem u džezvi – uz isti, prepoznatljivo bogat ukus.

Black’n’Easy My Way donosi fleksibilnost da kafu pripremite na svoj način, bez kompromisa u kvalitetu i aromi.

„Zahvaljujući posebnoj recepturi zasnovanoj na najplemenitijim sortama arabike i načinu mlevenja pažljivo prilagođenom ovoj recepturi, tim Grand kafe je stvorio proizvod koji je zadržao kvalitetan, pun ukus, kao i prepoznatljivi miris – bez obzira na način pripreme. To znači da sada možete da birate – hoćete li je napraviti brzo, ’u hodu’, kada ste u žurbi, ili ćete odvojiti nekoliko minuta da uživate u potpunom ritualu kuvanja i laganog ispijanja omiljene šoljice“, rekla je Zorica Đorđević, rukovodilac razvoja u kompaniji Grand kafa.

Black’n’Easy My Way se prilagođava svakom načinu života – bilo da ste u žurbi ili imate vremena za opuštanje – ovaj proizvod vam omogućava da prilagodite pripremu, ali kada su u pitanju kvalitet i ukus – tu nema ustupaka. Aroma koju volite i na koju ste navikli tu je za vas svakog dana, ma koji izbor napravili – prelivanje ili zakuvavanje.

Zaštitno lice nove kafe je Andrija Kuzmanović, popularni glumac koji savršeno oslikava duh ovog proizvoda – moderan, autentičan i svoj. On poručuje: „Bez obzira kako je pripremiš – ukus je uvek PRAVI.“

Za one koji veruju da kafa treba da bude baš onakva kakvu je vole – na svoj način – Black’n’Easy My Way.

13. новембар 2025. 0 komentara

Ekonomija Vesti

Mali broj, veliki uticaj: Koliko ima stranih preduzeća u EU

by bifadmin 13. новембар 2025.

Samo jedan odsto preduzeća koja su u 2023. godini poslovala na tržištu Evropske unije bilo je pod kontrolom stranih vlasnika. Više od polovine – 60 odsto – kontrolisale su matične kompanije ili institucije iz drugih zemalja EU, dok je 40 odsto bilo pod kontrolom kompanija i institucija van država članica EU, objavio je Eurostat.

U Luksemburgu, preduzeća pod stranom kontrolom čine 28 odsto svih preduzeća, što je najveći udeo među zemljama EU.

Sledi Estonija sa 11 odsto.

U svim ostalim zemljama EU, kako navodi Eurostat, preduzeća pod stranom kontrolom predstavljala su pet odsto ili manje svih preduzeća, sa udelima u rasponu od 0,3 odsto u Poljskoj i Italiji do pet odsto u Hrvatskoj.

„Iako je njihov broj mali, doprinos preduzeća pod stranom kontrolom ekonomiji EU u pogledu zaposlenosti i, posebno, dodate vrednosti je značajan“, ističe Eurostat.

Ova preduzeća, prema podacima zvanične evropske statistike, zapošljavaju 16 odsto svih zaposlenih u Evropskoj uniji, i zajedno ostvaruju gotovo četvrtinu ukupne dodate vrednosti u EU ekonomiji, tj. doprinose BDP-u sa 24 odsto.

Među zemljama EU, dodata vrednost preduzeća pod stranom kontrolom bila je najveća u Irskoj (71%), Luksemburgu (61%) i Slovačkoj (50%).

Nasuprot tome, najniži udeo dodate vrednosti zabeležen je u Francuskoj (15%), Italiji (17%) i Grčkoj i Nemačkoj (po 18%).

„Kada je reč o zaposlenim i samozaposlenim licima, preduzeća pod stranom kontrolom činila su 45 odsto radnih mesta u Luksemburgu i 28 odsto u Slovačkoj i Češkoj. Nasuprot tome, ona su obuhvatala 10 odsto radnih mesta ili manje u Grčkoj (8%), Kipru i Italiji (po 10%)“, naveo je Eurostat.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

13. новембар 2025. 0 komentara

Edicije Specijalna izdanja

Biznis Top 2024/2025

by bifadmin 13. новембар 2025.

Preduzeća u Srbiji suočavaju se sa ozbiljnim problemima koji proističu iz unutrašnje strukture privrede i njene prevelike zavisnosti od globalnih dešavanja. Sistemske slabosti dovele su do prekomernog oslanjanja na strane investitore koji se sada povlače jer se resursi zbog kojih su došli u Srbiju polako iscrpljuju, dok su domaća privatna ulaganja među najnižima u Evropi. Zato, kada dođe do usporavanja svetske trgovine, pada stranih ulaganja zbog globalnih tenzija ili najava carina, Srbija to odmah oseti. To je glavni rizik za period koji sledi, ocenjuje se u ediciji BIZNIS TOP 2024/25, koju objavljuje Biznis i finansije.

Trendovi

12. KO ĆE SPAŠAVATI BUDŽETE FRANCUSKE I VELIKE BRITANIJE: Između duga i uličnih nemira
Budžetski deficiti Francuske i Velike Britanije postaju neodrživi, pa se postavlja pitanje ko će ih spašavati ukoliko vlasti ne uspiju staviti rastući dug pod kontrolu. U Parizu i Londonu sa zavišću gledaju na Japan čiji je dug dostigao 235 posto BDP-a, ali još nisu propali.

