Promo

Olimpijsko zlato 2026. godine najskuplje u istoriji

by bifadmin

Materijalna vrednost jedne zlatne medalje procenjuje se na 2.100–2.200, a srebrne približno 1.200–1.300 američkih dolara. U poređenju sa Letnjim olimpijskim igrama u Parizu 2024, materijalna vrednost zlatne medalje je više nego udvostručena

Zimske olimpijske igre Milano–Kortina 2026 su u toku, a pored sportskih dostignuća, ove godine se obara još jedan rekord – materijalna vrednost olimpijskih medalja. Razlog nije to što medalje sadrže više zlata. Količina zlata ostala je uglavnom nepromenjena decenijama. Ono što se dramatično promenilo jeste cena plemenitih metala.

Materijalna vrednost zlatne medalje iz 2026. godine odražava njen sastav, ali i aktuelne nivoe cena plemenitih metala na tržištu. Olimpijska zlatna medalja teži približno 500 grama, ali sadrži samo oko 6 grama čistog zlata, dok ostatak mase čini pretežno srebro. Po tržišnim cenama od oko 5.000 američkih dolara po unci zlata i 76 američkih dolara po unci srebra, materijalna vrednost jedne zlatne medalje procenjuje se na približno 2.100–2.200 dolara.

Srebrna medalja, koja takođe teži oko 500 grama i u potpunosti je izrađena od srebra, ima vrednost od približno 1.200–1.300 dolara. Time medalje iz 2026. godine postaju najvrednije u istoriji modernih Olimpijskih igara.

„Zanimljivo je da se količina zlata u olimpijskoj medalji gotovo nije promenila tokom proteklog veka. Ono što se dramatično promenilo jeste cena samog zlata. Ovogodišnje olimpijske medalje jasan su primer kako tržišna vrednost fizičkog zlata prelazi u stvarnu, merljivu vrednost“, izjavio je Georgi Hristov iz kompanije Tavex.

Od Pariza 2024 do Milana 2026 i poređenje sa 1924. godinom

Pre samo dve godine, tokom Letnjih olimpijskih igara u Parizu 2024, materijalna vrednost zlatne medalje iznosila je približno 900–1.000 USD. Danas je ta cifra više nego udvostručena, što jasno odražava snažan rast cena zlata i srebra.

Prve Zimske olimpijske igre održane su 1924. godine u Šamoniju, u Francuskoj. Tada je zlatna medalja težila oko 55 grama i, slično današnjim medaljama, sadržala je približno 6 grama zlata. Po tadašnjoj zvaničnoj ceni zlata, samo sadržaj zlata u medalji iz 1924. vredeo je oko 5 dolara. Danas tih istih 6 grama zlata vredi blizu 1.000 dolara. Razlika nije u količini zlata, već u njegovoj ceni.

Za sportiste, olimpijska medalja je neprocenjiva – rezultat godina discipline, odricanja i fokusa. Ipak, iza simbola stoji ekonomska realnost: cena plemenitih metala direktno utiče na opipljivu vrednost čak i najprestižnijih svetskih priznanja.

Istorija olimpijskih medalja, na mnogo načina, ujedno je i istorija zlata – imovine koja čuva svoju vrednost tokom vremena i dostiže nove maksimume u periodima ekonomske neizvesnosti.

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Nelt Grupa započinje distribuciju proizvoda kompanije Bambi u Severnoj Makedoniji

by bifadmin

Bambi, jedna najpoznatijih konditorskih kompanija u regionu, novi je principal u portfoliju kompanije Nelt ST, članice Nelt Grupe. Ovom saradnjom, Nelt ST započinje distribuciju Bambi proizvoda na tržištu Severne Makedonije.

Partnerstvo kompanije Bambi i kompanije Nelt ST, koja raspolaže izuzetnom lokalnom ekspertizom u oblasti distribucije i razvoja tržišta, predstavlja čvrstu osnovu za dugoročni rast, unapređenje dostupnosti proizvoda i stvaranje dodatne vrednosti za trgovinske partnere i krajnje potrošače.

„Početkom distribucije brenda Bambi nastavljamo sa proširenjem portfolija strateških principala, oslanjajući se na snažan distributivni sistem i dugoročna partnerstva. Snaga Nelt Grupe proizlazi iz principijelne saradnje sa liderima u različitim kategorijama i iz visokih standarda koje održavamo u svakom delu operacija. Uveren sam da će i saradnja sa kompanijom Bambi biti uspešna i dugoročna, jer delimo iste vrednosti – kvalitetnu uslugu, profesionalan pristup i jasan fokus na potrošače“, izjavio je Dragan Dimoski, menadžer divizije u Nelt ST.

Kompanija Bambi deo je grupacije Coca-Cola HBC Srbija, a odlikuje je snažna tržišna prepoznatljivost, široka baza potrošača i značajan potencijal za dalji rast na tržištu Severne Makedonije.

Nelt Grupa i Bambi već godinama uspešno sarađuju na tržištima Srbije i Bosne i Hercegovine, a nova saradnja u Severnoj Makedoniji predstavlja dodatni korak u jačanju regionalne saradnje. Zajedničke aktivnosti biće usmerene na dalji razvoj portfolija, jačanje pozicije brenda Bambi i širenje dostupnosti proizvoda kroz snažnu distributivnu mrežu Nelt ST.

Fotografije: Bambi promo

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Banca Intesa lider u Srbiji

by bifadmin

Prema oceni renomiranog međunarodnog finansijskog magazina Global Finance, Banca Intesa, članica internacionalne bankarske grupacije Intesa Sanpaolo, proglašena je najboljom bankom u Srbiji za 2026. godinu u trade finance segmentu poslovanja.

Ova nagrada, koja predstavlja jedan od najrelevantnijih globalnih standarda izvrsnosti u oblasti trade finance, ukazana je bankama na gotovo 100 tržišta širom sveta koje u ovaj deo poslovanja integrišu vrhunsku uslugu, tehnologiju i upravljanje rizikom. Kriterijumi za odabir najuspešnijih uključivali su obim transakcija, kvalitet korisničke usluge, konkurentnost cena, kao i primenu inovativnih tehnologija.

„Veliko nam je zadovoljstvo što smo, uz deset Global Finance nagrada za najbolju banku u Srbiji, dobili još jedno značajno priznanje ovog magazina, koje potvrđuje našu ekspertizu u oblasti trade finance, fokus na stalno unapređenje proizvoda i usluga, kao i dugoročno poverenje koje nam ukazuju naši klijenti. Prateći ključne trendove i potrebe tržišta, klijentima obezbeđujemo efikasnu, inovativnu i pouzdanu podršku u domaćoj i međunarodnoj trgovini, doprinoseći održivom rastu njihovog poslovanja, ali i jačanju konkurentnosti domaće privrede u celini“, izjavio je Predrag Milenović, član Izvršnog odbora i direktor Divizije za poslovanje sa privredom Banca Intesa.

Banca Intesa beleži kontinuirani rast obima poslovanja i broja transakcija u trade finance segmentu, uz povećanje volumena realizovanih akreditiva i bankarskih garancija od 14 odsto na kraju 2025. u odnosu na kraj prethodne godine.

Osnovan 1987. godine, sa sedištem u Njujorku, časopis Global Finance ima čitalačku publiku u više od 180 zemalja širom sveta. Magazin dodeljuje nagrade koje

se smatraju pouzdanim merilom izvrsnosti i jednim od najcenjenijih priznanja u globalnoj finansijskoj zajednici.

Foto copyright: Darko Radulović

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Ako preduzetnik ili vlasnik firme ode u stečaj da li ima pravo na naknadu za nezaposlenost?

by bifadmin

Kada firma ode u likvidaciju, završi u stečaju ili jednostavno prestane da radi, za mnoge vlasnike firmi – ali naravno i zaposlene – to znači nagli prekid prihoda. Ipak, i za preduzetnike i vlasnike firmi predviđena je mogućnost da ostvare pravo na novčanu naknadu kod Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ). Međutim, to pravo nije automatsko niti jednako za sve, već zavisi od ispunjenja određenih uslova.

Osnovni preduslov je staž osiguranja za slučaj nezaposlenosti. Pravo na naknadu imaju oni kojima su doprinosi uplaćivani najmanje 12 meseci neprekidno ili 18 meseci sa prekidima.

Ovaj kriterijum važi bez obzira na to da li je reč o zaposlenom radniku ili vlasniku firme – ključno je da su doprinosi uredno plaćani.

– To znači da i preduzetnik koji zatvori svoju radnju može ostvariti pravo na novčanu naknadu, ali uz dva uslova. Prvi je da je prethodno ispunio minimum staža osiguranja i da se prijavi Nacionalnoj službi za zapošljavanje u roku od 30 dana od dana obustave rada – objašnjava advokat Dragana Lazić.

Pravo na naknadu nemaju samo zaposleni kod poslodavca – ono može pripasti i vlasnicima firmi, ali isključivo ako su u sopstvenom preduzeću imali zaključen ugovor o radu i primali platu. Biti vlasnik nije isto što i biti zaposlen u sopstvenoj firmi. Mnogi osnivači formalno ne zasnivaju radni odnos sa sopstvenim preduzećem, pa samim tim nemaju ni osnov za ostvarivanje prava na naknadu.

– Paušalno oporezovani preduzetnici, poznatiji kao paušalci, nemaju pravo na ovu vrstu pomoći. Takođe, pravo ne mogu ostvariti ni oni koji dobrovoljno zatvore firmu, iako je ona formalno otišla u stečaj, ukoliko ne ispunjavaju zakonske uslove. Privremeni prekid delatnosti ili pad prihoda nije dovoljan razlog za sticanje prava na naknadu – nezaposlenost mora biti posledica prestanka rada poslodavca ili gašenja delatnosti – objašnjava Lazić.

Postoje i druge kategorije koje su izuzete iz ovog sistema. Samostalni umetnici, sveštenici, lica koja ostvaruju prihode po osnovu ugovorene naknade, kao i oni koji rade za strane firme koje nemaju predstavništvo u Srbiji, nemaju pravo na novčanu naknadu kod NSZ-a. Drugim rečima, pravo je vezano za definisan status osiguranika u sistemu obaveznog socijalnog osiguranja za slučaj nezaposlenosti.

Kaže da nije moguće otvoriti preduzetničku radnju, raditi kratko vreme i potom je zatvoriti samo kako bi se ostvarilo pravo na naknadu. Minimum je 12 meseci neprekidnog rada uz uredno plaćene doprinose, a visina naknade zavisi upravo od dužine prethodnog osiguranja.

Trajanje isplate naknade određuje se prema ukupnom stažu osiguranja. Oni koji imaju od jedne do pet godina staža mogu primati naknadu tri meseca. Za staž od pet do 15 godina predviđeno je šest meseci isplate. Lica sa 15 do 25 godina staža imaju pravo na devet meseci naknade, dok oni sa više od 25 godina osiguranja mogu primati pomoć punih 12 meseci.

Novčana naknada za nezaposlene finansira se iz doprinosa zaposlenih. Svaki radnik u Srbiji mesečno izdvaja 0,75 odsto svoje bruto plate za osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Od 2019. godine poslodavci više nemaju obavezu plaćanja ovog doprinosa, što znači da su zaposleni jedini finansijeri sistema iz kojeg se isplaćuju naknade onima koji ostanu bez posla.

Iznos naknade usklađuje se jednom godišnje sa stopom inflacije iz prethodne godine. Od 1. februara najniža bruto naknada iznosi 33.745 dinara, odnosno 22.170 dinara neto. Najviša bruto naknada je 78.226 dinara, dok u neto iznosu dostiže 51.394 dinara.

Konačan iznos koji pojedinac prima zavisi od prethodnih primanja i dužine staža osiguranja.

Za ostvarivanje prava potrebno je podneti odgovarajuću dokumentaciju. Vlasnici i osnivači preduzeća u stečaju ili likvidaciji, kao i preduzetnici, prilikom prijave na evidenciju nezaposlenih moraju dostaviti ličnu kartu, kao i dokaz o stručnoj spremi – svedočanstvo, diplomu ili uverenje, uz original na uvid.

Neophodno je i rešenje nadležnog trgovinskog suda o otvaranju stečaja ili rešenje Agencije za privredne registre o brisanju preduzeća, odnosno brisanju statusa preduzetnika.

Potrebno je dostaviti i dokaz o osnovicama osiguranja iz Poreske uprave ili RF PIO, kao i potvrde o posebnim vrstama staža – beneficiranom stažu, stažu u inostranstvu, vojnom stažu u drugim republikama, produženom osiguranju, posebnom penzijskom stažu po osnovu trećeg deteta ili učešća u ratnim zbivanjima u dvostrukom trajanju.

Za lica kojima do ispunjavanja prvog uslova za penziju nedostaje do dve godine, potreban je i dokaz o periodima osiguranja iz matične evidencije RF PIO, što dodatno komplikuje postupak, ali istovremeno omogućava precizno utvrđivanje prava na naknadu.

Izvor: Biznis.rs

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

MMF prognozira 3% privrednog rasta, snažniji zamah zavisi od novih investicija

by bifadmin

Tokom prošle godine Srbija je zabeležila usporavanje privrednog rasta – BDP je porastao svega 2%, znatno ispod ranijih projekcija, a sličan trend zahvatio je i zemlje Centralne i Istočne Evrope, zaključeno je na makroekonomskom panelu koji je organizovan uz podršku Vlade Kraljevine Švedske. Događaj je organizovan u prostorijama KPMG, člana predsedništva Saveza za fer konkurenciju NALED-a.

– U Srbiji su se šanse za uspeh malo smanjile, predviđamo 3% rasta za ovu godinu što je niže od stvarnog rasta 2024. Ipak, srpska ekonomija je i dalje otporna. Važno je da se ulaže u ljudski kapital i da se poboljša poslovno okruženje. Da bi zadržala rast Srbija mora da dovede kompleksne i tehnološke investicije, što izostaje. Među prioritetima mi vidimo privredno pravo i transparentno i pravično sprovođenje ugovora. Takođe, potrebno digitalizovati privredne sudove, što bi dovelo do veće efikasnosti, i modernizovati Zakon o radu i propise o radu, kao i unaprediti regulativu u vezi sa privremenim i povremenim poslovima – istakao je Lev Ratnovski, predstavnik MMF-a u Srbiji.

On je naveo da je, prema indeksu spremnosti za korišćenje veštačke inteligencije, Srbija rangirana kao prva zemlja na Zapadnom Balkanu, ali da i dalje postoji značajan prostor za unapređenje, naročito u domenu obrazovanja.

Na panelu je istaknuto da EU ostaje najvažniji spoljnotrgovinski partner Srbije, na koji se plasira dve trećine izvoza. Kada je u pitanju trgovina sa svetom, tokom 2025. ukupan izvoz porastao je 8,4%, dok je uvoz rastao 7,2%, uz spoljnotrgovinski deficit od 8,8 milijardi evra.

– Kao kontinentalna zemlja, Srbija doslovno živi od protočnosti svojih granica – svaki sat zadržavanja kamiona znači veće troškove i manju konkurentnost naših izvoznika. Dok je Evropska unija naše ključno tržište, nove mere poput sistema EES, evidentiranja ulazaka i izlazaka iz EU, i dodatnih regulatornih zahteva stavljaju pred privredu ozbiljan test izdržljivosti. Zato je presudno da obezbedimo brze i predvidive procedure, ali i snažnu institucionalnu podršku kompanijama, kako bi Srbija iz ovog talasa promena izašla konkurentnija, otpornija i spremna za dugoročnu igru na evropskom tržištu – naveo je Aleksandar Simić, menadžer za regulatornu reformu NALED-a.

Posebna pažnja posvećena je padu priliva stranih direktnih investicija, koje su tokom 2025. godine iznosile 3,8% BDP-a, odnosno oko 2,5 milijarde evra – približno upola manje nego prethodne godine. Govoreći o fiskalnim kretanjima, rečeno je da javni dug ostaje ispod 50% BDP-a, ali da se u 2026. očekuje blagi rast deficita na oko 3% BDP-a, prvenstveno zbog visokih javnih investicija.

– Važno je da u Srbiji već godinama imamo poprilično objektivne prognoze. Inflacija je možda najveća nepoznanica nakon ukidanje uredbe o maržama. Vreme je da preispitamo model rasta, jer imamo poprilično nestabilnu situaciju u svetu trenutno. Monetarnu politiku takođe treba preispitati jer jačanje nacionalne valute nije racionalno – objasnio je Vladimir Vučković, predavač na Mokrogorskoj poslovnoj školi.

– Ekonomski se nalazimo u interesantnom trenutku – digitalizacija se nije završila, a veštačka inteligencija i agenda održivosti pokrenule su „novu industrijsku revoluciju“. Prilagođavanje će biti neminovno kako za kompanije tako i za sve ostale relevantne institucije i banke. Vidim temu održivosti kao preduslov konkurentnosti u svetu ka kome idemo. Potrebno je strukturisati aktivnosti kroz donošenje usmeravajuće regulative. U tom kontekstu, očekuju se izmene Zakona o računovodstvu i  preuzimanja regulative koja na nivou EU obavezuje kompanije da izveštavaju o održivosti, što se očekuje da bude preneto i u domaći pravni sistem.  – rekao je Uroš Milosavljević, partner KPMG-a.

Foto: Naled

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

ESG Akademija otvara novi ciklus: znanje koje menja poslovnu kulturu regiona

by bifadmin

U trenutku kad se region suočava sa ubrzanim klimatskim promenama, regulatornim zahtevima Evropske unije i rastućim očekivanjima potrošača i investitora, kompanije sve jasnije prepoznaju da održivost nije trend već uslov opstanka. Upravo u toj promeni paradigme leži snaga ESG Akademije, programa koji je u prethodnom ciklusu okupio više od 30 vrhunskih eksperata iz Srbije, regiona i Evrope i pružio znanje 59 učesnika, od kojih su 39 dobili sertifikat nakon uspešno završenog programa.

ESG Akademiju organizuje Western Balkans ESG Foundation, prva neprofitna organizacija u regionu koja je osnovana s ciljem da podrži održivu tranziciju ekonomija zemalja Zapadnog Balkana integracijom ESG principa u svakodnevno poslovanje, javne politike i lokalne zajednice.

Novi ciklus ESG Akademije, koji počinje u martu 2026. godine, nastavlja da gradi most između savremenih globalnih standarda i praktičnih potreba kompanija, posebno malih i srednjih preduzeća koja su kičma regionalne ekonomije, ali se i dalje suočavaju sa nedostatkom kapaciteta, resursa i stručnjaka koji mogu da prate ubrzanu ESG regulativu. Zbog toga je edukacija ključna i postaje ne samo alat, već i strateška prednost u tržišnoj trci za održivost, pristup kapitalu i konkurentnost.

PROGRAM NOVOG CIKLUSA

Ovogodišnja ESG Akademija imaće tri modula – Basic, Advanced iz oblasti finansija i rizika i Advanced ESG Core –  što će omogućiti učesnicima da, u skladu sa nivoom svog znanja i potrebama, odaberu jedan, dva ili sva tri modula i tako steknu celokupno iskustvo učenja.

Basic modul obuhvata sadržaje iz oblasti životne sredine, društvenih aspekata i korporativnog upravljanja. Polaznici prolaze kroz uvodne koncepte SDG ciljeva, CSR i ESG okvira; teme klimatskih promena i gasova sa efektom staklene bašte; regulative Evropske unije poput CSRD i drugih politika; kao i oblasti poput upravljanja resursima, cirkularne ekonomije, zdravlja i bezbednosti na radu, ljudskih prava i uloge upravnih odbora u savremenom upravljanju organizacijama.

Napredni modul iz oblasti finansija i rizika detaljno obrađuje ESG rizike i procese njihovog upravljanja, očekivanja regulatornih tela, prudencione standarde, zelene finansijske instrumente, mehanizme kreditiranja i načine na koje finansijske institucije implementiraju ESG u svoje procese. U okviru ovog dela polaznici se upoznaju sa projektnim finansiranjem i dobrim praksama iz bankarskog i investicionog sektora.

Napredni modul ESG Core bavi se naprednim sistemima upravljanja poput ISO 14001, energetskom efikasnošću, upravljanjem potrošnjom energije, upravljanjem zagađenjem, odgovornošću prema potrošačima i regulatornim zahtevima kao što je CBAM mehanizam. Poseban fokus je na ESG izveštavanju prema CSRD i GRI okvirima, dvostrukoj materijalnosti kao strateškom alatu i praktičnoj upotrebi digitalnih ESG alata.

EKSPERTIZA KOJA NOSI AKADEMIJU

Više od 30 predavača, među kojima su univerzitetski profesori, bankarski izvršni direktori, međunarodni konsultanti, pravni stručnjaci, regionalni lideri za klimatske rizike i specijalisti za ESG iz organizacija poput KPMG‑a, Morningstar Sustainalytics-a, EBRD‑a, Climate Lens Advisory-ja i drugih institucija, čini Akademiju jedinstvenom u regionu. Ovakav spoj akademskog znanja i praktičnog iskustva omogućava polaznicima da razumeju kako se ESG primenjuje u realnim poslovnim i regulatornim okruženjima.

Ova interdisciplinarnost obezbeđuje visok kvalitet programa i realne uvide o tome kako klimatski, društveni i upravljački faktori utiču na finansijske performanse kompanija, reputaciju, regulativu i dugoročnu održivost.

ZAŠTO JE EDUKACIJA KLJUČNA ZA MSP SEKTOR

Iako čini više od 90% privrednih subjekata u regionu, MSP sektor najviše zaostaje u pripremi za ESG izveštavanje i usklađivanje sa EU standardima. Ograničeni resursi, nedostatak internih kapaciteta i kompleksnost regulative predstavljaju ključne izazove.

ESG Akademija je osmišljena upravo kako bi premostila taj jaz kroz strukturirano znanje, praktične primere, konkretne alate za izveštavanje i direktan rad sa ekspertima koji već vode ESG tranziciju u najvećim sistemima regiona.

PARTNERSTVA KOJA GRADE ODRŽIVU TRANZICIJU REGIONA

Western Balkans ESG Foundation okuplja značajan broj članova i partnera, uključujući počasnog člana OTP Group, AikBanku, advokatsku kancelariju Mikijelj, Janković i Bogdanović, CETIN, Climate Lens Advisors, CTRL+N, Khaoticen, KPMG, Logera, Marsh, Minted advisory, MK Group, ProCredit banku, Talks and Folks, Windvision International i Yettel banku. Medijski partneri su Ringier Serbia i BLIC, NIN i Bizlife, dok su community partneri ICT HUB i Srpska asocijacija menadžera.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Geoinform Ltd., članica MOL Grupe, potpisala strateški sporazum o saradnji sa kompanijom Baker Hughes

by bifadmin

Geoinform Ltd., jedan od vodećih pružalaca usluga u mađarskom sektoru nafte, gasa i geotermalne energije, potpisao je strateški sporazum o saradnji sa kompanijom Baker Hughes, globalnim liderom u oblasti energetskih tehnologija. Cilj saradnje je primena najsavremenijih, inovativnih rešenja u oblasti nafte i gasa, koja će odgovoriti na rastuće zahteve tržišta i značajno unaprediti operativnu efikasnost industrije.

Sporazum su potpisali Andraš Dianovski, generalni direktor Geoinform Ltd., Tajo Akinokun, viši potpredsednik za globalne geozone u kompaniji Baker Hughes, i Aleksis Devis, generalni direktor za Kontinentalnu Evropu i Kaspijsku geozonu u kompaniji Baker Hughes, tokom godišnjeg sastanka kompanije Baker Hughes u Firenci.

Geoinform Ltd., članica MOL Grupe, potpisala strateški sporazum o saradnji sa kompanijom Baker Hughes

Ova saradnja postavlja temelje za razvoj integrisanih, održivih i tehnološki naprednih rešenja kao odgovor na buduće izazove energetskog tržišta. Sporazum obuhvata uvođenje novih uslužnih aktivnosti, održavanje i upravljanje imovinom, iznajmljivanje opreme, tehničku podršku, inženjerski konsalting, kao i programe stručne obuke.

Baker Hughes raspolaže snažnim integrisanim inženjerskim i servisnim kapacitetima, koji Geoinformu obezbeđuju dugoročnu stabilnost i međunarodnu tehnološku prednost. Portfolio usluga kompanije obuhvata čitav energetski lanac vrednosti – od istraživanja i proizvodnje do obrade i interpretacije podataka – uz snažan fokus na savremena, energetski efikasna i digitalna rešenja.

„Sporazum sa kompanijom Baker Hughes predstavlja važnu prekretnicu u daljem razvoju Geoinforma. Primena savremenih tehnologija omogućiće nam da klijentima ponudimo još kvalitetnija, brža i efikasnija tehnička rešenja. Verujemo da dugogodišnja saradnja, sada podignuta na viši nivo, stvara dodatnu vrednost za domaće i regionalne aktere u energetskoj industriji“, izjavio je Andraš Dianovski, generalni direktor Geoinform Ltd.

Baker Hughes je globalno prepoznat po tržišno vodećim inovacijama, dok je Geoinform jedan od ključnih pružalaca usluga u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Saradnja će doprineti održivom poslovanju i omogućiti domaćoj i regionalnoj energetskoj industriji pristup modernim, bezbednim i ekološki odgovornim tehnologijama. Istovremeno, Geoinform će dodatno ojačati svoju ulogu u segmentu istraživanja i proizvodnje u regionu primenom tehnologija i savremenih inženjerskih rešenja kompanije Baker Hughes.

Foto: MOL

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Uskoro biznis delegacije stižu u Beograd na Samit privrednih asocijacija

by bifadmin

 Na predestojeći Samit privrednih asocijacija u Beograd uskoro stižu biznis delegacije iz 35 zemalja Evrope i drugih krajeva sveta. Okupljanje privrednika u organizaciji Poslovnog kluba „Stena“ i Srpske izvozno – razvojne asocijacije,  u cilju umrežavanja, razmene iskustava i otvaranja novih mogućnosti za saradnju, održaće se 26. februara 2026. godine u hotelu Crown Plaza.

Značajno je istaći da mnoge zainteresovane delegacije dolaze ranije da bi obišle odabrane domaće kompanije i upoznale se sa njihovim mogućnostima i kapacitetima. Tako na primer, delegacija norveških privrednika dan ranije organizovano ide u posetu kompanijama iz oblasti mašinske industrije, metalurgije, IT, prehrambene industrije. Delegacija turskih i bugarskih privrednika posetiće biznise iz sektora energetike, hotelijerstva, transporta, tekstilne industrija i građevinarstva. Kompanije iz Nemačke su zainteresovane za saradnju u oblasti metalurgije, projektovanja, inženjeringa i građevinarstva. Takođe će delegacijama, koje su zainteresovane da ovde investiraju, biti prezentovani projekti iz oblasti ekologije, kao što su proizvodnja biogoriva i reciklažnih fabrika. Istovremeno se dogovaraju i uzvratne posete, te će delegacije domaćih privrednika u narednim mesecima posetiti privredne asocijacije i kompanije u Francuskoj, Angoli, Norveškoj, Bugarskoj, Austriji i Turskoj.  Verujemo da će ovi susreti biti plodonosni i da će na obostrano zadovoljstvo doneti neke nove saradnje.

Na prethodno održanom samitu akcenat je bio na regionalnom umrežavanju što je izazvalo veliko interesovanje privrednih asocijacija i samih privrednika, iz regiona  i Jugoistočne Evrope. Predstavnici 20 privrednih asocijacija su tom prilikom potpisali Memorandum o razumevanju i saradnji. Najzastupljeniji sektori na Samitu bili su prerađivačka i građevinska industrija, poljoprivreda, energetika i trgovina. Tokom Samita realizovane su i posete predstavnika stranih kompanija i asocijacija, domaćim preduzećima. A zatim su usledile organizovane posete asocijacijama, pre svega u zemljama u kojima je zastupljena naša dijaspora, što je doprinelo da ovaj predstojeći samit izađe iz regionalnih okvira.

Znamo da je patriotizam prema našoj zemlji iz naše mnogobrojne dijaspore nesporan, ali kada su u pitanju poslovne saradnje postoji još mnogo potencijala. To da će se na ovom skupu, na jednom mestu, okupiti više od 70 naših uspešnih privrednika iz dijaspore, daje nadu da će organizovanim povezivanjem doći do većih pomaka i dugoročnih saradnji, kako međusobnih tako i sa maticom Srbijom.

Očekuje se da će Samit okupiti više od 350 učesnika iz 40 privrednih asocijacija, iz 35 zemalja. To govori da je prepoznat značaj povezivanja privrednika u cilju postizanja zajedničkih interesa, povećanja konkurentnosti, unapređenja komunikacije, jačanja međusobnog poverenja, kao i kreiranja zajedničkih projekata i inicijativa.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusIT i nauka

Ekonomija startapova u Srbiji: Između inovacija i održivosti

by bifadmin

Da bi startapovi u Srbiji prestali da se oslanjaju na grantove i entuzijazam osnivača i mogli samostalno da posluju na međunarodnom tržištu, potrebni su znanje, sistemska podrška i vizija. Saradnja između zrelih autsorsing kompanija i startapova mogla bi da postane ključna poluga razvoja ako se stvori sistem koji podstiče saradnju a ne konkurenciju za isti izvor kapitala.

Prema izveštaju Startup Genome za 2025. godinu, Srbija poslednjih godina gradi najdinamičniji startap ekosistem u Beogradu i Novom Sadu, vredan 911 miliona dolara. To predstavlja rast od šest procenata u odnosu na prethodni period, što upućuje da zemlja više nije na marginama globalnih inovacija.

Međutim, iako podaci Agencije za privredne registre (APR) pokazuju da je osnovano više od 500 startapova u poslednje tri godine, samo mali procenat prelazi prag održivog poslovanja. IT sektor beleži istorijski izvoz od preko 4,1 milijarde evra u 2024. godini sa projekcijom rasta na 4,5 milijardi evra u 2025. godini. Ipak, prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), startapovi još nisu u potpunosti iskoristili ovu šansu. Dok autsorsing giganti poput kompanija Endava, HTEC ili Vega IT obezbeđuju stabilan devizni priliv, mladi timovi tek traže svoje mesto na svetskom tržištu.

Ključno pitanje je kako pretvoriti inovaciju u sistemski a ne pojedinačni uspeh, i koliko nas košta taj jaz između potencijala i realizacije?

Izvori kapitala i cena inovacija

Finansijska podrška za startapove i inovacije u Srbiji oslanja se pre svega na javne programe i međunarodne fondove. Fond za inovacionu delatnost (FID) je u poslednjem ciklusu dodelio više od 11,3 miliona evra za 55 projekata, sa prosečnim grantom od 205.000 evra po timu, fokusirajući se na AI, biotehnologiju i zelene tehnologije. Novi program Serbia Ventures AI, pokrenut 2024/2025, usmeren je na stvaranje prvog domaćeg fonda rizičnog kapitala koji će ulagati isključivo u srpske startapove, sa ciljem da se dostigne 50 miliona evra u prvoj fazi.

Pored toga, država omogućava poreske olakšice za istraživanje i razvoj – do 80% smanjenja poreza na dobit za istraživanje i razvoj (Research and Development – R&D), troškove, kao i oslobađanja od poreza na zarade za osnivače inovativnih preduzeća u ranim fazama rasta, do tri godine. Evropski fondovi poput Horizon Europe dodatno doprinose, sa više od 15 miliona evra odobrenih srpskim timovima u 2024. godini, dok se taj iznos u prvih devet meseci 2025. kretao između 12 i 14 miliona evra.

Ipak, pristup kapitalu ostaje najveća prepreka za održivost. Prema podacima Startup Scanner 2024, manje od 20% startapova u Srbiji generiše redovne prihode u prve tri godine, a samo pet do sedam procenata uspeva da obezbedi investicije u seriji A ili kasnijim fazama. Razlog leži u ograničenom broju domaćih fondova rizičnog kapitala. Trenutno ih je aktivno manje od 10, sa ukupnim portfoliom ispod 200 miliona evra, i zavisni su od pojedinačnih ugovora sa stranim investitorima iz SAD, Nemačke ili Izraela.

Dok zemlje poput Slovenije (sa preko 500 miliona evra u VC fondovima) i Hrvatske već imaju stabilne strukture, srpski timovi i dalje najčešće računaju na državne grantove, akceleratore poput Startita ili partnerske programe sa korporacijama. Ova zavisnost stvara rizik, jer kada grant istekne, mnogi projekti se gase, ostavljajući iza sebe samo prototipe i neiskorišćen potencijal. Razvoj inovacija ne podrazumeva samo tehnološke troškove, već i troškove upravljanja, pravnih i marketinških aktivnosti, kao i vreme neophodno za potvrdu proizvoda na tržištu.

U uslovima ograničenog domaćeg tržišta od 6,6 miliona stanovnika, startapovi često troše resurse na tehničko usavršavanje umesto na komercijalizaciju i globalno pozicioniranje. Prosečan trošak razvoja SaaS proizvoda kreće se od 500.000 do dva miliona evra u prve dve godine, prema procenama Startit centra, uključujući plate tima od 5–10 članova (po 2.000 evra neto mesečno), troškove servera, pravne usluge i marketing.

Kako navodi Startup Genome, oko 90% startapova propadne zbog lošeg tržišnog pristupa, nedostatka kupaca ili budžeta, a u Srbiji taj procenat je još veći zbog odsustva lokalnih „jednoroga“ (startapova vrednih preko milijardu dolara). Bez skaliranja, ne mogu da se ostvare potencijalni godišnji prihodi od 100.000–150.000 evra po zaposlenom.

Kada entuzijazam nije dovoljan: ljudski faktor i sistemske barijere

Tehnološke inovacije u Srbiji najčešće potiču iz inženjerskih timova sa univerziteta u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, ali tim timovima nedostaju poslovne kompetencije u upravljanju, prodaji i finansijama, zbog čega se inovacije uglavnom zaustavljaju na nivou prototipa. Startup Scanner navodi tri glavna izazova za domaće startapove: pristup finansiranju (62% timova), pronalaženje kupaca (48% timova) i zapošljavanje kadrova za upravljanje i marketing (35% timova).

AI sektor, koji trenutno čini 41% novih startapova u Srbiji, prema izveštaju Startup Scanner 2025, istovremeno pokazuje potencijal i rizike. Programi poput „AI Startapi u fokusu“, koje sprovodi Fond za inovacionu delatnost pod okriljem Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, podstiču primenu veštačke inteligencije u zdravstvu, poljoprivredi i finansijama, sa dodeljenim grantovima od oko dva do tri miliona evra u prvih šest meseci 2025. Ipak, iako su globalne investicije u AI porasle za 52%, na 192,7 milijardi dolara u prvih devet meseci 2025. godine (PitchBook), u regionu je zabeležen pad od 76% u ranim fazama finansiranja (seed) u poređenju sa prethodnom godinom, što pokazuje koliko je tržište osetljivo na ekonomske cikluse.

Sa druge strane, domaći IKT sektor nastavlja da raste (15–18% godišnje), stvarajući povoljno okruženje za transfer znanja i otvaranje spin-of kompanija iz postojećih tehnoloških firmi kao što su Nordeus (prodat za 325 miliona evra), Seven Bridges ili Tenderly. Ta saradnja između zrelih autsorsing kompanija i startapova mogla bi da postane ključna poluga razvoja, ako se stvori sistem koji podstiče saradnju a ne konkurenciju za isti izvor kapitala. Trenutno, velike firme zapošljavaju 70.000 do 80.000 IT stručnjaka, ali retko investiraju u interne startapove ili akceleratore, ostavljajući mlade timove da se bore sami.

Od ideje do održivosti: ekonomski potencijal, rizici i put ka skaliranju

Da bi domaći startapovi opstali, potreban je organizovaniji pristup finansijskom, tržišnom i regulatornom razvoju. Inicijativa „Digitalna Srbija“ za period 2025–2027. postavlja ambiciozan cilj od preko 1.000 aktivnih startap timova do 2030. godine, uz jačanje saradnje između univerziteta, industrije i investitora. Taj cilj nije nedostižan, Srbija već ima preko 75.000 IT stručnjaka, ali da bi stvorila sopstvene brendove, mora da izgradi infrastrukturu za skaliranje: domaće Venture Capitalist fondove od 500 miliona evra pa naviše, mentorske mreže, centre za zaštitu intelektualne svojine i akceleratore sa izlazom na tržišta EU i SAD.

Stabilnost podrazumeva da startap može da generiše prihod bez stalnog oslanjanja na podsticaje. Ako samo 10% od 1.000 aktivnih startapova dostigne jedan milion evra prihoda godišnje, to bi dodalo 100 miliona evra direktnog prihoda, odnosno 500 do 700 miliona evra BDP-u.

Rizici su visoki – 90% startapova propadne zbog visokih regulatornih troškova, tržišne konkurencije i tehničkih grešaka. Bez reformi kao što su besplatne patentne klinike, smanjenje taksi za mala i srednja preduzeća i bolja integracija sa EU fondovima, mnogi domaći timovi ostaće u ranoj fazi razvoja, bez šanse za izlazak na međunarodno tržište.

Da bi startapovi prestali da se oslanjaju na grantove i entuzijazam osnivača i mogli samostalno da posluju na međunarodnom tržištu, potrebni su znanje, sistemska podrška i vizija. Bez toga, Srbija gubi milijarde evra godišnje i ostaje zavisna od autsorsinga i uslužnih delatnosti.

Milena Šović, AI Implementation Specialist & AI Content Trainer

Biznis & finansije 240/241, decembar 2025/januar 2026.

Foto: chepko, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
PromoVesti

Strabag kao pionir inovacija u gradnji

by bifadmin

Građevinarstvo je godinama nosilo epitet konzervativne privredne grane, sektora koji se oslanja na iskustvo, rutinu i metode proverene vremenom. Međutim, talas digitalnih rešenja, automatizovanih procesa i primene veštačke inteligencije sve snažnije zahvata gradilišta, transformišući ne samo operativne procedure, već i način na koji investitori, inženjeri i izvođači promišljaju čitav životni ciklus projekta.

Kompanija STRABAG, koja više od 20 godina ima ključnu ulogu u razvoju infrastrukture u Srbiji, danas spaja tehnologiju, održivost i razvoj ljudi u jedinstven sistem. I upravo u tom sistemu, tehnički direktor koncerna STRABAG u Srbiji, Vojin Zajić, vidi snagu, ali i spremnosti ovog sistema da te promene i oblikuje.

–   Kao veliki i razgranat sistem, STRABAG ima kapacitet da kontinuirano obnavlja i unapređuje sopstvene resurse – kako proizvodne, tako i ljudske. To podrazumeva ulaganja u mehanizaciju, kamenolome, opremu i nove tehnologije, ali jednako tako i u ljude: kroz obuke, prekvalifikacije i razvoj novih kompetencija. Snaga takvog sistema ogleda se u njegovoj povezanosti – resursi se mogu angažovati regionalno, znanja i iskustva cirkulišu između tržišta, a timovi se dodatno osnažuju radom na projektima u različitim zemljama. Zahvaljujući kompatibilnim procesima i standardima, kapaciteti iz Srbije lako se uključuju na druga tržišta, ali i obrnuto – po potrebi se dodatno pojačavaju resursima iz regiona – ističe Zajić.

Svestan da građevinsku industriju očeka digitalizacija, automatizacija i korenita promena u samom načinu gradnje narednih 15 godina, koncern aktivno oblikuje ove promene. Trenutno je u toku više od 250 inovacionih projekata koji u svakodnevni rad uvode veštačku inteligenciju, robotiku i automatizaciju, a više od 400 projekata koje koncern razvija, direktno je povezano sa održivošću.

–   Digitalizacija i inovacije jesu poluge transformacije ka očuvanju životne sredine i cilju koji je koncern sebi zadao – klimatska neutralnost do 2040. godine, a put do klimatske neutralnosti vodi kroz transformaciju svakog segmenta – od eksploatacije sirovina i proizvodnje građevinskih materijala, preko procesa gradnje, do upravljanja objektima i infrastrukturom tokom celog njihovog životnog ciklusa. Poseban akcenat se stavlja i na reciklažu građevinskog otpada. To podrazumeva disciplinu, promenu poslovne logike i značajna ulaganja – što kompanija sistematski sprovodi širom Evrope, ali i u Srbiji. Više od 400 projekata koje koncern razvija, direktno je povezano sa održivošću, a STRABAG investira u opremanje svojih objekata solarnim panelima, pored toga, elektrifikujemo vozni park i prelazimo na alternativna goriva poput biodizela kada je mehanizacija u pitanju. U Zaječaru smo tako pokrenuli i jedan od najvećih pilot poduhvata ove vrste u zemlji, kada govorimo o cirkularnoj ekonomiji. Regulatorni okvir postaje sve stroži – porezi, takse i standardi održivosti biće rigorozniji, a kompanije koje ne mogu da dokažu jasan balans između poslovnih rezultata i ekološke odgovornosti suočiće se sa ograničenim pristupom tenderima i projektima – govori Zajić.

Ipak, kako kaže, nijedna transformacija nije moguća bez ljudi. Privlačenje i zadržavanje stručnih kadrova predstavlja jedan od najvećih izazova za čitav sektor. Građevinarstvo, kako tvrdi, mora postati atraktivnije, tehnološki naprednije i prilagođeno očekivanjima mlađih generacija, koje će u narednoj deceniji i po preuzeti ključne uloge.

–   Ukoliko ih danas ne motivišemo i ne uključimo u proces promena, sutra ćemo se suočiti sa ozbiljnim deficitom znanja i kapaciteta. Upravo je zato strategija kompanije STRABAG do 2040. godine, sa ciljem dostizanja klimatske neutralnosti, nazvana Work On Progress, usmerena na anticipiranje dubokih promena u industriji – kako u tehnologiji i odnosu prema životnoj sredini, tako i u razvoju kadrova. Cilj je da poslovni i finansijski model bude dovoljno snažan i fleksibilan da odgovori na transformaciju koja je već u toku, a koja će u narednim godinama postati još intenzivnija  – zaključuje Zajić.

STRABAG u Srbiji posluje u gotovo svim segmentima građevinarstva – od izgradnje i održavanja saobraćajnica, preko visokogradnje, mostogradnje, vodovodne i kanalizacione infrastrukture, do industrijskih postrojenja i železničkih projekata.

„Naši sopstveni resursi – asfaltne baze, kamenolomi, obiman park građevinske mehanizacije, toranjski kranovi, sistemi oplata, kao i nezavisna akreditovana laboratorija TPA – omogućavaju nam visok nivo kontrole kvaliteta i pouzdanosti. Prisutni smo širom Srbije, sa regionalnim ispostavama u Beogradu, Zaječaru, Čačku i Pančevu. Kada se ovi resursi povežu sa naprednim tehnologijama i snažnim inženjerskim timovima, dobijamo sistem sposoban da upravlja najkompleksnijim projektima, koji će biti realizovani u skladu sa najvišim standardima kvaliteta“, ističe Zajić.

Foto: Stefan Simonović

 

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci