Pre nešto više od decenije, kroz ćaskanje na internetu dvojica tehnoloških entuzijasta došla su na ideju o osnivanju firme Seven Bridges Genomics. Ona je vremenom prerasla u prestižnu kompaniju sa nekoliko stotina zaposlenih, zaslužnu za velike naučne proboje u oblasti biotehnologije. Međutim, na vrhuncu njene slave, jedan od osnivača je napušta i osniva novi startap – Orgnostic. Zašto? „Zato što sam ’navučen’ na preduzetništvo. Ne želim da radim u kompaniji u kojoj pravila ponašanja diktira korporativna kultura, već u malom timu u kojem se svi zaposleni poznaju, gde je komunikacija prirodnija“, kaže fizičar i programer Igor Bogićević, koji se sada bavi upravo analizom funkcionisanja timova u preduzećima.
B&F: Tehnološka verzija američkog sna, koja počinje tako što mladi preduzetnik pokreće posao u roditeljskoj garaži, a onda zahvaljujući pameti i trudu postane milijarder, „primila“ se u celom svetu. I početak vaše karijere donekle podseća na ovu legendu…
Igor Bogićević: …samo mi nedostaju garaža i milijarde dolara. Šalu na stranu, moja karijera se nije uvek kretala pravolinijskom putanjom. Ranih dvehiljaditih, pred završetak studija fizike, počeo sam da radim kao programer. Prvo kao frilenser, a potom i kao zaposleni u nekoliko kompanija. Vremenom sam shvatio da više ne studiram fiziku, već se maltene puno radno vreme bavim softverskim inženjerstvom.
Moj dalji razvoj odredilo je jedno poznanstvo preko inetrneta. Često sam četovao sa Denizom Kuralom, koji je tek završio matematiku na Harvardu i počeo da radi na prvom projektu sekvenciranja genoma na široj populaciji. Uvideo je da se ogromne količine podataka u ovom projektu obrađuju uglavnom manuelno, što traje predugo, a često je i nepouzdano. U to vreme naučnicima je bilo potrebno otprilike godinu i po dana za nešto za šta je danas na Seven Bridges platformi dovoljan jedan dan.
Verujući da proces obrade ovih podataka može biti brži, 2010. godine smo se, opet preko interneta, dogovorili da osnujemo svoju biotehnološku kompaniju. Tek posle smo se upoznali uživo.
B&F: Kako biste laiku objasnili šta zapravo radi Seven Bridges?
Igor Bogićević: Ukratko – pomaže istraživačkim grupama pri naučnim institucijama i biofarma kompanijama da strukutuiraju svoje biomedicinske podatke i sa njima postave veliki broj hipoteza, na primer, da li i koje genetske promene uzrokuju određeni kancer, ili kako bi, potencijalno, neki lek mogao da utiče na ovu bolest.
B&F: Zašto ste odlučili da deo kompanije bude u Srbiji, a deo u Sjedinjenim Američkim Državama?
Igor Bogićević: Kada smo počinjali, ovde nije bilo kadrova koje smo mogli zaposliti direktno iz „školskih klupa“, već smo uvek morali da ih dodatno obučavamo. Osim toga, Srbija jeste imala dobre informatičare, ali ne i stručnjake iz oblasti biotehnologija. Zato se deo kompanije u kojem rade naučnici i istraživači nalazi u Kembridžu, na samom „izvoru znanja“.
B&F: Taj model je toliko dobro funkcionisao da je Seven Bridges sada prestižna kompanija, sa profesionalnim menadžmentom i zvučnim klijentima. Ipak, vi se u takvoj situaciji povlačite sa rukovodeće pozicije, ali i iz same kompanije i počinjete sve od početka. Zašto?
Igor Bogićević: Zato što je preduzetništvo, odnosno pravljenje novih IT proizvoda, neka vrsta zavisnosti. Uzbuđenje koje čovek oseti kada otvori novu firmu, a tek kada ona postigne prve uspehe, umnogome prevazilazi osećaj uljuljkanosti koju vam nude stalno zaposlenje i dobra zarada. Uostalom, pojam „siguran posao“ pripada nekim prošlim vremenima, danas nijedan posao suštinski nije stalan i siguran.
Osim toga, prošlo je više od decenije od kada smo Deniz i ja sami primali nove kadrove, a on ih lično obučavao. Seven Bridges je u međuvremenu postao sve ono što ste vi pomenuli – skoro pa korporacija. Osnivači su se povukli iz nje i danas je to kompanija koju kontrolišu investitori, a ne nekoliko mladih entuzijasta koji žele da pomognu medicini u sprečavanju pojave i širenja kancera ili nekog drugog zdravstvenog problema.
B&F: Drugim rečima, kompanija je postala prevelika za Vaš ukus?
Igor Bogićević: Ja inače nisam klasičan predstavnik korporativne kulture koji će dolaziti na posao u odelu i baviti se silnim protokolima pre nego što počne da radi ono što zaista voli. Nije mi problem da to radim ukoliko je neophodno, ali više volim da se bavim inovacijom i razvojem.
Zato radije biram rad u startapu, gde se svi zaposleni poznaju i imaju prirodniju komunikaciju. Takve male kompanije su dinamičnije od velikih i nude mnogo više prostora za inovativnost i kreativnost.
Odlazak iz Seven Bridgesa i osnivanje Orgnostica je, dakle, bio moj način da ponovo osetim ispunjenost i zadovoljstvo, kakvo ne mogu pronaći u korporativnom okruženju. Naravno, i dalje mi je drago kada vidim da Seven Bridges i sjajni ljudi koji tamo rade osvajaju nagrade i postižu pomake u nauci. Iskreno se radujem njihovim uspesima.
B&F: Kada ste pokrenuli Orgnostic?
Igor Bogićević: Ovu kompaniju sam osnovao sa Lukom Babićem krajem 2019. Nas dvojica smo se upoznali na jednom neformalnom događaju i odmah započeli razgovor o skaliranju timova zaposlenih. Ja sam tada dosta razmišljao o ovoj temi, jer se Seven Bridges već ozbiljno proširio i bile su mu potrebne mnoge HR alatke kao ispomoć. Luka je završio organizacionu psihologiju na Harvardu i radio je na sličnim poslovima u hrvatskoj kompaniji Infobip, čiji broj zaposlenih je veoma brzo porastao sa 250 na 1.500. Zato smo se odlično razumeli.
Naš razgovor je išao u prilog teoriji da u današnje vreme, posebno u kompanijama koje zapošljavaju deficitarne kadrove poput IT-evaca, HR odeljenja imaju veoma težak zadatak, koji na momente deluje nerešivo. Međutim, Luka je tvrdio da ipak postoje načini da se njihov posao učini egzaktnijim, odnosno da je mnoge stvari, pa i ljudski i potencijal timova zaposlenih, moguće izmeriti. No, takve usluge koriste isključivo velike kompanije koje mogu da angažuju poznate konsultanske kuće i da ih plaćaju milionima evra, dok mala i srednja preduzeća „tapkaju u mraku“. Baš tu bi, složili smo se, mogla ležati nova poslovna šansa.
B&F: Tako ste došli na ideju da razvijete softver za vrednovanje ljudskog kapitala. Kome je on namenjen?
Igor Bogićević: Mogu ga koristiti svi, ali to najčešće čine male i srednje firme koje se bave takozvanom „ekonomijom znanja“. To su tehnološke i druge kompanije koje se nalaze u neprekidnoj potrazi za talentovanim kadrovima, ali i u iscrpljujućim nastojanjima da zadrže postojeće, za kojima vlada veliko interesovanje na tržištu. Međutim, mi se ne bavimo pojedincima, niti prikupljanjem podataka o njima, već analizom funkcionisanja timova sastavljenih od takvih kadrova.
Poslodavci su i sami svesni da je potraga za savršenim zaposlenim jednaka potrazi za Svetim gralom. Takva osoba ne postoji. Ali zato postoje savršeno uigrani timovi koji će kroz dobru saradnju neprestano ostvarivati svoj pun potencijal, bez obzira na to ko je slabija, a ko jača karika u timu.
Koliko su takvi HR alati potrebni kompanijama najbolje pokazuje podatak da mi, kada smo osnovali Orgnostic, nismo jurili investitore, već su oni nas sami kontaktirali. U godini kada je pandemija maltene blokirala celu svetsku ekonomiju, mi smo sproveli uspešno prikupljanje kapitala. Ironično, tome je doprineo i korona virus koji je milione zaposlenih poslao na „rad od kuće“, a njihove kompanije primorao da traže načine za bolje razumevanje njihovog rada.
B&F: Potom ste proizvod testirali na prvih deset klijenata. Kakvi su bili rezultati?
Igor Bogićević: Ohrabrujući, mada ne smem mnogo da pričam o tome jer ispitivanja još traju. U teoriji, dobrim skaliranjem performansi zaposlenih moguće je povećati efikasnost kompanije između 17 i 40 odsto. Našim klijentima inače nije važna produktivnost, jer se ne bave manuelnim poslovima, već upravo efikasnost i stvaralački potencijal zaposlenih.
B&F: Šta vaš softver konkretno prati i analizira?
Igor Bogićević: To zavisi od potreba klijenta, ali i dostupnih podataka. Primera radi, često istražujemo vezu između zarade i zadovoljstva zaposlenih ili podatke o broju novozaposlenih i onih koji su dali otkaz, kao i njihove motive. Istražujemo i lojalnost zaposlenih kompaniji, ali i uticaj atmosfere na poslu na njihovo zadovoljstvo.
U poslednje vreme dosta se bavimo i analizom rada od kuće. Budući da kompanije više ne okupljaju zaposlene „pod jednim krovom“, sve je teže ispratiti izazove sa kojima se oni suočavaju. A izazovi su raznovrsni – lošiji kvalitet njihove međusobne komunikacije koja se sada odvija uglavnom preko interneta, pad efikasnosti, preopterećenost poslom, „sagorevanje“ i slično.
Iako je ranije glorifikovan, pandemija je u praksi dokazala da rad od kuće mnogim ljudima ne odgovara. Čini mi se da bi za većinu kompanija najefikasniji bio hibridni model – kombinacija rada od kuće sa radom iz kancelarije.
B&F: Imate li možda recept i za drugi gorući izazov sa kojim se veliki broj kompanija danas suočava – kako privući i zadržati talente?
Igor Bogićević: U većini preduzeća glavni motiv zaposlenih je zarada. Međutim, u tehnološkim kompanijama, koje su naši najčešći klijenti, ona je uglavnom visoka. Dakle, novac nije primarni motivator. Zato bi recept za te kompanije trebalo da bude kreiranje dobre kulture same organizacije, jasna komunikacija unutar nje i plan za razvoj i rast zaposlenih.
Marija Dukić