14. AFERA OKO HOLANDSKOG PROIZVOĐAČA ČIPOVA: Žrtva će biti Evropa, a ne Kina
Ekonomski i politički triler oko odluke holandske vlade da po američkom nalogu preuzme od kineskog vlasnika kontrolu nad proizvođačem čipova „Neksperija“, direktna je posledica ekonomskog rata SAD protiv Kine. Holandija je još jednom dokazala da je američki „trojanski konj“ u Evropskoj uniji, a na duži rok žrtva američke politike neće biti Kina, već Nemačka i cela Evropa, upozorava nemački ekonomista Jens Berger.

18. BUDUĆNOST DOMAĆE PRIVREDE: Previše zavisna od svetske vetrometine
Preduzeća u Srbiji suočavaju se sa ozbiljnim problemima koji proističu iz unutrašnje strukture privrede i njene prevelike zavisnosti od globalnih dešavanja. Sistemske slabosti dovele su do prekomernog oslanjanja na strane investicije, dok su istovremeno domaća privatna ulaganja među najnižima u Evropi. Zato, kada dođe do usporavanja svetske trgovine, pada stranih ulaganja zbog globalnih tenzija ili najava carina, Srbija to odmah oseti. To je glavni rizik za period koji sledi, upozoravaju stručnjaci.

22. POZICIJA SRPSKIH PREDUZETNIKA IZ REGIONALNE PERSPEKTIVE: Istrajni, prilagodljivi i najviše se oslanjaju na sebe
Većina preduzetnika u Srbiji i širem regionu očekuje rast i nastavlja ulaganja u modernizaciju poslovanja uprkos povećanju operativnih i troškova radne snage i riziku od pada tražnje usled geopolitičke nestabilnosti. Pri tome, većina planira finansiranje razvoja iz sopstvenih sredstava, pokazuje EY Preduzetnički barometar za 2025. godinu, koji po prvi put objavljuje rezultate istraživanja u 16 zemalja Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope. To omogućava jedinstvenu analizu pozicije srpskih preduzetnika u širem regionalnom kontekstu.

26. PRODUKTIVNOST RADA U SRBIJI: Težak rad nije uvek i pametan
U poređenju sa Srbijom, radnici u Evropskoj uniji rade u proseku pet sati kraće, za naknade koje su po satu veće tri do 3,5 puta, ali su zato po času rada produktivniji 4,2 puta. Poljoprivreda EU je produktivnija 8,7 puta, a IT sektor tri puta, u Irskoj čak 12 puta u odnosu na Srbiju. Razlika u zaradama između Srbije i Evropske unije se smanjuje a jaz u produktivnosti povećava, što domaću privredu čini sve nekonkurentnijom. Ključni problem je u načinu na koji se radi, naročito u državi.

28. UTICAJ CBAM NA IZVOZ ČELIKA, ALUMINIJUMA, ĐUBRIVA I CEMENTA: Troškovi će rasti, ali ne dramatično
Usled promene mehanizma za prekogranično usklađivanja cene ugljenika (CBAM) od naredne godine, troškovi izvoza iz Srbije na tržište EU bi do 2030. mogli u proseku da porastu 15-20% za gvožđe i čelik, 10-15% za đubriva, oko 5% za aluminijum i čak 50% za cement jer se ovaj proizvod najmanje izvozi. Ipak, za razliku od energetike, konkurentnost ovih sektora koji snabdevaju domaću privredu strateškim sirovinama neće biti drastično ugrožena, a može se dodatno ublažiti ubrzanim ulaganjima u dekarbonizaciju.

32. OBRAZOVANJE I EKONOMSKA AKTIVNOST DOSELJENIKA IZ INOSTRANSTVA: Poslodavci „sa strane“ obrazovaniji od domaćih
Migranti i povratnici iz inostranstva čine oko 14% ukupnog stanovništva Srbije, pri čemu je migranata dvostruko više od povratnika i u proseku su mnogo mlađi. Iako najviše doseljenih u obe grupe radi za druge, veći je udeo onih koji osnivaju svoje firme ili su preduzetnici u odnosu na ostale stanovnike u našoj zemlji. Doseljeni iz inostranstva čine petinu poslodavaca u domaćoj privredi, među kojima je migranata preko dva puta više nego povratnika. Poslodavci koji su se doselili ili vratili u Srbiju u proseku su obrazovaniji u odnosu na ostale vlasnike firmi, a izuzetak od pravila su visokoobrazovane žene koje su jednako zastupljene na obe strane.

34. SANKCIONISANJE PRIVREDNIH PRESTUPA Muke sa zastarelim zakonom
Pojedine države u regionu ukinule su privredni prestup kao kazneno delo, ali Srbija to nije učinila. O ovoj vrsti kaznenih dela retko se govori u javnosti, uprkos brojnim problemima u pravilnoj primeni propisa koji se zasnivaju na zakonu donetom još u doba SFRJ i činjenici da broj osuda za privredne prestupe nije zanemarljiv, kao ni zaprećene kazne.

38. PREVENTIVNA ULOGA PORESKE UPRAVE: Poreznik kao savetnik
U zemljama sa razvijenim poreskim sistemom postoji institut postizanja dogovora sa poreskom upravom, koji poreskim obveznicima obezbeđuje pravnu sigurnost, a poreskim upravama efikasniju naplatu poreza. Kada bi Poreska uprava u Srbiji aktivnije učestvovala u savetovanju privrednika, to bi omogućilo veći obuhvat kontrole i imalo bolji učinak na transparentnost poslovanja poreskih obveznika nego sprovođenje pojedinačnih kontrola.

