EkonomijaVesti

Banke upozoravaju klijente: Ne plaćajte čak ni kada vam poruka stigne sa poznatog broja telefona

by bifadmin

„Ne šaljite novac na osnovu poruke, čak i ako dolazi sa poznatog broja telefona“, upozorile su banke svoje klijente na učestale prevare koje završavaju gubitkom novca.

Proteklih dana banke upozoravaju korisnike na prevare zbog kojih mogu da ostanu bez novca.

„Upozoravamo vas na slučajeve prevare u kojima napadači nakon kompromitacije tuđeg mobilnog telefona ili WhatsApp naloga, šalju poruke osobama iz kontakt liste i traže hitnu uplatu na broj računa koji dostavljaju u poruci. Poruka dolazi sa poznatog broja i može delovati uverljivo zbog postojanja prethodne prepiske sa tim kontaktom“, stoji u obaveštenju koje je Rajfajzen banka poslala svojim korisnicima.
Ovu poruku, pojašnjava banka, prepoznaćete po tome što u njoj postoji naglašena hitnost, pritisak ili izgovor da ne mogu da pričaju (npr. da im je „pokvaren mikrofon“) – traži se uplata na račun koji vam dostavljaju u poruci i insistira na komunikacij isključivo porukama, dok se pozivi ili video pozivi izbegavaju.

„Ne šaljite novac na osnovu poruke, čak i ako dolazi sa poznatog broja! Proverite identitet osobe pozivom na ranije poznat broj ili video pozivom; potvrdite detalje uplate sa osobom za koju verujete da traži pomoć kroz drugi kanal“, ukazuje banka.
Oni koji su se ipak prevarili, pa uplatili – treba odmah da kontaktiraju kol centar banke radi moguće blokade transakcija.

Podsetimo, MUP je nedavno upozorio na aktuelne onlajn prevare.

Tako je Služba za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Uprave za tehniku, u petak upozorila građane na pojavu novog vida internet prevare kojom se zloupotrebljava WhatsApp aplikacija.
„Prevara se najčešće vrši tako što građani dobijaju poruke koje deluju kao da su poslate od poznate osobe, sa sadržajem poput ‘našao sam link sa tvojom slikom’, ‘glasaj klikom na link’ ili ‘pogledaj ovo, ti si na fotografiji, uz prilog ili internet link. Кlikom na takav link, građani budu navedeni da prate dalja uputstva, čime nesvesno omogućavaju neovlašćenim licima pristup svom WhatsApp nalogu“, naveo je MUP.

Nakon toga, napadači mogu da čitaju poruke, šalju poruke u ime žrtve i nastave širenje prevare drugim kontaktima.

MUP je apelovao na građane da „ne otvaraju sumnjive linkove, čak i ako stižu od poznatih kontakata, ne unose kodove niti prate uputstva sa nepouzdanih internet stranica, da redovno proveravaju da li na svom WhatsApp nalogu postoje nepoznati ‘povezani uređaji’, kao i da odmah uklone svaki uređaj koji ne prepoznaju“.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Potrošnja Visa premium karticama u Srbiji porasla za 60 odsto tokom zimske sezone

by bifadmin

Visa, globalni lider u digitalnim plaćanjima, objavila je najnovije podatke o potrošačkim navikama tokom zimskog prazničnog perioda 2025. godine u Srbiji, na osnovu podataka Visa Consulting & Analytics Retail Spend Monitora. Istraživanje pokazuje da je potrošnja korišćenjem Visa premium kartica tokom zime porasla za 60 odsto u odnosu na prethodnu godinu, što ukazuje na veći broj putovanja i obilaska Srbije, a i veću potrošnju u ugostiteljstvu i segmentu zabave.

Najvažniji trendovi u decembru 2025. godine ukazuju:

Srbija sve privlačnija stranim turistima

Potrošnja stranih turista u Srbiji, ostvarena putem Visa premium kartica, zabeležila je rast. Posebno se izdvajaju turisti iz Evrope, pre svega iz Nemačke, Francuske, Grčke i Mađarske, čiji su dolasci porasli za oko 50 odsto.

Građani Srbije sve češće putuju u inostranstvo

Paralelno sa rastom domaćeg turizma, građani Srbije su putovali i van zemlje. Potrošnja na međunarodnim putovanjima uz korišćenje Visa premium kartica porasla je za oko 35%. Odlasci na popularne destinacije poput Francuske, Španije, Grčke i Švajcarske zabeležila su rast od približno 55%.
Kada je reč o planiranju putovanja, većina putnika, oko 65%, rezervisala je odmor u roku od mesec dana pre polaska, dok je oko 35% planiralo od jednog do šest meseci unapred. Tokom boravka u inostranstvu, potrošnja na ugostiteljstvo i zabavu porasla je za više od 40%.

Potrošnja na domaćem tržištu

Pored rasta međunarodnih putovanja, nastavljen je i snažan rast domaće potrošnje. Broj odmora u Srbiji među korisnicima Visa premium kartica porastao je za 55%, dok je potrošnja na luksuzne proizvode – poput odeće, kozmetike i nakita – zabeležila rast od 45%.

