Proteklih dana su u Srbiji bila brojna poskupljenja.

Tek je jul, a tokom ovog meseca poskupeli su hleb, putarine, advokatska tarifa, troškovi notara. Najavljen je i rast sudskih taksi.

MMF-u smo obećali da ćemo podići i cene struje, podseća N1.

Inflacija je, zvanično, u junu ubrzala – potrošačke cene su, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane za 4,6 odsto. Najviše je poskupelo voće, čija cena se za godinu dana uvećala za gotovo trećinu – čak 31,6 odsto, pokazuju podaci zvanične statistike.

Poskupeo hleb

Od ovog meseca skuplji je i hleb Sava, čiju cenu država reguliše uredbom. Iako je krajem maja Vlada Srbije uredbom propisala da najviša prodajna cena „Sava“ hleba u narednih šest meseci može da bude 59 dinara, već 3. jula usvojene su izmene uredbe kojima je propisana i viša cena.

Hleb Sava sada košta 62 dinara, a za očekivati je da će i cena brašna da ide gore.

Naime, Vlada je na istoj sednici ukinula ograničenje sa cene brašna. Podsetimo, maloprodajna cenu brašna – tip 500 bila je ograničena na maksimum 49,99 dinara po kilogramu, a tip 400 na maksimum 54,99 dinara po kilogramu.

Obrazloženje za ukidanje ograničenja cene brašna je da je „tržište žitarica i brašna stabilizovano, zahvaljujući povoljnim vremenskim prilikama i većoj zasejanoj površini zemljišta“.

Nove cene putarina

Poskupele su i putarine.

Početkom meseca je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture saopštilo da će od 4. jula 2025. godine početi primena nove Odluke o visini posebne naknade za upotrebu javnog puta, odnosno cenama putarine.

Reč je o „usklađivanju dinarskih iznosa naknada koje je izvršeno u skladu sa redovnim godišnjim aktivnostima, a na osnovu indeksa potrošačkih cena i rasta cena na malo“.

U prevodu – putarina je skuplja u proseku za 4,3 odsto.

Ako je nova cena putarine na autoputu od Beograda do Niša je 1.170 dinara, od Beograda do Novog Sada 325 dinara, od Beograda do Subotice 835 dinara, od Beograda do Šida 520 dinara, dok od Beograda do Preševa iznosi 1.970 dinara, navedeno je u Službenom glasniku.

Počela je, od 15. jula, i naplata putarine na novoj deonici auto-puta Pakovraće – Požega, potvrdili su Putevi Srbije. Tako putarina od Pakovraće do Požege za automobile iznosi 140 dinara. Cena na relaciji Beograd – Požega za jedno vozilo je 780 dinara.

Rastu sudske takse

Poskupljuju i sudske takse.

Naime, izmenama Zakona o sudskim taksama, čiji je predlog usvojila Vlada Srbije na sednici 21. juna, osim uvećanih taksi, predviđena je i mogućnost njihovog plaćanja na šest umesto na tri rate kao sada, ali i produžetak perioda sa tri na pet godina tokom kojih izvršitelj može prinudno da ih naplati od dužnika.

Advokatska tarifa

Advokati su svoju tarifu podigli u junu, a primena je već počela.

Upravni odbor Advokatske komore Srbije je na sednici održanoj 21. juna 2025. godine doneo odluku o izmeni člana 15. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata.

„Polazeći od porasta cena na malo u periodu od 2023. godine do danas i imajući u vidu stav Upravnog odbora Advokatske komore Srbije da se vrednost boda utvrđuje u skladu sa kretanjem cena radi očuvanja realne vrednosti advokatske nagrade, vrednost jednog poena povećana je sa 45 na 50 dinara“, objavljeno je početkom nedelje na sajtu Advokatske komore Srbije.

Advokat, po Tarifi, podsećamo – ima pravo i na nagradu za svoj rad, i na naknadu.

Tako, na primer, kod krivičnog postupka advokatu pripada nagrada u zavisnosti od visine zaprećene kazne za krivično delo. Pa je u slučaju kada je zaprećena kazna preko tri do pet godina zatvora nagrada advokatu 750 poena.

Ovi poeni do sada su se množili sa vrednošću od 45 dinara, a po stupanju nove Tarife na snagu, množi se sa 50 dinara, pa je nagrada advokatu sa 33.750 dinara porasla na 37.500 dinara, što je poskupljenje od 3.750 dinara.

Skuplja overa kod notara

Cene su podigli i notari.

Veća vrednost boda, ali i veći broj bodova za pojedine poslove – ovako bi se, najkraće, mogla opisati nova javnobeležnička tarifa koju je 1. jula usvojila Vlada Srbije. Tako su, na primer, pojedine naknade sa dosadašnjih 600 dinara porasle više nego dvostruko – na 1.440 dinara.

Obećanje MMF-u

Najkasnije krajem septembra očekuje nas rast cena struje za minimum sedam odsto, „obećala“ je Srbija Međunarodnom monetarnom fondu. Između ostalog država se MMF-u obavezala i da naredno poskupljenje, nakon ovogodišnjeg za najmanje sedam odsto, bude najkasnije do 1. oktobra 2026. godine.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Neto priliv stranih direktnih investicija u Srbiju je smanjen za 67,5 odsto u prvih pet meseci ove godine, u odnosu na isti period 2024. godine, pokazao je najnoviji izveštaj o platnom bilansu Narodne banke Srbije.

U odnosu, sa 1.943 miliona evra u prvih pet meseci 2024. godine, priliv je opao na 631 milion evra u istom periodu 2025. godine, a podaci pokazuju da je do ovog pada je došlo usled značajnog smanjenja bruto priliva i istovremenog udvostručenja odliva investicija iz zemlje.

Preokret u aprilu i majski povratak na trend

Kada se ovogodišnji podaci „razbiju“ po mesecima, vidi se da smo za četiri meseca u plusu kada je reč o prilivu investicija, dok je veći odliv zabeležen samo u aprilu.

Poređenje SDI: Januar – Maj 2024. vs 2025.

Konkretno, tokom prva tri meseca 2025. godine zabeležen je stabilan neto priliv stranih direktnih investicija. U januaru je priliv bio veći za 197 miliona evra od odliva, u februaru za 171 milion a u martu je u zemlju ušlo za 204 miliona više stranih investicija nego što je „izašlo“.

Međutim, u aprilu je došlo do naglog preokreta i ostvaren je značajan neto odliv investicija, koji je bio veći od priliva za 171 milion evra.

Situacija se opet popravlja u maju, kada je zabeležen najveći mesečni neto priliv u posmatranom periodu, u vrednosti od 230 miliona evra.

Ukupan rezultat za prvih pet meseci je, međutim, značajno slabiji u odnosu na prethodnu godinu zbog kombinacije manjeg priliva i većeg odliva, sa posebno negativnim uticajem aprila.

DRŽAVA za pad investicija KRIVI „BLOKADERE“

Ministar finansija Siniša Mali je još u aprilu, komentarišući odluku Međunarodnog monetarnog fonda da smanji projekciju privrednog rasta Srbije, iskoristio priliku da kaže da se radi o „direktnoj posledici nasilja i blokada“.

„Usporena investiciona aktivnost povezana je i sa percepcijom investitora o domaćim dešavanjima u prethodnih nekoliko meseci. Mnogo smo truda uložili da Srbija bude lider u regionu u privlačenju investitora, ali nasilje koje trpimo ruši sliku sigurne države za plasman novca. Investitori ne žele da ulažu u zemlju u kojoj se svakodnevno blokira normalan život i rad ljudi, u kojima imate neprijavljene skupove i kršite osnovno pravo ljudi, a to je da se slobodno kreću“, naveo je tada Mali u saopštenju.

Stav ekonomista o drastičnom padu investicija

Dve vodeće domaće ekonomske analize, „Makroekonomske analize i trendovi“ (MAT) i „Kvartalni monitor“ (QM), saglasne su u oceni da je u prvim mesecima 2025. godine došlo do drastičnog pada priliva stranih direktnih investicija (SDI) u Srbiju.

Prema podacima MAT-a, neto priliv u prva četiri meseca iznosio je svega 385,4 miliona evra, što je za alarmantnih 76,7 odsto manje nego u istom periodu prethodne godine.

Analitičari „Kvartalnog monitora“ su na osnovu podataka za prvi kvartal takođe ukazali na „neuobičajeno nizak“ priliv, koji je bio prepolovljen u odnosu na isti period 2024. godien.

Kao ključne razloge navode kombinaciju više faktora: efekat visoke baze (jer je početak 2024. bio rekordan, delom i zbog jednokratne prodaje imovine Telekoma), domaću političku neizvesnost, smanjenu atraktivnost Srbije zbog rasta troškova rada i usporen privredni rast u evrozoni.

Tim „MAT-a“ detaljnije objašnjava da je do ovako velikog pada došlo usled dvostrukog negativnog efekta: priliv investicija je smanjen za skoro 50 odsto, dok je istovremeno odliv investicija iz Srbije više nego udvostručen (rast od 141,6 odsto).

Ipak, MAT izdvaja i jedan strukturno pozitivan trend. U smanjenom prilivu SDI, povećan je udeo vlasničkih ulaganja (na 91,7 odsto) u odnosu na međukompanijsko zaduživanje. Ovo se smatra povoljnijim jer takva ulaganja ne povećavaju bruto dug zemlje.

Izvor: Nedeljnik.rs

Foto: Pixabay

Srbija traži odlaganje početka naplate poreza na emisije CO2, koja će početi da se primenjuje od 1. januara 2026. godine.

Po pitanju primene karbonske takse na industrije koje najviše emituju gasove staklene bašte, Srbija zajedno sa drugim zemljama regiona traži od EU odlaganje početka naplate poreza na emisije CO2, koja će početi da se primenjuje od 1. januara 2026. godine.

Taj porez je Evropska komisija zvanično predstavila kao deo paketa „Fit for 55“ (smanjenje emisije gasova staklene bašte za 55% do 2030. godine u poređenju s nivoima iz 1990.) jula 2021. godine.

„Evropa je svoje oporezivanje emisija razvijala 20 godina. Ne možemo mi da pređemo sa nule na 70 evra po toni preko noći. To bi bilo neodrživo za našu ekonomiju“, rekla je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović nakon ministarskog sastanka Energetske zajednice u Atini.

Ona je na sastanku u Atini poručila da je Srbija ispunila sve uslove za integraciju sa evropskim tržištem struje, ali da bi naglo uvođenje poreza na ugljenik ugrozilo privredu.

Istakla je da je Srbija izborila pravo na nacionalno, a ne regionalno oporezivanje emisija ugljenika. To znači da će prikupljena sredstva od takse ostati u zemlji i biti uložena u mere energetske efikasnosti i obnovljive izvore.

„Važno je da zadržimo konkurentnost naše privrede, a oporezivanje mora biti u funkciji tranzicije – ne njen kamen spoticanja“, naglasila je Đedović Handanović.

Evropa krenula na vreme

Primena karbonskih poreza i srodnih mera u EU  počela je da se razvija kroz različite politike još od ranih 1990-ih. Nezavisno od CBAM-a, najavljenog 2021,. mnoge članicesu pojedinačno uvodile karbonske poreze:

Finska je bila prva zemlja na svetu koja je uvela karbonski porez, još 1990. godine.

Švedska je 1991. uvela karbonski porez koji je danas među najvišima u svetu.

EU je još 2005. uvela ETS (EU Emissions Trading System), sistem trgovine emisijama ugljen-dioksida, koji funkcioniše slično porezu.

Na pitanje da li Srbija može da isprati zahtev EU za ubrzano napuštanje fosilnih goriva, Đedović Handanović je istakla da tranzicija mora biti fazna i uravnotežena.

„I druge zemlje, poput Poljske i Češke, su najavile da ne mogu da se odreknu uglja pre 2049. godine. Mi smo u sličnoj poziciji i moramo obezbediti sigurnost snabdevanja“, rekla je Đedović Handanović.

Ministarka je podsetila da Srbija već beleži značajan rast u korišćenju obnovljivih izvora energije, čak 85 odsto više nego pre dve i po godine, kao i 15 puta više domaćinstava koja proizvode sopstvenu struju iz solarnih panela.

„To je proces koji će trajati 20 do 25 godina. Ne možemo ugasiti termoelektrane preko noći, već moramo razvijati alternativne kapacitete, uključujući gasne i, u budućnosti, nuklearne elektrane“, istakla je ministarka.

U Atini je, osim Srbije, svoje pozicije predstavilo i više zemalja regiona, uz poruku da bi nametanje neusklađenih pravila i rokova moglo ugroziti stabilnost energetskog sistema jugoistočne Evrope i usporiti njenu integraciju u energetski prostor EU.

Izvor: 24sedam/Tanjug

Foto: Pixabay