40. VEŠTAČKA INTELIGENCIJA I TRANSFORMACIJA PRIVREDE: Revolucija ili zlatna groznica?
AI trenutno najviše doprinosi rastu u sektorima koji zavise od brzih odluka i personalizovanih usluga, ali većina njenih primena i dalje se nalazi u ranoj fazi razvoja. Napredne sisteme trenutno koriste uglavnom najveće kompanije, dok jeftinije alternative za manje firme često nisu dovoljno pouzdane i stvaraju dodatne troškove.

44. POSLOVNA I FINANSIJSKA TRANSFORMACIJA: Pametnije korišćenje vremena, više kreiranja vrednosti
U vremenu kada stagnacija nije opcija, transformacija poslovanja je put ka otpornosti, efikasnosti i održivom rastu. Moderne finansije povezuju informacije, tehnologiju i strategiju, pretvarajući ih u pokretač transformacije.

48. ZAŠTO JE DATA GOVERNANCE VAŽAN ZA SVAKU KOMPANIJU: Da li mi upravljamo podacima, ili podaci upravljaju nama?
U vremenu kada se tržište menja iz dana u dan, Data Governance nije tehnički detalj – to je osnova poslovanja. Kao što ne biste gradili kuću bez temelja, tako ni digitalnu budućnost ne možete graditi bez uređenih podataka.

Sektorske analize privrede

52. Poljoprivreda – tabele
53. PROTIVUREČNE PROGNOZE O OPORAVKU POLJOPRIVREDE: Krajnji rezultati nejasni, ali je jasno da cene rastu
Slabiji rezultati u biljnoj proizvodnji, naročito u ratarstvu, bili su glavni uzrok što je poljoprivreda 2024. završila u minusu. Ove godine, prognoze o tome kakva će biti poljoprivredna sezona bitno se razlikuju. Nasuprot nejasnim krajnjim rezultatima, kristalno je jasno da cene i dalje rastu, a voće obara sve rekorde.

56. Energetika i rudarstvo – tabele
57. NESTABILAN RAST U ENERGETICI I RUDARSTVU: Hidroelektrane podbacile, lignit prebacio
Proizvodnja energije bila je u minusu od avgusta prošle do avgusta ove godine, najviše zbog loše hidrologije, a delom i zbog Rafinerije NIS-a, čija je poslovna aktivnost pala usled sankcija SAD. Proizvodnja u rudarstvu ove godine stabilizovala se na nivou koji je za 5,5% do 6% iznad prošlogodišnjeg proseka. Eksploatacija uglja u avgustu 2025. porasla je međugodišnje za 22,1%, čemu je doprinela veća proizvodnja lignita.

60. Građevinarstvo i građevinski materijali – tabele
61. PAD GRAĐEVINSKIH AKTIVNOSTI: A sada, nizbrdo
Građevinarstvo se od „zidara“ privrednog rasta u Srbiji tokom prethodnog perioda ove godine zaljuljalo, sa prognozama da će upravo pad građevinskih aktivnosti u dobroj meri „kumovati“ skromnom povećanju bruto domaćeg proizvoda. Šta mogu biti neki od ključnih problema u ovom važnom sektoru za domaću privredu, govore i podaci da skoro tri četvrtine građevinskih firmi finansira poslovanje iz sopstvenih izvora, dok među najuspešnijima ubedljivo dominiraju strane kompanije.

64. Prehrambeni proizvodi – tabele
65. PREHRAMBENA INDUSTRIJA IMA MALE ŠANSE ZA RAST 2025: Teško do sirovina, još teže do tržišta
Za razliku od 2024. kada je zabeležila rast proizvodnje, prehrambena industrija je 2025. započela u minusu sa izgledima da blago poboljša rezultate do kraja godine. Tokom prvih šest meseci tekuće godine, proizvođači i dalje ostvaruju suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni, ali se on tanji iz godine u godinu, zbog sve oskudnije sirovinske baze i oštre inostrane konkurencije. Novi proizvod je teško plasirati na tržište, naročito kada domaća firma postane prevelika za male trgovce, a i dalje je premala za velike trgovinske lance.

70. Proizvodnja pića – tabele
71. PROIZVOĐAČI PIĆA DRUGI NAJVEĆI IZVOZNIK U PREHRAMBENOJ INDUSTRIJI: Otrežnjena Srbija
Proizvođači pića su 2024. imali drugi najveći rast izvoza u prehrambenoj industriji i ostvarili su suficit od 277 miliona evra, a veći izvoz od uvoza ova delatnost beleži i u prvih šest meseci 2025. Međutim, gledano prema kategorijama pića, poslovni rezultati se bitno razlikuju, a uočljivo je da na domaćem tržištu posebno raste tražnja za vodom.

74. Trgovina na veliko i malo – tabele
75. TRGOVCI IZMEĐU RASTUĆIH TROŠKOVA I OGRANIČENIH PRIHODA: Što ste zaradili, zaradili ste
Sektor trgovine na veliko i na malo zabeležio je prošle godine rekordnu dobit od 1,9 milijardi evra. Ali, ove godine poslovanje je neizvesnije jer je na snagu stupila uredba koja ograničava marže osnovnih namirnica, za koju trgovci tvrde da ih vodi u gubitak, dok vlast obećava da će time smanjiti inflaciju i zaštititi standard građana. Ekonomisti ocenjuju da će ovakva intervencija države na tržištu imati više negativnih nego pozitivnih rezultata.

80. Farmacija – tabele
81. VREDNOST FARMACEUTSKOG TRŽIŠTA RASTE, ALI NE I ULAGANJA U ISTRAŽIVANJA: A za razvoj – ako nešto ostane
Očekuje se da će vrednost tržišta lekova u Srbiji porasti sa prošlogodišnjih 1,85 milijardi evra na skoro 2,1 milijardu ove godine. Rastu najviše doprinose lekovi koji se izdaju na recept, a najveći potrošači su bolnice, u čijoj nabavci dominiraju citostatici za lečenje raka. Iako domaće farmaceutsko tržište vrednosno raste, proizvodnja pada, spoljnotrgovinski deficit se povećava iz godine u godinu, dok je svega 17% ukupnih ulaganja u 2025. izdvojeno za istraživanja i razvoj.

86. Metalska i elektro industrija – tabele
87. ZA METALSKU I ELEKTROINDUSTRIJU DOLAZE TEŽI DANI: Carine i kvote postavljaju rampu
Proizvodnja u svim delatnostima metalske i elektroindustrije povećana je 2024. godine u odnosu na prethodnu, izuzev u proizvodnji mašina i opreme. Ove godine rezultati će biti lošiji pod pritiskom američkih carina, novih zaštitnih mera EU na uvoz proizvoda od čelika, ali i globalnih dešavanja koja izazivaju nestabilnost tržišta.

90. Motorna vozila – tabele
91. KUDA IDE AUTOINDUSTRIJA SRBIJE: U rikverc
Poslovni prihod domaće autoindustrije porastao je sa 7,2 milijarde evra u 2023. na 8,3 milijarde evra prošle godine, ali se predviđa da će 2025. biti lošija jer ovdašnje firme prvenstveno rade za tržište EU, koje je u padu. Poseban problem je kriza u nemačkoj autoindustriji, donedavno našem glavnom partneru u ovom sektoru. Zbog lošeg poslovanja, veliki evropski proizvođači sve manje ulažu u inovacije i zato dodatno zaostaju za konkurencijom iz Kine, a sve to se preliva i na naše tržište.

96. Guma i plastika – tabele
97. PROIZVOĐAČI GUME I PLASTIKE I DALJE BELEŽE RAST ALI TRAŽE NOVA TRŽIŠTA: Izvoz gume obezbedio suficit celoj grani
Recesija u evropskoj autoindustriji, kao i veće carine SAD, primoraće domaće proizvođače gume i plastike da eventualni manjak probaju da nadoknade na drugim tržištima. U međuvremenu, ta industrija i dalje beleži rast. Za osam meseci 2025. imala je rast od 20,1%, a u prošloj godini bila je veća 16,4% nego 2023. godine.

100. Turizam i ugostiteljstvo – tabele
101. POSLEDICE EKONOMSKE I POLITIČKE KRIZE U TURIZMU I UGOSTITELJSTVU: Opšta nesigurnost koči poslovanje
Devizni priliv od turizma u Srbiji premašio je 2,8 milijardi evra 2024. godine. Međutim, od januara do avgusta 2025. broj turista je smanjen za 1,9% u odnosu na isti period prošle godine, a broj noćenja za 3,2%. Promet ugostitelja u prvih šest meseci porastao je za 7,6% u odnosu na isti period lane, ali su njihove cene ovog juna bile za 9,2% veće nego prošlog. Istovremeno, YUTA saopštava da je broj putovanja preko turističkih agencija 2025. opao između 5 i 7%, a jedan od najbitnijih razloga za to je opšta nesigurnost u zemlji, kažu upućeni u ovo tržište.

104. Informacione tehnologije – tabele
105. KOLIKO AUTSORSING KOŠTA SRPSKI IT: Fabrika za tuđe ideje
Iako je autsorsing u izvozu IKT usluga doneo Srbiji stabilnost, zaposlenost i milijarde evra, ovakav model istovremeno ograničava njen tehnološki potencijal. Razvoj sopstvenih IT proizvoda mogao bi udvostručiti prihode, ali zahteva ulaganja, strpljenje i spremnost na rizik.

110. Telekomunikacije – tabele
111. OKASNELA MODERNIZACIJA TELEKOMUNIKACIONOG TRŽIŠTA U SRBIJI: Preuzimanje SBB-a i trasiranje puta za 5G mrežu
Globalne telekomunikacione usluge zabeležile su prošle godine rast iznad očekivanja, dok će u 2025. niža inflacija i povećani troškovi poslovanja očito sputati veću potrošnju. Na domaćem tržištu ove godine je kulminirala borba za kontrolu medijskih sadržaja, što je trasiralo put ka okasnelom razvoju 5G mreže.

116. Banke – tabele
117. BANKAMA IDE TOLIKO DOBRO DA SE NI NE TRUDE DA PROŠIRE POSLOVANJE: „Medeni mesec“ ne posustaje
Drugu godinu zaredom bankarski sektor se protegao i po dužini i po širini, ostvarujući rekordne rezultate poslovanja. Ovom učinku doprinele su i dalje povišene kamate, skromna cena depozita i nezajažljivi tarifnici banaka kada su u pitanju naknade i provizije. Ovdašnjim bankama poslednjih godina ide toliko dobro da se i ne trude da diversifikuju poslovanje.

124. Osiguranje – tabele
125. OSIGURAVAČI U PLUSU I OVE GODINE: Raste premija, ali rastu i štete
Tokom prvih šest meseci, ukupna premija društava za osiguranje porasla je 9,8% u odnosu na isti period prošle godine, dostigavši 97,6 milijardi dinara. Rast premije je rezultat većeg broja ugovora, ali i poskupljenja pojedinih polisa i promenjenih uslova osiguranja. Rastu i štete, i to najviše kod motornih osiguranja i dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, ali je profitabilnost sektora zadovoljavajuća. U Narodnoj banci Srbije najavljuju da rade na novim propisima za osiguravače.

Osećajna ekonomija

130. PROVODADŽIJE PONOVO U MODI: Prava ljubav ne pita za cenu
Dok ceo svet prebrojava koliko profesija će završiti na otpadu pred najezdom veštačke inteligencije, stare dobre provodadžije su ponovo u modi i posao im odlično ide. Profesionalci koji rade za najbogatije mušterije naplaćuju svoje usluge od 150.000 do 500.000 dolara po klijentu, sa obrazloženjem da je pravu ljubav veoma teško naći i zato je ona investicija a ne trošak. Pored toga, provodadžije se žale da neto platežni samci mogu da budu izuzetno naporni, naročito revizori iz „velike četvorke“ i IT bogatuni.

Vremeplov

134. HAPŠENJA PRIVREDNIKA U SOCIJALISTIČKOJ JUGOSLAVIJI: Družba je družba, a služba je Služba
Socijalistička Jugoslavija se u više navrata razračunavala sa nepodobnim privrednicima, a najmasovnija hapšenja odigrala su se u prvoj polovini sedamdesetih, kada je pokrenuta borba protiv „tehnomenadžera“. Formirane su „crne liste“ firmi sa kojima ostala domaća preduzeća nisu smela da posluju. Na listi „za odstrel“ bilo je najviše firmi iz Slovenije, Srbije i Hrvatske. Među optuženim privrednicima našli su se i dojučerašnji saradnici Službe državne bezbednosti, koji su postali „moralno nepodobni“ kada je partija politički pročistila i kadrove zadužene za bezbednost.

BIZNIS TOP 2024/25 liste najvećih preduzeća u Srbiji:

138. Po dobiti
142. Po poslovnom prihodu
146. Po okruzima (po dobiti, po poslovnom prihodu)

13. новембар 2025. 0 komentara

Ekonomija

BIZNIS TOP 2024/25: Stiže naplata za lošu politiku države

by bifadmin 13. новембар 2025.

Zato, kada dođe do usporavanja svetske trgovine, pada stranih ulaganja zbog globalnih tenzija ili najava carina, Srbija to odmah oseti. To je glavni rizik za period koji sledi, ocenjuje se u ediciji BIZNIS TOP 2024/25, koju je objavio ekonomski mesečnik Biznis i finansije.

Privreda u Srbiji je 2024. ostvarila dobit od 866,3 milijarde dinara, za 9% manju nego 2023. godine, a među sto najprofitabilnijih preduzeća prednjačile su trgovinske i građevinske firme. Međutim, kada se bude svodila računica za ovu godinu, mala je verovatnoća da će trgovci ponoviti prošlogodišnji rezultat zbog odluke republičke vlade da ograniči marže na osnovne namirnice. Istovremeno, prognoze za građevinarstvo ukazuju da će upravo drastičan pad aktivnosti u ovoj delatnosti u celoj Srbiji izuzev u Beogradu, u dobroj meri „kumovati“ skromnom povećanju bruto domaćeg proizvoda u 2025. godini.

Nestabilna ekonomska i politička situacija odrazila se na pad tražnje i u većini drugih sektora, a time i na lošije rezultate u tekućoj godini, zaključuje se u godišnjoj ediciji BIZNIS TOP 2024/25 u izdanju ekonomskog mesečnika Biznis i finansije.

Godišnja edicija BIZNIS TOP objavljuje rang liste 150 najvećih preduzeća u Srbiji u 2024. godini, prema ostvarenoj dobiti i po poslovnom prihodu, kao i rang liste po okruzima prema ostvarenoj dobiti i poslovnim prihodima, a na osnovu podataka Agencije za privredne registre (APR).

U ediciji BIZNIS TOP 2024/25 objavljene su i najaktuelnije analize o makroekonomskim kretanjima na svetskom i domaćem tržištu, kao i o poslovanju 15 vodećih sektora, mereno njihovim učešćem u BDP-u Srbije.

Težak rad nije uvek i pametan

Država neproduktivno koristi ljudske i materijalne resurse, što primorava srpsku privredu da ulaže sve više truda za sve mršavije rezultate. U poređenju sa Srbijom, radnici u Evropskoj uniji rade u proseku pet sati kraće, ali su zato po času rada produktivniji 4,2 puta. Najveća razlika je u poljoprivredi, koja je u EU čak 8,7 puta produktivnija nego u Srbiji. Najmanje zaostajemo u IT sektoru, ali je produktivnost i u ovoj delatnosti skoro tri puta veća u EU, dok je u zemljama CIE 1,2 puta veća, a u Irskoj čak 12 puta veća nego u Srbiji, pišu Biznis i finansije.

Prosečna naknada po času rada u EU je veća tri do 3,5 puta, ali ta razlika u nadnicama nije toliko velika kao razlika u produktivnosti po satu rada u korist Unije. U Srbiji nisu zadovoljni ni radnici ni poslodavci, jer radnici smatraju da su potplaćeni, a poslodavci da su zaposleni preplaćeni.

