Promo

Intesa Invest pokrenula novi Gold&Silver Alternative investicioni fond, prvi i jedini fond u Srbiji za ulaganje u zlato i druge plemenite metale

by bifadmin

Društvo za upravljanje otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom i alternativnim investicionim fondovima Intesa Invest pokrenulo je Gold&Silver Alternative, prvi i jedini investicioni fond u Srbiji za ulaganje u zlato i druge plemenite metale.

Novi Gold&Silver Alternative fond pretežno će ulagati u druge investicione fondove koji investiraju u plemenite metale, i to dominantno u zlato i srebro, kao i manjim delom u platinu i paladijum. Namenjen je fizičkim licima koji teže očuvanju vrednosti kapitala uz potencijalno ostvarenje pozitivnog prinosa u dužem vremenskom periodu, istovremeno prihvatajući viši nivo rizika.

Ulaganjem u ovaj fond, a u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana, investitori ostvaruju i pravo na poreski kredit koji se obračunava na do 50% vrednosti ulaganja kroz umanjenje poreza na lični dohodak koji ostvare u jednoj kalendarskoj godini.

,,Pokretanjem Gold&Silver Alternative investicionog fonda klijentima omogućavamo da u kombinaciji sa postojećih pet Intesa Invest fondova različitih investicionih ciljeva na kvalitetan način diversifikuju svoja ulaganja. Time proširujemo i ponudu alternativnih vidova ulaganja za građane kroz pristup robnim klasama imovine koje im mogu obezbediti i dodatnu zaštitu od inflacije. Plemeniti metali, kao što su zlato i srebro, tradicionalno predstavljaju stabilan oslonac u portfoliju, posebno u periodima tržišnih neizvesnosti koje karakterišu savremeno poslovno okruženje. Verujem da ćemo uvođenjem Gold&Silver Alternative fonda, kao prvog domaćeg fonda koji obezbeđuje institucionalizovani pristup ulaganju u plemenite metale, dodatno doprineti i razvoju investicione kulture u zemlji’’, izjavio je Darko Popović, član Nadzornog odbora Intesa Invest.

Gold&Silver Alternative fond je organizovan kao alternativni investicioni fond denominovan u evrima, uz mogućnost kupovine investicionih jedinica i u dinarima, uz automatsku konverziju valute po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan kupovine.

Vodeći se iskustvom u upravljanju imovinom matične Intesa Sanpaolo grupe, i u želji da klijentima obezbedi investicione alternative uz profesionalno upravljanje, Banca Intesa je 2018. godine osnovala Društvo Intesa Invest, koje danas upravlja imovinom vrednom više od 830 miliona evra. Banca Intesa je, ujedno, jedini zvanični posrednik u prodaji investicionih jedinica Društva, čiji portfolio obuhvata četiri otvorena investiciona fonda sa javnom ponudom, kao i dva alternativna investiciona fonda, među kojima je i Gold&Silver Alternative fond.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Jaz između bogatih i siromašnih u Srbiji i dalje veći nego u većini zemalja EU

by bifadmin

U Srbiji su razlike u primanjima među stanovništvom i dalje veoma velike. Od 2019. do 2023. godine te razlike su se smanjile, ali su 2024. zabeležile blagi rast.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Gini koeficijent, pokazatelj koji meri nejednakost raspodele prihoda, iznosio je 31,9 prošle godine.

U 2020. godini Gini indeks je iznosio 33,8, da bi do 2023. godine pao na 31,7, što znači da je nejednakost smanjivana, da bi u 2024. porastao na pomenutih, 31,9.

Poređenja radi, prosečna vrednost u Evropskoj uniji je 29,4, što znači da je jaz između bogatih i siromašnih u Srbiji i dalje veća nego u većini zemalja EU.

U 2020. godini  indeks EU je iznosio 30, zatim se 2021. beleži blagi rast na 30.2. Tokom 2022. i 2023. Gini koeficijent beleži istu vrednost, a ujedno i pad na 29.6.

Iako su razlike malo smanjene u poslednjih nekoliko godina, Srbija se i dalje nalazi među državama sa najvećom nejednakošću u Evropi, pokazuju podaci Eurostata.

Veću nejednakost u raspodeli dohotka od Srbije u 2024. imale su Italija, Litvanija, Letonija i Bugarska.

Prema tzv. kvintilnom odnosu, u Srbiji najbogatijih 20 odsto stanovništva zarađuje čak 5,6 puta više od najsiromašnijih 20 odsto.

