Tag:

banka

Sberbank Srbija otvara nove mogućnosti za partnerstva između Rusije i Srbije

by bifadmin 18. март 2021.

Sberbank Srbija organizovala je, uz podršku Sberbank International, još jednu uspešnu B2B konferenciju na kojoj su ovoga puta neke od najznačajnijih domaćih kompanija iz prehrambene industrije predstavile svoje proizvodne potencijale vodećem ruskom trgovinskom lancu X5.

Bila je ovo online konferencija na kojoj su predstavnici osam domaćih kompanija predstavili svoje dosadašnje poslovanje i ključne proizvode, ali i opisali svoja iskustva u plasmanu na tržištu Ruske Federacije i na drugim stranim tržištima. Posebno mesto u ovim prezentacijama imali su organski i ekološki prihvatljivi proizvodi srpskih proizvođača, kao i proizvodi bez palminog ulja.

Sberbank Srbija je ovom prilikom sve učesnike još jednom upoznala sa svojim uslugama i podrškom namenjenom kompanijama koje se bave izvozom kako na tržište Rusije, tako i na ostala tržišta sveta. Poseban naglasak je bio na Sberbank uslugama međunarodnog faktoringa kao rešenju koje koristi sve veći broj preduzeća i kompanija u Srbiji i koje svim proizvođačima omogućava da dodatno unaprede svoju likvidnost i jednostavnije i brže naplate potraživanja.

– Drago nam je da smo još jednom bili u prilici da okupimo privrednike iz Srbije i Rusije, da im omogućimo da se međusobno upoznaju i razmene iskustva. Zahvaljujući našoj inicijativi, kompanija X5 je već potpisala ugovor o poslovnoj saradnji sa jednim proizvođačem iz Srbije, dok su u pripremi još tri značajna ugovora sa domaćim proizvođačima hrane. U periodu koji sledi, nastavićemo da ohrabrujemo saradnju između kompanija u Srbiji i Rusiji, a ovom prilikom još jednom pozivamo sve domaće proizvođače koji planiraju plasman na tržištu Rusije da nas kontaktiraju kako bi ih upoznali sa svim pogodnostima naših usluga i velikom podrškom koju smo u svemu tome spremni da im pružimo – objasnio je Vladimir Bošković, član Izvršnog odbora Sberbank Srbija.

Na ovoj zanimljivoj konferenciji, svoje usluge je predstavila i kompanija SberLogistics, upoznavši proizvođače iz Srbije sa brojnim pogodnostima i značajnom podrškom koju ova kompanija pruža svima koji planiraju veliki uvoz i izvoz sa različitih lokacija u svetu, kao i sve propratne logističke usluge i asistenciju.

– Tokom 2020. godini trgovinska razmena između Rusije i Srbije je premašila dve milijarde evra. U izuzetno konkurentnom i izazovnom okruženju, Sberbank nastavlja da stvara nove mogućnosti za rast poslovanja svih svojih klijente i partnere, kako u Rusiji, tako i u drugim zemljama. Rusija je perspektivna regija za promociju i plasman srpske robe, a nama će to pomoći da srpskim proizvodima zamenimo robu iz drugih zemalja, čiji je plasman otežan zbog sankcija. Sberbank International i sve Sberbank članice pružaju sveobuhvatne finansijske usluge svojim klijentima, omogućavajući im da posluju efikasno i bez gubitaka – istakao je potpredsednik Sberbank International Timur Kozintsev, povodom upravo održane B2B konferencije.

18. март 2021. 0 komentar

Promo

OTP banka Srbija i Vojvođanska banka blisko sarađuju sa četiri startap kompanije

by bifadmin 5. март 2021.

U četvrtoj seriji Startup partnerskog programa, OTP grupa započinje tromesečnu saradnju sa 15 razvijenih startup i scaleup kompanija. Uz učešće mađarske centrale i inostranih subsidijara OTP grupe, inovativni timovi odabrani od 469 kandidata imaće priliku da testiraju svoje proizvode i usluge uz podršku posvećenih mentora. Uz intenzivnu podršku OTP LAB-a i priznatih profesionalnih stručnjaka, odabrane startup kompanije imaće priliku da dokažu svoju podobnost za dugoročnu saradnju sa bankarskom grupom.

Nadovezujući se na uspehe iz prethodnih godina, OTP Startup partnerski program započeo je svoju seriju 2020.– 2021. uz aktivno učešće bankarske grupe. Tako su članice koje pokrivaju 11 zemalja tražile startup partnere za gotovo 100 inovacionih potreba tokom jeseni 2020. godine. U periodu prijave od 15. septembra do 23. oktobra 2020. godine, broj prijava startup kompanija oborio je novi rekord sa 469 pristiglih prijava iz ukupno 51 zemlje, 27% više od prijava koje su primljene u prethodnoj seriji.

Na dvodnevnom događaju Dani selekcije, više od 200 učesnika iz 25 zemalja, uključujući eksperte iz Grupe i predstavnike startup kompanija, zajedno su radili na pilot projektima preporučenim za implementaciju. Tokom pilot faze koja se odvija od 1. marta do 26. maja, 15 startup kompanija sarađivaće sa bankama iz OTP grupe u Srbiji, Ukrajini, Bugarskoj, Albaniji i Crnoj Gori, kao i sa centralom u Mađarskoj. Timovi sa uspešno završenim pilot projektom biće pozvani u šestomesečnu fazu implementacije koja nudi podršku za praktičnu primenu njihovih testiranih, inovativnih rešenja. OTP banka Srbija i Vojvođanska banka blisko sarađuju sa četiri startap kompanije, čime dokazuju svoju posvećenost inovacijama i praktično iskustvo koje imaju u saradnji sa startap zajednicom u Srbiji. Već drugu godinu, srpske članice OTP grupe učestvuju u Programu.

Tokom 2019. i 2020. godine, tim Direkcije za privredu Vojvođanske banke aktivno je radio zajedno sa startapom Scolvo iz Mađarske na razvoju posebne mobilne aplikacije za podršku prodaji u segmentu privrede upravo kroz prethodni poziv OTP Startup Partnerskog Programa, a što je rezultiralo da se danas ta aplikacija koristi u Vojvođanskoj banci, a uskoro će se koristiti i u OTP banci Srbija.

Zainteresovane kompanije su se mogle prijaviti za Program u okviru šest tema: napredna analitika podataka, korisničko iskustvo i servisiranje, interna efikasnost, inovacije proizvoda u poslovanju sa građanima i kompanijama, kao i potpuno nova i nestandardna rešenja izvan gore navedenih kategorija.

Aktivnosti odabranih startup kompanija dobro se uklapaju u jednu od gore navedenih tema:

• Dve kompanije se fokusiraju na podršku procesima kreditiranja analitičkim mogućnostima koje menjaju pravila igre: rešenje za kreditni rejting kompanije Cantab PI oslanja se na analitiku podataka o transakcijama, a softver kompanije Katabat za digitalnu naplatu dizajniran je da pruži bolju podršku klijentima koji su u kašnjenju. Sofisticirane analitičke metode kompanije Orgnostic omogućavaju veću fleksibilnost u procesima izveštavanja o ljudskim resursima, dok se platforma za automatizaciju kompanije Amplyfi koristi za automatizaciju detaljne provere klijenta.

• Personalizovanu korisničku uslugu podržavaju rešenja za poslovnu inteligenciju tri kompanije. Dok Xeerpa pruža korisne informacije na osnovu prisutnosti na društvenim mrežama, Abaka i W.UP koriste veštačku inteligenciju kako bi obezbedili personalizovane ponude za različite vrste proizvoda.

• Feedier obezbjeđuje integrisano, digitalno upravljanje svetom korisničkog iskustva, Spitch nudi glasovnu autentifikaciju i chatbot rešenja (računarski program za automatizovane razgovore sa korisnikom) za kontakt centre i Ubanquity razvija aplikaciju programa lojalnosti koja je jednostavna za upotrebu, optimizovana za mobilne uređaje i takođe doprinosi poboljšanju korisničkog iskustva.

• Dve kompanije se fokusiraju na razvoj inovativnih bankarskih proizvoda: PiggyBanx sa svojom virtuelnom kasicom kombinujući finansijsko obrazovanje dece sa elementima igre i Appraiser.ai sa rešenjem koje pomaže korisnicima prilikom kupovine kuće i povezanim procesima apliciranja za kredit.

• Proworx doprinosi unapređenju interne efikasnosti putem digitalne platforme za rezervisanje i distribuciju marketinškog POS materijala koji će se koristiti u mreži filijala. Tim Lumeer dizajnirao je platformu za podsticanje digitalne saradnje na nivou Grupe, a Mentessa je razvila platformu za digitalno mentorstvo kolega.

„Četvrtu godinu zaredom Program omogućava bankarskoj grupi pristup najboljim rešenjima startup kompanija na globalom nivou, a razvoj i validaciju njihovog proizvoda sada podržavaju bankarski stručnjaci iz 11 zemalja. Naš cilj je da održimo visoke profesionalne standarde Programa i verujem da sve veće učešće poslovnih jedinica OTP-a i sve veće interesovanje startup kompanija svedoče o uspehu naše inicijative. Ponosni smo što možemo reći da broj kompanija koje nastavljaju saradnju sa bankarskom grupom izvan pilot faze raste iz godine u godinu“, izjavio je András Fischer, rukovodilac Odeljenja za inovacije u poslovanju sa stanovništvom u OTP banci Mađarska.

Odabranih 15 startup kompanija koje su se pridružile Programu su iz 10 različitih zemalja (Ujedinjeno Kraljevstvo, Bugarska, Mađarska, Francuska, Sjedinjene Države, Republika Češka, Nemačka, Irska, Švajcarska i Španija). Tokom posebnih nedelja u okviru tromesečne pilot faze, predstavnici kompanija mogu učestvovati u sveobuhvatnim online radionicama sa svojim mentorskim poslovnim jedinicama OTP-a. Uz to, obuke i individualne mentorske sesije prilagođene nivoima zrelosti startup kompanija pomoći će timovima u poslovnom razvoju. Pilot period se završava 26. maja Demo danom, kada će startup kompanije predstaviti naučene lekcije i rezultate pilot projekata stručnjacima i menadžmentu bankarske grupe, kao i vodećim međunarodnim korporacijama koje podržavaju Program u svojstvu partnera.

5. март 2021. 0 komentar

Некатегоризовано

Siti banka neće moći da povrati pola milijarde dolara koje je slučajno prebacila na račun klijenta

by bifadmin 18. фебруар 2021.

Presudom američkog suda, Siti banka neće moći da povrati pola milijarde dolara koje je slučajno prebacila na račun klijenta, kozmetičke kompanije “Revlon”.

Sud je presudio u korist bankarskih klijenata ocenjujući da je uplata bila s namerom, naročito ako se ima u vidu da je banka svoju grešku uočila skoro godinu dana posle uplate.

Siti banka uspela je da napravi najveću grešku u istoriji svog poslovanja. Umesto da kompaniji “Revlon” uplati osam miliona dolara uplatila je, slučajno, skoro 100 puta više, uključujući milione dolara i u hedž fondove.

Na račun “Revlona” leglo 900 miliona dolara

Banka je u avgustu prošle godine podnela tužbu kojom traži povraćaj novca, ali posle slučajnog prenosa, još uvek nije primila 500 miliona dolara od deset firmi za investiciona ulaganja.

Zakon obično kažnjava one koji troše novac slučajno položen na njihove račune.

Slučajni transferi nisu neobični u vreme masovnog korišćenja interneta i mogu se lako ispraviti, odnosno vratiti na račun pošiljaoca.

Njujorški zakon međutim omogućava izuzeće od ovog pravila.

“Ako korisnik ima pravo na novac i nije znao da mu je slučajno prenet, može ga zadržati”, navodi se u zakonu.

U kompaniji “Revlon” kažu da su mislili da banka uplaćuje učešće za kredit i da je novac koji im legao, tačno onoliko koliko im je banka dugovala, mada na mnogo duži period.

“Izuzetno smo zadovoljni promišljenom odlukom sudije”, rekao je Benjamin Fajnston, koji je zastupao dva investiciona fonda.

Sud je presudio u korist bankarskih klijenata ocenjujući da je uplata bila s namerom, naročito ako se ima u vidu da je banka svoju grešku uočila skoro godinu dana posle uplate.

„Verovati da je Siti banka, jedna od najsofisticiranijih finansijskih institucija na svetu, napravila grešku koja se nikada pre nije dogodila u iznosu od gotovo milijardu dolara – bilo bi iracionalno”, navodi se u sudskoj presudi.

Izvor; Bankar.rs

Foto: Pixabay

18. фебруар 2021. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Koliko je poslovanje Agrobanke banke koštalo poreske obveznike u Srbiji

by bifadmin 17. фебруар 2021.

Iako je prvom presudom u slučaju malverzacija sa dodeljivanjem kredita u Agrobanci, na koju se čekalo više od sedam godina, desetak optuženih oglašeno krivim i osuđeno na ukupno 23 godine zatvora, šteta naneta poveriocima, državi i malim akcionarima ni približno ne može da se nadoknadi.

Pri tom, postupak još nije ni blizu kraja, jer i optuženi i tužilaštvo mogu da ulože žalbu a proces protiv glavnookrivljenog predsednika izvršnog odbora banke Dušana Antonića, zbog njegovog lošeg zdravstvenog stanja odvojen je i nalazi se u zastoju.

Koliko je poslovanje te banke koštalo poreske obveznike u Srbiji ni danas ne može precizno da se utvrdi, ali prema još uvek otvorenoj računici iznos nenaplativih kredita zbog kojih je banka “pala” premašio je 300 miliona evra a u sanaciju je prema nezvaničnim podacima uliveno oko 400 miliona.

Neka dugovanja pokrila Poštanska štedionica

Taj iznos nije konačan jer je neka dugovanja pokrila Poštanska štedionica na koju su na kraju preneti depoziti privrede i građana, ali i krediti, navodno dobri mada se kasnije i među njima pojavio značajan broj nenaplativih.

Takođe, imovina banke kao i njena potraživanja još uvek nisu u potpunosti unovčeni niti poverioci i mali akcionari namireni.

Sve je počelo kad je centralna banka krajem avgusta 2011. pokrenula vanrednu kontrolu do tada uzorne Agrobanke čije su se akcije visoko kotirale i bile među najtraženijima na berzi.

Prethodna provera, s proleća te godine, nije ukazivala na probleme, ali je nekoliko meseci kasnije Narodna banka utvrdila da su za neke od najvećih kredita sredstva obezbeđenja bila drastično precenjena.

Među klijentima koji su pod povlašćnim uslovima dobijali milionske kredite bila su tada zvučna imena privrednika povezanih sa vladajućim strukturama u DS-u i SPS-u, a spekulisalo se da je veliki deo novca odlazio i na finansiranje stranaka.

Najveći dužnik sa 55 miliona evra kredita koji nije vraćen, bila je Habit farma, Radosava Sekulića koji je tokom trajanja procesa preminuo.

Spisak nenaplaćenih zajmova

Na spisku nenaplaćenih zajmova našli su se Farmakom Miroslava Bogićevića, Zekstra Dragana Đurića, Lutra koja je pripadala bivšem čelniku Nove demokratije i ministru unutrašnjih poslova Dušanu Mihajloviću, kao i firme PKB Imes, Rudnap, Nikolas, Mediteran 92, Planum, Vino Župa, Navip, Azotara…

Sve je funkcionisalo po principu “obrnute piramide”, tako što se za vraćanje jednog kredita podigne novi, veći a kao zalog banka je prihvatala menice, nekretnine procenjene na nerealno visoke cene, buduću proizvodnju, planirani zakup.

Novac za koji je i bankarima i dužnicima bilo jasno da neće biti otplaćen, iz banke je usmeravan na firme, odlivao se potom na račune drugih preduzeća u zemlji i inostranstvu, deo i u stranačke kase.

Adekvatnost kapitala, odnosno sposobnost banke da se izbori sa gubicima i zaštiti depozite privrede i građana, koja po zakonu ne sme biti niža od 12 odsto, pala je na 0,76 procenta.

U trenutku vanredne kontrole, informacija o kritičnom stanju u banci, kojoj je nedostajalo 350 miliona evra za nesmetan rad, zadržana je u tajnosti.

Početkom oktobra NBS je o problemu izvestila samo Ministarstvo finansija a tri meseca kasnije, pred sam kraj decembra, kako bi se zbog novogodišnjih praznika izbegla puna pažnja, u potkapitalizovanu Agrobanku uvela je prinudnu upravu.

U tom trenutku, banka je raspolagala depozitima vrednim oko 600 miliona evra, imala više od 200.000 klijenata, uglavnom iz kategorije stanovništva.

Prinudna uprava nije mogla da ispravi gubitak

Međutim, prinudna uprava nije mogla da ispravi krivu gubitaka, koji su već u prva tri meseca narasli na 320 miliona evra dok su se paralelno odlivali depoziti, u jednom periodu i po dva miliona evra za dan.

Odliv sredstava država koja je imala 20 odsto udela, nije bila spremna da nadoknadi, kao ni ostali akcionari, pa je stečaj bio neminovan.

On je uveden krajem maja 2012. tako što je istovremeno osnovana Nova Agrobanka na koju su preneti depoziti i krediti koji se tada nisu smatrali spornim.

To je sprečilo paniku u bankarskom sektoru, ali samo za kratko jer se ubrzo pokazalo da je u novoj banci, i pored toga što je država “upumpala” dodatnih 100 miliona evra, premalo zdravog kapitala, pa je i ona krajem oktobra otišla u stečaj a depoziti i preostale obaveze prenete su na Poštansku štedionicu.

Prva hapšenja krenula su još u avgustu 2012. a nastavljena u nekoliko narednih meseci.

Među više od 30 privedenih, na početku i optuženih, nalazili su se vlasnici i rukovodioci firmi koje su uzimale sporne kredite, poslovodstvo banke, procenitelji, političari, konsultanti…

Tokom sudskog procesa, tužilaštvo je odustajalo od gonjenja pojedinih aktera, tako da se lista okrivljenih koji su u prvostepenoj presudi oglašeni krivima, svela na deset osoba ne računajući prvooptuženog Antonića čiji je postupak na čekanju.

Uspešan model

Model “finansiranja” kojim se izvlačio novac i prelivao u privatne džepove nije bila specijalnost samo te banke. Jednom otkrivena šema pokazala je da funkcioniše i kod drugih, pa su vrlo brzo dozvolu za rad izgubile i Univerzal banka, Privredna banka Beograd i Razvojna banka Vojvodine dok je Srpsku banku spasila država tako što je na nju usmerila sve transakcije vezane za vojnu industriju. Prema nepotvrđenim procenama poreska obveznike to je koštalo više od milijardu evra.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

17. фебруар 2021. 0 komentar

Ekonomija Vesti

NLB banka teško do željenog praga za prinudni otkup akcija

by bifadmin 14. фебруар 2021.

Slovenačka NLB banka, koja je vlasnik 83,23 odsto kapitala Komercijalne banke, planira da preuzme preostale obične i celokupnu emisiju prioritetnih akcija i postane vlasnik 90 odsto kapitala te banke, rekao je danas predstavnik brokerske kuće Momentum Nenad Gujaničić.

„Cilj većinskog vlasnika NLB banke je verovatno da dostigne prag od 90 odsto akcija i da prinudnim otkupom akcija malih akcionara postane vlasnik 100 odsto kapitala“, rekao je Gujaničić za Betu.

NLB banka obavestila je pre dva dana vlasnike akcija Komercijalne banke o nameri da otkupi 2,82 miliona običnih akcija banke, što je 16,77 odsto od ukupnog broja, kao i 373.510 prioritetnih akcija, a to je 100 odsto od ukupnog broja.

Većinski vlasnik nema obavezu i prema manjinskim akcionarima

Ponuda manjinskim akcionarima, je prema njegovim rečima, došla kao iznenađenje jer prema zakonima Srbije kupovinom akcija od države većinski vlasnik nema istu obavezu i prema manjinskim akcionarima „što najbolje pokazuje koliko su zaštićeni“.

Gujaničić je rekao da se Komercijalna banka neće kotirati na Beogradskoj berzi ako NLB banka postane vlasnik 100 odsto kapitala te banke čime se smanjuje potencijalni obim trgovanja na berzi i urušava domaće tržište kapitala.

Kada se, kako je rekao, neka kompanija povuče sa berze ona prelazi u niži nivo organizacione forme koji podrazumeva manje transparentno poslovanje jer kompanija ne mora da objavljuje kvartalne finansijske izveštaje pošto ima samo jednog akcionara.

U slučaju banaka, ta transparentnost je, prema njegovim rečima, ipak nešto veća jer zakoni i Narodna banka Srbije nalažu objavljivanje nerevidiranih tromesečnih finansijskih izveštaja.

Država Srbija i njene institucije, prema rečima Gujaničića, godinama ne jačaju berzu, odnosno, nedelovanjem je urušavaju.

„Primer Komercijalne banke govori u prilog tome jer je naša država mogla privatizovati Komercijalnu banku inicijalnom javnom ponudom akcija kao što je to uradila slovenačka država sa NLB bankom“, rekao je Gujaničić.

Dodao je da NLB banka prodata inicijalnom javnom ponudom, država Slovenija je zadržala vlasništvo u njoj od 25 odsto i banka se kotira na berzi u Ljubljani.

Vlasništvo u Komercijalnoj banci divesifikovano

Gujaničić je rekao da je preostalo vlasništvo u Komercijalnoj banci divesifikovano i da možda neće biti lako NLB banci da otkupi 6,77 odsto kapitala kako bi dostigla udeo od 90 odsto, ali i „ako se to ne desi ovaj put svakako će se desiti veoma brzo i banka će biti delistirana sa berze“.

NLB je najavila da će ponuda za preuzimanje biti objavljena po dobijanju odobrenja Komisije za hartije od vrednosti.

Ta banka je krajem prošle godine preuzela 83,23 odsto običnih akcija Komercijalne banke za 387 miliona evra, što je 27,65 evra odnosno 3.250 dinara po akciji, a to će, kako je ocenio Gujaničić, verovatno biti i cena u očekivanoj ponudi za preuzimanje akcija.

Prioritetne akcije su, kako je rekao, prema aktuelnoj regulativi likvidne, pa će minimalna cena u ponudi za preuzimanje biti 935 dinara.

NLB baci će, kako je rekao, biti teško da dođe do željenog praga za prinudni otkup s obzirom na to da se celokupna emisija akcija nalazi u rukama većeg broja malih akcionara.

Komercijalna banka je, prema njegovim rečima, trenutno druga po veličini kompanija na Beogradskoj berzi i njeno delistiranje će predstavljati veliki gubitak za tržište.

„Od velikih kompanija na berzi ostaje samo Naftna industrija Srbije (NIS) u kojoj država ima 30 odsto vlasništva, pored Gazproma koji je većinski vlasnik sa 56,2 odsto“, rekao je Gujaničić.

Istakao je da „ostale velike domaće kompanije država i dalje drži pod ‘staklenim’ zvonom, posebno Telekom Srbije koji je akcionarsko drušvo sa pet miliona akcionara već više od osam godina“.

„Sličnim putem će, verovatno ići i Elektroprivreda Srbije (EPS) čije akcije građani treba besplatno da dobiju, što najbolje pokazuje da ne postoji politička volja za transparentno poslovanje velikih domaćih kompanija“, rekao je Gujaničić.

14. фебруар 2021. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Bankarske usluge od početka ove godine poskupele su od 15 do 60 odsto

by bifadmin 4. фебруар 2021.

Održavanje računa, isplata gotovine, SMS obaveštenja, korišćenje bankomata i druge uobičajene bankarske usluge od početka ove godine poskupele su od 15 do 60 odsto. Još tokom decembra, banke koje su spremile nove tarifnike, obavestile su svoje klijente preko interneta i mejlom.

Tako, od početka ovog meseca, u pojedinim bankama, vođenje platnog računa i ostalih dinarskih računa košta 190 dinara. Za SMS obaveštenja tokom meseca će umesto 70 biti potrebno 100 dinara, a minimalna naknada za isplatu keša korišćenjem platne kartice na bankomatu ili šalteru druge banke, umesto 150 koštaće 200 dinara.

Za 200 dinara, ili gotovo 70 odsto poskupeće usluga za zamenu kartice ako je ukradena ili izgubljena, umesto 300 na 500 dinara. Uvedena je i naknada za upit stanja na bankomatu uz pomoć kreditne kartice od 40 dinara.

Provizija za podizanje gotovine na bankomatu banke kod koje građani nemaju račun prema novom tarifniku iznosi od 20 do 240 dinara za najniže iznose.

Iz Udruženja banaka kažu da je prema Zakonu o bankama, svaka u obavezi da donese i objavi Opšte uslove o poslovanju. Kažu da im banke ne dostavljaju izmene cenovnika i da je to poslovna politika svake od njih. Tvrde da nema ustaljenih pravila i da svaka banka donosi svoju tarifnu politiku, ali da korekcija cena ne ide uvek u pravcu povećanja i da se često dešava da se cene naknada za pojedine usluge snižavaju, kao i da su mnoge besplatne.

Svaka banka je samostalna u odluci o ceni svojih usluga

Iz Narodne banke Srbije (NBS) kažu da banke u skladu sa Zakonom o platnim uslugama, imaju obavezu da informišu svoje korisnike pismenim putem najmanje dva meseca ranije.

“Korisnik platnih usluga nije dužan da prihvati povećanje naknada za platne usluge koje banka pruža i može raskinuti okvirni ugovor s bankom bez plaćanja naknade i drugih troškova. Banke moraju najkasnije 15 dana pre početka primene, na vidnom mestu u poslovnim prostorijama i na internet-stranici da istaknu troškove koje naplaćuju korisnicima”, objašnjavaju u NBS.

Kako u NBS kažu, svaka banka je samostalna u odluci o ceni svojih usluga, ali svakoj je u interesu da ima konkurentnu ponudu. Na tržištu naše zemlje posluje 26 banaka, 14 platnih i dve institucije elektronskog novca. Kako da lakše odaberu gde će imati račun, građani mogu saznati preko informativnog pregleda naknada pružalaca platnih usluga povezanih s platnim računima, koje objavljuju NBS na svojoj stranici.

Nove provizije za podizanje novca sa svog bankomata kreditnom karticom Eurobanke košta najmanje 200 dinara, kod Unikredit 250, a Adiko – 240 dinara. Za istu uslugu, Komercijalna banka naplaćuje od 100 do 150 dinara, Kredi agrikol 60 dinara. Provizija za podizanje novca sa bankomata ili šaltera druge banke platnom karticom Eurobanke sada je najmanje 200 dinara, Komercijalne 60 dinara, Halk banke 20, Banke Poštanska štedionica 50, Inteze 90, a u Rajfajzen banci 210 dinara.

Izvor: Vesti online

4. фебруар 2021. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Grupacija EIB povećala je finansiranje za Zapadni Balkan u 2020. godini

by bifadmin 2. фебруар 2021.

Evropska investiciona banka (EIB) uložila je 873 miliona evra u Zapadni Balkan tokom 2020. godine i time zabeležila rast od gotovo 50% u poređenju sa 2019. godinom. Obezbedila je značajnu podršku za oporavak ’najugroženijih sektora od covida-19, u okviru inicijative Tima Evrope.

U skladu sa prioritetima Evropske unije (EU) za povećanje povezanosti, većina sredstava, odnosno 531 milion evra, plasirana je u izgradnju i modernizaciju transportne infrastrukture u regionu. Obezbeđen je i grant EU od 12 miliona evra kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF) za Koridor Vc u Bosni i Hercegovini. Banka EU podržala je i druge važne inicijative, kao što je investicija od 65 miliona evra u digitalizaciju preko 1500 škola širom Srbije.

Ovaj projekat će omogućiti uvođenje IT opreme i brzog internet, dok će 50 000 nastavnika dobiti obuku iz digitalnih veština. U skladu sa klimatskim ciljevima banke, uloženo je 11 miliona evra u fabriku za preradu otpadnih voda na Kosovu*, čime će oko 90 000 ljudi u opštini Gnjilane/Gjilan dobiti pristup pijaćoj vodi.

Značajna podrška malim i srednjim preduzećima

EIB Grupacija, koja se sastoji od EIB i Evropskog investicionog fonda (EIF), značajno je podržala mala i srednja preduzeća u 2020 godini, plasiranjem 320 miliona evra lokalnim bankama za podršku malim biznisima. Grupacija je unapredila svoje instrumente za podršku privatnom sektoru kada su u pitanju garancije iz budžeta EU i ostala rešenja za raspodelu rizika kako bi se povećala konkurentnost lokalnih kompanija i preduzetnika.

Ovakva vrsta podrške neophodna je i za regionalnu tranziciju ka zelenijem, inkluzivnijem i održivijem ekonomskom modelu. U narednom periodu cilj je da se nastavi sa uspešnim garancijskim instrumentima, poput Instrumenta za razvoj preduzetništva i inovacija na Zapadnom Balkanu (WB EDIF) kojim upravlja EIF. Njime je do sada podržano nekoliko hiljada lokalnih MSP i radnih mesta, a nedavno je unapređen od strane Generalnog direktorata za susedstvo i pregovore o proširenju EU kako bi efikasnije pomogao tokom krize covida-19. EIB je takođe povećao podršku za pripremu i implementaciju investicionih projekata opredelivši tehničku pomoć vrednu 17 miliona evra u okviru Inicijative za ekonomsku otpornost i WBIF.

Pomoć protiv borbe sa posledicama covida-19

EIB igra jednu od vodećih uloga u okviru inicijative Tima Evrope Evropske unije za pomoć protiv borbe sa posledicama covida-19. U maju 2020. godine banka se obavezala da obezbedi 1,7 milijardi evra za region na Samitu lidera zemalja Zapadnog Balkana. Do danas, mobilisala je preko milijardu evra za brži oporavak regiona. Sredstava su plasirana po ubrzanom postupku za zdravstveni i privatni sektor, pogotovo najugroženijim malim preduzećima.

Potpredsednica Liljana Pavlova, odgovorna za aktivnosti EIB na Zapadnom Balkanu, izjavila je: “Drago mi je da je Grupacija EIB skoro udvostručila investicioni obim za Zapadni Balkan u jednoj od najizazovnijih godina u modernoj istoriji. Međutim, nećemo usporiti, već nastavljamo da pomažemo regionu da prebrodi krizu, nastavi sa evropskim integracijama i ubrza neophodnu ekonomsku tranziciju za zelenom i digitalnom tržištu. Posebno smo ponosni što smo potpisali prvi podsticajni zajam za društveno odgovorna preduzeća koji će doprineti zapošljavanju mladih i razvoju ženskog preduzetništva, a počeli smo i sa investicijama u digitalizaciju privatnog i javnog sektora.”

U 2021. godini EIB planira da podrži klimatske projekte, oporavak malih i srednjih preduzeća, povezivanje regionalnog tržišta, digitalnu transformaciju i projekte koji ohrabruju inkluzivno zapošljavanje. Sve ove inicijative deo su Ekonomsko investicionog-plana Evropske komisije za Zapadni Balkan. Grupacija EIB očekuje dobru saradnju sa svim partnerima u implementaciji ovog značajnog plana kojim će se mobilisati do 9 milijardi evra za održivi rast i transport, digitalnu i zelenu transformaciju i stvaranje zajedničkog tržišta, kao i investicije do 20 milijardi evra uz pomoć Garancijskog instrumenta za Zapadni Balkan.

2. фебруар 2021. 0 komentar

Promo

UniCredit u saradnji sa online platformom Treedom stvara UniCredit šumu

by bifadmin 9. децембар 2020.

Naglašavajući posvećenost banke održivom razvoju, inicijativa širom Grupe smanjuje emisiju CO2 i uključuje sve zaposlene

UniCredit započinje saradnju sa online platformom Treedom, koja omogućava ljudima da na daljinu zasade drveće i prate njihov rast putem interneta. Rezultat Inicijative biće stvaranje UniCredit šume, koja će brojati najmanje 90.000 novih stabala posađenih širom Italije, Kolumbije, Haitija, Kenije, Madagaskara i Tanzanije. UniCredit šuma doprineće smanjenju globalne emisije CO2 za približno 20.542.500 kg tokom narednih 10 godina, što je ekvivalent emisija koju proizvodi oko 4.400 automobila svake godine 1.

Svi zaposleni u Grupi imaće priliku da se uključe u projekat, tako što će besplatno zasaditi svoje sopstveno drvo u UniCreditovoj šumi. Pored toga, koleginice i kolege će dobiti i poseban popust ukoliko žele da zasade više stabala.

Žan Pjer Mustijer, Izvršni direktor UniCredit Grupe, izjavio je: „Ponosni smo na ovu inicijativu, još jedan primer naše snažne posvećenosti održivosti koja je deo DNK-a naše Grupe. Partnerstvo sa Treedom-om, koje pažljivo prati Odbor Milenijalaca, nam omogućava da unapredimo životnu sredinu, istovremeno šireći svest i angažujući zaposlene u važnoj misiji u borbi protiv klimatskih promena. Naša UniCredit šuma sastojaće se od stabala posvećenih svim našim zaposlenima, a svako će dobiti svoje drvo, pokazujući da smo Jedna banka. “

Projekat se naslanja na Globalnu nedelju klimatske akcije 2019. godine kada je Grupa podstakla zaposlene da razmene ideje među sobom i sa klijentima, o tome šta bi UniCredit mogao da učini, da napravi razliku. Stvaranje UniCreditove šume bio je jedan od projekata koji je proizašao tokom ove razmene ideja i pažljivo ga je pratio naš Odbor Milenijalaca.

UniCredit je jednostavna uspešna panevropska komercijalna banka, sa potpuno integrisanim korporativnim i investicionim bankarstvom, koja pruža usluge velikom broju svojih klijenata kroz jedinstvenu mrežu u Zapadnoj, Centralnoj i istočnoj Evropi. UniCredit nudi i lokalnu i međunarodnu stručnost svojim klijentima, pružajući im jedinstven pristup vodećim bankama na svojih 13 ključnih tržišta širom evropske bankarske mreže: Italija, Nemačka, Austrija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Češka, Mađarska, Rumunija, Rusija, Srbija, Slovačka i Slovenija. Koristeći međunarodnu mrežu predstavništava i poslovnica, UniCredit pruža usluge u još 18 zemalja širom sveta.

1 Izvor: https://vvv.epa.gov/energi/greenhouse-gas-ekuivalencies-calculator
2 Odbor Milenijalaca UniCredit Grupe sastoji se od zaposlenih satrosti od 22 do 32 godine, koji rade na prevazilaženju unapred uspostavljenih obrazaca i podizanju svesti o pogledima novih generacija (u vezi sa bankarskim temama), predlažući inovativne ideje i rešenja.

9. децембар 2020. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Evropska centralna banka dala „blagoslov“ za budžetska zaduživanja

by bifadmin 17. новембар 2020.

Evropska centralna banka tvrdi da uprkos rekordnom rastu budžetskih zaduživanja radi pomoći privredi, nećemo imati „reprizu“ svetske finansijske krize od pre deset godina. Pod uslovom da države ta sredstva dobro upotrebe za očuvanje privrede dok ne počne distribucija vakcine. Jučerašnja blokada evropskog programa za oporavak koju su preduzele Poljska i Mađarska, upozorava da to neće ići baš tako glatko.

Vlade širom Evrope troše ogromne iznose kako bi obuzdale recesiju, ali javni dug neće biti neodrživ iako je u pojedinim članicama evrozone ogroman, tvrdi glavni ekonomista Evropske centralne banke (ECB).

Budžetski deficit evropskih zemalja dostgao je ove godine rekordno visoke nivoe, zbog napora država da sačuvaju privredu u uslovima karantrinskih mera koje se uvode u borbi s pandemijom. Javni dug će u takvim uslovima prevazići vrednost BDP-a, uz procene da će nastaviti da raste i u naredne dve godine.

Dug se neće oteti kontroli

Tačno je da će javni dug rasti, ali u situaciji kada su kamatne stope veoma niske i imajući u vidu makroekonomsko okruženje, može se zaključiti da je taj dug održiv, saopšavaju iz Evropske centralne banke.

Dodaju da nema razloga za bojazni da će se javni dug oteti kontroli i da ćemo doživeti „reprizu“ sitacije koja je nastala pre deset godina, kada je izbila svetska finansijska kriza. Naime, kako tvrde u ECB-u, „trošak kamata na ovaj, novi dug biće u predstojećim godinama prilično ograničen“.

Šta je čija odgovornost

Centralna mometarna institucija evrozone drži troškove zaduživanja na rekordno niskom nivou, ali poručuje vladama da je njihov zadatak očuvanje privrede dok ne počne distribucija vakcine i dok se ne ukinu vanredne mere zbog pandemije. Kako ističu, ta vrsta odgovornosti nije u „opisu posla“ centralne banke.

Ipak, da sve ne ide baš tako glatko pokazuju i jučerašnje reakcije Poljske i Mađarske, koje su blokirale evropski program za oporavak vredan 750 milijardi evra, a što bi moglo da odloži isplatu povoljnih kredita

Foto: Pixabay

17. новембар 2020. 0 komentar

Noviji članci

Stariji članci