Međutim, u problemu je celokupna srpska privreda, jer neopravdano visoki jedinični troškovi rada kod nas u odnosu na zemlje EU dodatno umanjuju konkurentnost domaćih preduzeća, ističe se u ediciji BIZNIS TOP 2024/25.

Poverenje u poslovnu klimu najniže od korone

Istraživanja objavljena u najnovijoj godišnjoj ediciji mesečnika Biznis i finansije pokazuju da je poverenje domaćih privrednika u poslovnu klimu najniže još od 2020. koju je obeležila pandemija, a rezerve u pogledu novih poslova i zapošljavanja najizraženije su u trgovini, industriji i građevinarstvu.

Mada je skoro tri četvrtine vodećih malih i srednjih preduzeća ostvarilo rast poslovnih prihoda u prošloj godini, kod više od petine taj rast je iznosio 11-20%, što u uslovima inflacije upućuje na stagnaciju. Za razliku od prethod- ne godine kada je 39% najuspešnijih preduzetnika ocenilo poslovnu klimu u zemlji kao nepovoljnu, sada 57% njih smatra da ekonomska i politička nestabilnost koče privredni napredak.

Tri četvrtine vodećih malih i srednjih preduzeća razvija poslovanje iz sopstvenih sredstava, pri čemu najveći broj njih ima prihode do milion dolara, a tek nešto više od trećine između milion i 10 miliona dolara, navodi se u ediciji BIZNIS TOP 2024/25.

Domaći privrednici procenjuju da najveću opasnost za finansijsku stabilnost njihovih firmi predstavlja rast opera- tivnih i troškova radne snage. Ipak, poslodavci su primorani da povećavaju plate zbog sve izraženijeg nedostatka odgovarajućih radnika, a prema njihovoj oceni strani radnici kojima poslednjih godina popunjavaju prazna radna mesta nisu jeftini nego jedini dostupni.

Srbija svake godine u proseku ima oko 11.000 više iseljenika nego doseljenika. Migranti i povratnici iz inostranstva čine oko 14% ukupnog stanovništva, a migranata je dvostruko više nego povratnika i u proseku su skoro duplo mlađi. Iako najviše doseljenih u obe grupe radi za druge, veći je udeo onih koji osnivaju svoje firme u odnosu na ostale stanovnike u Srbiji, pišu Biznis i finansije.

Carine guše sektor koji najviše doprinosi izvozu

Preduzeća u Srbiji suočavaju se sa ozbiljnim problemima koji proističu iz unutrašnje strukture privrede i njene prevelike zavisnosti od globalnih dešavanja, zbog čega većina ključnih sektora beleži lošije rezultate u poređenju sa prethodnom godinom.

Energetika i rudarstvo nemaju stabilan rast u poslednje dve godine. Proizvodnja energije je bila u minusu od av- gusta 2024. do avgusta 2025. godine, najviše zbog loše hidrologije, a delom i zbog Rafinerije NIS-a, čija je poslovna aktivnost pala usled sankcija SAD. S druge strane, zahvaljujući većoj proizvodnji lignita, eksploatacija uglja u avgu- stu 2025. porasla je međugodišnje za više od petine.

Za razliku od 2024. kada je zabeležila rast proizvodnje, prehrambena industrija je 2025. započela u minusu sa iz- gledima da blago poboljša rezultate do kraja godine. Tokom prvih šest meseci proizvođači i dalje ostvaruju suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni, ali se on tanji iz godine u godinu, zbog sve oskudnije sirovinske baze i oštre inostrane konkurencije.

Metalska i elektroindustrija imaju najveći uticaj na ukupan izvoz Srbije sa udelom od skoro 46%, ali nasuprot pret- hodnoj godini kada je izvoz porastao na 13,9 milijardi evra, podaci za ovu godinu su lošiji jer se porudžbine sma- njuju a troškovi rastu. Američke carine i najavljene nove zaštitne mere EU na uvoz proizvoda od čelika ugrožavaju poziciju domaćih firmi u svetskim lancima snabdevanja, pišu Biznis i finansije.

Fabrika za tuđe ideje

Na pad tražnje u metalskoj i elektroindustriji uticali su i poremećaji na evropskom tržištu motornih vozila, koji se prelivaju i kod nas. Poslovni prihod domaće autoindustrije porastao je sa 7,2 milijarde evra u 2023. na 8,3 milijarde evra prošle godine, ali se predviđa da će 2025. biti lošija jer ovdašnje firme prvenstveno rade za tržište EU, a najviše robe van zemlje plasiraju proizvođači kablova za automobile i proizvođači guma.

Proizvođači guma su najzaslužniji za suficit koji i dalje ostvaruje sektor gume i plastike, a koji je prošle godine iznosio 566 miliona evra. Međutim, recesija u evropskoj autoindustriji i američke carine primoravaju domaće proi- zvođače gume i plastike da traže druga tržišta.

Iako je IT sektor među najproduktivnijima, zbog činjenice da Srbija svoje programere uglavnom iznajmljuje stran- cima, ova industrija je takođe preterano zavisna od globalnih dešavanja. Kada bi Srbija proizvodila sopstvena reše- nja za svetsko tržište umesto što služi kao fabrika za tuđe ideje, samo država bi kroz poreze na plate, dobit i PDV potencijalno inkasirala između 1,5 i tri milijarde evra godišnje. To je dva do četiri puta više od 800 miliona evra, koliko IT sektor sada doprinosi republičkom budžetu, ističe se u ediciji BIZNIS TOP 2024/25.

