Jedan Požarevljanin već više od decenije hoda bez cipela i do sada je bosonog obišao 26 zemalja. Tako je ulazio u sve javne ustanove, čak i u pozorište. Kaže da hoda bosonog jer mu je lepo, a nedavno je bio i na lekarskom pregledu. Lekar koji ga je prigledao priznaje da mu je to prvi takav slučaj u medicinskoj praksi, ali da je pacijent odličnog zdravlja.
Aleksandar Mančić (39) iz Požarevca je pre više od deset godina odlučio da baci cipele i čarape, pokuša da izađe na ulicu i hoda bos i od tada nije prestajao. Bilo da je napolju kiša, sneg ili užareni asfalt, ovaj Požarevljanin ne mari.
„Mnogi pokušavaju da shvate zašto ja to radim. Pa, nema tu šta da se shvati, tako sam rešio i to je to. Ja sam na početku razmišljao o tome, da krenem, ali sam se stideo. Gledao sam šta će drugi ljudi da mi kažu, šta će drugovi da mi kažu i onda davne ‘98. ja sam rešio da noću izađem ispred zgrade i da šetam bos. Posle sednem u voz, odem u Beograd i šetam tamo bos, pošto me niko ne zna“, ispričao je Aleksandar.
Bitno je da je meni lepo
Reakcije ljudi su različite, ali kako kaže, više ne obraća pažnju.
„Gledaju me prvo sa sažaljenjem, misle čovek ide bos – nema. Onda su pričali da ne idem bos, da ću se prehladiti. Nikad se nisam prehladio od toga. Bitno je da je meni lepo“, kaže ovaj Požarevljanin.
Tako Mančić gazi po travi, betonu, barama, blatu i kaže da ovaj osećaj ne bi menjao ni zbog jednog mišljenja. Bos je hodao po Moskvi, Berlinu, Švajcarskoj, Turskoj, celoj Srbiji, ali nije mu svuda dozvoljen ulaz.
„Ostalo mi je još da se provozam avionom bos. Išao sam u javne ustanove, opštinu, poštu, pozorište“, kaže Mančić.
Nepoznat slučaj u medicinskoj praksi
Nakon decenije bosonogog hodanja, otišao je i na lekarski pregled.
„Prvi put se suočavam sa ovakvom praksom, do sada nisam imao takvih slučajeva. Nisam ni znao da u mom gradu postoji čovek koji hoda već decenijama bos, pa sam malo i iznenađen. Kod njega je anatomija i morfologija stopala uredna, a ima jače razvijene mišiće stopala, mišiće potkolenice, ima anatomski pravilno oblikovane svodove stopala i zadebljalu kožu na stopalima, što je jedna vrsta prevencije od bilo kakvih povreda“, objašnjava Marko Radovanović, specijalista ortopedije i traumatologije.
Poslednji par obuće Aleksandar je kupio, kako kaže, pre tri godine.
„Sad mogu i na staklo da stanem i ništa da ne bude. Ovako planiram dokle god sam živ. Kad se obuju cipele osećaš se drugačije, samo što mi se ovako ne znoje noge i ne moram često da perem čarape i noge. Voleo bih da glumim u nekom filmu, na primer, ili da se bavim snimanjem i obilazim razna interesantna mesta i radim reportaže ili kada bi me neko angažovao za neku reklamu“, iskren je Aleksandar.
Izvor: serbiantimes.info
Foto: Pixabay