Na globalna berzanska kretanja ove godine najviše će uticati tempo ekonomskog oporavka u SAD i EU, oporavak koroporativnih zarada, održavanje politike niskih kamatnih stopa i odnosi između SAD i Kine. Najveći rizici po berzansko tržište su eventualni zastoji u vakcinaciji u prvoj polovini godine i porast inflacije. Na Beogradskoj berzi najviše šansi za oporavak imaju kompanije koje su i do sada bile u centru pažnje investitora, budući da nema izgleda da dođe do listiranja novih preduzeća.
Berzanska kretanja tokom 2020. gotovo su u celosti bila diktirana pojavom i eksplozijom pandemije Kovid-19 virusa, bacivši u potpuno drugi plan neke teme uz koje smo završili 2019. godinu, poput američko-kineskih trgovinskih odnosa, očekivanih zarada za 2020. godinu, izbora u SAD…
Zaključavanje i blokada vodećih svetskih ekonomija, izazvala je pravu paniku tokom marta meseca, uzrokujući kratkoročni kolaps tržišta, koji je međutim, kako se kasnije ispostavilo, pružio izvanrednu priliku za relativno brze zarade, naročito u tehnološkom sektoru. Nakon stabilizacije koju smo iskusili do aprila meseca, došlo je ne samo do postepenog oporavka tržišta i povratka indeksa na ranije nivoe, već i do dalje ekspanzije i obaranja rekordnih vrednosti.
Performanse evropskih tržišta bile su daleko slabije nego u SAD
Podršku za to dalo je nekoliko faktora: očekivana pojava vakcine; intervencije država kroz najveće fiskalne pakete pomoći ikada; monetarni stimulansi i obaranje kamatnih stopa na nulti nivo koje su perduzeli FED i ECB.
Kombinacija ova tri faktora je zajedno doprinela uverenju da će se celokupna kriza prevazići već tokom 2021. godine, a ekonomije potpuno vratiti na stanje pre korona krize, pa je to održavalo dobar sentiment.
Uočljiva je bila preorijentacija sredstava i ulaganja u sektore koji poslovanje baziraju pre svega na online platformama ili imaju nekih dodira sa tim, ili pak na one delove ekonomije za koje se pretpostavljalo da dugoročno ne mogu biti pod uticajem aktuelne krize, poput elektronske trgovine, biotehnologija, EV, AI, „cloud“ softvera i opercija, alternativnih energija…
U toku 2020. godine S&P500 je dobio 16,1%, Nasdaq čak 42% a Dow 6,8%. Evropska tržišta bila su pod uticajem identičnih faktora kao i američko, ali su tamošnje performanse vodećih indeksa bile daleko slabije. To je verovatno bila posledica mnogo veće panike, međuzavisnosti ekonomija, jačih mera zatvaranja i nerešenih pitanja oko Bregzita, pa je tako DAX dobio 3,7%, CAC izgubio 8,1% a FTSE izgubio 15%. Najveći dobitnik među evropskim indeksima je bio danski OMX uz skok od 35%.
Ključni faktori koji će uticati na berzansko tržište ove godine
Imajući u vidu prethodna događanja, očekivano se nameće pitanje: da li će se nakon prethodne godine nastaviti rast tržišta i ima li prostora za dalji optimizam? Najveći broj investicionih menadžera, analitičara i profesionalnih ulagača još uvek veruje da ima razloga za optimizam u 2021. godini, te da će se rastuće tržište održati uprkos vrlo verovatnim kratkoročnim korekcijama. Na kretanja u 2021. godini najviše će uticati nekoliko faktora.
Pre svega, to je povratak ekonomija u SAD i EU na normalno stanje – uz pretpostavku da će vakcinacija biti uspešno sprovedena, možemo istovremeno pretpostaviti da će se ljudi vratiti svakodnevnim navikama. To znači da će rad, poslovanje, putovanja povratiti obim i tempo pretkriznog nivoa. Najviše koristi od toga će imati kompanije koje se bave turizmom, putovanjima, transportne kompanije, hoteli, restorani…
Drugi važan faktor je oporavak korporativnih zarada. Posle dramatičnog pada iz 2020. godine, opšte je očekivanje da će se zarade kompanija oporaviti tokom 2021. i u odnosu na 2020. imati prosečan rast od oko 30%. Ovo će posebno pogodovati manjim korporacijama i cikličnim sektorima, poput građevine, auto-delova, energetike, pre svega naftnih kompanija.
Treće, FED će nastaviti da održava politiku niskih kamatnih stopa. Bez obzira na očekivano poboljšanje celokupnog ekonomskog stanja, opšte je uverenje da će FED ostaviti referentnu stopu na nuli još barem naredne dve godine – na dugoročnom planu, što će pogodovati korporativnim zaradama i delom opravdavati visoke valuacije. Nije isključeno da će doći do povećanja potrošačkih cena, što bi uticalo na skok dugoročnih kamatnih stopa, ali za sada to ostaje u domenu manjeg rizika.
Četvrti faktor se odnosi na ponovno usredsređivanje na globalne teme koje su dominirale pre korona krize, koje mogu izazvati volatilnost tržišta. Oporavak globalne ekonomije i povratak u stanje normale ponovo će otvoriti neka pitanja koja su bila zamrznuta tokom 2020. U prvom redu, to će biti dalji ekonomski odnosi između SAD i Kine, iako se ne očekuje povratak na poteze i retoriku iz 2018. i 2019. godine.
Glavni rizici i performanse sektora
Kada je reč o berzanskim kretanjima, za njih će biti najrizičnija dva faktora.
Prvi je rizik da se vakcinacija u prvoj polovini godine ne sporovodi odgovarajućim tempom. Ovo bi moglo izazvati veće oscilacije na berzama, implicirajući da pandemija nije stavljena pod kontrolu.
Drugi rizičan faktor je porast inflacije usled upumpavanja velikih sredstava i pojačane državne potrošnje. Naime, iznenadni i održivi porast inflacije tradicionalno nije povoljan po tržište akcija.
Gledajući performanse sektora, vrlo je jasno da je tehnološki sektor doživeo najveću ekspanziju uz prilično uvećane valuacije, pa je rizik korekcije verovatno najveći baš kod ovih kompanija, mada to ne znači da se u dugoročnom smislu neće nastaviti rast. U stopu ga prati sektor takozvanih cikličnih dobara, verovatno zato što je tržište već zaračunalo oporavak na ovim akcijama, dok je segment energije uz korekciju od 36% bio najgore performiran (gro akcija čine naftne kompanije uz sada pristojne dividende).
Kretanja na Beogradskoj berzi
Domaći BELEX doživeo je tokom ove godine pomalo sličan razvoj događaja kao i posle finansijske krize iz 2009. Naime, indeks se za razliku do nekih globalnih indeksa još nije oporavio od martovskog pada. Izgledi za poslovanje domaćih kompanija svakako su pogoršani, uz perspektivu oporavka koja će verovatno biti diktirana popravljanjem stanja na globalnom nivou.
Do sredine ove godine očekujemo izveštaje koji će dati konačnu sliku finansijske šetete koju su pretrpele domaće listirane kompanije.
Indeks BELEX15 je na godišnjem nivou izgubio 6,6% a BELELXline 9,1%.
Imajući u vidu da nema izgleda da dođe do listiranja novih kompanija, teško da se mogu nametnuti neki drugi igrači osim najlikvidnijih kompanija kao što su NIS, Komercijalna banka, Metalac, Tehnogas i Alfa-plam. Ove kompanije će ujedno imati i najviše šansi da povrate poslovanje na ranije nivoe, od kojih je NIS direktno zavisan od globalnog faktora – cene nafte.
Izvor: Ilirika Investments
Foto: ArtTower, Pixabay