Kada se kaže da Srbija nije Kina, često se ne misli samo na veličinu teritorije i broj stanovnika, već i na činjenicu da Kinezi razmišljaju bar sto godina unapred, a Srbi večito od danas do sutra. Biodistrikt Kolubara pokazuje da i mi možemo da se ponašamo pametnije. To nije samo prvi ekološki region u Srbiji i jugoistočnoj Evropi, već i prvi u svetu koji je postavljen sistemski i institucionalno, kako bi se utabao put za održivi lokalni razvoj u budućim decenijama.

Da bi se to postiglo, potrebno je još nešto čemu kroz istoriju nismo bili naročito skloni – da se udružujemo. Biodistrikt Kolubara je nastao tako što se jedna grupa ljudi udružila i uložila ogromno znanje, vreme, energiju i ljubav u nešto što će doneti sreću jednom kraju. Da bi ta sreća bila održiva, umesto „aviona i kamiona“ morali su da se postave realni ciljevi koji će se ostvarivati postupno, povezati lokalno stanovništvo i uvažiti zajednički interes svih koji žive na tom području. Ovaj koncept nedavno je predstavljen i u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.

Periskop

6. EUTANAZIJOM PROTIV BUDŽETSKOG DEFICITA: Cijena života
Opsesija profitabilnošću po svaku cijenu odavno se poput zaraze proširila iz privatnog i na javni sektor. Ljudski životi su postali tek knjigovodstvena stavka, i to na strani troškova, dok se umiranje, pod stavkom eutanazija, uredno računa u uštede i čistu zaradu.

8. OTAPANJE ZAMRZNUTIH GRADOVA U ARKTIČKOM KRUGU Milioni ljudi gube tlo pod nogama
Zbog otapanja zamrznutog tla na kome su decenijama podizani gradovi u Arktičkom krugu, pucaju zgrade, putevi, mostovi, železničke pruge, avionske piste, a stručnjaci posebno strahuju od posledica koje mogu pretrpeti naftna i gasna polja, nuklearne elektrane i deponije opasnog otpada.

10. NESVAKIDAŠNJE LOBIRANJE ZA KINESKU INVESTICIJU U SAD: Progutaću bateriju da dokažem da nije otrovna!
Pokušaj kineskog proizvođača baterija za električna vozila da otvori fabriku u malom, siromašnom mestu Big Rapids u Mičigenu, pretvorio se u politički skandal u SAD. Za razliku od lokalnih vlasti koje su bile oduševljene projektom i ponudile subvencije kineskom investitoru, stanovništvo je pobesnelo, tvrdeći da će buduća fabrika zatrovati Ameriku komunizmom i uništiti životnu sredinu. Građane u suprotno nije ubedilo ni to što je američki direktor nesuđene fabrike Čak Telen na očigled svih popio litijum fosfat, hemijsko jedinjenje za proizvodnju baterija kako bi dokazao da nije otrovno.

Biznis

14. PROIZVODNJA PELETA UZ POMOĆ SUNČEVE ENERGIJE: Dve žene pokrenule „muški“ posao
Bez podrške velikih investitora Svetlana Božinović i Jadranka Stepanović proizvode pelet koristeći sunčevu energiju. Kapacitet njihove fabrike „Eko step pellet“ je 35.000 tona godišnje, a 100 kilograma kvalitetnog peleta od bukve okvirno daje oko 480–500 kWh toplotne energije, što zamenjuje oko 50–55 litara lož ulja, približno 45–50 kubnih metara prirodnog gasa, ili 55–60 litara dizel goriva.

16. RAZMENA ROBE ZA ROBU: Daj ono što imaš, za ono što je potrebno
Što su vremena nesigurnija, to trampa postaje aktuelnija. Trenutno, 20 do 30 odsto svetske trgovine obavlja se putem bartera, a 80 odsto kompanija sa liste Fortune 500 je osnovalo barter odeljenja. Model roba za robu primenjuje se i na domaćem tržištu, najčešće da bi se sanirala šteta od nenaplativih potraživanja. Stručnjaci procenjuju da ovaj vid trgovine učestvuje sa 15 do 20 odsto u ukupnom prometu u Srbiji.

18. TRGOVANJE POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA: Posao od koga neki rastu k’o kvasac
Poljoprivrednici sve češće izbegavaju posrednike u prodaji svojih proizvoda, a prema poslednjem popisu poljoprivrede to čini čak 80% gazdinstava. Na to ih navode niske cene u otkupu, ali i poslovna logika da dok je roba kod njih, mogu i da pregovaraju za koliko novca će je prodati, kako bi uspeli da pokriju troškove proizvodnje i da nešto zarade. Najveći problem u direktnoj prodaji predstavlja žito, koje nije lako skladištiti.

Finansije

22. PORESKI TRETMAN PRIHODA OD KOCKE U SRBIJI: Na sto miliona evra ni dinar poreza
Srbija je Eldorado za kockare i kladioničare jer se na dobitke ne plaća nikakav porez. Apsolutno nikakav. Ako u Srbiji radite, platićete porez na dohodak. Ako se kockate ili kladite, na taj dohodak nećete platiti ni dinara. I to je sasvim legalno, jer srpsko zakonodavstvo kaže da su svi dobici ostvareni u igrama na sreću do iznosa od 143.872 dinara, ili oko 1.200 evra, neoporezovani. A oni ostvareni u kockarnicama, kladionicama ili na poker aparatima su potpuno neoporezovani. Teoretski, ko osvoji 100 miliona evra, nosi kući 100 miliona evra. Kako je to moguće?

24. ODGOVORNOST DIREKTORA I KOMPANIJA U POSLOVANJU: Koji deo direktorskog tereta može preuzeti osiguranje?
Preduzeća se rado hvale u javnosti kada posluju pozitivno, ali šta je sa obrnutom situacijom – kada kompanija zbog pogrešnih odluka menadžmenta zapadne u gubitke? Tada trpe uprava i zaposleni u preduzeću, akcionari, dobavljači, klijenti, a često i šira zajednica. Deo te štete mogu nadoknaditi određene vrste osiguranja, koje direktorima omogućavaju da donose odluke pod manjim pritiskom, istaknuto je na konferenciji „BeRiskProtected“.

26. KO UPRAVLJA ZABORAVLJENOM IMOVINOM U SRBIJI: Zar ste baš to morali da pitate?
Ne zna se koliko vredi imovina koju su zaboravili vlasnici ili naslednici na bankovnim računima, u sefovima, fondovima, osiguravajućim kućama ili zemljišnim knjigama širom sveta. Neke države o tome imaju precizne podatke i pravne mehanizme kako se tom imovinom upravlja, a druge, poput Srbije, čak ni okvirne rokove nakon kojih se neka vrednost smatra nepotraživanom.

Temat – Prvi biodistrikt u Srbiji

31. RURALNA PODRUČJA U EU SVE PRAZNIJA: Bitka za podmlađivanje sela
Ruralne oblasti u EU sve više upadaju u „zamke razvoja“ odnosno nisu sposobne da zaustave masovni odliv stanovništva, posebno mladih, i da privuku ljude u radnom dobu. Zbog nemogućnosti da konkurišu velikim poljoprivrednim kompanijama, za 15 godina je ugašeno dva miliona malih komercijalnih gazdinstava i sa njima 3,8 miliona radnih mesta. Bitka za podmlađivanje sela vodi se na više frontova, od predloga da se uvedu efikasniji finansijski podsticaji za manje razvijena područja, do razvoja kratkih lanaca snabdevanja i posebnih ekoloških regiona – biodistrikata.

34. KAKO JE NASTAO „PILOT“ BIODISTRIKT U SRBIJI: Kolubara nam je prvo „dete“, nameravamo da ih imamo još
Biodistrikt je sinonim za zajedništvo, a ljudi u Kolubarskom okrugu su to jako dobro razumeli. Upravo zato je baš ovde osnovan prvi biodistrikt u Srbiji, koji je za razliku od svih drugih u svetu postavljen sistemski i od starta uključuje podršku najvažnijih institucija. „Želeli smo da razmišljamo dugoročno, da izgradimo sistem i za buduće biodistrikte. Kolubara nam je prvo ’dete’ i nameravamo da ih imamo još“, najavljuju u udruženju „Serbia Organica“, koje je iniciralo ovakav koncept održivog razvoja u Srbiji.

36. BIODISTRIKT KOLUBARA U PRAKSI: I kod ljudi je važan kvalitet za rast
„Kada pričamo o kolubarskom kraju, nije samo priroda ta koja mu daje lepotu, ljudi su ti koji daju poseban kvalitet celom mestu. To su vispreni, sposobni ljudi koji žele da rade, bez takvih ljudi nije moguće praviti bilo kakve planove. Izuzetan je osećaj kada vi kao organski proizvođač stanete iza ostalih organskih proizvođača koji su iz istog kraja, to znači da verujete svakom od njih“, opisuje koordinator Biodistrikta Kolubara Pavle Đorđević šta je najveće bogatstvo prvog ekološkog regiona u Srbiji.

38. SEOSKI TURIZAM U BIODISTRIKTU: Ljudi postaju ponosni na ono što rade
Turizam u Srbiji je započeo upravo seoskim turizmom, koji danas ima šansu da doživi preporod, naročito u biodistriktu koji ne razvija samo jedno gazdinstvo, već jača celu zajednicu. „Ljudi postaju ponosni na ono što oni i njihove komšije rade i na to što nude drugima. Mi, kao porodica, imamo taj osećaj i znamo koliko je važno kada vam gost kaže ne samo koliko je zadovoljan, već i koliko mu znači to što radite za njega“, ističe Dragan Sretenović, poljoprivredni proizvođač u selu Tolić i sertifikovani turistički vodič.

40. PROMOCIJA BIODISTRIKTA: Previše toga previše često podrazumevamo
Promocija biodistrikta treba da donese sreću jednom kraju, ili ekonomski rečeno da pomogne da se obezbedi održivo poslovanje svima koji u njemu žive kroz razvoj agroturizma. To zahteva potpuno drugačije reklamiranje naše turističke ponude od načina na koji se to najčešće radi, gde se previše stvari podrazumeva. Jer ono što nama deluje obično strancima može biti neobično, a da bismo pravilno informisali turiste šta sve naš kraj može da ponudi, pre toga bismo i sami trebalo da se obavestimo o tome.

Intervju

42. MAJA SEVIĆ, PREDSEDNICA UDRUŽENJA ZA NEGOVANJE TRADICIJE „VIŠNJA“: Održivi razvoj počinje tamo gde se najmanje očekuje
Udruženje za negovanje tradicije „Višnja“ iz Niša, ove godine slavi deceniju rada, tokom kojih se održivošću bavilo svaki dan, od zanatske proizvodnje u kojoj je i otpad proizvod, do pretvaranja neplodnog zemljišta u plodno. Maja Sević, predsednica ovog udruženja i dobitnica nagrade „Lider u održivom razvoju“, objašnjava u razgovoru za B&F zašto održivi razvoj počinje tamo gde ga najmanje očekujemo.

Skener

46. POVLAČENJE NEISPRAVNE ROBE IZ PRODAVNICA: Gde je poslednja stanica?
Prema poslednjim podacima sa sajta Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine, od početka godine sa tržišta je povučeno nešto više od 70 različitih proizvoda. Trgovci tvrde da se povučeni proizvodi vraćaju proizvođačima ili uništavaju, dok u organizacijama potrošača kažu da za to ne postoje jasne garancije, već da je sve ostavljeno prodavcima „na dušu“.

48. POSLOVANJE U SKLADU SA ZAKONOM: Kaznena odgovornost preduzeća
Onog trenutka kada se preduzeće registruje, ono stiče i kaznenu odgovornost. Da li će se određena radnja kvalifikovati kao krivično delo, prekršaj ili privredni prestup zavisi od toga koliku opasnost ona predstavlja za društvo. To mogu biti kaznena dela iz oblasti privrede, finansija, rudarstva, računovodstva, zaštite životne sredine, radnih odnosa, deviznog poslovanja, platnog prometa i mnoga druga krivična dela, a sankcije koje se izriču nisu nimalo zanemarljive.

Nove tehnologije

50. MAMURLEK, SUPLEMENT KOJI UBLAŽAVA POSLEDICE PRETERANE KONZUMACIJE ALKOHOLA: Šifra za brži oporavak organizma
Dva mlada programera iz Novog Sada, nezadovoljna ponudom sredstava za lečenje mamurluka, rešila su da naprave efikasniji proizvod. Imali su poslovnu ideju, početni kapital, osnovali su firmu, ali nisu imali farmaceutsko znanje. Zato su sklopili saradnju sa drugim novosadskim preduzećem, dugogodišnjim proizvođačem suplemenata. Tako je nastao Mamurlek, koji je odmah po ulasku na tržište premašio očekivanja u prodaji.

Nauka

52. POTCENJIVAČKI ODNOS PREMA NAUČNIM I TEHNOLOŠKIM DOSTIGNUĆIMA: Odbrana napretka
Može izgledati čudno da je napretku potrebna odbrana. Ali čini se da smo došli do tačke kada je to postalo nužno. Većina stanovnika bogatih zemalja uzima zdravo za gotovo sve udobnosti koje su im na dohvat ruke. Ako već nisu u stanju da saosećaju sa onim delom čovečanstva koji i dalje grca u bedi, onda bi trebalo da se prisete kako su sve do nedavno živeli njihovi preci, opominje Džejson Kroford, predavač iz oblasti istorije i filozofije napretka i osnivač Instituta „Koreni progresa“.

Koktel

54. TITOV PLAVI VOZ: Muzej na šinama
U vreme kada je Titov Plavi voz jurio evropskim prugama, predsedničke vozove imale su samo četiri države u svetu – Velika Britanija, Nemačka, Turska i Jugoslavija. „Prema nekim procenama, kada bi se vrednost voza po izlasku iz fabričkih pogona konvertovala u današnji novac, ona bi iznosila milijardu i po dolara“, kaže Milan Budimir, koji vodi brojne domaće i strane turiste u obilazak ovog muzejskog eksponata. Posetioci su zadivljeni ne samo luksuzom, već i tehnološkom opremljenošću voza, koji je „oživeo“ i u filmovima, serijama i muzičkim spotovima snimljenim u njegovom autentičnom ambijentu.

58. HRANA U AVIONU: Prekobrojni list salate
Predstavnici firmi koje pripremaju obroke za avionske prevoznike žale se da njihovi klijenti gledaju da „uštinu“ na troškovima gde god mogu. Namirnice se prebrojavaju do „u sitna crevca“, čak i listovi salate, jer ušteda na svakoj od njih može da snizi ukupne troškove za tako velike količine hrane i po nekoliko desetina hiljada dolara.

Komunikacije

60. RASPRAVE O TOME KO JE ZAISTA BIO SMEDLI BATLER: Hrabri uzbunjivač ili penzionisani zločinac?
Smedli Batler mrtav je već 85 godina, ali je i te kako živ u aktuelnim raspravama oko toga ko je on zapravo bio – ratni heroj koji je postao antiratni aktivista i prvi savremeni uzbunjivač ili okrutni ubica i rasista kome je savest proradila tek kada je otišao u penziju? Ovaj američki general-major, autor knjige „Rat je reket“ koju je objavio nakon odlaska iz aktivne službe, postao je kamen spoticanja među naučnicima, novinarima i nevladinim aktivistima koji imaju potpuno različita mišljenja o Batlerovoj ulozi u „osvešćivanju javnosti“.

Reprint

62. LOVCI NA BLAGO U POSLERATNOJ SIRIJI: Ujedinjeni u očaju
U Siriji trenutno gladuje 90% stanovništva, pa se mnogi okreću pljačkanju vrednih arheoloških lokaliteta samo da bi preživeli. Veliki deo kulturne baštine je već razoren ili opljačkan tokom dugogodišnjeg rata u ovoj zemlji. Sada, ljudi sa lopatama i bagerima za nekoliko sati mogu dodatno uništiti vekove istorije, a da toga često nisu ni svesni.

Vremeplov

64. STRANI TURISTI U SFRJ: Nemci i nisu bili toliko škrti kao što se pričalo
Neposredno pre raspada, Jugoslavija je imala više turista nego stanovnika, čak 20,5 miliona, od kojih su skoro polovinu činili stranci. Sa ukupnom potrošnjom stranih turista od 3,5 milijardi dolara, država koja će vrlo brzo nakon toga nestati sa mape, bila je među 25 vodećih turističkih zemalja u svetu. Iako su Nemci važili za škrtice, preko 70% deviznih prihoda poticalo je od gostiju iz Nemačke, Italije, Austrije i SAD.