13. новембар 2025. 0 komentara

Ekonomija Vesti

U oktobru međugodišnja inflacija u Srbiji 2,8 odsto

by bifadmin 13. новембар 2025.

Međugodišnja inflacija u Srbiji u oktobru ove godine iznosila je 2,8 odsto, a mesečna 0,5 odsto.

Ovo je saopštio Republički zavod za statistiku.

Cene proizvoda i usluga lične potrošnje, kojima se meri inflacija, u oktobru su, u poređenju sa decembrom 2024. godine, povećane u proseku za 2,4 odsto.

Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u oktobru, u odnosu na prethodni mesec, rast cena je zabeležen u grupama stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva (4,5 odsto), odeća i obuća (1,2 odsto), restorani i hoteli (0,8 odsto), rekreacija i kultura (0,5 odsto), alkoholna pića i duvan i zdravlje (za po 0,4 odsto) i obrazovanje (0,1 odsto).

Pad cena je zabeležen u grupama hrana i bezalkoholna pića (0,9 odsto), oprema za stan i tekuće održavanje (0,3 odsto) i transport (0,2 odsto).

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

13. новембар 2025. 0 komentara

Politika i društvo Vesti

Otkrivamo šta zaposleni žele prema najnovijem istraživanju o benefitima

by bifadmin 13. новембар 2025.

I ove godine, četvrti put zaredom, Osiguranik, Rezilient, Tim Centar i Infostud sproveli su istraživanje “Šta to radi zaposlene”, koje se bavi beneficijama i wellbeing podrškom zaposlenih u Srbiji i predstavlja najveće istraživanje tog tipa kod nas.

Unakrasnim ispitavanjem donosilaca odluka u kompanijama i zaposlenih, dobijamo realnu sliku sa tržišta rada, a u istraživanju je učestvovalo 3111 zaposlenih i čak 759 donosilaca odluka, što ga čini najobimnijim do sada.

S obzirom na to da su podaci usklađeni sa Republičkim zavodom za statistiku prema svim najvažnijim faktorima, rezultati su potpuno reprezentativni za Srbiju.

U nastavku otkrivamo neke od najvažnijih uvida, a link do celog istraživanja, čije preuzimanje je potpuno besplatno, naći ćete na kraju teksta.

Fleksibilnost je na prvom mestu

Zaposleni su i ove godine bili jasni – fleksibilnost ostaje benefit broj jedan.

Tu se pre svega misli na fleksibilno radno vreme, mogućnost rada od kuće i četvorodnevnu radnu nedelju. Na četvrtom mestu, kao najvažniji benefit, zaposleni su istakli dobrovoljno zdravstveno osiguranje. Interesantno je da je to jedina novčana beneficija sa uzlaznim trendom, a na vrhu želja zaposlenih nalazi se već nekoliko godina zaredom. Zanimljivo je da bi se veliki procenat njih odrekao i nekog drugog benefita, zarad kvalitetnijeg paketa osiguranja.

Nasuprot tome, druge novčane beneficije poput beskamatnih kredita, dobrovoljnog penzijskog fonda i životnog osiguranja su u padu ili stagnaciji u odnosu na 2024. godinu.

Ipak, dobra vest je da ukupan obim beneficija koje kompanije nude u blagom rastu.

Poseban deo istraživanja posvećen je beneficijama za zaposlene roditelje, kojih u Srbiji ima više od milion i po. Dva od tri zaposlena su roditelji – i upravo oni najteže balansiraju između poslovnih i porodičnih obaveza.

Podaci pokazuju da beneficije koje poslodavci nude roditeljima i dalje imaju ograničen domet. Najzastupljeniji su novogodišnji paketići za decu, koje obezbeđuje 77% kompanija. Samo 24% zaposlenih ima dodatne slobodne dane ili finansijsku podršku prilikom rođenja deteta, dok benefiti poput fleksibilnog radnog vremena i dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja za decu, ostaju privilegija malog broja roditelja.

Sa druge strane, njihove želje govore drugačije – čak 69% zaposlenih roditelja navodi da bi im dodatni slobodni dani bili najznačajniji benefit koji bi im pomogao da lakše usklade posao i porodicu.

Koliko kompanije brinu o zaposlenima?

Čak 19 od 20 zaposlenih u Srbiji prijavilo je neki od problema vezanih za wellbeing, oblast koja obuhvata mentalno i fizičko zdravlje, emocionalnu ravnotežu, profesionalno zadovoljstvo, finansijsku sigurnost i osećaj svrhe.

Na vrhu liste problema koji “muče” zaposlene su stres, nedostatak energije, pad raspoloženja i nedostatak motivacije.

Dve trećine ispitanika kaže da ovakvi problemi direktno utiču na njihov učinak na poslu. Kao najvažniji vid podrške, zaposleni ističu pomoć u kriznim i stresnim životnim situacijama – to podrazumeva da kompanija ima unapred dostupan i osmišljen program koji je dostupan zaposlenom kada mu je najpotrebnije.

Iako je u odnosu na prošlu godinu zabeležen skok od 15 % u programima wellbeing podrške koje pružaju kompanije, to je i dalje nedovoljno da se adresiraju sve potrebe zaposlenih, koji glasno ističu značaj zdravog i podržavajućeg radnog okruženja.

Jedan od pojmova koji je ove godine posebno odjeknuo u istraživanju jeste carewashing – praksa u kojoj kompanije deklarativno promovišu brigu o zaposlenima, dok u stvarnosti ta briga ostaje na nivou slogana. Reč je o površnim, marketinški motivisanim inicijativama koje više služe reputaciji nego stvarnim promenama u organizacionoj kulturi.

Nažalost, čak 69% zaposlenih veruje da njihova kompanija funkcioniše po principu „zaposleni su nam najvažniji – ali ipak nisu“.

Detaljnije uvide o wellbeing trendovima, ali i konkretnim preporukama za kompanije, možete pronaći u izveštaju istraživanja.

Značajni uvidi za sve kompanije i zaposlene

Ako je prošla godina postavila pitanja, ova je donela odgovore – otvorene, iskrene i vredne pažnje svakog zaposlenog, HR-a i donosioca odluke u kompaniji.

Istraživanje „Šta to radi zaposlene“ ne donosi samo statističke podatke. Ono priča o doslednosti i zajedničkoj odgovornosti – o onome što pravi razliku između radnog mesta i mesta gde ljudi zaista žele da rade.

To je poziv poslodavcima da istraju u izgradnji kulture poverenja i podrške, ali i podsetnik zaposlenima da uspeh nije jednosmerna ulica. Jer, kada kompanija brine o ljudima, važno je da i oni to prepoznaju, cene i uzvrate – naročito u kriznim vremenima.

Na ovom linku možete besplatno preuzeti istraživanje i dobiti dublje uvide u tržište rada u Srbiji, trendove koji nas očekuju u 2026. i mnoge druge informacije koje vam mogu pomoći da napravite planove za uspešnu poslovnu godinu.

I ove godine, istraživanje je imalo humanitarni karakter. Podržana je akcija “Avantura do Kine”, fondacije “Za naše heroje”. Za svaku kompaniju učesnicu, kao i svakog zaposlenog koji je popunio anketu, doniran je novac i prikupljeno je ukupno 690.600 RSD za Institut za neonatologiju u Beogradu, kako bi se obezbedili što bolji uslovi za prevremeno rođene bebe

13. новембар 2025. 0 komentara

Promo

Podrška Kući mogućnosti za osnaživanje mladih iz osetljivih grupa

by bifadmin 12. новембар 2025.

Wiener Städtische osiguranje je danas svečano uručilo donaciju Udruženju Centar Zvezda, namenjenu podršci mladima bez roditeljskog staranja koji su, po navršenju punoletstva, izašli iz sistema institucionalne podrške i započinju samostalan život. Kroz program Kuća mogućnosti, u okviru Centra Zvezda, ovi mladi dobijaju priliku da žive u sigurnom okruženju, razvijaju radne i životne veštine i osposobljavaju se za samostalan život.

Donacija Wiener Städtische osiguranja namenjena je unapređenju uslova života u Kućama mogućnosti u Beogradu, Nišu i Kragujevcu, kao i podršci izgradnji radionice za obradu drveta na seoskom imanju u Melnici, koja će mladim korisnicima programa, koji se opredele za život u ovom selu, omogućiti da steknu praktične veštine i obezbede sopstvene prihode.

„Ova radionica nije samo prostor u kojem nastaju proizvodi, već mesto gde se rađaju nove šanse, gde mladi uče da veruju u sebe i zajednicu koja ih podržava. To je simbol podrške, vere u potencijal pojedinaca i prilika da kroz rad i zajedništvo naši mladi korisnici pronađu svoj put ka samostalnosti. Zahvaljujemo Wiener Städtische osiguranju na poverenju i podršci koja našim mladim štićenicima pruža nadu, motivaciju i osećaj da nisu sami na putu ka samostalnosti“ izjavila je Tatjana Dražilović, osnivačica Udruženja Centar Zvezda.

Pored podrške u poboljšanju uslova za korisnike programa Kuća mogućnosti, donirana sredstva omogućila su završetak radionice za obradu drveta, u kojoj će štićenici Centra Zvezda izrađivati dekorativne i upotrebne predmete, sveće i suvenire i razvijati ideje socijalnog preduzetništva. Program će doprineti njihovoj ekonomskoj samostalnosti i dugoročnom osnaživanju.

„Mladi koji su odrasli u sistemu institucionalne zaštite suočavaju se s izazovima koje mnogi od nas teško mogu da zamisle. Njihova borba za samostalnost tek počinje kada napuste sistem. Upravo zato je naša kompanija prepoznala značaj održivog programa Kuća mogućnosti, koji korisnicima pruža priliku da žive u sigurnom okruženju, razvijaju radne i životne veštine, i stiču samopouzdanje potrebno za samostalan život. Ova podrška je u potpunosti u skladu sa našim opredeljenjem da podržavamo inicijative koje doprinose inkluzivnom društvu“, istakla je Svetlana Smiljanić, članica Izvršnog odbora Wiener Städtische osiguranja.

Donacija je realizovana iz sredstava fonda Günter Geyer nagrade za društvenu odgovornost, koju dodeljuje Vienna Insurance Group, a koju je Wiener Städtische osiguranje dobilo kao priznanje za dugogodišnji angažman u društveno odgovornim projektima i posvećenu podršku društvu u Srbiji. Odlukom da sredstva iz fonda u iznosu od 20.000 evra usmeri na realizaciju programa koji mladima iz osetljivih grupa pruža priliku za osamostaljivanje i razvoj, kompanija je želela da profesionalno priznanje pretvori u konkretnu podršku zajednici i potvrdi svoju posvećenost inkluziji.

12. новембар 2025. 0 komentara

Noviji članci

Stariji članci