centralna banka

Već tri godine građani Libana na protestima traže da krivci za ekonomsku krizu u kojoj se ova zemlja nalazi budu kažnjeni. Izgleda da njihov trud nije bio uzalud.

Da podsetimo, Liban je do pre nekoliko godina bio stabilna ekonomija, bar u svom okruženju koje redovno potresaju sukobi. Međutim, 2019. godine ova zemlja je doživela veliku krizu likvidnosti, zatim je počela pandemija korona virusa koja je dodatno razorila njenu ekonomiju, a usledile su ogromna eksplozija u Bejrutu i rat u Ukrajini. Sve ovo dovelo je do drastičnog pada životnog standarda u toj zemlji, i narod je počeo masovno da se iseljava.

Ta kriza je, kažu stručnjaci, mogla da se spreči ili bar ublaži da je guverner centralne banke Rijad Salameh adekvatno reagovao. Ili bar da nije krao novac građana.

Ovaj čovek vodi Banku Libana skoro 30 godina, međutim njegov poslednji mandat trajaće samo do ovog jula. Posle toga više neće biti na njenom čelu. Postoji nekoliko scenarija kako bi se moglo desiti njegovo povlačenje. Jedan uključuje i zatvorsku kaznu ali samo na prostoru Evrope, budući da su nalog za njegovo hapšenje zbog učestvovanja u korupciji izdale Francuska i Nemačka. Liban to nije učinio jer su u njemu vlasti, bankari ali i dobar deo pravosuđa korumpirani.

Salameh se inače sumnjiči da je za ličnu upotrebu oprao više od 330 miliona dolara libanskog javnog novca. Od dela tog novca kupovao je luksuzne nekretnine u Evropi i druge skupocene stvari. Upravo zbog toga je podignuta optužnica protiv njega na Starom kontinentu, međutim, Liban ne izručuje svoje građane.

Ipak, i sami Libanci smatraju da je on, zajedno sa saradnicima, učestvovao u proneveri javnog novca, pranju istog, ilegalnom bogaćenju i utaji poreza, i žele da napokon neko odgovara za ova nedela. Zato pravdu traže na ulicama.

Kako je propala libanska ekonomija?

Da bismo ovo razumeli, moramo se vratiti decenijama unazad. Naime, ova zemlja je 1997. godine svoju valutu vezala za američki dolar po fiksnoj stopi od 1.507 libanskih funti za dolar. Vremenom je njihova funta postala veoma precenjena a dolari su prestajali da pristižu u dovoljnoj količini s obzirom na pad doznaka od dijaspore.

Da bi stabilizovao libansku funtu i očuvao rezerve dolara, Salameh je sproveo svojevrsan “finansijski inženjering” odnosno uveo set mera u koje je spadalo i nuđenje velikih prinosa na čuvanje dolara u bankama. Ovo je uticalo na pad kreditiranja realne ekonomije. U međuvremenu se država pravila da ne čuje upozorenja MMF-a i Svetske banke da treba da smanji javnu potrošnju. To nije bila slučajnost – velikodušnost države odgovarala je i vlastodršcima i ekonomskoj eliti, budući da su mnogi od njih zahvaljujući “kreativnom pristupu budžetiranju” deo javnog novca zadržali za sebe.

Pred početak pandemije situacija u Libanu je već bila toliko loša da su otpočeli masovni protesti protiv Vlade, centralne banke ali i celog bankarskog sektora. Za to vreme i neke druge države istraživale su Salamehove račune i nekretnine koje je kupio na njihovoj teritoriji. Ovu istragu prvo su pokrenuli Švajcarci ali su se u nju ubrzo uključili i nadležni organi iz Belgije, Francuske, Nemačke, Luksemburga i Lihtenštajna. U martu 2022. evropske države zamrzle su oko 130 miliona dolara libanskog novca koji je doveden u vezu sa ovim proneverama.

Pošto su švajcarske vlasti zatražile zvaničnu saradnju sa libanskim istražiteljima, i u Libanu je pokrenuta istraga protiv guvernera centralne banke. Trenutno se dakle vode sporovi protiv njega u Evropi, a jedan libanski sudija je već proglasio krivim za učestvovanje u korupciji Salamehovu braću za koje postoje dokazi da su preko njega stekli bogatstvo. Sudije svih pomenutih zemalja sarađuju na ovom slučaju.

Međutim, Salameh nije jedini uključen u korupciju. I protiv njegovih saradnika se vode istražni postupci, kao i protiv pojedinih bankara. Neki od njih sumnjiče se da su guverneru omogućili neometan transfer i pranje novca koji je pokrao od građana.

To što se i pravosuđe, u koje se nisu polagale velike nade, uključilo u borbu protiv korupcije narodu Libana dalo je nadu da se može promeniti sistem tako da u njemu više ne bude nedodirljivih. Zato građani sada traže od Salameha da podnese ostavku. Njihov zahtev su podržali i neki članovi Vlade i parlamenta.

Salameh ipak više neće biti guverner

Ipak, ne očekuje se da će se celokupna vlast okrenuti protiv guvernera centralne banke, jer on sigurno poseduje određene dokaze o tome kako su i drugi funkcioneri i političari doprineli pustošenju državnog budžeta. No, vlastodršci su svesni da moraju preduzeti nešto s obzirom na rast nezadovoljstva građana. I ne samo građana. Rešavanje ovog problema je jedan od uslova koji im postavlja MMF sa kojim su u pregovorima oko paketa finansijske pomoći zbog bankrota.

Što se tiče Salameha, on je ranije govorio da će podneti ostavku samo ukoliko ga libanski sud proglasi krivim. Međutim ovog februara je izjavio da se posle isteka svog mandata u julu neće više vraćati na tu funkciju. To je dakle nagoveštaj da se nešto u Libanu menja, ali i dalje nije ono što su građani želeli – da krivci za urušavanje njihove ekonomije odgovaraju za svoja nedela.

Izvor: Foren Polisi

Foto: Rashid Khreiss, Unsplash