„Tokom ove zime vidimo da potrošači u Srbiji sve više ulažu u putovanja, ugostiteljstvo, zabavu i luksuznu kupovinu. Rast odmora u Srbiji, zajedno sa većom potrošnjom turista i građana Srbije koji putuju u inostranstvo, pokazuje da su građani tokom zimskog perioda žele sebi da priušte nezaboravne iskustvene momente. U kompaniji Visa nastavljamo da podržavamo ove navike kroz sigurna, jednostavna i inovativna rešenja za plaćanje, koja donose vrednost i potrošačima i biznisima“, rekla je Ana Drašković, potpredsednica i generalna direktorka kompanije Visa za Jugoistočnu Evropu.

Retail Spend Monitor pripremio je tim Visa Consulting & Analytics (VCA), a obuhvata ukupnu maloprodajnu, putničku i potrošnju vezanu za iskustvene momente tokom zimskog prazničnog perioda, od 1. do 31. decembra 2025. godine. Analiza se zasniva na podacima iz VisaNet sistema, uz dodatne procene bazirane na anketama koje uključuju i druge načine plaćanja.

„VCA Retail Spend Monitor pokazuje kako zimski praznici utiču na ponašanje potrošača u segmentima putovanja i trgovine. Ovi uvidi pomažu bankama i trgovcima da kreiraju relevantnije ponude i unaprede odnos sa potrošačima. U okviru Visa Consulting & Analytics, ove uvide pretvaramo u konkretne strategije koje pomažu poslovanjima da se uspešno prilagode promenama u potrošačkom ponašanju“, izjavio je Nikolas Kuri, SVP i rukovodilac Visa Consulting & Analytics za region CEMEA.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvo

Vegetacioni period u Srbiji počinje ranije i duže traje

by bifadmin

Vegetacioni period, tokom kog biljke rastu i razvijaju se, počinje ranije i traje duže nego pre nekoliko decenija, što predstavlja izazov za naš poljoprivredni sektor.

U Srbiji su nizijski predeli najugroženiji, a brdsko-planinski ekosistemi po termičkim karakteristikama sada liče na nekadašnje nizije, piše za portal Klima101 dr Nikola Milentijević sa Univerziteta u Prištini.

Milentijević je jedan od autora studije “Dugoročno praćenje karakteristika vegetacione sezone i toplotnog stresa u Srbiji” koja je poredila dva tridesetogodišnja perioda: 1961-1990. i 1991-2020. i pokazala da vegetacioni period sada počinje ranije, traje duže i “znatno je više toplotno opterećen”.

Zašto su važni temperaturni pragovi od 5, 10 i 15 °C?

Temperaturni pragovi od 5, 10 i 15 °C predstavljaju biološki utemeljene granice koje označavaju ključne faze razvoja biljaka.

Prag temperature od 5 °C vezan je za početak vegetacione aktivnosti i izlazak biljaka iz zimskog mirovanja, onaj od 10 °C označava uslove neophodne za intenzivan rast većine ratarskih kultura, a prag od 15 °C karakteriše razvoj termofilnih biljaka, ali istovremeno predstavlja i granicu nakon koje se rizik od toplotnog stresa naglo povećava.

Naravno, prelazak temperaturnog praga ne podrazumeva samo jednokratan porast dnevne temperature iznad određene vrednosti, već se utvrđuje na različite načine u zavisnosti od cilja analize — na primer, kroz broj uzastopnih dana sa srednjom temperaturom iznad praga, ili putem suma temperatura iznad definisane granične vrednosti. Praćenjem ovih pragova može se precizno utvrditi trajanje vegetacionog perioda.

Promene u vremenu dostizanja ovih pragova znače da se čitav biljni ciklus u hronološkom smislu pomera, što ima direktne posledice po planiranje i upravljanje poljoprivrednom proizvodnjom.

Koliko je Srbija zapravo otoplila?

Istraživanje je pokazalo da se ova tri temperaturna praga danas dostižu nekoliko dana ranije u toku godine u odnosu na posmatrani period iz 20. veka: 7,8 dana ranije za prag od 5 °C, zatim 4,4 dana za prag od 10 °C i čak 8,7 dana za temperaturni prag od 15 °C. Zato se navodi da širom Srbije vegetacioni period počinje ranije.

Ali prosek na nivou države ne nudi nam čitavu sliku. Iako su promene u periodu rasta i razvoja biljaka registrovane širom države, njihov intenzitet pokazuje jasnu prostornu diferencijaciju.

Naime, u brdsko-planinskim oblastima, najveća promena je snažno produženje perioda sa temperaturama iznad 15°C, gde visokoplaninski ekosistemi sada imaju termičke odlike karakteristične za nizijske uslove.

Najizraženije promene zabeležene su pak u nizijskim i istočnim delovima Srbije (Zaječar, Negotin), u Pomoravlju, delovima južne Srbije (Niš, Leskovac, Vranje), kao i u većim urbanim centrima poput Beograda, gde je značajan faktor efekat tzv. urbanog ostrva toplote. U ovim oblastima, koje predstavljaju značajne poljoprivredne rejone, identifikovan je i najizraženiji rast indeksa toplotnog stresa, što ih čini posebno važnim za buduće projekte prilagođavanja.

Šta je indeks toplotnog stresa i šta on govori o stanju poljoprivrede?

Indeks toplotnog stresa (Heat Stress Index, HSI) je značajan indikator koji povezuje klimatske promene sa njihovim direktnim biološkim i poljoprivrednim posledicama. Ovaj pojam ne odnosi se samo na pojavu visokih temperatura, već na njihovo trajanje i učestalost u periodima kada su biljke u aktivnim fazama rasta, cvetanja i formiranja prinosa (tzv. fenološkim fazama razvoja).

Kada temperature tokom dužeg perioda prelaze fiziološke granice tolerancije biljaka, dolazi do smanjenja efikasnosti fotosinteze, poremećaja u cvetanju i oplodnji, ubrzanog starenja biljaka i povećane potrebe za vodom, što direktno utiče na stabilnost i visinu prinosa.

Kako pokazuje novo istraživanje, najviše vrednosti indeksa HSI su na području istoka i jugoistoka Srbije (Leskovačka, Niška i Vranjska kotlina), Timočke krajine (Zaječar, Negotin), Velikog Pomoravlja (Ćuprija). Najmanje vrednosti su zabeležene na planinskim stanicama jugozapada Srbije (Zlatibor, Sjenica) i u Podrinju (Loznica).

Za poljoprivredu u Srbiji ove promene imaju dvostruki efekat. Sa jedne strane, produženje vegetacione sezone i povećana akumulacija toplote mogu omogućiti raniju setvu, potencijalno veći prinos i uvođenje novih kultura.

Međutim, sve izraženiji klimatski ekstremi – kasni prolećni mrazevi, letnje suše, učestaliji i duži toplotni talasi kao i povećanje brojnosti štetočina – često redukuju ili u potpunosti eliminišu navedene prednosti.

Posebno su osetljive ratarske kulture, kao i voćarstvo i vinogradarstvo, jer su faze cvetanja i oplodnje izrazito osetljive na visoke temperature, naročito u područjima sa ograničenim mogućnostima navodnjavanja.

Rešenje je prilagođavanje poljoprivrede novim uslovima

Prvi i najvažniji pravac adaptacije odnosi se na usklađivanje poljoprivrednog kalendara sa novim klimatskim uslovima.

Temperaturni pragovi od 5 i 10°C dostignuti su ranije, što otvara mogućnost za pomeranje rokova setve i sadnje, ali i upozorava na rizike – raniji početak vegetacije ne znači nužno stabilnije uslove, jer kasni mrazevi i dalje mogu da se jave.

Drugi ključni aspekt adaptacije tiče se upravljanja toplotnim stresom tokom leta. Zapravo, letnji deo vegetacione sezone sve češće će predstavljati ograničavajući faktor, a ne resurs.

Adaptacija u tom kontekstu podrazumeva izbor kultura i sorti koje su otpornije na visoke temperature, ali i promenu strukture proizvodnje u najugroženijim oblastima. U nizijama, gde je toplotni stres najizraženiji, biće sve teže održavati stabilne prinose kultura koje su osetljive na visoke temperature u fazi cvetanja i formiranja plodova.

Treći pravac adaptacije odnosi se na prostornu diferencijaciju poljoprivrede. Nizije se suočavaju sa ekstremima i toplotnim stresom, dok planinski predeli dobijaju dužu i topliju vegetacionu sezonu bez ekstremnog porasta letnjih temperatura. To znači da se poljoprivredni potencijal prostora menja: oblasti koje su nekada bile ograničene kratkom sezonom danas postaju pogodnije za određene kulture, dok tradicionalne poljoprivredne zone gube deo svoje klimatske stabilnosti.

Adaptacija, u tom smislu, podrazumeva i strateško premeštanje ili diverzifikaciju proizvodnje u skladu sa novim termičkim uslovima.

Ceo tekst možete pročitati na Klima101

Foto: Nature_Design, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i nauka

Kako je neznanje postalo društveno prihvatljiva norma?

by bifadmin

Iako živimo u informacionoj eri, svedoci smo širenja trenda vrednovanja neznanja odnosno prevage populizma nad naukom.

Zašto je to tako objašnjava portal Bonitet pozivajući se na reči astrofiziračara Itana Sigla. On tvrdi da ako želimo da rešavamo stvarne probleme društva, potrebno nam je znanje na nivou stručnjaka, a vrednovanje takvog znanja počinje mnogo ranije nego što mislimo.

“Još od detinjstva mnogi osećaju pritisak da ne deluju previše pametno, radoznalo ili upućeno. Takvo ponašanje često dovodi do društvenog odbacivanja i etiketa poput ‘štreber’ ili ‘sveznalica’. Kako odrastamo, isti obrasci ostaju prisutni pa umesto da negujemo znanje, često potiskujemo intelektualnu radoznalost kako bismo se uklopili u okolinu. Upravo ti obrasci doprinose naučnoj nepismenosti i opasnom fenomenu veličanja neznanja. A društvo koje potcenjuje stručnost teško može zdravo da funkcioniše”, rekao je Sigl u jednom od svojih uvodnih predavanja studentima objašnjavajući zašto je važno vratiti nauci mesto u društvu koje ona zaslužuje.

Zašto je bitno imati zdrav odnos prema nauci?

On piše da smo kao vrsta do sada uspeli da upoznamo i razumemo mnoge aspekte funkcionisanje sveta. Mi danas znamo šta je život i kako evoluira, od čega je sačinjena stvarnost, kako se materija ponaša u ekstremnim uslovima, kako je nastao i razvijao se svemir i slično.

Sva ta saznanja potiču iz naučnog metoda: postavljanja pitanja, posmatranja, merenja i eksperimenta. Nauka je najpouzdaniji alat za razumevanje sveta.

Ipak, niko ne može biti stručnjak za sve. Kada čoveku nedostaje znanje, postoje samo dva razumna puta: da ga sam stekne ili da sluša one koji ga imaju. Međutim ljudi sve češće odbijaju da slušaju znanje onih koji ga imaju, smatrajući da bi oni sami trebalo da izgrade svoj stav čak i o stvarima u koje se ne razumeju.

Zašto ljudi odbacuju stručnost?

Prihvatanje naučnih činjenica zahteva neprijatna priznanja po viđenju Sigla:

  • da ne znamo sve,
  • da možemo pogrešiti,
  • da smo možda verovali pogrešnim autoritetima,
  • da promena mišljenja zahteva trud i poniznost.

Zbog potrebe da „sačuvaju obraz“, mnogi radije biraju poricanje stvarnosti. Posledice takvog izbora mogu biti ozbiljne – od zanemarivanja bolesti i finansijskih problema do društvenih katastrofa poput gladi izazvane pogrešnim politikama ili ekološke katastrofe usled krčenja šuma.

Kako se odbacivanje nauke pretvara u opasnost?

Sigl navodi i neke druge primere koji pokazuju koliko je naučna nepismenost u bliskoj prošlosti bila štetna.

Jedan od njih je odbacivanje vakcina koje dovodi do epidemija bolesti koje su mogle biti sprečene, zatim uklanjanje uklanjanje fluora iz vode koje karijes čini učestalijim kod najugroženijih, kao i ignorisanje klimatskih promena koje će dovesti do velikih materijalnih šteta u bliskoj budućnosti.

Ovaj naučnik upozorava da kada lično uverenje postane važnije od stručnog znanja, društvo snosi cenu.

Poniznost kao preduslov napretka

Jedna rečenica po mišljenju Sigla često izaziva otpor: “Niste u pravu baš u svemu.”

On podseća da je spremnost da ljudi priznaju grešku i uče iz novih dokaza temelj napretka, i ličnog i civilizacijskog. Suprotno tome, veličanje neznanja i ismevanje znanja čine svet objektivno gorim mestom.

Rešenje nije samo u obrazovnom sistemu ili institucijama. Ono počinje ličnim izborom ljudi da budu otvoreni za učenje, da slušaju stručnjake i da preispituju sopstvena uverenja, jer “u vremenu globalnih kriza, budućnost društva može zavisiti upravo od naše spremnosti da zamenimo neznanje znanjem”.

Izvor: Bonitet

Foto: StockSnap, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Indeks percepcije korupcije za 2025: Najlošiji rezultat Srbije u poslednje dve decenije

by bifadmin
Srbija je po Indeksu percepcije korupcije (Corruption Perception Index – CPI) za 2025. godinu zauzela 116. poziciju, među ukupno 182 zemlje i teritorije u svetu, što je njen najgori plasman u poslednje dve decenije, saopštila je jutros organizacija Transparentnost Srbija.
Srbija je na ovogodišnjoj listi globalne organizacije „Transparency International“, na skali od nula (izuzetno korumpirane) do 100 (veoma „čiste“) ostvarila skor 33, što je za dva poena niže nego prethodne godine, i ujedno najlošiji plasman od 2004. godine.
Ocena Srbije je devet poena ispod globalnog proseka, a 29 poena niža od proseka Evropske unije.

Pozicija Srbije je, kako je navela Transparentnost Srbija, za čak 45 mesta lošija od najbolje pozicije zabeležene pre 10 godina, a prvi put je najlošije ocenjena među zemljama regiona.

Srbija je tako prvi put iza Bosne i Hercegovine (34), a u celoj Evropi iza nje su samo Belorusija (31), Turska (31) i Rusija (22).

Na vrhu globalne liste su Danska (89) i Finska (88), a na samom dnu Somalija (9) i Južni Sudan (9).

U regionalnom saopštenju Transparency International se navodi da slabe nstitucije i nazadovanje demokratije pogoduju korupciji i ograničavaju prostor za rad civilnog društva. Prema oceni TI, u nekoliko zemalja Zapadnog Balkana, nedovoljno postupanje pravosuđa je jedna od glavnih prepreka uspešnoj borbi protiv korupcije, dok i pored toga sudije i tužioci postaju meta napada od strane drugih grana vlasti.

Kao ilustracija ove pojave, za Srbiju se navode dešavanja u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal: „Nakon istrage navodnih zloupotreba članova vlade, Tužilaštvo za organizovani kriminal u Srbiji suočava se sa sve većim pritiskom, uključujući vladine kampanje blaćenja, ometanje policijske saradnje i zakonske promene koje slabe njegovu sposobnost da istražuje organizovani kriminal i korupciju na visokom nivou“.

U regionalnom izveštaju se ukazuje i na netransparentno odlučivanje u vezi sa vrednim javnim i privatnim investicijama, i kao jedan od primera navodi slučaj „Generalštab“, gde je Vlada Srbije, bez primene kompetitivnih procedura potpisala tajni ugovor sa stranim investitorom i nezakonito ukinula zaštitu spomenika kulture, kako bi na tom mestu bio izgrađen luksuzni hotel.

U globalnom saopštenju TI iskazana je zabrinutost zbog pogoršanja stanja širom sveta i porasta korupcije, čak i u stabilnim demokratskim društvima.

Podseća se da su 2025. godinu obeležili antikorupcijski protesti mladih, generacije Z), većinom u zemljama koje su u donjoj polovini CPI tabelei čiji su indeksi stangnirali ili padali prethodnih godina.

Izvor: N1
Foto: Alexas_Fotos, Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Evropska komisija usvojila mere kojima se sprečava uništavanje neprodate odeće i obuće

by bifadmin

Evropska komisija je usvojila mere kojima se sprečava uništavanje neprodate odeće, modnih dodataka i obuće kako bi se podstaklo recikliranje i smanjila šteta po životnu sredinu. Ova pravila će pomoći u smanjenju otpada, ograničavanju štete po životnu sredinu i stvoriti ravnopravnije uslove za kompanije koje primenjuju održive poslovne modele, omogućavajući im da iskoriste prednosti cirkularne ekonomije, navode iz Evropske komisije.

Procenjuje se da svake godine u Evropi 4 do 9% neprodate tekstilne robe bude uništeno. Ovaj otpad generiše oko 5,6 miliona tona ugljen-dioksida (CO2).

Zabrana uništavanja biće obvezna za velike kompanije od 19. jula ove godine, a za srednja preduzeća od 2030. godine. Uništavanje će biti dozvoljeno samo u opravdanim situacijama, poput bezbednosnih razloga ili zbog oštećenja proizvoda. Nacionalne vlasti će nadgledati poštovanje ovih pravila.

Umesto da odbacuju zalihe, kompanije se podstiču da efikasnije upravljaju zalihama, vraćanjem robe i istraže alternative kao što su preprodaja, prerada, donacije ili ponovna upotreba.

– Tekstilni sektor predvodi u tranziciji ka održivosti, ali i dalje postoje izazovi. Brojke o otpadu pokazuju potrebu za delovanjem. Sa ovim novim merama, tekstilni sektor će biti osnažen da se kreće ka održivim i cirkularnim praksama – izjavila je komesarka za životnu sredinu Džesika Rosval.

Samo u Francuskoj svake godine se uništava roba u vrednosti od oko 630 mil EUR. Onlajn kupovina takođe pogoršava problem: u Nemačkoj se svake godine odbacuje gotovo 20 miliona vraćenih proizvoda.

Izvor: Beta

Foto: jarmoluk, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Tržište lizinga u Srbiji dostiglo vrednost od 1.023,7 miliona evra

by bifadmin
Asocijacija lizing kompanija Srbije saopštila je da je tržište lizinga u Srbiji na kraju 2025. godine dostiglo rekordnu vrednost od 1.023,7 miliona evra, čime je po drugi put zaredom ostvarena jedna milijarda evra novozaključenih ugovora. Uz rast od 4,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, ovaj rezultat potvrđuje stabilan i održiv trend razvoja lizing industrije, koja se sve jasnije pozicionira kao ravnopravan i pouzdan instrument finansiranja na domaćem tržištu. Vrednost novozaključenih ugovora davalaca finansijskog lizinga u Srbiji povećana je za 42,6 miliona evra u odnosu na četvrti kvartal prethodne godine.

Analizirajući kretanje lizing tržišta, Bojan Erak, predsednik UO ALCS istakao je: „U segmentu putničkih vozila, vrednost novozaključenih ugovora davalaca finansijskog lizinga je iznosila 506,9 miliona evra i u odnosu na kraj 2024. godine je povećana za 72,7 miliona evra, što predstavlja rast od 17%. Vrednost novozaključenih ugovora davalaca finansijskog lizinga u segmentu komercijalnih, teretnih i ostalih vozila iznosila je 364.9 miliona evra, u segmentu mašina i opreme vrednost novozaključenih ugovora davalaca finansijskog lizinga na kraju 2025. godine je iznosila 149 miliona evra, a nekretnina 2.8 miliona evra.“

Putnička vozila učestvuju sa 49.5%

Teodora Milenković, generalni sekretar ALCS, ukazala je se na rastuću potražnju za hibridnim i električnim vozilima u Srbiji, koja prati globalne trendove prelaska ka održivoj mobilnosti. Takođe, istakla je i sledeće: „Ukupna vrednost finansiranja hibridnih i električnih vozila i opreme je na kraju 2025. godine iznosila 151.6 miliona evra, što predstavlja rast od 66% u odnosu na isti period prethodne godine. Zabeležen rast finansiranja novih električnih vozila ostvaren je i uz podršku državnih subvencija, a naročito se beleži u segmentu manjih vozila namenjenih taksi i kurirskim službama.
Prema strukturi finansiranja, putnička vozila učestvuju sa 49.5% u ukupnom finansiranju. Slede segment komercijalnih i teretnih vozila sa učešćem od 35.6%, segment mašina i opreme sa 14.6% i nekretnina sa 0.3%. Rast vrednosti finansiranja teretnih vozila podržan je visokim investicijama u infrastrukturne projekte i takav trend se očekuje i u narednom periodu.
Broj ugovora sklopljenih u periodu od 1. januara zaključno sa 31. decembrom 2025. godine iznosi 24.713, što je za 4.3% više nego u istom periodu prethodne godine.“
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Rekordni rast i profitabilnost UniCredit Grupe u 2025. godini Prelazak sa „UniCredit Unlocked“ na „UniCredit Unlimited“

by bifadmin

UniCredit Grupa zabeležila je rekordni rast i profitabilnost u toku 2025. godine, koja je postala najbolja godina u istoriji Grupe i kruna petogodišnjeg perioda kontinuiranog nadmašivanja tržišta.

Zaključno sa 31. decembrom 2025. UniCredit Grupa je ostvarila 20. uzastopni kvartal kvalitetnog, profitabilnog rasta. Prijavljena neto dobit iznosila je 10,9 milijardi evra, što predstavlja rast od 12,3% u odnosu na prethodnu godinu. Isključujući povećanje vrednosti odloženih poreskih sredstava od prenetih poreskih gubitaka (DTA TLCF) u iznosu od 336 miliona evra, neto dobit za 2025. godinu iznosila bi 10,6 milijardi evra, uz rast od 13,6% na godišnjem nivou. Zahvaljujući snazi i otpornosti diversifikovanog poslovnog modela, UniCredit je ponovo značajno premašio početna očekivanja i sada je spreman da podigne lestvicu kroz novu stratešku inicijativu „UniCredit Unlimited“.

Kroz strategiju „UniCredit Unlimited“, Grupa ima za cilj da nastavi da pruža vrhunsku investicionu ponudu, dodatno ubrza transformaciju i značajno poveća neto dobit, uz snažan rast zarade i raspodele dobiti u periodu 2026–2028. godine.
Neto prihodi iznosili su 23,9 milijardi evra u 2025. godini, što je pad od 1,4% u odnosu na prethodnu godinu, i sastoje se od neto prihoda od kamata (NII) od 13,7 milijardi evra, naknada i neto rezultata iz osiguranja od 8,7 milijardi evra, uz trošak rezervisanja za gubitke po kreditima (LLP) od 0,7 milijardi evra.

Ovi rezultati ostvareni su uprkos vanrednim troškovima od 1,4 milijarde evra tokom godine, koji su unapred uzeti u obzir kako bi se dodatno osnažila srednjoročna perspektiva rasta.

Andrea Orcel, CEO UniCredit S.p.A., izjavio je: „UniCredit Grupa je i tokom 2025. godine ponovo ostvarila rekordni rast i profitabilnost, sa neto dobiti od 10,6 milijardi evra, što predstavlja rast od 14% u odnosu na prethodnu godinu, kao i impresivnim RoTE pokazateljem od 19,2%. Time smo zabeležili 20 uzastopnih kvartala disciplinovanog, profitabilnog rasta koji generiše kapital, nadmašivši čak i naša sopstvena očekivanja“.

Orcel je dodao da je ambicija UniCredit Grupe dosledno ostvarivanje natprosečnih rezultata kroz profitabilan rast koji generiše kapital i snažne isplate akcionarima, i uveren je, kako kaže, da će Grupa da zadrži ovaj pravac u narednih pet godina.
„Gledajući unapred, kombinovana snaga naših osnaženih ljudi, unapređenih proizvodnih platformi, superiorne višekanalne distribucije naših proizvoda i usluga, kao i ubrzanih digitalnih podataka i AI kapaciteta, podržava našu ambiciju da do 2028. godine ostvarimo oko 13 milijardi evra neto dobiti i RoTE iznad 23%, uz dalje unapređenje do 2030. godine. Ostajemo fokusirani na disciplinovanu realizaciju kroz ceo ciklus i sa entuzijazmom gledamo u budućnost UniCredita, naših investitora, klijenata, zaposlenih i zajednica“, rekao je Orcel.

Operativni troškovi iznosili su 9,4 milijarde evra i ostali su uglavnom nepromenjeni u odnosu na prethodnu godinu, uprkos širenju obima poslovanja Grupe. Zahvaljujući proaktivnim merama preduzetim prethodnih godina, operativni model je dodatno optimizovan, što je rezultiralo odnosom troškova i prihoda od 38%, jednim od najboljih u sektoru, uprkos značajnim ulaganjima u zaposlene, proizvodne platforme, kanale, digitalne tehnologije i podatke.

Grupa je u potpunosti ispunila ESG ciljeve za 2025. godinu, nadmašivši ciljeve u oblasti ESG plasmana i održivih obveznica, uz kontinuirani napredak ka Net Zero ciljevima. Grupa je nastavila da podržava klijente u tranziciji, kao i da ulaže u obrazovanje, društveni razvoj i jačanje zajednica širom Evrope.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomija

Radničko i poslovno udruživanje: Sindikati i klasteri na infuziji

by bifadmin

Radničko udruživanje u Srbiji svodi se uglavnom na formalno članstvo u sindikatima, koji sve više nalikuju korporacijama, nego organizacijama čiji je osnovni cilj borba za bolji položaj radnika. Ovde se nije zapatilo ni udruživanje privrednika, jer od nekada toliko promovisanih klastera, danas je uspešna samo nekolicina. Zašto kod nas sve funkcioniše po principu „dva Srbina, tri mišljenja”?

Jedna od najvećih svetskih kompanija, američki „Alphabet“, zaradila je prošle godine 100 milijardi dolara, a plate zaposlenih kreću se od 7.000 do preko 20.000 dolara. Mesečno. Uslovi rada o kojima dobar deo planete može samo da sanja, nisu sprečili deo radnika da pre četiri godine osnuju sindikat sa parolom „težimo da zaštitimo naše zaposlene, naše korisnike i naš svet“.

Poslednjih godina sindikati se osnivaju i u netradicionalnim sektorima, usled geopolitičkih i tehnoloških promena koje neki analitičari ocenjuju kao tektonske. U ovom trenutku teško je proceniti da li će ovaj trend zaustaviti osipanje sindikalnog članstva koje se beleži u mnogim zemljama, ali je očigledno da se u bitno drugačijim društvenim i ekonomskim okolnostima menjaju i načini radničkog udruživanja.

Promene su neophodne i u Srbiji, tvrde u jednom malom prosvetnom sindikatu koji nastoji da preraste u potpuno novi, i po formi i po suštini. Forum beogradskih gimnazija koji broji oko 500 članova početkom godine istupio je iz reprezentativnog Sindikata radnika u prosveti Srbije.

Kap koja je prelila čašu bio je Posebni kolektivni ugovor, čijim potpisivanjem je matični sindikat pristao na odredbe suprotne Ustavu. Reč je o odredbama koje diskriminišu kolege koje nisu članovi reprezentativnih sindikata potpisnica. Njima su jubilarne nagrade smanjene na pola, a sleduju im dve umesto tri otpremnine. „Uz to, mi smo rešili da podržimo aktuelne građanske proteste i uđemo u obustavu rada“, kaže za B&F predsednica Foruma Ana Dimitrijević.

Gde se izgubila solidarnost?

„Kad smo se odvojili od reprezentativnih sindikata koji su izdali očekivanja svog članstva, nama su se obratile kolege koje su iz tih sindikata izašle ili nisu bile članovi, sa željom da se priključe. Morali smo da ih odbijemo, jer ili ne rade u gimnaziji ili nisu iz Beograda. Iz toga se rodila ideja da osnujemo republički sindikat Forum škola Srbije i trenutno čekamo rešenje nadležnog ministarstva o registraciji”, navodi Dimitrijević.

Neki bi rekli „samo nam fali još jedan sindikat“, ali predsednica novog udruženja tvrdi da je njihov cilj da to bude potpuno drugačiji, decentralizovani sindikat sa širokom autonomijom lokalnih članica. Da bi uspeli u svom cilju, potrebno je da sindikat bude reprezentativan, što u prosveti znači da broji oko 11.000 članova.

„Sindikati su, nažalost, postali veliki posao. Pretpostavljam da uprave velikih sindikata moraju da ih vode kao firmu jer imaju mnogo članova. Ali, sindikat nije ni nevladina organizacija ni korporacija, već organizacija u kojoj su solidarnost, jednakost i sve ono za šta se mi zalažemo na prvom mestu“, ističe Dimitrijević.

Prema njenim rečima, suštinski problem u prosveti je taj što ljudi rade i po deset godina na određeno i zato direktori, koji mogu da ne produže takve ugovore, imaju moć da ih drže u neizvesnosti i pokornosti. Između ostalog, i političkoj. „Ne možete da nađete ljude koji hoće da rade u prosveti, a nećete da ih zaposlite za stalno. Zašto bi, onda, neko ostao u prosveti? Danas, sindikati ili idu ruku pod ruku sa vlašću, ili se bore sa vetrenjačama“, ocenjuje Dimitrijević.

Ulaganje u domaće znanje i saradnju

Slična situacija je i u privredi, gde oni koji se oslanjanju samo na svojih „deset prstiju“, sve teže opstaju u neravnopravnim tržišnim uslovima. Mogućnost da se njihov položaj poboljša je u međusobnom udruživanju, a jedan od načina da manja preduzeće povećaju svoje ljudske, finansijske i infrastrukturne kapacitete je povezivanje u klastere.

Milan Šolaja, direktor Vojvođanskog IKT klastera kaže za B&F da su koristi od klasterskog udruživanja vrlo konkretne, od zajedničkih obuka i promocija, do pristupa projektima, novim tržištima i partnerima.

„Istina je da je srpski IKT sektor dominantno izvozno orijentisan kroz autsorsing, a ono što klasteri omogućavaju jeste prelazak iz te razvojne faze u narednu, kada stvarate sopstvene proizvode i usluge sa većom dodatom vrednošću. Ti procesi ne dešavaju se preko noći“, napominje Šolaja, „ali već vidimo početničke i druge kompanije koje su iz klasterskih okvira izašle sa sopstvenim rešenjima za inostrana tržišta“.

Prednost klastera u odnosu na model subvencionisanja stranih investitora je u održivijem i dugoročno isplativijem pristupu, jer se ulaže u domaće znanje i saradnju, što privredni razvoj čini manje ranjivim na spoljne potrese. Da bi ovaj vid poslovnog udruživanja bio uspešan, država bi morala sistemski da prepozna klastere kao razvojne partnere a ne kao privremene projekte i da im omogući stabilnu podršku, ističe direktor Vojvođanskog IKT klastera.

Veća šansa da se obezbede deficitarni radnici

Na teritoriji EU aktivno je oko 3.000 klastera, u njima radi svaki četvrti zaposleni. Produktivnost u kompanijama koje su deo klastera veća je za četvrtinu od proseka EU, a godišnji rast produktivnosti je viši za 0,3%.

Na pitanje zašto nema više uspešnih klastera kod nas, Šolaja odgovara da je jedan od glavnih razloga to što se takav koncept ovde često shvata kao puka organizaciona forma, a ne kao prilika za saradnju, koja se zasniva na zajedničkim potrebama i ciljevima članova, transparentnosti, poverenju i znanju kako da se ostvari vizija zajedničkog dobra. Ako se ovi uslovi ispune, onda je moguće razvijati održiv sistem i u uslovima koji nisu idealni.

Profesor Fakulteta tehničkih nauka Slobodan Morača kaže za B&F da klasteri u Srbiji danas jedva preživljavaju zbog nedostatka državne podrške i opšte krize, ali i zato što vlasnici kapitala iskoriste šta mogu i napuste klaster. To je velika šteta, jer po mišljenju Morače klasteri su dobar način da se reši i jedan od gorućih problema privrede – da se obezbede deficitarni radnici, kroz uravnoteženiju politiku prekvalifikacije domaćih radnika i uvoza radne snage tamo gde je to zaista neophodno.

Udruživanjem protiv teških vremena

Kako „osipanje“ klastera može da se izbegne, pokazuje još jedan uspešan primer. Vojvodina metal klaster, pored pokrajine ima svoje ogranke u Čačku i Nišu, okuplja proizvođače u metalskoj i elektroindustriji, akademske institucije, javne i privatne institucije za podršku privredi i specijalizovana strukovna udruženja. Klaster ima edukativni centar, centar za podršku malim i srednjim preduzećima, centar za razvojne projekte – od tehnologije do marketinga i inovativno-tehnološki centar za saradnju nauke i privrede.

Govoreći na skupu CEVES-a o mogućnostima povezivanja malih i srednjih preduzeća, direktor ovog klastera Zorana Pekez je istakao: „Potrebno je da svi zajedno pomognemo udruživanje, da domaći privrednici shvate da je to nužno jer je naša privreda mala i stoga nijedno preduzeće, čak i ako posluje u sada tako popularnoj IT industriji, ne može samo mnogo da uradi, posebno u teškim vremenima koja dolaze“.

Vremena su posebno teška za autoindustriju, ali direktor Automobilskog i mobiliti klastera Srbije Igor Vijatov kaže za B&F da uprkos tome imaju nove upite za članstvo, iako ovaj klaster koji uspešno radi već petnaestak godina, gotovo polovinu tog vremena nije dobio nikakvu podršku države.

„Dobro je što imamo ’Fijat’, ali za ovu industriju, naročito za proizvođače delova, poželjno je da dođe još jedan proizvođač automobila. Kineski proizvođači pokazuju sve veće interesovanje za naše tržište, što mislim da je dobro jer su napravili čudo u oblasti elektromobilnosti, ovladali su tehnologijom i imaju sve potrebne sirovine“, ocenjuje Vijatov.

Samo još da vidimo kakva prava i plate bi imali radnici u toj novoj kineskoj fabrici, pošto smo Italijanima već skupi, pa Fijat za potrebe proizvodnje u Srbiji uvozi Marokance. Vijatov kaže da je to, ipak, neka druga tema.

Jelena Stjepanović

Biznis & finansije 238, oktobar 2025. 

Foto: ndanko, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

ProCredit banka dobila saglasnost za pristupanje SEPA sistemu

by bifadmin

ProCredit banka dobila je zvaničnu saglasnost Evropskog platnog saveta (European Payments Council – EPC) za pristupanje jedinstvenom tržištu za plaćanje u evrima (SEPA), čime je stekla uslov da od 4. maja ove godine postane deo najvažnijeg sistema za bezgotovinske platne transakcije u evrima.

Ovim korakom, ProCredit banka dodatno unapređuje svoje usluge međunarodnih plaćanja, omogućavajući klijentima jednostavnije i povoljnije transakcije u evrima ka 41 zemlji članici SEPA sistema, pod istim uslovima kao domaća plaćanja unutar Evropske unije.

„Dobijanje saglasnosti za pristupanje SEPA sistemu predstavlja važan korak za ProCredit banku i potvrdu naše posvećenosti evropskim standardima poslovanja. Naš cilj je da klijentima, malim i srednjim preduzećima i građanima, omogućimo efikasnije finansijsko poslovanje i lakšu integraciju u evropske tokove,” izjavila je Violeta Ivanković, član Izvršnog odbora ProCredit banke.

ProCredit banka je tokom prethodnog perioda radila na sprovodjenju procesa prilagođavanja svojih sistema zahtevima SEPA regulative. Banka će nastaviti sa daljim unapređenjem internih procedura i tehničkih rešenja kako bi od 4. maja ove godine svojim klijentima omogućila korišćenje SEPA plaćanja. Ovim korakom ProCredit banka dodatno potvrđuje svoju ulogu pouzdanog partnera u domaćem i međunarodnom poslovanju, kao i svoju opredeljenost ka primeni najviših standarda bankarskog poslovanja.

Foto: Procredit banka

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci