Borbe u Ukrajini su ekonomiju evropskih država gotovo u trenutku preoblikovale u ratnu, pa za uspostavljanje koliko-toliko korektnih međunarodnih odnosa više neće biti dovoljno zaustavljanje agresije.
Potrebno je i ukidanje svih sankcija, te povratak na tržišne odnose u globalnoj trgovini.
Posle samo dve nedelje borbi vidi se koliko je Ukrajina značajna – nema tačke na globusu koja nije pod pritiskom događanja u najprostranijoj evropskoj državi. Prvih dana izrazito oštar sukob sada se odvija nešto manjim intenzitetom, ali su zato privredne posledice krupne i zahvatile su bezmalo ceo svet. Moglo bi se reći da se vojni sukob preobrazio u pravi ekonomski rat, a sa vremenom privredno-finansijsko sučeljavanje će biti i odlučujuće za konačan epilog.
Pod dirigentskom palicom
Zapadni deo sveta je, pod dirigentskom palicom SAD, Rusiji nametnuo sankcije koje se donekle mogu porediti jedino sa kažnjavanjem Irana 2012. godine. Podsetimo se, tada je, usled nespremnosti Teherana da bitno ograniči istraživanja na razvoju nuklearne bombe, centralna srednjoistočna država izbačena iz bankarskog sistema Svift, što je dovelo do toga da prepolovi prihod od izvoza nafte, a spoljnu trgovinu umanji za 35 odsto. Nemogućnost kupovanja novijih tehnologija iz godine u godinu je sve više ometala razvoj Irana, dok je nezaposlenost, uprkos naporima vlasti da očuva radna mesta, uvećana za 22 odsto.
Može se reći da će, po strukturi, nedaća sa kojima se suočava Rusija biti slična. Samo, znatno grublje i trajnije. Brzina kojom je reagovao Zapad je tolika da se stiče utisak da se na ovakvom kažnjavanju ocrnjenih država odavno radi. Rat u Ukrajini je samo zgodna epizoda, dugo očekivani povod da se planirane sankcije uvedu. Nešto kasnije svakako bi se našao drugi razlog za sankcije, moguće u nešto blažoj varijanti.
Kako do deviznih rezervi
Prvi put primenjena zabrana korišćenja deviznih sredstava centralne banke sankcionsane države je u startu ispoljila oštrinu. Navala ruskih građana na devize je ogromna. Nije pomoglo ni uvođenje referentne kamatne stope od čak 20 odsto, pa je država zabranila iznošenje deviza u inostranstvo, te na čak 30 odsto povećala bankarsku proviziju na devizne transakcije.
Mada Rusija, zahvaljujući prihodima od izvoza energenata, svakodnevno na računu ima suficit od otprilike 19 milijardi dolara, jagma za devizama je ogromna. Razlog je upravo zabrana Centralnoj banci Rusije da koristi rezerve položene u zapadne banke. Tako je anulirana znatna količina od čak 643 milijarde dolara koliko je unazad osam godina akumulirano u deviznim rezervama Rusije.
Ruski bankari mogu da računaju na 2.250 tona zlata (gotovo 150 milijardi zelembaća), na 83 milijarde uložene u kineske hartije od vrednosti, mada i prodaja ovih papira neće ići baš lako, te oko 30 milijardi dolara u raznim čvrstim valutama, koliko se kao gotovina nalazi u moskovskom trezoru. Kako su ruski građani bankama poverili čak 280 milijardi dolara na štednju, može se razumeti koliko je 30 miliona malo za operativne potrebe, posebno kada masu zahvati panika. Za dalji tok biće bitno koliko će Rusija uspeti da koristi trenutno nedostupne devize, od kojih je ne malo dobro prikriveno u brojnim ofšor zonama.
Zabrana izvoza nafte i gasa
Veći nego što se očekivao pokazao se i efekat prekida proizvodnje u mnogim ruskim kompanijama zapadnih vlasnika. Tako je više proizvođača automobila, robe široke potrošnje, ali i cipela i odeće, te kompanija za obradu drveta, potom fabrika hemijske industrije minimiziralo rad i prešlo ka postupnom prekidu proizvodnje. U određenom broju slučajeva, radna mesta su smesta ukinuta, baš kao što su i mnogi lokalni trgovci i distributeri uvozne robe ostali bez posla. Bogatiji sloj ruskog društva je smesta pokupovao po radnjama najbolje proizvode IT tehnologije, predviđajući brzi nastanak nestašica naročito sofisticiranije uvozne robe.
Međutim, može se reći da su prve posledice uvođenja sankcija beznačajne spram onih koje će nastati ako se bude primenila mera koja Rusiju najviše pogađa. Reč je o zabrani izvoza nafte i gasa, čiji prihod puni 45 odsto državnog budžeta. Prošle godine je izvoz gasa iznosio 55 milijardi dolara, ugalj je pribavio dodatnih 10, dok je inoplasman nafte Rusima obezbedio čak 195 milijardi. Zbirno, nešto iznad 252 milijardi, gotovo 48,5 odsto ukupnog deviznog prihoda.
Najava iz SAD
Moglo bi se reći da su Rusija i države Evropske unije, pre svih Nemačka, Austrija, Italija, ali i Češka, Slovačka, Mađarska, idealni partneri. Rusija ima gotovo beskrajne izvore fosilnih, ali i drugih energenata poput uranijuma, dok su Evropljani sopstvene manje zalihe odavno iscrpili i sada se dominantno oslanjaju na uvoz.
Čak 40 odsto gasa, 32 odsto nafte i polovina potrebnog uglja, pristiže iz Rusije – partnerstvo se, uprkos višedecenijskom protivljenju svih američkih predsednika od Regana pa nadalje, decenijama razvijalo. Oslonjenost Evropljana na ruski gas i naftu je velika, uzajmna zavisnost obostrana i do sada je saradnja, uprkos povremenim čarkama, bila za pohvalu. Obostrano.
No, pre nekoliko dana američki predsednik Bajden je najavio zabranu uvoza ruskog gasa, nafte i uglja. Zabrani se odmah pridružila i Velika Britanija. Ali, odustajanje od nabavki energenata iz Rusije bilo bi pogubno po Evropljane, posebno po države koje su vodeće u trgovini sa velikim istočnim partnerom. Stoga nisu mogle da prihvate momentalni raskid izuzetno korisne trgovine. No, i Evropska unija se odlučila da već za nekoliko godina oslonjenost na ruske energente smanji za dve trećine, uz jasnu naznaku da, najkasnije do 2030. godine možda i u celosti promeni dobavljače energenata.
Cena ekonomskog rata
Pozicija SAD i Velike Britanije je lagodna, lako mogu da četiri do pet odsto nafte, koliko pribavljaju iz Rusije, nadoknade od nekog drugog dobavljača. Zavisnost Evropljana je ne samo mnogo veća, već je u slučaju gasa takve prirode da je nemoguće promeniti partnera preko noći. Šta više, Briselu je jasno da bi naredne tri-četiri sezone, a i duže, zimi bilo ozbiljnih poteškoća ako bi momentalno prekinuli uvoz gasa. Stoga su se odlučili da samo delimično zamene dobavljača i to postupno u narednih šest-sedam godina.
Međutim, i ovakva preorijentacija će skupo koštati i Evropljane i Ruse. U najboljem slučaju, gas dopremljen tankerima u LNG terminale je skoro 60 odsto skuplji od ruskog koji stiže iz gasovoda, i to u slučaju da se tržište derivata smiri i vrati u donedavne tokove. Ipak, ako aktuelna dešavanja trajnije poremete tržišna očekivanja, cena gasa može da se ustali i na dva do tri puta višem nivou od dosadašnjeg. Slično je i sa naftom, koja je ovih dana premašila 130 dolara za barel, naspram 48 do 52 tokom lanjskog leta.
Takođe, ni Rusi, mada pretežno izvoze tražene sirovine, ne mogu lako naći novog kupca. Kina jeste veliki ruski sused i konzument energenata i sirovina, ali ima dugogodišnje partnere i može tek delimično da preuzme robu koju je Rusija decenijama plasirala na evropsko tržište. Po Moskvu je nepovoljno i to što nije lako zaustaviti proizvodnju ni nafte, ni gasa. Brz prestanak crpljenja fosila može trajno da upropasti nalazišta. Stoga se mora voditi računa o dinamici usporavanja izvoza kako bi što duže mogli da višak nafte i gasa lageruju u inače ogromnim skladištima.
Koliko je Evropa samostalna
No, pitanje je koliko evropske vlade mogu samostalno da odlučuju? Pritisak SAD, ali i brojnih naddržavnih tvorevina poput NATO pakta, MMF i Evropske unije je snažan. Od toga koliko u Berlinu, Parizu, Rimu, budu sposobni da se odupru pritiscima sa strane i (energetsku) politiku što više budu vodili u interesu svojih građana, umnogome zavisi i epilog aktuelne krize. Ameri, pa i Britanci, slabo trguju sa Rusima, Evropljani, uprkos lošem trendu poslednjih sezona, mnogo više.
Pre devet godina razmena između Rusije i država EU je iznosila čak 445 milijardi evra, lane samo 255. Pad međusobne razmene se jasno ispoljio i kroz skroman, tek simbolički rast BDP. kod obe strane. To su posledice sankcija uvedenih Rusiji 2014. godine, nakon prve etape rusko-ukrajinskog sukoba. Prekid energetske saradnje bi međusobno partnerstvo bukvalno minimalizovao, bolje rečeno na duže vreme udaljio jedne od druge. Na obostranu, i to veliku, štetu.
Ekonomski odnosi su drastično poremećeni i teško da se ovakvi mogu održati duže vreme a da ne bude velike štete po oba partnera, dakle i po Rusiju i evropske države.
Nauk je prilično jasan. Pregovori zaraćenih strana su, logično, prvenstveno usmereni na prekid borbenih dejstava. Međutim, kako bi se situacija u celosti stabilizovala neophodno je i ekonomije svih aktera vratiti tržišnim odnosima. Korist od prekida rata je uvek dobrodošla, ali biće mala, moguće i tek privremena, ako sankcije opstanu i ekonomije budu oblikovane kao kada su partneri u ratnom stanju.
Izvor: 021.rs, autor Živan Lazić
Foto: Pixabay
