Zbog neracionalne upotrebe tih lekova procenjuje se da će rezistencija na antimikrobne lekove do 2050. godine odneti deset miliona života svake godine u svetu, izjavila je danas mikrobiolog Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu Ivana Ćirković.
„Poslednja istraživanja pokazuju da se u članicama EU osam odsto svih antibiotika za humanu upotrebu konzumira bez recepta, a prema anketi koju je sprovela Svetska zdravstvena organizacija u EU svaka treća osoba uzima antibiotike bez lekarskog recepta, bilo da ih kupuje u apotekama, upotrebljava neiskorišćene od prethodnih terapija ili ih nabavlja od prijatelja i članova porodice“, rekla je Ćirković na konferenciji za novinare, povodom Svetske nedelje svesnosti o antimikrobnim lekovima, koja se obeležava od 18. do 24. novembra pod sloganom „Na vreme promenite navike“.
Naglasila je da je antimikrobna rezistencija (AMR) jedna od vodećih pretnji ljudskom zdravlju u čitavom svetu i objasnila da se AMR javlja kada bakterije, virusi, gljive i paraziti više ne reaguju na antimikrobne lekove. Kao rezultat otpornosti na lekove, antibiotici i drugi antimikrobni lekovi prestaju da budu efikasni, pa je infekcije teško ili nemoguće lečiti, čime se povećava rizik od širenja bolesti, teškog razvoja bolesti, pa i smrti.
Zloupotreba antibiotika
Rukovodilac Klinike za infektivne i tropske bolesti „Prof dr Kosta Todorović“ Kliničkog centra Srbije Goran Stevanović upozorio je da bi, ako se nastavi porast AMR, čak i umereno teške infekcije mogle postati ozbiljne po život, a ozbiljne infekcije bi mogle postati gotovo neizlečive.
Ukazao je na to da korišćenje savremene, pre svega mikrobiološke dijagnostike može pomoći pacijentima da dobiju rani i odgovarajući tretman za infekcije izazvane rezistentnim patogenima, čime se spasavaju životi i smanjuju troškovi zdravstvene nege.
Mikrobiolog i rukovodilac Službe za medicinsku mikrobiologiju KCS Snežana Jovanović rekla je da zloupotreba antibiotika može rezultirati pojavom otpornosti bakterija na terapiju antibioticima i da je pre primene antibiotika uvek neophodno potražiti savet lekara.
„Antibiotici leče bakterijske infekcije. Infekcije koje su uzrokovane virusima ili gljivama ne leče se antibioticima, jer se tako uništavaju dobre bakterije, stvara rezistencija i teže ih je lečiti“, rekla je Jovanović i ukazala na značaj vakcinacije kao mere prevencije kod virusa.
Svetska nedelja svesnosti o korišćenju antimikrobnih lekova obeležava se na Trgu Republike, gde maskota u obliku Aspergilius gljive deli građanima informativni materijal u vezi važnosti racionalne upotrebe antimikrobnih lekova.
Izvor: Beta
Foto: Pixabay
