EkonomijaVesti

Slovenija uvodi porez od 25% na dobit od kriptovaluta

by bifadmin

Vlada Slovenije usvojila je predlog zakona kojim se uvodi porez na dobit od otuđenja kripto imovine, kao i izmene zakona o oporezivanju dobiti od sticanja derivativnih finansijskih instrumenata.

Dobit od prodaje ili zamene kriptovaluta – bilo za usluge, robu, akcije ili tradicionalni novac (euro, dolar) – biće oporezovana po stopi od 25%, i to za fizička lica koja su poreski rezidenti Slovenije. Ovaj porez se ne odnosi na kripto imovinu koja je sastavni dio poslovanja fizičkih lica registrovanih za obavljanje delatnosti – u tom slučaju primjenjuje se klasičan porez na dobit.

Za razliku od poreskog tretmana kapitalne dobiti kod akcija, gdje se porez smanjuje sa godinama vlasništva, ovde se fiksna stopa od 25% primenjuje bez umanjenja, bez obzira na dužinu držanja kripto imovine.

Kako funkcioniše oporezivanje?

Poreska osnovica je ostvarena dobit – razlika između ukupne vrednosti otuđenja i sticanja kripto imovine u okviru jedne poreske godine. Ako je rezultat negativan (gubitak), višak se može preneti u narednu godinu.

Poreski obveznici su dužni da vode preciznu evidenciju o svakoj kupovini i prodaji kriptovaluta, i da je po zahtevu dostave Poreskoj upravi. Investicije do 1.000 eura su oslobođene oporezivanja.

Od kada zakon stupa na snagu?

Zakon se primjenjuje od 1. januara 2026., što znači da će se prvi put porez plaćati sredinom 2027. godine. Takođe, obavezna razmena informacija na međunarodnom nivou važi za sve transakcije kripto imovinom čija je pojedinačna vrednost veća od 50.000 eura, dok će domaće izvještavanje prema Poreskoj upravi biti obavezno već od 1.000 eura naviše.

Ministar finansija Klemen Boštjančič poručio je da je u pitanju važan korak u praćenju promena na finansijskim tržištima.

“Novi zakon sistemski uređuje oporezivanje prihoda od raspolaganja kripto imovinom i uspostavlja poresku ravnotežu između različitih vrsta finansijskih ulaganja“, dodao je.

Većina evropskih zemalja koje su oporezivale kripto dobit, istakao je Boštjančič, izabrale su sličan pristup.

Jedinstvena stopa i za derivate

Uz to, predložene su i izmene zakona o porezu na dobit od derivativnih finansijskih instrumenata. Umesto progresivne skale koja je počinjala sa 40% za dobit u prvoj godini, ubuduće će važiti jedinstvena stopa od 25%, sa mogućnošću daljeg smanjenja – što je u skladu s tretmanom kriptovaluta i logikom kratkoročnih investicija.

Izvor: Investitor.me

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i naukaVesti

Nova studija pokazuje: Zašto su neki ljudi „magneti“ za komarce

by bifadmin

Ako imate osećaj da vas komarci uvek biraju, niste sami. Nova studija sa Univerziteta Rokfeler sugeriše da razlog može biti u hemijskom sastavu vaše kože.

Istraživači su otkrili da ljudi sa višim nivoom karboksilnih kiselina, supstanci koje su prirodni deo sebuma na koži, privlače komarce znatno više od drugih. To su masne kiseline koje utiču na miris tela, a njihova količina varira od osobe do osobe, piše Index.hr.

Eksperiment sa najlonskim čarapama potvrđuje sumnje

U neobičnom eksperimentu, 64 dobrovoljca nosilo je najlonske čarape na podlakticama šest sati dnevno kako bi na njih preneli svoj miris. Čarape su zatim stavljene u komoru sa komarcima Aedes aegypti.

Prema rezultatima, komarci su uvek birali istu osobu, i to u takvom broju da su neki ispitanici bili 100 puta privlačniji od drugih.

Studija je pokazala da upravo oni ljudi koji su neodoljivo privučeni komarcima proizvode više karboksilnih kiselina.

Čak ni genetski modifikovani komarci koji su izgubili osetljivost na ove kiseline više nisu pokazivali jasnu sklonost.

Naučnici veruju da bi ovo otkriće moglo pomoći u razvoju efikasnijih sredstava protiv komaraca.

Umesto da samo maskiraju naš miris, nova sredstva protiv komaraca mogla bi da smanje proizvodnju supstanci koje nas čine posebno privlačnim, pružajući dugotrajniju zaštitu.

Izvor: Index.hr/021.rs

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
VestiZabava

Emirati dobili auto-put koji svira Betovena

by bifadmin

U Ujedinjenim Arapskim Emiratima, u emiratu Fudžaira, zvuk klasične muzike dolazi sa – asfalta.

Na auto-putu E84, u delu poznatom kao „Ulica muzike“, umetnost i inženjering spojeni su u eksperiment koji oduševljava putnike i slavi jednog od najvećih kompozitora u istoriji.

Duž jedne trake, u dužini od oko 800 metara, ugrađene su specijalne uzdužne trake – neravnine koje, kada vozilo pređe preko njih brzinom od 100 km/h, proizvode niz tonova. Zajedno čine prepoznatljivu melodiju iz Betovenove Devetе simfonije, poznatu kao „Oda radosti“.

Zvuk se čuje unutar vozila, ali i izvan – privlačeći pažnju pešaka, prolaznika i ljubitelja muzike.

Ideju je realizovala Fujairah Fine Arts Academy u saradnji s lokalnim vlastima.

Izbor nije slučajan – „Oda radosti” simbol je jedinstva, radosti i univerzalne komunikacije, a spojena sa svakodnevnim iskustvom vožnje postaje gotovo metafizičko iskustvo.

Izvor: 021.rs

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Prosečna neto zarada u maju 107.705 dinara, medijalna 84.406

by bifadmin

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna bruto zarada obračunata za maj 2025. godine iznosila je 148.930 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa iznosila 107.705 dinara. U odnosu na april prosečna neto zarada niža je za 1.500 dinara.

U poređenju sa majem prethodne godine, prosečna bruto zarada za maj 2025. godine nominalno je veća za 7,7%, a realno za 3,8%, dok je prosečna neto zarada nominalno veća za 7,5%, odnosno 3,6% realno.

Medijalna neto zarada za maj 2025. godine iznosila je 84.408 dinara, što znači da je 50% zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Potrošnja struje u svetu konstantno raste

by bifadmin

Iako se svi, od pojedinaca do kompanija, hvale svojim ulaganjima u energetsku efikasnost, potrošnja energije u svetu zapravo konstantno raste.

Primera radi, prošle godine na našoj planeti je porasla potrošnja energije za 2,2% što je bio brži rast nego u periodu između 2010. i 2019. kada nismo bili toliko ekološki osvešćeni kao danas.

U prvoj polovini ove godine, u SAD je potrošnja energije porasla za 4% i oborila sve rekorde budući da je u tom periodu potrošeno 2.188 teravat časova.

Kako se to desilo? Činjenica je da se u poslednje vreme proizvode uređaji koji troše manje struje ali činjenica je i da nas ima sve više na planeti i da struju sada trošimo na neke stvari koje ranije nisu postojale.

Jedan od primera je veštačka inteligencija. Za njeno funkcionisanje potrebni su data centri u kojima je pohranjeno mnoštvo podataka, a koji troše ogromne količine struje. Upravo njih je think thank Ember naveo kao glavne krivce za rast potrošnje energije u Americi. A 54,8% električne energije se tamo proizvodi iz fosilnih goriva, što znači da rast potrošnje struje doprinosi i rastu zagađenosti.

Izvor: Oil Price

Foto: Terry Vlisidis, Unsplash

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Prodaja automobila u Evropi u junu: Stelantis i Hjundai najveći gubitnici, Reno gotovo na nuli

by bifadmin

U zemljama Evropske unije je u junu registrovan 1,01 milion novih putničkih automobila, što predstavlja pad od 7,3% u odnosu na isti mesec lane, objavilo je danas Udruženje evropskih proizvođača automobila (ACEA).

Ukupne registracije u širem evropskom regionu – EU, Velika Britanija i zemlje EFTA (Island, Lihtenštajn, Norveška i Švajcarska) smanjene su za 5,1% na 1,24 miliona vozila.

Pad dolazi u trenutku kada se proizvođači bore sa slabljenjem potražnje, rastućom konkurencijom iz Kine i sve restriktivnijim regulatornim okvirom za vozila sa unutrašnjim sagorevanjem, prenosi Rojters.

Najveći tržišni gubitnici u junu su tradicionalni proizvođači. Folksvagen Grupa zabeležila je pad prodaje od 6,1% međugodišnje, Stelantis 12,3%, Hjundai 8,7%, dok je Reno registrovao minimalni pad od 0,6%.

U zemljama Evropske unije je u junu registrovan 1,01 milion novih putničkih automobila, što predstavlja veliki pad za 7,3% više u odnosu na isti mesec lane, objavilo je danas Udruženje evropskih proizvođača automobila (ACEA).

Ukupne registracije u širem evropskom regionu – EU, Velika Britanija i zemlje EFTA (Island, Lihtenštajn, Norveška i Švajcarska) smanjene su za 5,1% na 1,24 miliona vozila.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Anastas Vangeli: Novi model rasta EU mora da se bavi i zaostajanjem Zapadnog Balkana

by bifadmin

Za zemlje Zapadnog Balkana zaokret EU kao ekonomskoj bezbednosti predstavlja izazov, ali i priliku i, mada region ostaje na marginama aktuelne strateške debate, posvećenost dubokoj integraciji sa EU čini njegovo uključivanje neophodnim, ocenuje se u analizi nezavisnog instututa Estima.

Navodi se da je sada pravi trenutak da se prevaziđe puko usklađivanje politike i preuzimanje regulative EU i umesto toga formuliše smela vizija ekonomske transformacije koja prepoznaje zapadnobalkansku šestorku kao deo evropske budućnosti – ekonomski, politički i normativno.

Autor analize Anastas Vangeli, docent na Univerzitetu u Ljubljani i član uprave instituta iz Severne Makedonije, ukazuje da je u tom cilju potrebno uzeti u obzir nekoliko principa, u svakom trenutku i na svim nivoima kreiranja politika.

Na prvom mesetu Vangeli ukazuje da se ekonomska bezbednost i posebno konkurentnost ne može definisati samo u vezi sa uspehom u industriji jer bez pristojnih poslova i ekonomske inkluzije, posebno u regionima poput Zapadnog Balkana, nema prave sigurnosti.

„U tom smislu, ekonomska bezbednost nije apsolutna, već relativna, i nije kvantitativna, već kvalitativna kategorija“, naveo je autor u analizi „Zapadni Balkan i evropski zaokret ka ekonomskoj bezbednosti: Formulisanje političke agende“.

Zatim, a s tim u vezi, nova paradigma rasta EU mora da se pozbavi ne samo zaostajanjem EU za globalnim konkurentima (SAD i Kinom na prvom mestu), već i unutrašnjim asimetrijama, uključujući dugogodišnje zaostajanje razvoja Zapadnog Balkana, smatra Vangeli.

On ukazuje i na plan za povećanje konkurentnosti EU, koji je u septembru 2024. predstavio bivši predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi, i koji otvara prostor za preispitivanje otvorene strateške autonomije na način da uključuje susedstvo EU kao deo evropske ekonomske budućnosti.

Ahilova peta Evrope

Vangeli upozorava da bi region, ako EU ne bude značajno investirala u njega, lako mogao da postane Ahilova peta Evrope, i to ne samo zbog toga što bi drugi mogli da popunjavaju prazninu, što se do sada dešavalo.

Takođe, uspeh će zavisiti od podrške izvan Brisela, Berlina i Pariza, kao i van korporativnih i političkih elita, naveo je Vangeli ističući da ekonomska bezbednost mora da se oseti kod građana, institucija i malih i srednjih preduzeća širom EU i zemalja koje joj teže.

Konačno, navodi autor, transformaciju moraju da vode osnovne evropske vrednosti solidarnosti, otvorenosti i jedinstva u diverzitetu kako bi se obezbedilo da se šest partnera EU sa Zapadnog Balkana ne tretiraju kao pasivni pratioci, veće kao oni koji aktivno doprinose zajedničkoj, bezbednoj budućnosti.

„To do sada nije bio slučaj. Međutim, kao što se promenila osnovna ekonomska paradigama u Evropi, tako se može promeniti i pristup proširenju i integraciji“, zaključio je Vangeli.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Država nudi dve emisije obveznica, jednu u dinarima a drugu u evrima

by bifadmin

Država Srbija će danas i u ponedeljak investitorima ponuditi dve nove emisije državnih obveznica, jednu u evrima i jednu u dinarima, nastavljajući tako planirano zaduživanje na domaćem finansijskom tržištu.

Ishod ovih aukcija, prema rečima stručnjaka, mogao bi da pruži važne signale o poverenju investitora i o stanju u domaćoj ekonomiji, pri čemu se očekuje da će dve emisije imati veoma različitu prođu kod ulagača.

Čemu da se država nada kod obveznice u evrima?

U petak, na aukciji će se naći emisija dvanaestogodišnjih obveznica u evrima, ukupne vrednosti 250 miliona evra, sa planiranim obimom prodaje od 150 miliona evra i kuponskom stopom od pet odsto.

U ponedeljak sledi emisija petogodišnjih hartija u dinarima, vredna 35 milijardi dinara, sa kuponom od 4,5 odsto.

Čemu da se država nada kod obveznice u evrima?

U petak, na aukciji će se naći emisija dvanaestogodišnjih obveznica u evrima, ukupne vrednosti 250 miliona evra, sa planiranim obimom prodaje od 150 miliona evra i kuponskom stopom od pet odsto.

U ponedeljak sledi emisija petogodišnjih hartija u dinarima, vredna 35 milijardi dinara, sa kuponom od 4,5 odsto.

Ove ponude za Nedeljnik.rs analizira Nikola Stakić, univerzitetski profesor finansija i portfolio menadžer u fondu Eclectica Capital, koji ocenjuje da bi emisija u evrima bi mogla da privuče značajno veće interesovanje.

„Imajući u vidu uslove emisije, kao i trenutne i anticipirane makroekonomske okolnosti, verujem da će prva emisija koja se odnosi na obveznice u evrima imati mnogo veći interes i tražnju od strane investitora“, kaže Stakić.

On ističe da je ponuđena kuponska stopa od pet odsto prilično visoka za evro emisiju, što se može videti u poređenju sa trenutnim stopama prinosa slične ročnosti koje se kreću oko dva odsto.

„Uz visoku tražnju, to se može reflektovati u prodaji obveznica sa poprilično premijskom cenom. Za tako dug rok, inflaciona očekivanja imaju manju ulogu u određivanju cena, dok je kreditni kapacitet izdavaoca u većem fokusu“, dodaje on.

Možda iznenadi tražnja za dinarskim hartijama

Dinarske hartije od vrednosti mogle bi, kako kaže, da imaju drugačiju sudbinu.

„Može se desiti da se obveznice kupe po diskontu ili blizu nominalne vrednosti, zbog nižeg kupona, kraće ročnosti ali i inkorporiranog deviznog rizika“, objašnjava Stakić.

Ističe da bi, zbog niske nominalne vrednosti po obveznici, ove emisije mogle privući i veći broj građana, što bi bio pozitivan korak.

„Verujem da će veći procenat tradicionalno nezainteresovanih fizičkih lica učestovavati na aukciji, što bi bio dobar potez za afirmaciju domaćeg finansijskog tržišta“, ocenjuje on.

Očekuje, ipak, da će ključni igrači ostati isti.

„To su institucionalni investitori, pre svega poslovne banke, ali i rastuća fondovska industrija u našoj zemlji“, navodi Stakić.

Ove aukcije dolaze u trenutku kada se beleži promenljivo interesovanje za državne hartije. Stakić ukazuje da poslednjih nekoliko aukcija beleže silazni trend u pogledu tražnje, što pripisuje ograničenim kapacitetima poslovnih banaka, ali i međunarodnim i domaćim faktorima.

Podsetimo, sredinom maja ove godine država je na aukciji desetogodišnjih obveznica prodala tek trećinu ponuđenog obima. Tada je od ponuđenih 43,5 milijardi dinara realizovano svega 14,96 milijardi, iako je kamata bila neznatno povoljnija za državu u odnosu na prethodnu aukciju u martu.

Izvor: Nedeljnik

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomijaIZDVAJAMO

Ko upravlja zaboravljenom imovinom u Srbiji?

by bifadmin

Ne zna se koliko vredi imovina koju su zaboravili vlasnici ili naslednici na bankovnim računima, u sefovima, fondovima, osiguravajućim kućama ili zemljišnim knjigama širom sveta. Neke države o tome imaju precizne podatke i pravne mehanizme kako se tom imovinom upravlja, a druge, poput Srbije, čak ni okvirne rokove nakon kojih se neka vrednost smatra nepotraživanom.

Štedni ulozi koje je neko zaboravio ili je preminula osoba htela da sakrije taj novac od porodice, autorska prava, zaostale zarade, akcije, neisplaćeno osiguranje, socijalna davanja, razni fondovi, nekretnine – sve to može da se nađe na spisku nepotraživane imovine.

Nemoguće je procenti kolika je vrednost takve imovine u svetu, jer veliki broj država nema utvrđene mehanizme kako se postupa sa nepotraživanim novcem, pravima ili nekretninama. Među njima je i Srbija, koja uz to nema ni jasne zakone ni rokove nakon kojih se neka vrednost smatra nepotraživanom. U Zakonu o nasleđivanju navodi se samo to da je država poslednji vlasnik kad nema naslednika. Ukoliko se i pojave naknadno, mogu biti obeštećeni.

U Ministarstvu finansija kažu za B&F da se imovina ugašenih firmi prenosi u javnu svojinu, ali da o tome, kao i za nepotraživanu imovinu fizičkih lica, nemaju posebnu evidenciju i upućuju na Državno pravobranilaštvo i Republičku direkciju za imovinu.

Pravobranilaštvo takođe nema evidenciju sredstava i imovine bez vlasnika. Kažu da kada nema naslednika do četvrtog naslednog reda, zaostavštinu nasleđuje država. Pravobranilaštvo u tim slučajevima rešenje o nasleđivanju dostavlja nadležnim organima. Ukoliko je reč o nepokretnostima, obaveštava se Republička direkcija za imovinu ili, zavisno od vrste, nadležno ministarstvo, vatreno oružje predaje se MUP-u dok se o novcu, hartijama od vrednosti ili neisplaćenim penzijama obaveštavaju banke, kako bi te vrednosti prenele u budžet.

„Na pokretnim stvarima Republika Srbija stiče pravo svojine protokom tri godine od dana otvaranja nasleđa a na nepokretnim stvarima posle 10 godina. Zaštita prava svojine ne zastareva, pa tako ni imovine po osnovu nasleđa, ali naslednici moraju pokrenuti parnični postupak da bi tražili zaštitu svojih svojinskih prava“, kažu za B&F u Državnom pravobranilaštvu.

Iz Direkcije za imovinu imali smo čvrsta uveravanja da će dostaviti informacije, ali – sve je ostalo samo na uveravanjima.

I banke neobaveštene

Kada je štednja u pitanju, u Udruženju banka Srbije (UBS) odgovaraju da prema njihovom saznanju banke ne vode posebnu evidenciju o računima koji nisu aktivni u dužem periodu. U skladu sa poslovnom politikom, periodično zahtevaju od klijenata da ažuriraju lične podatke, neposrednim uvidom u važeći lični dokument.

„Ukoliko se klijent ne odazove, banke pribegavaju blokadi računa, čime onemogućavaju korišćenje sredstava sa tog računa, sve dok se klijent lično ne identifikuje, ili dok se ne sprovede ostavinski postupak, ukoliko je klijent preminuo”, kažu u UBS za B&F. U ovoj instituciji dodaju da „ne postoje evidencije, pa samim tim ni zbirni podaci o količini sredstava koja mogu biti imobilisana po ovom osnovu”.

Narodna banka Srbije (NBS) vodi Jedinstveni registar računa koji sadrži podatke o svim dinarskim i deviznim računima otvorenim kod poslovnih banaka, ali ne i podatke o njihovom prometu i deponovanim sredstvima.

„Sudovi i javni beležnici preko Pravosudnog informacionog sistema imaju uvid u te podatke i koriste ih prilikom sprovođenja ostavinskog postupka, kako bi utvrdili u kojim bankama je ostavilac imao otvorene račune. U ostavinskom rešenju se navode naziv banke i brojevi računa kojima oglašeni naslednik s pravosnažnim rešenjem ima pravo da raspolaže”, navode u centralnoj banci za B&F.

„Banka ne može imati saznanje o činjenici smrti svog klijenta ukoliko je neko ne obavesti, a to su najčešće zakonski naslednici ili davaoci izdržavanja po ugovoru o doživotnom izdržavanju”, kažu u NBS i napominju da zbog prirodne zainteresovanosti naslednika da tačno utvrde zaostavštinu, „male su šanse da postoji zaboravljeni novac na računima preminulih lica u bankama“.

Na imovinu zaboravio svaki sedmi Amerikanac

I dok se institucije u Srbiji ne bave zaboravljenom imovinom, to naravno nije slučaj u Sjedinjenim Američkim Državama. SmartAsset, kompanija koja pomaže vlasnicima da dođu do svog novca, navodi da je nepotraživana imovina u SAD pre deset godina vredela oko 49,5 milijardi dolara, dok podaci Nacionalnog udruženja administratora od pre dve godine pokazuju da je ona iznosila oko 70 milijardi. Čak 33 miliona građana SAD ili svaki sedmi, ima negde neki račun na koji je zaboravio. Ustanovljen je i Dan nepotraživane imovine, 1. februar, kada se građani podstiču da pretraže svoje račune.

SAD nemaju jedinstven registar, već svaka od 50 država ima posebnu blagajnu u koju se prenosi nepotraživana imovina posle tri do pet, ili čak 15 godina neaktivnosti. Administratori ili blagajnici imaju obavezu da tragaju za vlasnicima, ali se ti fondovi, po pravilu, više pune nego što se iz njih isplaćuje.

Imovina u njima može biti vredna od nekoliko centi do više miliona dolara. Najsrećniji vlasnik koga su administratori pronašli preuzeo je više od četiri miliona dolara. Prema izveštaju SmartAset iz 2023. godine, najveći nepotraživani iznos vredeo je 1,7 miliona dolara.

Isti izvor navodi da je među vlasnicima nepotraživane imovine bilo i slavnih imena, kao što su Al Paćino, Bjonse, Kobi Brajant, bivši gradonačelnik Njujorka Majkl Blumberg, milijarder Mark Kjuban… Na imovinu su zaboravili i Glavna biblioteka Univerziteta u Arizoni i jedan pravni fakultet, a najvećim iznosom u ovakvim fondovima raspolaže država Njujork.

Nemačke banke nezadovoljne novim predlogom

Banke u Velikoj Britaniji, posle 15 godina neaktivnosti na nekom računu, novac prebacuju u Fond za povrat, neprofitnu organizaciju koja ga koristi u društveno korisne i humanitarne svrhe. Prema pisanju britanskih medija, u taj fond je do sada ušlo 1,7 milijardi evra, a tek desetina tog novca je pronašla svoje vlasnike. Ipak, ta potraživanja ne zastarevaju, i kada se pojavi vlasnik, može ih preuzeti bez obzira na protok vremena.

Nemačka najavljuje da će formirati jedinstveni registar nepotraživane imovine, čija vrednost se procenjuje od najmanje dve do čak devet milijardi evra. Do sada, banke su nakon 30 godina neaktivnosti na računu taj novac prijavljivale kao zaradu i na njega plaćale porez. Prema novom predlogu, novac sa računa neaktivnih 15 godina preuzela bi država i koristila ga za socijalne programe. Takođe, potraživanja neće zastareti, jer će vlasnik, bilo kad da se pojavi, moći da preuzme svoj novac. Da li treba isticati da nemačke banke nimalo nisu oduševljene tim planom.

U Španiji, posle 20 godina nepotraživanu imovinu preuzima država. Po tom osnovu, 2021. godine slilo se 32 miliona evra u državnu kasu samo sa bankovnih računa, dok je vrednost nekretnina mnogo veća, ali tu ima i mnogo više problema. Zbog izuzetno visokih poreza na nasleđe, srodnici često ne žele da preuzmu zaostavštinu, pa je od nje samo u 2019. odustalo 45.000 naslednika.

Vrednost nepotraživane imovine nije utvrđena u većini evropskih zemalja, ali svaka od njih procenjuje da je reč o po više milijardi evra. U Indiji se smatra da u raznim institucijama leže zaboravljene oko 24 milijarde dolara, a godišnje taj iznos raste po stopi od 15% do 20%. Ta sredstva posle 10 godina prelaze u ruke države, a ako se vlasnik pojavi nakon tog roka, procedura dokazivanja prava je prilično komplikovana.

Važna i „nevažna“ statistika

Banke u Srbiji ne znaju koliko novca ima na neaktivnim računima koji su blokirani jer se vlasnici ne javljaju na poziv da ažuriraju podatke, ali su vrlo precizno utvrdile neaktivna konta dužnika. Po nalogu centralne banke, u decembru 2023. godine otpisane su 2,94 milijarde dinara duga nakupljenog na više od 200.000 takvih računa. Većina je ušla u „crveno“ jer na njima više nije bilo prometa, ali banke su uredno obračunavale naknadu za održavanje računa, a potom i kamatu na nedozvoljeni minus.

Mirjana Stevanović

Biznis i finansije 235/236, jul/avgust 2025.

Foto: SIphotography, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Strani investitori iz Srbije iznose više novca nego što u nju ulažu

by bifadmin

Prema podacima NBS u prvih pet meseci ove godine platni bilans po osnovu stranih direktnih investicija drastično je smanjen.

To znači da su stranci iz naše zemlje izneli više novca u vidu profita i kamata nego što su u nju uneli kroz nova ulaganja, piše poslovni konsultant Dejan Ćirković iz konsultantske kuće Virtus Partners.

Njegove reči potvrđuju i zvanični podaci o godišnjem padu priliva stranih direktnih investicija (SDI) od 67,5% u periodu od januara do maja 2025. Konkretno, priliv je sa 1.943 miliona evra u prvih pet meseci 2024. u istom periodu ove godine pao na 631 milion evra.

Isti podaci pokazuju i da se u tom periodu udvostručio odliv investicija iz zemlje.

Platni bilans u padu već godinama

Dok predstavnici vlasti odgovornost za lošu ekonomsku situaciju pokušavaju da svale na studente i građane koji svakodnevno protestuju, čime navodno čine našu zemlju manje atraktivnom za investicije, iz zvaničnih podataka se vidi da sa tim ulaganjima već godinama nešto nije u redu.

To se može uočiti i na Ćirkovićevoj objavi na Linkedinu u kojoj on taksativno navodi kretanje priliva u proteklim godinama. Naime, on je utvrdio da je priliv:

2020.godine iznosio + 1,7 mlrd evra
2021. godine iznosio + 2,0 mlrd evra
2022. godine iznosio + 1,5 mlrd evra
2023. godine iznosio + 1,2 mlrd evra
2024. godine iznosio + 0,6 mlrd evra
U periodu jan-maj 2025. bio – 0,35 mlrd evra

Prema njegovim rečima, firme iz korpusa SDI prošle godine zaradile su preko 50% ukupno ostvarenog profita cele srpske privrede. “Prema podacima APR ukupan rezultat privrednih društava je u 2024. iznosio oko 7,4 milijardi evra (oko 110.000 firmi), dok je isplaćena dividenda i reinvestirana dobit SDI kompanija (zajedno čine ukupan rezultat njihovog poslovanja), iznosila oko 4,2 milijardi evra. Dakle, 56% ukupnog profita srpske privrede”, piše on.

Do skoro se njihovo učešće u ukupnom profitu privrede kretalo oko jedne trećine, ali prošle godine su SDI dakle strane kompanije zaradile više od pola ukupnog profita svih privrednih društava u Srbiji.

Zanimljivo je i da je profit SDI kompanija u 2024. porastao za 30% a domaćih pao za 40%.

Šta nam sve ovo govori?

Ukratko – da smo iscrpeli model rasta baziran na stranim direktnim investicijama, kaže Ćirković.

Dodaje da nam je priliv novca iz inostranstva do sada omogućavao da živimo iznad svojih ekonomskih mogućnosti i uvozimo više nego što izvozimo, jer smo tu razliku dopunjavali stranim direktnim investicijama, zaduživanjem i doznakama dijaspore.

Međutim kako sada stvari stoje, takva politika moraće da se promeni, upozorava ovaj poslovni konsultant i dodaje da bi država ubuduće morala pružati veću podršku domaćim kompanijama ali i unaprediti regulativu kako bi poboljšala ekonomski ambijent.

Foto: konstantynov, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci