Dva međusobno povezana preduzeća, južnoafrički „Naspers“ i holandski „Prosus“, retko se pojavljuju u medijima, iako su među najvećim i najuticajnijim svetskim investitorima u digitalno poslovanje.
Početkom ove godine su samo četiri evropske kompanije na berzama vredele više od „Prosusa“, čija je kapitalizacija premašivala 250 milijardi dolara. Sedište ove kompanije je u Holandiji, ali je njihov osnivač i većinski vlasnik „Naspers“ iz Južne Afrike. Ako su vam ova imena nepoznata, verovatno niste čuli ni za biznismena Kus Bekera koji stoji iza ovih dostignuća. Da bude intrigantnije, „Prosus“ postoji tek od 2019. godine kada se pojavio na berzi u Amsterdamu.
Priča ipak seže u dalju prošlost, pošto su za njegov nastanak i misiju bili sudbonosni događaji iz 2001. godine, a do njih je dovelo ono što je započeto 1915. u Kejptaunu. Tadašnji Veliki rat nije dopirao do potomaka holandskih doseljenika na jugu Afrike, ali ih je boleo poraz od Britanaca u Burskom ratu pet godina ranije i naterao da se okupe oko novoosnovane Nacionalne partije. Ona će vremenom privući i većinu druge bele manjine i postati okosnica režima aparthejda do njegovog ukidanja 1991. godine. Za širenje svojih poruka su 1915. godine pokrenuli novine na afrikanerskom jeziku „De Nasionale Pers Beperkt“ (skraćeno „Naspers“), koje su preteča današnje istoimene kompanije.
„Naspers“ će kasnije imati izdanja i na engleskom i jezicima starosedelaca, štampaće i knjige, a rano će ući i u poslove sa televizijom i internetom. Danas samo uslovno spadaju u medijske kuće, jer im je poslovanje vrlo diversifikovano i proteže se, direktno ili indirektno, kroz brojne delatnosti širom sveta. Pored medijske sfere, preduzeće je najviše okrenuto raznovrsnim vidovima online poslovanja, što uključuje platne usluge, oglašavanje, trgovinu, dostavu hrane, putovanja i drugo.
Od lokalne, donekle opskurno egzotične družine, postali su najvrednija medijska kompanija van teritorije SAD, Kine i Indije. Najprisutniji su na tržištima u razvoju i mada je struktura zaposlenih i menadžmenta postala vrlo šarenolika, i dalje ih prate zamerke da se nisu ubedljivo ogradili od režima aparthejda, sa kojim su bili povezani do njegovih poslednjih trzaja.
Danas je ključna figura kompanije Jakobus Petrus Beker, poznatiji po nadimku Kus. On je nakon usavršavanja na prestižnim američkim univerzitetima, sa nekolicinom prijatelja sredinom osamdesetih pokrenuo „M-Net“, jednu od prvih kablovskih televizija izvan SAD. Uporedo je razvijao i preduzeće za mobilne komunikacije „MTN“. „Naspers“ je bio jedan od ulagača u ove firme, a kada je na kraju otkupio „M-Net“, Kus se priključio menadžerskom timu. Zatim je od 1997. do 2014. godine bio izvršni direktor „Naspersa“, a umesto plate i bonusa plaćan je akcijama kompanije. Danas je predsednik „Naspersa“ i „Prosusa“ i jedan od najbogatijih Južnoafrikanaca sa imovinom koja po „Forbsu“ premašuje 2,4 milijarde dolara.
Prekretnica zvana „Tencent“
Ali sve je moglo da bude i drugačije. Beker je kao izvršni direktor bio agresivan investitor, koji se nije zadovoljavao opreznim ulaganjem dela profita u dodatne poslove. Predosećao je da to vodi uobičajenoj sadašnjici nekadašnjih novinskih giganata, uz koje životare skromni izdavački privesci i TV kanali. On je ulagao iz sve snage i to mahom u nove tehnologije i tržišta u razvoju. Naklonost prema kineskim startapovima je objašnjavao stavom da će se zemlja koja je bila najveća svetska ekonomija tokom tri hiljade godina brzo probuditi iz letargije, koju je donelo nekoliko decenija komunizma.
Ipak, ređao je promašaj za promašajem, pa je samo na kineskim ulaganjima do 2001. godine izgubio oko 100 miliona dolara, što je mnogo i za veće igrače nego što je bio tadašnji „Naspers“. Zato je trebalo hrabrosti da te godine uloži novih 32 miliona dolara u kupovinu 46% „Tencenta“, još jednog kineskog startapa u gubicima. Njihova je budućnost izgledala neizvesna, iako su razvili neke obećavajuće lokalne servise za razmenu poruka.
Ova finansijska injekcija je nesumnjivo doprinela da „Tencent“ brzometno izraste u jednog od najvećih tehnoloških giganata u svetu. Ali možda ni ona ne bi bila presudna da u isto vreme u južnoafričkoj kompaniji nisu shvatili da su zbog težnje ka preteranoj kontroli i sami doprineli neuspehu nekih od pređašnjih investicija. Zato nisu previše uslovljavali „Tencent“, niti je njegov menadžment brzinski zamenjen ekipom sa strane. Umesto toga, njihov kasniji vratolomni uspeh naterao je „Naspers“ da promeni poslovnu filozofiju. Danas njegovi čelnici rado ističu kako nisu tipičan investicioni fond sa kratkoročnim planovima, nego nude dugoročnu podršku preduzetnicima u čije projekte ulažu.
Druga strana medalje i nastanak „Prosusa“
Spektakularnoj investiciji u „Tencent“ možda je uz rame samo ulaganje od 20 miliona dolara, kojim je približno u isto vreme japanska „SoftBanka“ postala najveći akcionar „Alibabe“. Danas su to dve berzanski najvrednije kineske kompanije, a kapital koji pripada „Naspersu“ i „SoftBanci“ meri se stotinama milijardi dolara.
Međutim, bajka ima i svoje naličje, oličeno u onome što je vodilo formiranju kompanije pod imenom „Prosus“ (koje na latinskom znači napred). Neko je to nazvao pričom o odmetnutim titanima, misleći na to kako je veličina koju je dostigao „Tencent“ dovela „Naspers“ u pasivnu poziciju. Iako „Naspers“ ima na desetine drugih preduzeća u posedu i milione korisnika svojih usluga, njegova tržišna valorizacija ipak najviše zavisi od dešavanja sa „Tencentom“. A zbog veličine „Naspersa“, to se onda preliva na čitavu južnoafričku berzu.
Stvari su poslednjih godina dodatno pogoršale trgovinske tenzije između SAD i Kine, čije su najveće žrtve kineski tehnološki džinovi koje je, uz to, i tamošnja vlada počela da kažnjava antimonopolskim i drugim merama. Usledile su burne kratkoročne oscilacije u cenama njihovih akcija, da bi se trgovina ustalila na gotovo prepolovljenim vrednostima.
„Naspers“ je i pre toga nastojao da smanji ovu zavisnost i prodao je deo vlasništva u „Tencentu“, koristeći dobijena sredstva za još veća ulaganja širom sveta. Njihovu regionalnu i poslovnu usmerenost ilustruje i ulazak u vlasništvo kompanija „Mail.ru“ i „Swiggi“. Prva je najveće i najuticajnije rusko internet preduzeće, u koje je „Naspers“ 2007. godine uložio 165 miliona dolara za 30% vlasništva. Kasnije je ono preimenovano u „VK“, a „Naspers“ je svoj udeo preneo na „Prosus“. Drugi primer je indijska platforma za poručivanje i dostavu hrane „Swiggi“, za čijih je 39% vlasništva „Naspers“ 2018. godine iskeširao 637 miliona dolara. U oba slučaja nastupali su uz direktnu ili indirektnu podršku „Tencenta“.
Na kraju su, delimično i zbog zaštite berze u Johanesburgu, osnovali u Holandiji kompaniju „Prosus“ 2019. godine, i na njega preneli preostalih 30,86% vlasništva u „Tencentu“. Kasnije su međusobno razmenili akcije, pa sada „Naspers“ poseduje 56,92% „Prosusa“, a ovaj 49% akcija „Naspersa“. U oba slučaja ostatak akcija je predmet berzanske trgovine.
Šta dalje?
Iako je teško očekivati da se ponovi ulaganje koje bi moglo da se meri sa onim u „Tencent“, to ne znači da i ostatak investicionog portfolia ovih povezanih kompanija nije impresivan. On je prevelik za nabrajanje, ali ga pažljivo motre i često prate drugi veliki investitori. Za sada se u vlasništvu „Naspersa“ posebno ističu „Takelot“, kao jedan od najvećih afričkih sajtova za internet trgovinu i „MultiChoice“, koji pruža usluge interneta i kablovske televizije u pedesetak afričkih zemalja. Perjanice „Prosusovog“ portfelja, pored „Tencenta“ i „VK“, čine još „PayU“, „Udemy“, „Delivery Hero“, „Wolt“ i drugi u kojima ima manje ili veće učešće.
Da nemaju nameru da se na tome zaustave, govori skorašnja informacija da „Prosus“ za 4,7 milijardi dolara kupuje indijsku finteh kompaniju „BillDesk“, čije će servise i korisnike pridružiti svojoj kompaniji „PayU“. Time će se broj platnih transakcija koje nudi ovaj globalni finansijski servis podići na više od četiri milijardi godišnje.
Vladan Žarković
Biznis i finansije 194, februar 2022.
Foto: Pixabay