Sarita Bradaš, psihološkinja i istraživačica Centra za dostojanstven rad, ocenjuje da bi se nejednakost u Srbiji smanjila, potrebne su reforme u poreskim i socijalnim politikama.

„Mi nemamo politike koje bi uticale da se smanji nejednakost. Da bi se nejednakost smanjila potrebno je poboljšanje socijalnih politika, progresivno oporezivanje i uvođenje poreskih olaškica. Da bi se desila redistribucija dohotka potrebno je sprovesti intervencije kod najugroženijeg dela stanovništva“, objašnjava Bradaš.

Najveći pad životnog standarda beleži se kod 20 odsto najsiromašnijih

Za četiri decenije prosečni dohodak 50 odsto najsiromašnijih smanjen je za 14 odsto. Dok je 10 odsto stanovnika sa najvišim prihodima povećao prosečan dohodak za 44,3 odsto.

Najveći pad životnog standarda beleži se kod 20 odsto najsiromašnijih, a najveći rast u okviru jedan odsto najbogatijih koji su udvostručili svoje prihode, pokazuju podaci Analize o nejednakostima Sarite Bradaš.

„Siromašni su postali još siromašniji, a bogati još bogatiji što je dovelo do rasta nejednakosti“, navodi ona.

Na pitanje da li su u proteklim godinama sprovedene neke politike koje bi smanjile nejednakost u dohotku, Bradaš je rekla da ih nije bilo, u suprotnom bi se odrazile na postojeće podatke.

„Mi smo imali jednu sasvim drugu stvarnost“, navodi ona napominjući da je Zakon o socijalnoj karti doprineo da desetina hiljada korisnika ostane bez novčane socijalne naknade.

„Uveden je novi sistem socijalne zaštite, SOZIS, koji je trebalo da poveća pravednost sistema, ali on je uradio upravo suprotno“, objašnjava ona.

Na pitanje na koji način inflacija ima uticaj na nejednakost, Sarita Bradaš objašnjava da su izdaci najsiromašnijih najveći za hranu, a potom i za stanovanje. Kada se pogledaju podaci RZS-a, inflacija je bila najveća u kategorijama koje se upravo odnose na hranu.

„To znači da će to neproporcionalno da pogodi siromašne u odnosu na bogate koji manje izdvajaju za hranu,‘‘ navodi ona.

Rast nejednakosti poklapa sa prelaskom sa socijalizma na kapitalizam

Vladimir Simović, sociolog iz Centra za politike emancipacije, navodi da se rast nejednakosti poklapa sa prelaskom sa socijalizma na kapitalizam, a kao ključ u rastu nejednakosti navodi privatizaciju, koja je doprinela da veliki broj ljudi ostane bez posla.

„Kasnije imamo razvoj privrede na stranim investicijama koje upošljavaju jeftinu radnu snagu, dok sa druge strane imamo koncentraciju bogatstva u rukama privilegovane manjine koja se u velikoj meri obogatila u poslovanju sa državom“, navodi on.

Prelazak sa socijalizma na kapitalizam je, objašnjava, bitan, zato što je doprineo urušavanju socijalne mreže.

„Odnosno sve ono što je bilo na neki način pristupačno ili dostupno ljudima, kao što su bili zdravstvo ili obrazovanje, se sve više i više gura na tržište. Što znači da ljudi moraju iz sopstvenog džepa da plaćaju ove usluge“, navodi Simović.

Srbija je, prema njegovim rečima, izuzetno visoko na listi zemalja gde ljudi iz sopstvenog džepa moraju da plaćaju zdravstvo. Sve je manje socijalnih servisa koji su pristupačni siromašnim ljudima, što znači da oni moraju značajan deo svojih prihoda da troše na ove stvari. Jedna od mera koja prema mišljenju Simovića fali jeste mera socijalne podrške.

Problemu nejednakosti doprinosi i poreski sistem

Problemu nejednakosti doprinosi i poreski sistem. U Srbiji postoji „flat tax“ poreski sistem – to znači da svi plaćaju istu poresku stopu, od poreza na dohodak do drugih poreza. Takav sistem u većoj meri opterećuje siromašnije slojeve društva, navodi Simović.

Sistem PDV-a, prema Simoviću, takođe doprinosi ovom problemu.

„Kada pogledamo kako se puni naš budžet, vidimo da se dve trećine budžeta puni PDV-om i akcizama. PDV i akcize u većoj meri opterećuju siromašnije ljude. Oni sve svoje prihode tokom meseca potroše na hranu i na osnovne životne potrebe, dok bogatiji ljudi imaju mogućnost štednje. Njih PDV manje dotiče nego što dotiče one siromašnije“, objašnjava Simović.

Uvođenje progresivnog oporezivanja i razmišljanje o ukidanju PDV-a na osnovne namirnice koje troše najsiromašniji građani bi, prema rečima Simovića, bile bi preporuke za smanjenje nejednakosti među stanovništvom.

„Potpuno je sumanuto da neko ko je samozaposlen ili neko ko ima neku malu cvećaru, plaća isti procenat poreza kao neke velike korporacije koje vrte milijarde. Siniša Mali je, čini mi se, više puta ponavljao da vlast neće da uvodi nikakve progresivne poreze, jer neće time da se bavi. Mali su izgledi za promene. Živimo u društvu u kojoj su nejednakosti narastajuće. Čini mi se da će tako biti dok se ne promeni paradigma. Trebalo bi da razmislimo o tome kako da naša ekonomija koristi ljudima, a ne samo gomilanju profita nekolicine“, napominje on.

On smatra i da zavisnost od stranih investicija koje dolaze ovde da bi eksploatisale jeftinu radnu snagu pomaže da se ljudi održavaju u siromaštvu.

On ocenjuje da teškoj socijalnoj situaciji doprinosi i to što su stanovi sve manje pristupačni.

Čak 90 odsto ljudi prima zarade koje su manje od 150.000 dinara

„Siromašniji teško sebi mogu da obezbede nekretninu. To se opet odnosi na sistemsku politiku koja je povezana, opet, sa prelaskom socijalizma na kapitalizam. Trenutno je sve prepušteno tržištu i snalaženju pojedinaca. Stanovanje je jedan od glavnih problema za siromašnije ljude koji nemaju dovoljno da plate rentu ili kredite za nekretnine koje su veoma skupe“, kaže on.

Prema mišljenju Simovića, nadu za smanjenje nejednakosti vidi u promeni režima i ekonomske i socijalne paradigme.

„Nada postoji, ali potrebna nam je drugačija politika kojom bi se vodilo ovo društvo. Politika koja će razmišljati o redistribuciji bogatstva, osnaživanje najsiromašnijih, potrebno je i da socijalna davanja ne budu mizerna. Za ovo je potrebna promena paradigme i režima. Čak 90 odsto ljudi prima zarade koje su manje od 150.000 dinara, što bi bila granica plate za dostojanstven život. Ali kada onda uzmete onaj godišnji porez na dohodak koji plaćaju ljudi koji imaju izrazito visoka primanja, vi vidite da imate ljude koji zarađuju mesečno milione evra. Nejednakosti su izrazito velike“, ističe on.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Kiparski Gunvor kupuje Lukoil u Srbiji

by bifadmin

Kompanija Lukoil saopštila je da je s Gunvor Grupom dogovorila prodaju celokupne svoje imovine u inostranstvu. Kako se navodi u saopštenju, ključni uslovi transakcije su prethodno dogovoreni između strana.

Lukoil navodi da je prihvaćena ponuda koju je Gunvor Grupa dala za kupovinu Lukoil International GmbH sa sedištem u Austriji, a da se kompanija obavezala da neće pregovarati s drugim potencijalnim kupcima.

Pre zaključivanja obavezujućeg ugovora i novčane transakcije, neophodno je da Gunvor Grupa dobije dozvolu OFAC, agencije američkog Ministarstva finansija koja je uvela sankcije Lukoilu.

„Ukoliko je potrebno, strane planiraju da podnesu zahtev za produženje postojeće OFAC licence i svih dodatnih licenci kako bi se osiguralo neprekidno poslovanje u inostranstvu i bankarsko servisiranje u periodu do završetka transakcije“, navodi se u saopštenju Lukoila.

Dodaje se da je prodaja Lukoil International GmbH, koja je vlasnik i srpskog ogranka Lukoila, posledica restriktivnih mera nekih država uvedenih protiv kompanije i njenih podružnica.

Gunvor Grupa je kompanija registrovana na Kipru, a koju su 2000. godine osnovali švedski milioner Torbjorn Tornkvist i ruski oligarh Genadij Timšenko, koji je u međuvremenu izašao iz vlasništva. Kompanija važi za četvrtog najvećeg trgovca sirovom naftom u svetu. Većina nafte kojom Gunvor trguje je iz Amerike, mada radi i sa naftom iz Afrike, Azije i Južne Amerike.

