GejmStop

Verovatno nikada ranije niste čuli za kompaniju GejmStop, ali ovih dana ćete o njoj čitati u skoro svim medijima. Ona je, zahvaljujući srčanoj podršci običnih građana, uspela da izbegne propast na berzi, kojoj su kumovali moćni hedž fondovi, dolivajući ulje na vatru njenog već postojećeg pada poslovanja. Što je još bitnije, podigla je svest o tome koliko je Volstrit zapravo jedno surovo i nefer tržište.

Volstrit ovih dana potresa nezapamćena afera koja je ogolila sve slabosti modernih finansijskih tržišta, ali i podsetila nas da nekada obični građani, ako se udruže, mogu biti moćniji od velikih sistema.

Šta se tu sve dešavalo može se čuti iz priče Aleksa Patona (28), inženjera za sajbersigurnost, koji se tek tokom pandemije zainteresovao za praćenje trgovanja na berzi. On je počeo je da koristi platformu za trgovanje pod imenom Robinhud, ali i da prati informacije o opkladama koje su ljudi ostavljali na Reditu. Jedan prijatelj mu je savetovao da obrati pažnju na GejmStop.

U pitanju je bio američki maloprodajni lanac video-igrica koji je konstantno gubio kupce zbog rasta onlajn kupovine ovih proizvoda. Pandemija je dodatno pogoršala položaj GejmStopa, pa je kompanija u maju najavila masovna zatvaranja svojih prodavnica. Međutim, Rajan Koen, osnivač internet giganta Čui (Chewy) fokusiranog na prodaju hrane za ljubimce, preuzeo je 13 odsto udela u GejmStopu i počeo lobirati za to da kompanija veći deo svog poslovanja preseli onlajn, napadne brzorastuće tržište video-igara i tako postane ozbiljan rival velikim igračima poput Amazona. Akcije su počele polako da rastu. Pojavili su se i novi investitori, uglavnom mladi ljudi koji zbog karantinskih mera imaju viška vremena ali i novca, pošto u ovoj situaciji nemaju gde da ga troše. Neki od njih ušli su u tu priču i iz nostalgije, budući da su kao deca stalno posećivali GejmStop.

Klađenje protiv GejmStopa

Međutim, u današnjem svetu za uspeh nije dovoljno samo imati dobar poslovni plan i pasionirane male ulagače, potrebno je da na vašoj strani budu i „velike zverke“. A to nije bio slučaj sa GejmStopom.

Veliki hedž fondovi su se prethodno masovno kladili na njegovu propast. U slučaju da kompanija stvarno propadne oni bi zaradili dosta novca na ovoj, kako su mislili, sigurnoj opkladi.

Špekulanti, odnosno oni koji se bave short selling-om, pozajmili su akcije GameStopa od brokera, prodavali ih po tadašnjoj ceni od četiri dolara, i potom su planirali da ih, kada još padne vrednost kompanije, otkupe po nižoj ceni i vrate zajmodavcu. I naravno da zadrže razliku. Ovaj način trgovine nije upitan sa stanovišta zakona, budući da je legalan, ali iz etičke perspektive jeste, i to je mnogim akterima ove priče zasmetalo.

Međutim, umesto da ih otkupe i vrate, da citiramo jednu stranicu iz naše istorije, „dogodio im se narod“.

Hiljade čudesnih Davida

Hedž fondovi su dakle na sve legalne načine obarali vrednost GejmStopovih akcija. Nove investitore je najviše razbesneo Endru Left iz kompanije Citron kapital kada je rekao da je ovo „neuspešan maloprodajni lanac rezervisan za šoping-centre“ i prognozirao dalji pad njegovih akcija. Ova „suptilna sugestija“ da GejmStop nema budućnost svakako nije bila fer ako se ima u vidu da se Leftova kompanija kladila na njenu propast, ali finansijska tržišta se retko kada i mogu staviti u istu rečenicu sa rečju „fer“.

Još neko je međutim razmišljao na ovaj način. „Obični“ ljudi odlučili su da se više ne povlače pred nepravdom, makar morali da se suoče i sa pravim finansijskim Golijatima. Organizovano su počeli da kupuju akcije GejmStopa i tako im digli cenu.

S obzirom na masovnost ovog pokreta, vrednost akcija kompanije porasla je za samo nedelju dana za 700 procenata. Nije odmogla ni pomoć Ilona Maska, koji je uzor mnogim ovim mladim ljudima, a koji je pružio javnu podršku GejmStopu i pozvao ljude da nastave da investiraju u njega. Tako je vrednost ovih akcija od početka ove godine porasla za neverovatnih 1.500 odsto.

Potom su se hedž fondovi našli u problemu jer moraju da ih otkupe po većim cenama kako bi ih vratili. Rezultat cele ove akcije su ogromni gubici hedž fondova koji će se meriti milionima, ako ne i milijardama dolara. I to samo zato što je ljudima „prekipelo“, što nisu hteli više da gledaju nepravdu.

Možda je najbolji opis cele ove situacije dao jedan naš tviteraš pod imenom @tatanadete koji je napisao: „Ono što se dešava u Americi je da se gomila berzanskih milijardera kladila da će nasukani kit da umre na plaži do jutra, a onda se ekipa sa Redita kladila da neće, i skupilo se njih par hiljada i otišlo na plažu da mu daju veštačko disanje“.

Kratkotrajno rešenje

I mladić sa početka ovog teksta, Aleks Paton, uložio je u GejmStop 1.000 dolara i vrlo brzo stekao profit od 2.000 dolara. Međutim, dalje nije ulagao. Kaže da je u ovom poslu, mada to nije njegova profesija, najvažnije znati kada treba da stanete.

On se, smatra, povukao na vreme pošto je ubeđen da će hedž fondovi koji su se kladili na njegovu propast otkupiti akcije GejmStopa i potom, prodajom istih, opet izazvati pad njihovih cena.

Ali čak i da se to ne desi, kaže on, vrednost akcija GejmStopa je prenaduvana – ova kompanija koja se bavi zastarelim biznisom jednostavno ne može na duže staze rasti. Uzrok njenog dosadašnjeg rasta je bio revolt iznerviranih ljudi kojima se smučila bahatost moćnih, a ne poslovni rezultati kompanije.

Dakle, možda GejmStop ipak neće uspeti da se razvije u giganta u oblasti trgovine video-igricama, ali uspeo je bar u jednoj stvari – da skrene pažnju javnosti, ali i regulatora, na slabosti finansijskih tržišta koje velikim igračima ostavljaju mnogo prostora za manipulacije.

Foto: jeffjacobs1990, Pixabay