Od kada su Rusiji uvedene sankcije zbog rata u Ukrajini Gunvor je prekinuo trgovinu ruskom sirovom naftom.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Cena gasa za domaćinstva u EU pala za 8,1 odsto u odnosu na 2024. godinu

by bifadmin

Cena gasa za domaćinstva u Evropskoj uniji u prvoj polovini ove godine pala je 8,1 odsto u odnosu na drugu polovinu 2024. godine.

To je objavila Kancelarija za statistiku Evropske unije – Eurostat.

To ukazuje na povratak sezonskim kretanjima cena gasa, karakterističnim za period pre energetske krize 2022. godine, naveo je Eurostat.

Prosečna cena gasa je 11,43 evra za 100 kilovat sati. Najviše cene su u Švedskoj – 21,3 evra za 100 kilovat sati, a najniže su u Mađarskoj 3,07 evra, Hrvatskoj 4,61 i Rumuniji 5,59 evra.

Kada je reč o ceni struje, prosečna je 28,71 evra za 100 kilovat sati, što je 0,5 odsto niže u odnosu na drugu polovinu 2024. godine.

Struja je najskuplja u Nemačkoj 38,35 evra za 100 kilovat sati, a najniža u Mađarskoj 10,4 evra, Malti 12,44 i Bugarskoj 13 evra.

Izvor: Fonet

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

APR: Usklađivanje sa Zakonom o evidenciji stvarnih vlasnika do 1. decembra

by bifadmin

Agencija za privredne registre (APR) saopštila je da registrovani subjekti, koji su evidentirali stvarne vlasnike u centralnoj evidenciji po prethodno važećim propisima, imaju obavezu da se najkasnije do 1. decembra usklade sa odredbama novog Zakona o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika.

U saopštenju se podseća da je odredbom Zakona o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika propisano da se pri određivanju stvarnih vlasnika istovremeno radi i učitavanje dokumenata na osnovu kojih je stvarni vlasnik određen.

Svi postojeći registrovani subjekti imaju obavezu da ponovo prođu kroz sve kriterijume za određivanje stvarnog vlasnika, da odrede i evidentiraju ili potvrde evidentiranog stvarnog vlasnika i istovremeno učitaju dokumenta na osnovu kojih su odredili ili potvrdili određeno lice kao stvarnog vlasnika, navedeno je u saopštenju.

Detalјnije informacije o postupku usaglašavanja sa novim Zakonom o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika, objavlјene su na internet stranici Centralne evidencije stvarnih vlasnika, na kojoj je omogućen i pristup pretrazi podataka o evidentiranim stvarnim vlasnicima i listi registrovanih subjekata koji nisu evidentirali stvarne vlasnike.

Licima koja imaju obavezu evidentiranja stvarnih vlasnika dostupni su i Vodič Ministarstva privrede za evidentiranje stvarnog vlasnika registrovanog subjekta u Centralnu evidenciju, Vodič u slikama za unos stvarnih vlasnika u aplikaciji Centralne evidencije stvarnih vlasnika, objavio je APR.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Lizing podržao privredu Republike Srbije sa 10 milijardi evra

by bifadmin

Lizing industrija Srbije podržala je domaću privredu sa 10 milijardi evra za nešto više od dve decenije koliko postoji na tržištu Republike Srbije. Ukupan broj zaključenih ugovora o finansijskom lizingu dostigao je 300.000. Ovi podaci saopšteni su na godišnjoj konferenciji Asocijacije lizing kompanija Srbije (ALCS) pod nazivom Finansiranje budućnosti: uloga lizinga u razvoju privrede.

Bojan Erak, predsednik UO Asocijacije lizing kompanija Srbije, ističe da su vozila najvidljiviji deo lizing tržišta, ali da lizing finansira i sve predmete koji podržavaju rast privrede, poput poljoprivredne mehanizacije, transporta, proizvodnih linija u fabrikama, solarne panele, medicinsku opremu, pa čak i avione.

“Posmatrajući lizing industriju od početka do danas, skoro polovina svih novih putničkih i lakih komercijalnih vozila, koja su prodata u Srbiji, finansirana je putem lizinga. Kada bismo ta vozila u Beogradu krenuli da ređamo u kolonu, stigli bismo čak do Minhena”, objašnjava Erak i dodaje: “Prema podacima Agencije za privredne registre lizing je, za preko 20 godina, finansirao više od 162.000 putničkih i 67.000 teretnih vozila. U poslednje 4 godine finansirano više od 4.500 električnih i hibridnih vozila.”

Iz ALCS-a podsećaju da su mala i srednja preduzeća (MSP) najčešći korisnici lizinga. Razlog za to su, pre svega, karakteristike lizinga kao načina finansiranja.

“Sredstvo koje se finansira putem lizinga je ujedno i predmet obezbeđenja, što lizing čini pogodnim i za kompanije u ranim fazama njihovog poslovanja. Osim što im lizing omogućava da pokrenu svoje poslovanje, on ih podržava i u tome da ga prošire, i iz malih prerastu u srednja preduzeća”, napominje Teodora Milenković, generalni sekretar ALCS.

Milenković dodaje da je prethodna godina bila rekordna za domaću lizing industriju: “Vrednost novozaključenih ugovora u 2024. godini dostigla je milijardu evra, dok je ukupno finansiranje putem lizinga tokom više od dvadeset godina lizing industrije u Republici Srbiji dostiglo 10 milijardi evra.”

Konferencija Finansiranje budućnosti: uloga lizinga u razvoju privrede održana je u partnerstvu ALCS sa Privrednom komorom Srbije. Tokom dva panela Od ideje do investicije i Unapređivanje korisničkog iskustva kroz digitalizaciju učesnici su imali priliku da čuju iskustva domaćih privrednika o tome kako je lizing unapredio njihovo poslovanje, kao i zapažanja lizing stručnjaka o uticaju lizing industrije na celokupnu privredu Republike Srbije.

Gospodin Ričard Knuben, generalni direktor Leaseurope, krovne organizacije lizing asocijacija u Evropi, na konferenciji je prezentovao aktuelne podatke sa evropskog tržišta.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomija

Odeća „na dan“ protiv brze mode

by bifadmin

Mada se vrednost globalnog tržišta iznajmljene odeće udvostručila za manje od decenije, iskustva firmi iz ove branše čak i u najrazvijenijim zemljama pokazuju da nije lako održati i razvijati poslovanje. Slično kao i u svetu, u Srbiji su najveći troškovi u ovoj delatnosti nabavka, skladištenje i održavanje odeće koja redovno mora na hemijsko čišćenje, a potrebna su i značajna sredstva za promociju. Kod nas se potvrdilo i pravilo da na tržištu bolje prolazi davanje u najam odeće koja se nosi samo u određenim prilikama.

Prema nalazima američke Boston konsalting grupe, u svetu je prošle godine bačeno dovoljno odeće da se napuni više od 200 olimpijskih stadiona. Ovo je rezultat takozvane brze mode, odnosno masovne proizvodnje jeftine odeće koja kratko ostaje u trendu, a još kraće traje. UN procenjuju da se u periodu između 2000. i 2015. godine proizvodnja odeće udvostručila, dok je rok njene upotrebe skraćen za više od trećine.

Pored apela na potrošače da smanje kupovinu, u svetu se sve više promoviše unajmljivanje odeće, kako bi se barem donekle usporilo gomilanje tekstilnog otpada. Prema izveštaju kompanije „GlobalData“, vrednost tržišta iznajmljene odeće u svetu za nepunih deset godina se više nego udvostručila, sa 2,6 milijardi dolara na 6,2 milijarde dolara.

To ne znači da je ovaj poslovni model koji promoviše održivu modu po definiciji održiv za svaku firmu koja se odluči za iznajmljivanje odeće. Istraživanje Tehnološkog univerziteta Čalmers u Švedskoj pokazuje da se preduzetnici u ovoj industriji najviše žale na visoke troškove nabavke, promocije, skladištenja i održavanja robe koja zahteva redovno hemijsko čišćenje, kao i na veoma otežan pristup bankarskim kreditima. Rezultati studije upućuju i da na tržištu bolje prolazi davanje u najam odeće koja se nosi samo u određenim prilikama.

Svečana odeća se kod nas traži i za balove

Kako ovaj poslovni model funkcioniše u Srbiji? Kristina Zuliani, vlasnica salona za iznajmljivanje svečane odeće „Rent-a-Porter“ kaže za B&F da se za ovaj posao odlučila jer je tokom studiranja u Austriji i Švajcarskoj imala priliku da se uveri u brojne koristi koje donosi koncept „odeća na dan“. Međutim, da bi prikupila potreban kapital morala je da štedi šest godina, jer početna ulaganja u nabavku luksuzne odeće, izložbeni prostor i sajt za promociju, iznose nekoliko desetina hiljada evra.

Najveći trošak je nabavka originalne brendirane odeće, jer je „Rent-a-Porter“ od samog osnivanja pre godinu i po dana u ponudi imao skupocene haljine, koje potpisuju najčuvenije modne kuće u svetu, Dolce&Gabbana, PINKO, Versace, Givenchy…

Vlasnica salona je kasnije u asortiman uvrstila i neke cenovno pristupačnije modele, za sve generacije i građe. Sada u ponudi ima i tašne, naočare za sunce i luksuznu obuću koju ne iznajmljuje već prodaje, zato što se pokazalo da naše žene ne žele da koriste nošene čizme i cipele. „To sam shvatila tek kroz rad sa klijentima, pošto je ovo mlad posao i nemate od koga da ga učite“, priča Zuliani.

Svečana odeća se ne traži podjednako tokom cele godine, već ima udarne sezone u vreme održavanja matura, svadbi, poslovnih dešavanja poput kongresa… To je očekivano za ovakvu vrstu tržišta, komentariše Zuliani, ali ono što je za nju bilo iznenađenje je informacija da se u Beogradu redovno održavaju balovi. Tako je otkrila još jednu „zahvalnu“ tržišnu nišu za iznajmljivanje svečanih haljina.

Računica za stabilne prihode

Da bi poslovala u plusu, Zuliani mora da iznajmi najmanje šest haljina nedeljno. Tu kvotu „Rent-a-Porter“ je premašio u aprilu ove godine, i od tada beleži stabilan rast. Ovo znači da van udarne sezone, njen salon poseti u proseku pet žena dnevno, od kojih dve do tri unajme haljinu. Zuliani veći deo posla obavlja sama, osim u jeku sezone, kada privremeno angažuje još jednu saradnicu.

Nepisano pravilo u većini ovakvih salona u svetu jeste da odevni predmeti koji se iznajmljuju budu makar tri puta jeftiniji od novih. Zato se cene u salonu „Rent-a-Porter“ kreću u rasponu od 1.000 dinara do 900 evra, koliko košta jedna ručno rađena venčanica od bisera i svile.

Osim mušterija koje unajmljuju odeću, povremeno se pojave i one koje žele da otkupe već nošenu haljinu. „U tom slučaju klijentkinji smanjim cenu za iznos iznajmljivanja, pošto je deo već platila. Mislim da je to pošteno”, ističe Zuliani, kojoj 80% poslovanja čini iznajmljivanje, a ostatak prodaja odeće i obuće.

Ovaj salon u centru Beograda posećuju žene svih godina, od devojaka do onih u penziji. Ipak, među mušterijama preovlađuju poslovne žene, od 30 do 50 godina starosti, koje najviše prisustvuju događajima za koje je neophodna svečana odeća. Često dolaze i žene iz drugih gradova Srbije, a Zuliani napominje da ima klijentkinje koje uzimaju i po više haljina odjednom, jer se u nekim mestima zadržao običaj da se žene na svadbama presvuku po nekoliko puta.

Osim što su veoma praktične, žene u Srbiji su i vrlo savesne, ističe Zuliani, jer do sada nijedna od mušterija nije oštetila haljinu koju je unajmila.

Ljudi u Srbiji vole maskenbale

Beogradska radnja „Party Box“ iznajmljuje i prodaje maske, rekvizite i kostime za maskenbale još od 2014. godine. Vlasnica radnje Danka Armenko, koja se bavi produkcijom u kulturi i medijima, kaže za B&F da je tokom rada na projektima koji su uključivali tematske kostime i rekvizite uočila da našem tržištu nedostaju mesta za iznajmljivanje ovakvih proizvoda, iako se oni ne koriste samo za snimanja, već i za razne vrste zabava.

Armenko ističe da je u posao krenula sa malim brojem kostima i rekvizita, jer nije bila sigurna kako će naše tržište reagovati na ovakvu ponudu. Početnički rizik je donekle umanjila tako što je sklopila ugovor sa proizvođačem opreme za maskenbale iz SAD, od koga je dobila značajan popust.

Ispostavilo se da je potražnja znatno premašila očekivanja beogradske preduzetnice. Zbog velikog interesovanja klijenata na domaćem i regionalnom tržištu, osim u proširenje asortimana, Armenko je uložila značajna sredstva u različite vidove promocije, kako bi pojednostavila naručivanje preko interneta.

Danas u svojoj ponudi ima više od 900 kostima za decu i odrasle. Polovina klijenata ih unajmljuje, pri čemu je minimalna cena za celokupni kostim 2.000 dinara. „Party Box“ se bavi i prodajom, a novi kostimi koštaju od 6.000 dinara pa naviše.

Svakodnevici je potrebno malo magije

„Naši najveći izdaci su nabavka i uvoz robe, ali nisu zanemarljivi ni iznosi poreza i drugih redovnih troškova poslovanja, uključujući redovno hemijsko čišćenje iznajmljenih kostima“, navodi Armenko. S druge strane, prihodi nisu ravnomerno raspoređeni tokom cele godine, jer je ovakva odeća najtraženija uoči Noći veštica i tradicionalnog Maskenbala u KST-u, koji posećuje na hiljade ljudi.

Kako bi obezbedila stabilno poslovanje, vlasnica radnje „Party Box“ je svoju ponudu proširila rekvizitima za različite vrste zabava kao što su rođendani, devojačke i momačke večeri, jubileji, tematske žurke, tematska venčanja, maskenbali u školama i vrtićima, kampovi, festivali i priredbe.

Armenko ukazuje da poslovanje sa ovakvom vrstom odeće zahteva da se prate trendovi u popularnoj kulturi, jer su najtraženiji kostimi superheroja, posebno nakon premijera novih filmova ili serija. „Naše mušterije su izuzetno maštovite i traže kostime iz različitih epoha – od starog Egipta i Rima, preko Vikinga i pećinskih ljudi, do futurističkih svemirskih junaka. Popularni su i likovi iz stripova, anime, kao i kostimi radnih profesija poput doktora, policajaca, stjuardesa i pilota“, nabraja Armenko.

Ona ističe da su upravo klijenti ti koji je najviše motivišu za ovaj posao, „jer to su osobe koje vole da se opuste, da unesu dozu magije u svakodnevnicu i, makar na kratko, budu neko drugi”. Ponekad se sa „magijom“ pretera, pa mušterije nepovratno unište kostim ili masku. U tom slučaju, radnja zadržava depozit, ali srećom po „Party Box“, to se retko dešava.

Marija Dukić

Biznis & finansije 237, septembar 2025. 

Foto: photoagents, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Predlog novog zakona o porezima: Kome će sve biti otpisana dugovanja

by bifadmin

Predlogom novog zakona o porezima biće otpisana sva dugovanja preminulim licima, preduzećima ugašenim stečajnim postupkom ili likvidiranim po službenoj dužnosti do određenog datuma

Poreskim dužnicima, preminulim građanima, preduzećima koja su ugašena stečajnim postupkom, likvidacijom ili po službenoj dužnosti, kao i preduzetnicima koji su izgubili taj status biće obrisani poreski dugovi, predviđeno je u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, nezvanično saznaje Kurir Biznis.

Prema pisanju pojedinih medija, ove izmene predviđaju i otpis kamata i preplata na određene grupe obveznika.

Otpis se odnosi na poreske dužnike koji su izbrisani iz registara do određenih datuma – preduzeća koja su ugašena stečajem, likvidacijom ili po službenoj dužnosti, kao i preduzetnike koji su izgubili taj status do kraja 2014. godine.

Kad je o preminulim građanima reč, otpis dugovanja se odnosi na one koji su upisani u knjigu umrlih do 31. decembra 2014. godine.

Ovi dugovi će biti otpisani pod uslovom da do kraja 2024. godine nije utvrđena odgovornost drugog lica, nije upisano založno pravo radi naplate niti je pokrenut postupak za utvrđivanje sekundarne poreske obaveze.

Otpis poreza

Pored starih dugovanja, ovim kategorijama poreskim obveznika biće otpisan i sav porez i sporedna davanja za koja je do 1. januara 2025. godine nastupila apsolutna zastarelost prava Poreske uprave na naplatu, osim ako postoji aktivno založno pravo. Isto važi i za preplate poreza čiji je rok za povraćaj istekao do tog datuma.

Otpis obuhvata i fizička lica kojima je Poreska uprava dodelila poseban identifikator po službenoj dužnosti, osim onih koja podležu obavezama po zakonu o tzv. ekstraporezu iz 2001. godine.

Izmenama pomenutog zakona, kako prenose pojedini mediji, predviđena je i detaljna procedura otpisa dugova, pa će tako dugovanja manja od 100 dinara Poreska uprava otpisivati automatski po službenoj dužnosti.

U ostalim slučajevima postupak otpisivanja vodiće se po zapisniku radne grupe koju formira direktor Poreske uprave uz saglasnost posebnog koordinacionog tela Vlade. Ova radna grupa će, na osnovu evidencija Poreske uprave i drugih državnih organa, sastaviti spisak svih obveznika čiji se dug otpisuje s podacima o PIB, iznosima i vrstama dugovanja.

Gašenje PIB

Poreska uprava je obavezna da sprovede i knjiženja i gašenje posebnih PIB brojeva koji su dodeljeni u postupcima privatizacije, takođe najkasnije do kraja 2026. godine.

Članom 39 i završnim odredbama novog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, propisano je ukidanje vanbilansne evidencije Poreske uprave u kojoj su se do sada vodili stari i nenaplativi poreski dugovi. Ova evidencija biće zvanično zatvorena do 31. decembra 2026, nakon čega se u nju više neće unositi novi podaci.

Sve neplaćene poreske obaveze koje su evidentirane u okviru stečajnih postupaka do tog datuma Poreska uprava će od 1. januara 2027. automatski preneti u redovno poresko računovodstvo, gde će biti označene kao sumnjiva i sporna potraživanja.

Poreska uprava je dužna da po službenoj dužnosti do 31. decembra 2027. izradi elektronski izveštaj o svim neplaćenim porezima i preplatama koje su bile evidentirane u vanbilansnom sistemu. Taj izveštaj mora da sadrži detaljne podatke o svakom obvezniku – PIB, naziv ili ime i prezime, vrstu i iznos obaveze ili preplate, račun javnog prihoda i teritorijalni kod.

Što se tiče primene samog zakona, trebalo bi da stupi na snagu osmog dana od objavljivanja u Službenom glasniku, ali njegove odredbe će se primenjivati postepeno.

Osnovna primena počinje 2025. godine, dok su pojedine odredbe koje se odnose na uvođenje evidencije fizičkih lica i plaćanje poreza u stranoj valuti pomerene sa 1. januara 2026. za početak 2027. Isto važi i za brisanje vanbilansnog poreskog računovodstva.

Iz Poreske uprave do zaključenja ovog broja nismo dobili sagovornika koji bi nam odgovorio na pitanja u vezi sa otpisom poreskih dugovanja i drugim novinama koje predviđa Predlog zakona o izmenama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Izvor: Kurir.rs

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Rast proizvodnje pšenice, pad kukuruza u odnosu na prošlu godinu

by bifadmin

U Srbiji je ove godine proizvedeno 3,6 miliona tona više pšenice ili 26,9 % u odnosu na prethodnu godinu, a očekivani prinos kukuruza od 4,4 miliona tona manji je za 12,9 %, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).

U poređenju sa prošlom godinom očekuje se veća proizvodnja suncokreta za 2,9 %, a manja šećerne repe za 6,1 % i soje za 12 %.

U odnosu na desetogodišnji prosek (2015-2024) proizvodnja pšenice je veća za 27,6 % i suncokreta za 2,4 %, a manja proizvodnja soje za 44,3 %, kukuruza za 27,2 % i šećerne repe za 16,8 %.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

SAD: Ili prodaja NIS-a „neruskim“ kompanijama ili nacionalizacija

by bifadmin

Za SAD postoje dva rešenja za NIS – prodaja ruskog udela nekom ko ni na koji način nije povezan sa Rusijom ili nacionalizaciju udela NIS-a koji je u vlasništvu Gasproma i Gaspromnjefta, nezvanično saznaje RTS iz diplomatskih izvora.

Izvor navodi da Sjedinjene Države ne vide drugi kompromis za rešavanje pitanja sankcija NIS-u.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je izjavio da je „nacionalizacija poslednja opcija“. Izvor iz diplomatije odgovorio je da je „ponekad poslednja opcija – najbolja opcija“.

Svako „kreativno“ rešenje, istakao je izvor, mora voditi ka tome da „Rusija više ne ostvaruje profit u Srbiji kojim bi finansirala rat u Ukrajini“.

Američki zvaničnici više puta su ponovili da „sankcije nisu uperene protiv Srbije ili građana Srbije“, već predstavljaju deo šire strategije da se izvrši pritisak na Rusiju da zaustavi rat.

Predsednik je juče rekao da očekuje da ćemo krajem ove ili tokom naredne nedelje imati odgovore po pitanju Naftne industrije Srbije.

Vašington je 9. oktobra uveo sankcije NIS-u, zbog većinskog ruskog vlasništva u kompaniji.

Izvor: RTS

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci